ИСПИТНА ПИТАЊА ЗА ПРЕДМЕТ КОМПАНИЈСКО ПРАВО (Вук Радовић)

Прво испитно питање:

1. Појам и оправдање компанијског права?

Razlikuju se dva značenja kompanijskog prava: a) skup opštih pravnih pravila kojima se uredjuju
privredna društva i drugi privredni subjekti (ovo značenje definiše kompanijsko pravo kao samostalnu
granu); b) sistematizovan skup znanja o kompanijskom pravu kao pravnoj grani.
Privredni subjekt je svako lice koje se bavi delatnošću radi sticanja dobiti. Najčešći privredni subjekti su
preduzetnici kao fizička lica koja se bave nekom delatnošću radi sticanja dobiti. Njihova ekonomska moć
je mnogo manja od one koju imaju privredna društva kao pravna lica koja obavljaju delatnost radi sticanja
dobiti.
Privredna društva su u privredi značajnija od preduzetnika jer imaju veću imovinu više zaposlenih i veći
prihod.
Kompanijsko pravo je nastalo u 19. veku i kao razlog nastanka javlja se složenost odnosa koji su nastali u
vezi sa trgovačkim društvima.
Privredno društvo je poseban pravni subjekt različit od njegovih vlasnika, zaposlenih i uprave zbog čega
ima i poseban interes. Njegov interes je da postoji, obavlja svoju delatnost i jača na tržištu u nadmetanju
sa konkurencijom. Interes vlasnika se u velikom delu poklapa sa interesom društva, medjutim može da se
desi da se njihovi interesi sukobe. Zaposleni takodje imaju svoj interes u društvu, a to je da imaju stalno
zaposlenje, redovne i što veće plate i što bolje uslove rada.
Isprepletanost interesa raznih učesnika uzrokuje brojne i složene ekonomske i pravne odnose. Zbog toga
je neophodno da postoje posebna i detaljna pravila u zakonima i podzakonskim aktima kojima se uredjuju
odnosi izmedju učesnika u društvu. Ta pravila čine kompanijsko pravo kao posebno granu prava.

2. Предмет, садржина и метод компанијског права?

Predmet kompanijskog prava je skup društvenih odnosa u vezi sa privrednim subjektima grupama I
udruženjima. U Srbiji su zakojima taksativno nabrojane vrste I pravni oblici privrednih subjekata I
razlikuju se opšti I posebni privredni subjekti.
Opšti su oni koji su slobodni da obavljaju svaku delatnost za kojiu ispunjavaju uslove, osim one koja im
je zakonom zabranjena. To su preduzetnici, privredna društva (ortačko I komanditno društvo – društvo
lica, doo I akcionarsko društvo – društvo kapitala) I zadruge.
Posebni su oni kojima je dopušteno da obavljaju samo odredjenu delatnost za koju su ispunili posebno
propisane usove I dobili dozvolu od države za njeno obavljanje. Oni obavljaju uglavnom delatnosti
rizične po opšti interes privrede u zemlji. Tu spadaju banke, osiguravajuće kuće, berze, berzanski trgovci,
javna preduzeća I investicioni fondovi.
Grupe su društva koja su medjusobno čvrsto povezana u obavljanju svojih delatnosti. To su concern,
holding, trust,…
Udruženja su organizacije čiji su članovi medjusobno slabije povezani nego oni u grupama, po pravilu
ugovorom ili zakonom. To su privredne komore, zadružni savezi, poslovna udruženja,…
Sadržinu čine nastanak, organizacioni oblik, unutrašnji opšti pravni akti, zaštita nesaglasnih članova
društva, zaštita poverilaca društva, statusna promena, promena oblika I prestanak.
Kompanijsko pravo uredjuje 4 vrste odnosa: a) odnosi izmedju vlasnika u društvu, b) odnosi izmedju
vlasnika I društva, v) odnosi unutar društva, g) odnosi izmedju društva I drugih lica na tržištu.

3. Место компанијског права у систему права?

a) odnos sa gradjanskim pravom:
Kompanijsko pravo je nastalo iz statusnog dela gradjanskog prava, stvaranjem posebnih pravila o
položaju trgovaca. Predmet kompanijskog prava je uži od predmeta gradjanskog prava jer gradjansko
pravo uredjuje pravne subjekte uopšte, kompanijsko pravo uredjuje samo privredne subjekte. Kada nema
posebnih pravila kompanijskog prava u nekom pitanju, uvek važe opšta pravila gradjanskog prava.
b) odnos sa trgovinskim pravom:
Ako se trgovinsko pravo shvati šire, kompanijsko pravo je njegov statusnopravni deo. Ako se trgovinsko
pravo shvati uže, kompanijsko pravo se izdvaja kao posebna grana prava. Dok su pravila trgovinskog
prava skoro uvek dispozitivne prirode, kompanijsko pravo je prepuno pravilima imperativne prirode.
v) odnos sa ekonomskim pravom:
Kompanijsko pravo je privatnopravna grana, a ekonomsko pravo je uglavnom javnopravna grana.
Primena ekonomskog prava posredno utiče na privredne subjekte jer im ograničava slobodu u bavljanju
delatnosti tj. u preduzimanju poslova na tržištu. U slučaju kršenja pravila ove grane prava, nadzorni
državni organi preduzimaju mere prinude prema povrediocima.
g) odnos sa poreskim pravom:
d) odnos sa kaznenim pravom:

