УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ

1. ПОЈАМ И МАТЕРИЈАЛА УСТАВА

Устав је највиши и основни правни акт једне државе

Материја устава:
1) територијална и функционална организација државне власти и начин њеног
функционисања
2) уређење структуре и организације државне власти
3) однос између највиших државних органа
4) основе економског и социјалног уређења
5) слободе и права грађана, мањинска и етничка права
6) начин обликовања политичке воље грађана

2. ПОЧЕЦИ И РАЗВОЈ УСТАВНОСТИ У СРБИЈИ ДО 1918. ГОДИНЕ

1) 1835. Сретењски устав
Први устав модерне српске државе. Циљ доношења је ограничење вишегодишњег
апсолутизма кнеза Милоша.
Донет под утицајем француског устава из 1791. године.
Два централна органа: кнез и Државни савет који су законодавна власт, једно одељење
ДС деловало је као суд трећег и највишег степена. Кнез бира чланове савета.
Уз ова два органа успостављена је и Народна скупштина која је утврђивала порезе и
друге дажбине.
НС је изборни орган и доноси одлуке квалификованом већином.
Суспендован је после мање од месец дана.

2) 1838. Турски устав (Султанов хатишериф)

Кнежеву власт ограничава независни Савет чиме је власт подељена између кнеза и
савета.
Кнез има извршну власт. Кнез и Савет деле законодавну власт.
Хатишериф је важио више од 30 година.

3) 1869. Намеснички устав

У име малолетног престолонаследника Милана Обреновића управља Намесништво.
Устав независне државе. Успостављена наследна уставна монархија са народним
представништвом.
Поред кнеза и Савета уведена је и Народна скупштина која није имала законодавну
иницијативу и није контролисала кнеза и Савет већ су они контролисали њу.

1
4) 1888. Радикалски устав
Успостављена наследна, уставна и парламентарна монархија.
Органи: Краљ, НС, Влада и Министарски савет.
НС има законодавну и буџетску власт. Влада одговорна НС. Министри се бирају у НС.
Гарантују се грађанска права, избори су непосредни, судство је независно, окружна,
среска и општинска самоуправа.

5) 1901. Октроисани устав

Краљ Александар је прогласио нови устав који је садржао његове тренутне амбиције.
Уведена два дома у Народном представништву – Сенат и НС.

3. УСТАВНИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ У ПРВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ

1) 1921. Видовдански устав

Донела Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Први устав југословенске државе.
Уставна, парламентарна и наследна монархија.
Унитарна држава једног народа са три племена.
Краља има широка овлашћења, законодавну власт је делио са једнодомном НС.
Органи: Краљ, НС и Минситарски савет. Судска власт у судовима.
Територијална подела: област, округ, срез и општина, ЛС за послове месног карактера.
Бирачко право имају само мушкарци.

2) 1931. Октроисани устав

Донео га краљ Александар Карађорђевић мимо скупштине.
Скупштина постаје дводомна са великим утицајем краља на њен састав и доношење
одлука. Влада одговорна краљу а не парламенту.
Краљевина Југославија.

4. УСТАВНИ РАЗВОЈ И РАСПАД ДРУГЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

1) 1946. Устав ФНРЈ

Равноправност народа који има право на отцепљење.
Федерално уређење – 6 република и 2 аутономне јединице.
Друштвеном својином управља држава.
Демократски централизам. Искључује плурализам.
Држава има одлучујућу улогу у друштвеном животу и привреди.
Уводи се самоуправни социјализам – радни народ је носиоц ове власти.

2
2) 1963. Устав СФРЈ
Уведен председник Републике и Савезно извршно веће.
Разрађивање концепта самоуправљања.
Називу државе додато „социјалистичка“.
Носилац суверенитета је радни народ, принцип јединствене власти остаје на снази.
Уведени Уставни судови.
3) 1974. Устав СФРЈ
Слаби улога федерације а јача улога републике.
Примењен је делегатски систем па ни у дводомној скупштини није било представника
свих грађана федерације већ су седели представници република и покрајина.
Дводомни систем. Консензус код одлука.
5. УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ИЗ 1990. ГОДИНЕ
Уведен вишестраначки политички систем и једнакост свих облика својине.
Србија део федерације али може и самостално.
Уводе се класични поступлати грађанске демократије.
Начело владавине права, поделе власти, политички плурализам, грађанске слободе и
права.
Елементи председничког система.
Влада је одговорна НС која је бира.

6. УСТАВ СРЈ ИЗ 1992. ГОДИНЕ

Жабљачки устав.
Сличан Уставу Србије, има ширу лепезу људских и грађанских права, признају се и она
које признају међународно право.
НС је дводомна – веће грађана и веће република.
Непосредни избори на 4 године.
Савезна влада, већином гласова у оба дома.
Савезни суд.

