 Pri izvođenju operacije deformisanja na krivajnoj presi,

utrošak energije je najveći u radnom delu ciklusa (t r)

koji je relativno kratak u odnosu na ukupno vreme
ciklusa (u proseku 10% od tc ).

 Razlika vremena ciklusa (tc) i vremena radnog hoda (t r)

predstavlja vreme praznog hoda (t ph ).
 Nominalna energija zamajca

1
Wzn  Ekzn  Jz  ωzn
2

Vreme radnog ciklusa:

tc  tdv  t z
60
tdv 
nn

Stvaran broj hodova:

60
nst   nn
tc
Slika 9.1 Promena energije zamajca pri radu prese [26]
 Ukupna energija radnog ciklusa

Wc  Wk  Wg

 Korisna energija
Wk  Wdef .

 Bilans energije radnog ciklusa

Wc  Wrh  Wph  Wsp

 U radnom hodu se energija troši na izvođenje procesa
deformisanja, gubitke usled trenja i elastično
deformisanje elemenata prese:
Wrh  Wrk  Wrtr  Wrel
 Korisno utrošena
s
energija u radnom hodu:
1

Wrk  Wdef .   F  ds
0
 Gubitak energije u radnom hodu koji se troši na
savladavanje
α
trenja:
α
r r

Wrtr   Mtr  dα  mμ  F  dα  Mt  α r  mμ  Fmax  α r

0 o
 Gubitak trenja usled elastične deformacije:
1
Wrel  Fmax  Δlel
2
 Energija praznog hoda se definiše izrazom:
5
Wph  Wphi
1

 Energija praznog hoda može se približno

proceniti na osnovu energije utrošene na
plastično deformisanje :
Wph  k  Wdef .
 Gubici energije u spojnici nastaju zbog
proklizavanja spojnice i ubrzavanja
nepokretnih masa pogonskog sistema prese:

Wsp  Ws1  Ws2

 Ukupan gubitak energije u spojnici iznosi:

Wsp  1,0  1,15   0,011  Jsp  nsp

2
 Za pogon krivajnih presa koriste se asinhroni i
jednosmerni elektromotori čija se snaga određuje na
osnovu energetskih potreba radnog ciklusa:
PM  kn  Pa  Pph

 Snaga aktivnog hoda (Pa) izračunava se na osnovu:

Wrh  Wsp / ηsp
Pa 
tc
 Snaga praznog hoda:
Wph
Pph 
tc
 Ukupna snaga elektromotora
kn Wrh  Wsp / ηsp  Wph
PM  
tc tc
 Moment inercije zamajca, odnosno dimenzije zamajca,
određuju se na osnovu bilansa energije u jednom
radnom ciklusu.

 Energija se najviše troši u radnom delu hoda čije je

vreme ( t)r relativno kratko, a elektromotor u tom
periodu oslobađa skromnu količinu energije koja
iznosi:
WMr  PM  tr Wrh
 Razliku između energije potrebne u radnom hodu
prese Wrh , i energije koju može da proizvede
elektromotor mora da nadoknadi zamajac u količini:
Wz  Wrh  WMrh
 Ova energija dobija se na račun pada ugaone brzine
zamajca: 2 2
ωzn  ωzmin
Wz  J z 
2
 Koeficijent neravnomernosti obrtanja zamajca:
ωzn  ωz min nzn  nz min
δ 
ωzsr nzsr
 srednja ugaona brzina (ωsr) i srednji broj obrtaja
zamajca (nsr) definisani izrazima:
ωzn  ωz min nzn  nz min
ωsr  nsr 
2 2
 Energija zamajca:

Wz  Jz'  ωsr2  δ

 Potreban moment inercije:

22,8  Wz  δ  2 
2
W
J  2 z 
'

ωzsr  δ δ
z
nzn
2

 Faktor δ zavisi od karakteristika elektro motora:

δ  2kn  εe   sn  sE 
 Moment inercije zamajca:
Jz  kφ  J z'

 Za uzastopni (neprekidni) režim rada:

αr
kφ  1 
2π
 Za pojedinačni režim rada:
2
 αr 
2
 Wsp 
pi    2  6pi  3pi 
Wsp
kφ  1  2
 
 2π  η  W  η  W
sp rh  sp rh 
 Na osnovu izračunatog momenta inercije
određuju se osnovne dimenzije zamajca s
obzirom na sledeći izraz:

M  R 2  r 2  kgm2 
1
Jz 
2

Zapremina zamajca jednaka je:

Vz  b   R 2  r 2  π

Slika 9.2 Dimenzije zamajca

 U radu krivajne prese korisna energija je energija koja
se troši na proces deformisanja u vrlo kratkom
vremenskom periodu (tr).
 Gubici energije postoje u radnom i praznom hodu
krivajne prese.
 Koeficijent korisnog dejstva krivajnih presa
Wk Wdef
η 
Wc Wrh  Wph  Wsp

 Koeficijent iskorišćenja energije radnog hoda:

Sr

Wdef .  F  dh
ηrh   αr
0
Wrh
 F  m  α  dα
0
k