4. Извори компанијског права?

a) zakoni:
Glavni izvor kompanijskog prava u većini država. Srbija se opredelila za sistem delimičnog objedinjenog
zakonskog uredjivanja privrednih subjekata I odnosa u kompanijskom pravu. Ona ima Zakon o
privrednim subjektima (2011.) I njega upotpunjuju brojni drugi zakoni. Ustav RS je takodje izvor
kompanijskog prava jer se njime uredjuju osnove privrednog uredjenja naše zemlje.
Opšti zakoni se odnose na sve ili više vrsta privrednih subjekata a posebni se odnose na pojedine vrste ili
neko pitanje od značaja za više privrednih subjekata. (pored ZPD tu spadaju i: Zakon o stečaju, o tržištu
kapitala, o reviziji, o računovodstvu, o ulaganjima,…). Posebni zakoni imaju prednost u primeni, oko
istog pitanja. (ZOO, ZON, ZPP, ZVP,..)
b) podzakonski opšti akti:
Uredbe, naredbe, odluke, pravilnici, njih donose I samostalne stručne organizacije sa svojstvom pravnog
lica koje imaju javna ovlašćenja npr: Komisija za hartije od vrednosti, NBS, Komisija za zaštitu
konkurencije.
v) samoregulatorni akti:
To su brojna pravna pravila sadržana u opštim pravnim aktima koje ne donosi država nego privredna
društva, drugi privredni subjekti I udruženja I to su: osnivački akt, statut, poslovnici o radu, ugovori
članova društva,… Društvo je slobodno da svojim osnivačkim ili drugim aktom uredi sva unutrašnja
pitanja, koja nisu izričito redjena zakonima I podzakonskim aktima.
g) običaji:
Imaju manje značaja nego u drugim granama prava jer su nedovoljno jasni. U Srbiji su nerazvijeni kao
izvor jer se praksa I svest o načinu unutrašnjeg funkcionisanja društva nije razvijala u doba socijalizma.
d) sudska praksa
dj) propisi eu

5. Привредни субјекти (трговци) – појам и разграничење од грађанскоправних субјеката?

Kod nas se danas ne koristi izraz trgovac već privredni subjekt. Položaj privrednog subjekta je uredjen
posebnim pravilima trgovvinskog, tj. kompanijskog prava a ne opštim pravilima gradjanskog prava. Za
sporove izmedju privrednih subjekata nadležni su privredni a ne sudovi opšte nadležnosti. Pravno
značajne činjenice o privrednim subjektima upisuju se u posebne evidencije. Oni plaćaju niz poreza I
dužni su da izdaju račune svojim saugovornicima I vode poslovne knjige, kojim nisu opterećeni
gradjanskopravni subjekti.
Trgovac je lice koje se u svojoj delatnosti bavi obrtanjem kapitala u nameri da stekne dobit. Obrtom
kapitala se smatra ekonomski process u kojem neko lice ulaže sredstva radi kupovine neke stvari od
jednog lica kako bi je kasnije prodalo drugom po višoj ceni. Trgovac nije samo lice koje se bavi čistom
trgovinom već I lice koje nabavljenu robu preradjuje u nameri da je dalje proda. Predmet trgovine ne
mora da bude samo roba već bilo koje materijalno dobro ako nije zabranjeno pravom.
Tri vrste privrednih subjekata: lica koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti tj. preduzetnik I privredno
društvo. Druga vrsta su prihodovni subjekti tj. njihov cilj nije isključivo dobit, pod uslovom da za svoje
proizvode ili usluge naplaćuju naknadu od kupaca tj. zadruge, javna preduzeća,… Treća vrsta su
neprivatizovana društvena ili državna preduzeća.
Srbija ima pojam trgovca ali više u upravnopravnom smislu I zato ima mali značaj u kompanijskom
pravu. Trgovcem se smatra lice koje obavlja trgovinu tj. delatnost kupovine robe radi dalje prodaje, bilo
na veliko ili malo, I pružanje usluga radi sticanja dobiti I ostvarivanja drugih ciljeva.

6. Разлика привредних и непривредних субјеката?