7. ДРЖАВНА ЗАЈЕДНИЦА СЦГ – 2003.

Уставна повеља ДЗ СЦГ и Повеља о људским и мањинским правима.
Заједница две државе које су на заједницу пренеле одређене надлежности.
Има међународни субјективитет.
Скупштина СЦГ, председник СЦГ, Савет министара, Суд СЦГ у Подгорици.
2006. референдум у ЦГ.
2006. Устав Србије
Донет на дводневном референдуму.

3
8. УСТАВНА ПРЕАМБУЛА
Није обавезни саставни део устава.
Изражавају се основни циљеви и начела устава, политички разлози и мотиви доношења.
Преамбула има обавезујући карактер. Доприноси бољем схватању устава у целини.

9. НАЧЕЛА УСТАВА
Најопштије одредбе, на почетку нормативног дела устава.
Одређују се највише друштвене вредности које устав штити.

10. ГРАЂАНСКА (НАРОДНА) СУВЕРЕНОСТ

Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и
преко својих слободно изабраних представника.
Нико не може присвојити сувереност од грађана ни успоставити власт мимо воље
грађана.

11. ВЛАДАВИНА ПРАВА

Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским
правима.
Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима
људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и
повиновањем власти Уставу и закону.

12. ПОДЕЛА ВЛАСТИ

Правни поредак је јединствен.
Подела власти на законодавну, извршну и судску. Однос се заснива на равнотежи и
међусобној контроли. Судска власт је независна.

13. ПОЛИТИЧКИ ПЛУРАЛИЗАМ

Јемчи се и признаје улога политичких странака у демократском обликовању политичке
воље грађана. Оснивање политичких странака је слободно.
Границе слободе: рушење поретка, изазивање расне, верске и националне мржње.
Политичке странке не могу непосредно вршити власт, нити је потчинити себи.

14. ЗАБРАНА СУКОБА ИНТЕРЕСА И СВЕТОВНОСТ ДРЖАВЕ

Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим
функцијама, пословима или приватним интересима.
РС је световна држава. Цркве и верске заједнице су одвојене од државе. Ниједна
религија не може се успоставити као државна или обавезна.

4
15. ПОКРАЈИНСКА АУТОНОМИЈА И ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
Државна власт ограничена је правом грађана на покрајинску аутономију и локалну
самоуправу.
Право грађана на покрајинску аутономију и ЛС подлеже само надзору уставности и
законитости.

Грб, застава и химна

РС има свој грб, заставу и химну.
Грб РС се користи као Велики грб и као Мали грб.
Застава РС постоји и користи се као Народна застава и као Државна застава.
Химна РС јесте свечана песма "Боже правде".
Изглед и употреба грба, заставе и химне, уређују се законом.

Територија и граница
Територија РС је јединствена и недељива. Граница РС је неповредива, а мења се по
поступку предвиђеном за промену Устава.
Главни град
Главни град РС је Београд.
Језик и писмо
У РС у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба
других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

Заштита држављана и Срба у иностранству

РС штити права и интересе својих држављана у иностранству. РС развија и унапређује
односе Срба који живе у иностранству са матичном државом.

Заштита националних мањина

РС штити права националних мањина. Држава јемчи посебну заштиту националним
мањинама ради остваривања потпуне равноправности и очувања њиховог идентитета.

Равноправност полова
Држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких
могућности.

Међународни односи
Спољна политика РС почива на општепризнатим принципима и правилима
међународног права.

5
Општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори
саставни су део правног поретка РС и непосредно се примењују. Потврђени међународни
уговори морају бити у складу с Уставом.

Положај странаца
Странци, у складу са међународним уговорима, имају у РС сва права зајемчена Уставом
и законом, изузев права која по Уставу и закону имају само држављани РС.
16. ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА – ПОЈАМ И ОСНОВНА НАЧЕЛА

Број, врста и степен права је истинско мерило демократичности друштва. Изражавају

однос државне власти према појединцу, групи, националној мањини.

Подела ко је носиоц права:

1) појединачна (живот, кретање, слобода мисли)
2) колективна (мањинска, право на здраву животну средину)

Подела према објекту заштите:

1) лична права
2) политичка права
3) економско-социјална права
4) културна права

Правни извори људских и мањинских права:

1) Повеља УН,
2) Универзална декларација о правима човека,
3) Декларација о правима детета,
4) Међународни пакт о грађевинским и политичким правима,
5) Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима,
6) Европска конвенција о заштити људских права и слобода,
7) Конвенција о ропству.

