Postupak rada sa sakupljenim upitnicima

Broj sakupljenih upitnika bi trebalo da bude najmanje 100. Međutim, za potrebe master rada, naročito ako se
radi istraživanje u jednom preduzeću, dovoljno je sakupiti preko 30 upitnika.

Najbolje je svakom popunjenom upitniku (ispitaniku) dodeliti broj, koji se ne menja do kraja istraživanja.

Vrši se unos podataka u Excel. To se vrši po šablonu koji je dat u sledećoj tabeli. Uzet je primer upitnika za
merenje zadovoljstva poslom i finansijskih performansi, ali slično je i sa ostalim upitnicima.

Zadovoljstvo poslom Finansijske performanse ...

Ispitanici
JS1 JS2 JS3 JS4 ... JS35 JS36 FP1 FP2 FP3 ... FP7
Ispitanik 1 3 4 4 5 2 3 3 2 3 2
Ispitanik 2 4 5 6 5 4 5 4 4 3 5
Ispitanik 3 4 4 4 5 3 4 5 5 4 4

Ispitanik N 3 2 2 3 2 2 2 3 2
Prosek

U daljem radu, moguće su dve varijante: varijanta A (jednostavnija) i varijanta B (kompleksnija, ali
ispravnija).

Varijanta A
Po ovoj varijanti, izračunaju se proseci za svaku kolonu. Tako dobijemo prosečne vrednosti za svaki ajtem.
Te vrednosti predstavljaju aktuelno stanje posmatranih ajtema u datom preduzeću. Na bazi ovih prosečnih
vrednosti mogu se uraditi određene tabele, grafici i slično. Važno je dati odgovarajuću diskusiju dobijenih
rezultata: zašto su neke prosečne ocene ajtema najveće, a neke najmanje... Takođe, treba dati odgovarajuće
predloge za unapređenje pojedinih ajtema...

Izračunavanja po varijanti A, mogu da se rade u Excel-u.

Varijanta B
Po ovoj varijanti, prvo se odrede prosečne vrednosti za svaku dimenziju, kod svakog ispitanika. (Dimenzija
je prosek ocena određenih ajtema - pitanja.) Pri tome se koriste odgovarajući ključevi za korišćeni upitnik
(nalaze se proseci ocena odgovarajućih ajtema koji čine određene dimenzije). Tako se formiraju nove kolone
za svaku dimenziju. Zatim se nađu proseci za svaku kolonu formiranih dimenzija. Tako dobijemo ukupne
prosečne vrednosti za svaku dimenziju (za deskriptivnu statistiku). Te vrednosti predstavljaju aktuelno stanje
posmatranih dimenzija u datom preduzeću. Na bazi ovih prosečnih vrednosti mogu se uraditi određene
tabele, grafici i slično. Važno je dati odgovarajuću diskusiju dobijenih rezultata: zašto su neke prosečne
ocene dimenzija najveće, a neke najmanje... Takođe, treba dati odgovarajuće predloge za unapređenje
pojedinih dimenzija...

Zatim treba izračunati željene korelacije. Najčešće se određuju korelacije između dimenzija (izabranog
upitnika) i ajtema finansijskih performansi. Opet treba dati odgovarajuće diskusije za rezultate korelacione
analize, kao i predloge za akcije menadžmenta.

Izračunavanja po varijanti B, trebala bi da se rade u nekom programu za statistiku, na primer u SPSS-u.

Ispitivanje stanja ajtema i dimenzija u zavisnosti od pojedinih kriterijuma

Za ispitivanje stanja dimenzija i ajtema, u zavisnosti od kriterijuma kao što su pol ispitanika, godine
ispitanika, stručna sprema ispitanika i sl., neophodno je podeliti uzorak prema datom kriterijumu.
Jednostavno se naprave dve tabele slične gornjoj tabeli (na primer, jedna u kojoj su ispitanici žene, a druga u
kojoj su ispitanici muškarci). Zatim se za obe grupe vrše prethodno opisane analize.

Ovo važi za varijantu A i za varijantu B, samo što se kod varijante A posmatra svako pitanje posebno
(ajtemi), a kod varijante B posmatraju se dimenzije (formirane od nekoliko ajtema - pitanja).