Dvojak kriterijum: privredni subjekt bi trebalo da bude svako lice koje se bavi delatnošću radi sticanja
dobiti osima ako je posebnim zakonom odredjeno drugačije. Po ovom kriterijumu u privredne subjekte
spadaju privredna društva I preduzetnici I lica koja se bave vanprivrednim delatnostima, ako ih obavljaju
radi sticanja dobiti.
Privredni subjekt je I onaj koji nema za glavni cilj sticanje dobiti ako obavlja privrednu delatnost.
Privredna delatnost je proizvodnja I promet robe ili usluga na tržištu. Prema ovom kriterijumu u privredne
subjekte spadaju zadruge, javna preduzeća I druga lica koja obavljaju privrednu delatnost. Privredni
subjekti se upisuju u Registar privrednih subjekata koji vod APR.
Ostali subjekti su neprivredni I tu se ubrajaju lica čiji cilj nije sticanje dobiti I kad obavljaju privrednu
delatnost, oni se bave vanprivrednim delatnostima I naplaćuju naknadu kupcima ali radi ostvarivanja
drugih ciljeva koji nisu sticanje dobiti. To su državne zdravstvene ustanove, ustanove culture, naučni I
istraživački institute, sportski centri,… Oni se ne upisuju u Registar nego u posebne register.
Poljoprivrednici kao fizička lica koja se bave poljoprivredom radi sticanja dobiti jesu privredni subjekti
pa bi trebalo da se smatraju preduzetnicima ali su izuzeti iz tog režima jer je vreme povrata uloženog
kapitala veoma dugo I potrebna su velika ulaganja a rizik neuspeha je veliki. Iz režima preduzetnika su
izuzeti I nosioci slobodnih zanimanja.

7. Предузеће и слобода предузетништва?

Preduzeće je u pravnom smislu pravno lice koje obavalja delatnost sredstvima u javnoj svojini. Ako mu je
osnivač država ili njena teritorijalna jedinica a delatnost obavlja u opštem interesu onda je to javno
preduzeće. Ako obavlja sredstvima u društvenoj svojini u cilju sticanja dobiti onda je to društveno
preduzeće.
Preduzeće je u ekonomskom smislu organizovana grupa ljudi koja obavlja delatnost upotrevom
materijalnih dobara radi sticanja dobiti. On je u ovom smislu object prava a pravni subjekt je njegov
imalac koji putem njega stiče prihode.
Pravni osnov odnosa izmedju prenosioca I sticaoca je ugovor o prenosu preduzeća koji su zaključili. Ako
prenosilac otudji preduzeće teretnim ugovorom za njegove fizičke I pravne nedostatke odgovara sticaocu.
U odnosu izmedju prenosioca I sticaoca preduzeća I trećih lica merodavni su ugovori koji su oni
medjusobno zaključili. Tu se javlja problem ko je nakon prenosa preduzeća dužnik obaveze tj.. poverilac
za potraživanje iz tekućih poslova. Da bi se treća lica kao poverioci zaštitili od zloupotreba sticalac im je
solidarno sa prenosiocem odgovoran za prenosiočeve dugove u vezi sa preduzećem, koji su nastali pre
prenosa.
Kada se prenosi samo deo preduzeća onda se solidarna odgovornost sticaoca ograničava na prenosiočeve
dugove samo u vezi sa tim delom.
Ako sticalac isplati dug trećem licu, ima pravo da isplaćenu sumu povrati od prenosioca pod uslovom da
mu ono nije isključeno ugovorom sa prenosiocem.
Preduzeće se sastoji od 3 elemenata: ljudski (vlasnici, uprava, radnici), materijalni (materijalna dobra,
stvari I prava) I organizacioni element (sistem unutrašnjih odnosa izmedju ljudi u preduzeću).
Sloboda preduzetništva I udruživanja ograničena je na slobodu izbora izmedju zakonom nabrojanih
imenovanih I uredjenih privrednih subjekata.

8. Системи оснивања привредног друштва?

Sistem samopriznanja (normativni sistem): ulagač sam sebi priznaje svojstvo privrednog subjekta kad
ispuni propisane uslove I registruje se u tom svojstvu. Nije potrebna saglasnost države. Osnovni uslovi su:
a) da je ulagač sposoban; b) da je nameravana delatnost privrednog subjekta zakonita; v) da se donese
osnivački akt u propisanoj formii sadržini; g) da se delatnost obavlja u propisanom organizacionom
obliku; d) da mora da se sakupi propisani kapital. Kad ulagač ispuni propisane uslove stiče subjektivno
pravo da se prizna za privrednog subjekta upisom u registar koji po pravilu vodi država ili od nje
ovlašćeno lice.
Sistem državne odluke: je suprotan sistemu samopriznanja. Zakonom ovlašćeni državni organ osniva
privredno društvo svojom odlukom. To može da bude zakonodavni ili drugi orga države ili njene
teritorijalne jedinice. Državnom odlukom nastaju javna preduzeća.
Sistem odobrenja: ulagač mora pored ispunjenja zakonom predvidjenih uslova da dobije odobrenje
(dozvolu) države da bi mu se priznalo svojstvo privrednog subjekta. Primenjuje se za nastanak privrednih
subjekata u rizičnim delatnostima.
Sistem koncesije: je vrsta sistema odobrenja, s tim što u njemu država na osnovu javnog nademtanja
odobrava privatnom licu da koristi predmet od posebnog značaja za širu zajednicu. Predmet može da bue:
dobro u opštoj upotrebi, prirodno bogatstvo, delatnost od opšteg interesa. Davalac koncesije može da
bude: RS I u tom slučaju odlučuje Vlada, teritorijalna jedinica I tada odlučuje skupština I javno preduzeće
kada mora da pribavi saglasnost Vlade.
Primala koncesije je privatno lice koje sa davaocem zaključuje ugovor o koncesiji u pismenoj formi I sa
propisanom sadržinom. Primalac mora davaocu da plaća naknadu za korišćenje predmeta koncesije.
Koncesija traje od 5 do 50g.