Основна начела: Гарантује се непосредна примена зајемчених права, утврђује сврху

уставних јемства, прецизно се утврђују ограничења права.

Забрана дискриминације и заштита права:

1) пред уставом су сви једнаки,
2) право на једнаку законску заштиту-право на судску заштиту,
3) право да се грађанин обрати институцији.

6
ЛИЧНА ПРАВА И СЛОБОДЕ

17. ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВО И СЛОБОДАН РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ

Устав гарантује да је људско достојанство неприкосновено и да су сви дужни да га
поштују, што је неопходан услов слободног развоја личност.

18. ПРАВО НА ЖИВОТ И НЕПОВРЕДИВОСТ ФИЗИЧКОГ И ПСИХИЧКОГ ИНТЕГРИТЕТА

Право на живот устав јемчи кроз три вида остваривања.
Људски живот је неприкосновен, у РС нема смртне казне, забрањено је клонирање
људи.
Неповредивост физичког и психичког интегритета – гарантује се да је физички и
психички интегритет човека неповредив и да нико не сме да буде изложен мучењу,
нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању. Нико без слободног
пристанка, не може бити подвргнут медицинским или научним огледима.

19. ЗАБРАНА РОПСТВА, ПОЛОЖАЈА СЛИЧНОГ РОПСТВУ И ПРИНУДНОГ РАДА

То је гаранција да нико не може бити држан у ропству или положају сличном ропству,
као и да је забрањен сваки облик трговине људима. Забрањен је и принудни рад.
Сексуално или економско искоришћавање лица које је у неповољном положају сматра се
принудним радом.

20. ПРАВО НА СЛОБОДУ И БЕЗБЕДНОСТ – УСТАВНИ РЕЖИМ КРШЕЊА СЛОБОДЕ

Јемчи се право свакога на слободу и безбедност и утврђује да је лишење слободе
допуштено само из разлога и по поступку који је утврђен законом.

21. УСТАВНИ РЕЖИМ ПРИТВОРА

Лице које је лишено слободе има право да се
1) одмах обавести о разлозима лишења слободе,
2) о оптужби која му се ставља на трет,
3) правима а посебно о праву да се о свом лишењу слободе обавести лице по свом
избору.
Сва лица имају право жалбе суду који је дужан да хитно одлучи.

Притвор је могуће одредити ако су испуњена три услова:

1) да постоји основана сумња да је то лице извршило кривично дело
2) да је одређивање притвора неопходно ради вођења поступка, и
3) да о одређивању притвора постоји одлука суда.

7
22. ПРАВО НА ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ
1) Свако има право да независан, непристрастан и законом већ установљен суд,
правично и у разумном року јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама,
основаности сумње која је била разлог покретања поступка, као и оптужбе против њега.
2) Право на бесплатног преводиоца и право на бесплатног тумача.
3) Како би се заштитли интереси националне безбедности, јавног реда и морала у
демократском друштву, малолетника и праватнсот учесника у поступку, јавност се може
искључити током читавог или дела поступка који се води пред судом.

23. ПОСЕБНА ПРАВА ОКРИВЉЕНОГ

1) Право да лице буде упознато са тим за шта је и на основу чега окривљено
2) Право на одбрану и ангажовање браниоца по свом избору
3) Право на примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране
4) Право на бесплатног браниоца
5) Право да се суди у његовом присуству, да се брани сам или преко браниоца
6) Право на суђење без одуговлачења

24. ПРАВНА СИГУРНОСТ У ОКВИРУ КАЗНЕНОГ ПРАВА

Нико не може да се огласи кривим за дело које пре него што је учињено није било
предвиђено законом као кажњиво.
Кривична дела и санкције могу се прописати само законом.
Лице је невино док се не докаже.
Не може се гонити за кривично дело за које је правоснажном пресудом већ ослобођен
или осуђен.

25. ПРАВО НА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ И НАКНАДУ ШТЕТЕ

Свако ко је без основа или незаконито лишен слободе, притворен или осуђен има право
на рехабилитацију, накнаду штете од РС.
Право на накнаду материјалне или нематеријалне штете има свако коме је штета
проузрокована незаконитим или неправилним радом државног органа, ималаца јавног
овлашћења, органа АП или јединице ЛС.

26. ПРАВО НА ЈЕДНАКУ ЗАШТИТУ ПРАВА И НА ПРАВНО СРЕДСТВО

Јемчи грађанину једнаку заштиту свих његових права пред судовима и другим
државним органима, имаоцима јавних овлашћења, органима АП или јединицама ЛС, као
и право на жалбу и друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом
праву.