Ove analize (podela uzorka prema nekom kriterijumu) radićemo samo za stanje ajtema i dimenzija (samo na
nivou deskriptivne statistike). U varijanti B, nećemo raditi korelacije za žene i muškarce (na primer).

1. Deskriptivna statistika

Prikazuje nazive ajtema i dimenzija, kratko ime za svaki ajtem i dimenziju, srednje vrednosti i standardnu devijaciju
svih ajtema i dimenzija, kao i Cronbach’s alpha (α) za svaku dimenziju.

Cronbach’s alpha (α) se računa za dimenzije (za ajteme ne). Predstavlja meru konzistentnosti ispitanika u vezi neke
dimenzije. Šta to znači? Svaka dimenzija se sastoji od nekoliko pitanja (ajtema). Ta pitanja su slična i odnose se na istu
ili sličnu stvar. Dakle, ispitanik bi na pitanja koja čine jednu dimenziju trebao da da približno usaglašene odgovore. Na
primer, ako je na jedno pitanje u okviru neke dimenzije dao ocenu 5, čudno bi bilo da na drugo pitanje u okviru te
dimenzije da ocenu 2, a pogotovo ocenu 1. Zbrajanjem svih ovih (ne)usaglašenosti dobija se Cronbach’s alpha (α) za
svaku dimenziju posebno (kod nekih dimenzija može biti dobro, a kod nekih ne). Vrednosti Cronbach’s alpha (α) treba
da budu veće od 0,7 (ovo je neki standard, a ponekad se toleriše i preko 0,5). Isto tako, Cronbach’s alpha (α) ne bi
trebao da bude ni blizak 1, zato što to upućuje na šablonsko popunjavanje od strane ispitanika (onda većina njih daje
potpuno iste odgovore na većinu pitanja).

Ipak, kod deskriptivne statistike, najviše informacija pruža srednja vrednost. Ona nam govori kakvo je stanje pojedinih
ajtema i dimenzija, šta je bolje, šta je lošije... Gleda se kakva je prosečna ocena u odnosu na prosečnu ocenu upitnika.
Na primer, ako ispitanik, za neke dimenzije, ima na raspolaganju ocene od 1 do 5, onda je 3 sredina. Ako je prosečna
ocena neke od tih dimenzija 4,256, to se može smatrati dosta visokom, iznadprosečnom ocenom.

2. Korelaciona analiza

Pokazuje smer i jačinu veze koja postoji između neke dve dimenzije ili ajtema. Ako je korelacija data sa jednom
zvezdicom, znači da postoji statistički značajna korelacija te dve varijable. Ako ima dve zvezdice, korelacija je baš
snažna. Ako nema zvezdica, korelacija nije statistički značajna (ona svakako mora imati neku vrednost, ali ta vrednost
tada nema statistički značaj).

Veličina broja korelacije (uvek je u intervalu 0 do 1), takođe je značajna. Veći broj ukazuje na jaču korelaciju. Ipak,
zvezdice presudno govore da li je korelacija statistički značajna ili nije. Nekada mogu biti i veći brojeve, ali bez
zvezdica ili sa jednom zvezdicom, a nekada manji brojevi sa dve zvezdice (mada, to se obično ne dešava u istoj tabeli,
nego u različitim analizama).

Korelacija može biti pozitivna i negativna. Veći broj kod negativne korelacije ukazuje na snažnu negativnu korelaciju. I
tu se opet gledaju zvezdice.

Ako je korelacija pozitivna (ne unosi se znak +, to se tada podrazumeva), to znači da sa povećanjem jedne dimenzije
dolazi do povećanja druge dimenzije, odnosno, smanjenjem jedne dimenzije, dolazi do smanjenja druge dimenzije.

Ako je korelacija negativna (onda se unese znak -), to znači da sa povećanjem jedne dimenzije dolazi do smanjenja
druge dimenzije, odnosno, smanjenjem jedne dimenzije, dolazi do povećanja druge dimenzije. Negativne korelacije se
obično javljaju, na primer, kod dimenzije organizacione kulture - Distanca moći, koja predstavlja stepen autokratskog
ponašanja lidera: što je veća distanca moći, lider u većoj meri sam odlučuje, demonstrira moć, surov je prema
zaposlenima... Zbog toga (najčešće) povećanje distance moći dovodi do pada brojnih dimenzija, pa tako Distanca moći
obično ostvaruje negativne korelacije sa drugim dimenzijama.