9. Регистрација привредних субјеката – појам, значај, функције, начела и предмет?

Pravila kompanijskog prava se primenjuju isključivo na privredne subjekte koji su registovani.
Registracija je značajna I zahteva se za nastanak, prestanak tj. evidenciju brojnih pravnih činjenica u vezi
sa privrednim subjektom tokom čitavog njegovog postojanja.
Registar privrednih subjekata je javna evidencija propisanih pravnih činjenica u vezi sa privrednim
subjektima, koje su od značaja za privredni promet. Kod nas registar vodi APR (pravno lice sa statusom
javne agencije kao imaoca javnih ovlašćenja). APR nije organ državne uprave nego je samostalna u radu
u odnosu na državu I ona sama odgovara za eventualnu štetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim
radom prouzrokuje fizičkim I pravnim licima.
Registrator je fizičko lice koje u ime I za račun APR vodi Registar privrednih subjekata. Upravni odbor
APR imenuje I razrešava registratora na osnovu prethodne saglasnosti Vlade I mandate registratora traje
4g.
Registar privrednih funkcija ima funkciju objavljlivanja podataka I dokumenata, funkciju kontrole jer
proverava ispunjenost formalnih uslova za upis podataka I dokumenata I dokaznu funkciju jer olakšava
dokazivanje registrovanih činjenica.
Načela registracije:
a) načelo javnosti I dostupnosti: podaci su javni I dostupni svima I svako može uz naknadu da zahteva
izdavanje izvoda Iz registra.
b) načelo tačnosti I pretpostavke nesavesnosti: ako se treća lica pouzdaju u tačnost podataka iz registra ne
snose posledice zbog netačnosti tih podataka. Pretpostavka nesavesnosti znači da se smatra da treća lica
znaju za registrovane podatke počev od narednog dana od dana objavljivanja njihove registracije.
(izuzetak: u roku od 15 dana od dana objavljivanje registrovanih podataka, treća lica mogu da dokazuju
da je za njih bilo nemoguće da se upoznaju sa tim podacima).
v) načelo formalnosti: registrator ispituje ispunjenost formalnih ali ne I materijalnih uslova.
g) načelo vremena nastanka: podaci I dokumenti se vode prema njihovom nastanku a ne prema datumu
upisa u registar.
d) načelo vremenskog redosleda (prioriteta): u situaciji kada se dve ili više registacionih prijava nalaze u
medjusobnom sukobu prednost ima prijava koja je podneta ranije.
dj) načelo efikasnosti I ekonomičnosti: registrator je dužan da efikasno sprovodi postupak I da se vodi
načelom ekonomičnosti.
Predmet registracije čine zakonom propisane pravne činjenice koje moraju ili mogu da se evidentiraju u
Registru.
Obavezni podaci: numerus clausus propisani zakonom
Mogući podaci: retki, (npr: kod ograničenja ovlašćenja zastupnika u vidu zajedničkog zastupanja tj.
obaveznog supotpisa)

10. Регистрација привредних субјеката – поступак и врсте?

Radi se o posebnom upravnom postupku koji se pokreće podnošenjem registracione prijave APR.
Izuzetno Agencija može I sama po sl. dužnosti da pokrene postupak ako je to predvidjeno zakonom.
Registraciona prijava je zahtev stranke upućen APR da izvrši registraciju I ona je pismena ili elektronska.
Nju podnosi: fizičko lice koje namerava da postane ili je već registrovan kao preduzetnik, osnivač u
postupku osvnivanja privrednog društva, zastupnik privrednog društva, zakonom ovlašćeno lice za
registraciju odredjenih podataka. Ovlašćeni podnosilac mora pokrenuti postupak u roku od 15 dana od
dana nastanka činjenice koja je predmet registracije.
Nakon prijema registrator proverava ispunjenost formalnih uslova prijave I donosi odluku u roku od 5
radnih dana od prijema. Kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi donosi rešenje kojim usvaja prijavu, u
suprotnom rešenjem odbacuje prijavu I nalaže podnosiocu da ih otkloni ako su su otklonjivi. Ako
registrator ćuti smatra se da je prijava usvojena. (izuzetak: kada prijavljena činjenica ne može uopšte ili
ponovo da bude registrovana). I posle usvajanja prijave registrator može da ukine odluku u roku od 12
meseci od dana objavljivanja registrovane činjenice.
Žalba protiv rešenja se podnosi ministru privrede preko APR u roku od 30 dana od dana objavljivanja
rešenja. APR u roku od 5 radnih dana može da odbaci žalbu kao neblagovremenu ili nedopuštenu ili da
utvrdi da je žalba osnovana, u suprotnom odmah je šalje ministru koji odluku mora da donese u roku od
30 dana od dana prijema. Ministar može da odbaci, odbije ili usvoji žalbu a protiv te odluke se može
pokrenuti upravni spor.
Vrste registracije:
Konstitutivna (kada je registracija neophodna da bi odredjena činjenica mogla da nastane, mora da bude
propisana zakonom) I deklarativna (ako pravna činjenica može da nastane nezavisno od registracije)
registracija. Ako iz zakona ne proizilazi ništa smatra se da je registracija deklarativna.
Prinudna (ovlašćeni podnosilac mora podneti prijavu u odredjenom roku) I dobrovoljna (podnosilac
može da odluči da li hoće ili neće da registruje podatak ili document) registracija
Tačna I netačna registracija
Dejstva u odnosu na pravnu činjenicu koja se upisuje u registar – dalje se deli na konstitutivnu I
deklarativnu prema uticaju registracije na nastanak pravne činjenice koja se registruje
Dejstva registracije u odnosu na treća lica – materijalni publicitet registra I dalje se deli na pozitivan I
negativan publicitet u zavisnosti od toga da li je upisana ili je registracija propuštena.

11. Дејства регистрације – позитиван и негативан публицитет регистра?

Dejstva registracije u odnosu na pravnu činjenicu koja se upisuje u registar se dalje deli na osnovu uticaja
registracije na nastanak pravne činjenice koja se registruje.
Dejstva registracije u odnosu na treća lica: opravdanje se ogleda u tome da je sadržina registra privrednih
subjekata javnog karaktera. Ova vrsta dejstva registracije se drugačije naziva materijali publicitet registra.
U zavisnosti od toga da li je odredjena pravna činjenica upisana u registra ili je njena registracija
propuštena materijalni publicitet registra se deli na pozitivan i negativan.
Pozitivan publicitet u slučaju tačne registracije (pretpostavka nesavesnosti): izaziv nesavesnost trećih lica
u pogledu postojanja date činjenice. Smatra se da su treća lica upoznata sa tačno registrovanim
činjenicama počeov od narednog dana od objavljivanja njihove registracije. Ona podstiče privredne
subjekte da izvrše tačnu registraciju činjenica koje se odnose na njihovo poslovanje kako bi iskoristili
prednosti ovog vida publiciteta. Ova pretpostavka deluje prema svima i oboriva je tokom 15 dana od
ovjaljivanja registacije kada treće lice može da dokazuje da je za njega u tom periodu bilo nemoguće da
se upozna sa registrovanim podacima.
Pozitivan publicitet u slučaju netačne registracije: pštit savesna treća lica a istovremeno podstiče subjekta
registracije da brine o tačnosti registrovanih podataka i njihovom eventualnom ispravljanju. Posledice:
subjekt registracije i lice na koje se registracija odnosi ne mogu da ističu prigovor neistinitosti
registrovane i objavljene činjenice prema trećem licu.
Negativan publicitet registra: dolazi kada odredjena pravna činjenica postoji u materijalnopravnom smislu
ali kao takva još uvek nije registrovana. U važećem srpskom pravu privatnopravna dejstva propuštanja
obavezne registracije odredjene činjenice nisu posebno uredjena. Navedenu pravnu prazninu treba
popuniti primenom analogije sa pravilima o pozitivnom publicitetu u slučaju netačne registracije s
obzirom na to da kod negativnog publiciteta takodje postoji raskorak izmedju materijalnopravnog i
registrarskog stanja. Shodno pravilima o pozitivnom publicitetu u slučaju netačne registracije kod
negativnog publiciteta treća lica ne mogu da snose štetne pravne posledice zbog pouzdanja u potpunost
registra.
Negativan publicitet omogućava da se u odnosu na treće svesno lice pravna činjenica koja uprkos
obaveznosti registracije nije registrovana i objavljena, tretira kao nepostojeća u momentu kada je ono
preduzelo konkretnu pravnu radnju.

12. Предузетник?
Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja prihoda. Bitno je da se bavi delatnošću I da
u njoj obće kapital inače je gradjanskopravni subjekt. U preduzetnike ne spadaju nosioci slobodnih
zanimanja I poljoprivrednici.
Osobine: a) fizičko lice; b) mora da obavlja delatnost radi naplate naknade za svoje proizvode; v) mora
trajnije da obavlja delatnost; g) lično obavlja poslove ali može I da zapošljava; d) ravnopravan učesnik na
tržištu u odnosu na privredna društva; dj) za obaveze odgovara celom svojom imovinom.
Uslovi: a) potpuno poslovno sposobno lice; b) ne sme da obavlja delatnost koja je propisima rezervisana
za odredjene organizacione oblike; v) mora da se upiše u Registar; g) mora da ima poslovno ime I sedište;
d) mora da ispuni niz uslova za obavljanje delatnosti.
Preduzetnici su danas najmasovnija vrsta privrednih subjekata zbog lakoće započinjanja delatnosti. Time
pojedinac zapošljava sam sebe I stiče izvor prihoda.
Preduzetnik mora da se registruje, mora da podnese poreskom organu prijavu zbog poreza, poslovno ime
I obeležja štite se po pravilima industrijske svojine, ugovori koje zaključuje su
trgovački, za sporove je nadležan privredni sud, mora da vodi poslovne knjige, član je PKS.
Prednosti: a) lakše započinjanje delatnosti; b) blag organizacioni oblik poslovanja jer ne mora da ima
organe; v) ne podleže dvostrukom oporezivanju;
Mane: a) rizičnost poslovanja jer odgovara celom imovinom; b) mala imovinska snaga; v) teže dobijanje
kredita I manji iznosi; g) otežana prenosivost poslovanja na druga lica.
Lična obeležja:
a) poslovno ime – ime pod kojim preduzetnik posluje I istupa na tržištu, mora da se registruje. (vidi str.
90 knjiga)
b) sedište – je mesto u Srbiji u kojem preduzetnik obavlja delatnost. Mora da se upiše u registar ali ne
mora da registruje mesto poslovanja.
v) delatnost – je skup poslova kojim preduzetnik stvara I prodaje robu ili uslugena tržištu sa ciljem
sticanja dobiti. Može da se registruje I pre ispunjenja uslova a delatnost može da započne tek kad ispuni
uslove. Prekid obavljanja ali I prestanak delatnosti se registruju.
Nastaje sistemom samopriznanja. Preduzetnik poslove možeda vodi lično ili da ih poveri drugom licu u
kom slučaju mora da mu da ovlašćenje I da ga upiše u registar. Preduzetnik je samozaposleno lice pa sam
sebi plaća pio I zdravstveno osiguranje.
Svojstvo preduzetnika prestaje voljno kad on to izjavi u slučaju odjave (u pisanoj formi zahteva od APR
da ga izbriše iz registra) I pretvaranja u privredno društvo (pravni posao, prenosi poslovanje na privredno
društvo koje osniva).
Svojstvo preduzetnika prestaje prinudno: 1) smrt; 2) gubitak poslovne sposobnosti; 3) istek vremena na
koje je registrovan; 4) blokada preduzetnikovog računa duže od 2g; 5) ništavost registracije utvrdjena
presudom; 6) prestanak dozvole za obavljanje delatnosti; 7) mera zabrane obavljanja delatnosti po
pravosnažnoj presudi; 8) drugi razlozi odredjeni zakonom

13. Појам привредног друштва?

Privredno društvo je organizacija sa svojstvom pravnog lica koja obavlja delatnost radi sticanja dobiti.
Zakonska definicija: pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.
Osobine koje ga razlikuju od preduzetnika: a) pravno lice; b) organizacija tj. organizaciono jedinstvo
čime se postiže čvrstina I trajnost (smatra se da se osniva na neodredjeno vreme ako nije navedeno u
osnivačkom aktu); v) društvo ima svoja lična obeležja; g) organizaciono jedinstvo održavaju njegovi
organi.

14. Друштва лица и друштва капитала?

U društvima lica su članovima bitna njihova lična svojstva, svaki član I obavezu odanosti društvu ali
društvo neće prestati ukoliko nekom licu prestane svojstvo člana. Za osnivanje ne zahteva se kapital ali
oni odgovaraju čitavom svojom imovinom. Danas je dopušteno da osnivači budu I pravna lica pa čak I
društva kapitala.
Ulagač može da unese stvar, pravo I rad a ulozi su jednaki.
Promena članova je otežana zbog ličnog svojstva a svaki član može preneti svoj udeo na treće lice samo
uz saglasnost svih članova.
Ne moraju da imaju svoje organe kao društva kapitala.
U Srbiji se u društva lica ubrajaju ortačko I komanditno društvo.
U društvima kapitala članovima su bitni njihovi imovinski sastojci, sticanje što veće dobiti. Karakteriše ih
laka promena članstva, članovi ne odgovaraju celom imovinom nego samo do visine uloga, moraju da
imaju kapital u najmanjem propisanom iznosu, zabranjen je ulog u radu I mora da ima najmanje zakonom
odredjene organe.
Društvo kapitala može da izabere jedno od dva zakonom uredjena sistema upravljanja. Prvi je
jednodomno gde društvo ima skupštinu I jednog ili više direktora I dvodomno gde društvo ima skupštinu,
nadzorni odbor I jednog ili više izvršnih direktora.
Društvo ne prestaje smrću ili isključenjem člana, nisus vi članovi obavezni da budu odani (samo članovi
uprave I veliki članovi društva) I ne mora da bude višečlano.
U Srbiji u društva kapitala spadaju DOO I akcionarsko društvo.

15. Вишечлана и једночлана друштва; општа и посебна друштва?

Samo društva kapitala mogu biti jednočlana, društva lica moraju imati najmanje dva člana.
Osobine jednočlanog društva:
a) osniva se odlukom o osnivanju kao jednostranim pravnim poslom, a ne ugovorom;
b) višečlano društvo ima osnivni kapital koji je podeljen na više udela izmedju njegovih članova. Osnovni
kapital jednočlanog društvvvvva sasroji se od samo jednog udela svog jedinog člana.
v) funkciju skupštine jednočlanog društva vrši njegov jedini član ili lice koje on ovlasti
g) pošto je jednočlano društvo poseban pravni subjekt, može sa svojim članom da zaključi ugovor, za
razliku od toga u višečlanom društvu njegov član kao i zastupnik mora da zatraži saglasnost od ostalih
članova ili odredjenog organa društva.
d) jedini član društva ima pravo da konkuriše svom društvu baveći se istom ili sličnom delatnošću. To je
po pravilu zabranjeno ortaku višečlanog društva lica i velikom članu društva kapitala.
dj) višečlano društvo ne prestaje smrću ili prestankom nekog od svojih članova koji jepravno lice.
Jednočlano društvo prestaje kad mu jedini član umre tj. prestane a nema pravnog sledbenika.
e) u slučaju prinudne likvidacije jednočlanog društva, njegov jedini član ostaje neograničeno odgvoran za
njegove dugove i posle njegovog brisanja iz registra.
ž) član ne može da istupi iz jednočlanog društva
z) jednočlano društvo po sili zakona postaje višečlano čim u njega stupi još jedan član.
Opšta su ona koja su slobodna da obavljaju svaku privrednu delatnost za koju ispune uslove, osim one
koja im je zabranjena.,
Posebna su ovlašćena da obavljaju samo odredjene vrste delatnosti koje su zabranjene ostalim privrednim
subjektima, bilo da su opšti ili posebni. Obično nastaju sistemom državnog odobrenja. Pravni posao
posebnog društva je punovažan ako je treće lice savesno, što se pretpostavlja. Ako nije savesno, ako je
znalo ili moralo znati za zabranu, posao je ništav.

16. Јавно и нејавно друштво; трајно и привремено друштво; самостална и повезана

друштва?
Javno društvo je ono čijim se hartijama, koje je izdalo, javno trguje. Da bi svoje hartije uključilo na javno
tržište, javno društvo mora da dobije dozvolu zvaničnog nadzornog organa u državi. U Srbiji to je
Komisija za hartije od vrednosti.
Javno društvo nije javno preduzeće. Javno preduzeće je državno preduzeće koje obavlja delatnost od
opšteg interesa.
Najvažnija vrsta javnog društva je javno akcionarsko društvo. To je društvo čijim se akcijama, koje je
izdalo, trguje javno. Ono može da uvede svoje akcije u javnu trgovinu na dva načina. Prvi je da ono obavi
javnu emisiju, a to je prodaja akcija njihovim prvim imaocima objavljivanjem ponude za prodaju. Drugi
je da nejavno izdate akcije uvede u javnu trgovinu objavljivanjem posebnog izveštaja.
Nejavno je svako društvo koje nije javno. Ono obuhvata kako društva koja uopšte nisu izdala hartije tako
I društva I druga pravna lica koja sui h izdala ali nejavno.
Nejavna društva su preovladjujuća u svim zemljama ali javna su ekonomski moćnija.
Trajno društvo je ono koje je osnovano da traje neodredjeno vreme. Većina društava je trajna jer su
zamišljena da traju večno.
Privremena društva su ona koja su osnovana da traju jedno vreme. Ono može da se pretvori u trajno ako
pre svog prestanka donese I registruje odluku da produžava svoje trajanje.
Samostalna su ona koja nisu povezana u kompaniksko pravnom smislu sa jednim ili više drugih društava.
Povezana društva su ona koja su povezana sa jednim ili više drugih društava ulaganjem kapitala ili
ugovorom. Ona mogu da budu društva majke, ćerke ili sestre. Društvo majka je ono koje vlada jednim ili
više dddrugih društava koje se zovu društva ćerke.

17. Чланови друштва – појам, чланска права и обавезе, стицање и престанак чланства?
Članovi društva su lica koja su unela uloge u njega, stekavši udele u njemu, čime su postali njegovi
vlasnici.
U ortačkom društvu su ortaci, u komanditnom su komplementari I komanditori, u DOO su članovi a u
akcionarskom društvu akcionari.
Prema svojoj ulozi u osnivanju društva članovi mogu da budu osnivači I naknadni članovi. Osnovači su
lica koja osnivaju društvo na osnovu osnivačkog akta koji potpisuju. Lica koja naknadno po osnivanju
pristupe društvu postaju njegovi članovi. Oni to mogu da postanu
na osnovu ugovora o ulaganju ili o pristupanju ili sticanjem udela od postojećeg člana na osnovu ugovora.
Naknadni ortak odgovara za obaveze koje su za društvo lica nastale prema trećim licima ne samo posle
njegovog pristupanja, nego I pre toga. Sticalac udela, kao novi član društva, solidarno sa prejnosiocem
odgovara društvu za unošenje uloga koji prenosiilac nije uneo do prenosa. Osnivači imaju pravo da za
sebe zadrže posebna prava u osnivačkom aktu u odnosu na naknadne članove.
Glavna obaveza člana je da unese ulog u društvo. Pored toga može da ima I sporedne obaveze: vršenje
nekkog posla, davanje stvari društvu ili uzdržavanje od preduzimanja nekih radnji na koje bi inače imao
pravo.
Član ima pravo da mu društvo plati naknadu za svaku sporednu činidbu koju mu obavi. Svaki član ima 3
osnovna prava: pravo na udeo u osnovnom kapitalu, pravo na učešće u upravljanju I pravo na učešće u
dobiti.
Lice stiče I gubi članstvo u društvu odgovarajućim upisom u registar. Neophodan je I pravni osnov a to
može da bude ugovor o ristupanju društvu, ugovor o sticanju udela od postojećeg člana, nasledje umrlog
člana.
Radnja kojom društvo upisuje člana u svoju evidenciju deluje samo unutar društva ali ne I prema trećim
licima van društva.

18. Оснивачки акт и други општи акти привредног друштва?

4 su uslova ujedno I bitni sastojci društva: izjava volje članova u nameri stvaranja društva (osnivački akt),
davanje uloga društvu, namera sticanja dobiti obavljanjem delatnosti društva I registracija društva.
Osnivački akt:
Pravni posao kojim se jedan ili više lica obavezuju da unošenjem svojih uloga svori društvo njegovim
upisom u registar. Ako se osniva društvo sa jednim članom onda osnivač donosi odluku o osnivanju. To
je jednostrani pravni posao. Ako se osniva društvo sa više lica onda oni zaključuju ugovor o osnivanju a
to je u suštini ugovor o ortakluku.
Osnivački akt mora da ispuni opšte uslove za punovažnost svakog pravnog posla:
a) osnivači moraju biti potpuno poslovno sposobni
b) osnivački akt mora da ima propisanu formu a to je pismena forma, a potpies mora da overi javni
beležnik ( forma javne isprave)
v) osnivački akt mora da ima propisanu saržinu a to su minimalni zakonom nabrojani elementi:
odredjenje osnivača putem njegovog imena, adrese I matičnog broja, odredjenje poslovnog imena, sedišta
I pretežne delatnosti društva, odredjenje uloga svakog osnivača, osnovnog kaitala društva, udela svakog
osnivača u njemu I sistema upravljanja u društvima kapitala.
Kada društvo nastane, osnivački akt može da se izmeni ili da se raskine. Ugovor o osnivanju ortačkog I
komanditnog društva menja se jednoglasnom odlukom ortaka. Osnivački akt DOO menja se odlukom
njegove skupštine a u akcionarskom društvu se ne menja jer služi samo za njegovo osnivanje.
Odluka o izmeni osnivačkog akta mora da bude u pismenoj formi a potpisuju je svi ortaci u ortačkom I
komanditnom društvu. Odluku skupštine DOO I statut akcionarskog društva potpisuje njen predsednik.
Sporazumni raskid ugovora o osnivanju akcionarskog I DOO nije moguć jer odluku o njihovom
prestanku donosi skupština. Jednostrani raskid je dopušten samo iz opravdanih razloga, kad se bitno
povredjuju prava I obaveze članova tj. pravila društva. Istupanje Iz društva je otkaz ugovora a isključenje
je otkaz koji članovi društva daju jednom od njih zbog toga što on bitno povredjueje svoje obaveze ili
pravila u društvu. U jednočlanom društvu nije moguć raskid već samo opoziv odluke o osnivanju.

19. Улог у друштво – појам, врсте и уношење?

Ulog je materijalno dobro koje se ulagač ugovorom obavezao da unese u društvo, kako bi mu omogućio
obavljanje delatnosti I sticanje dobiti. Osnivač se na to obavezuje osnivačkim aktom prri osnivanju
društva a naknadni član ugovorom o ulaganju koji je zaključio sa društvom.
Ulog člana može da bude novčani (odredjena suma novca), nenovčani (stvari, prava I rad) I mešoviti.
Ulog u radu se sastooji od poslova koje se ulagač obavezuje da obavlja za društvo pošto mu postane član.
Rad može da bude fizički, intelektualni ili mešovit. Unošenje uloga u radu u društvo kapitala je
zabranjeno.
Ako je nenovčan, njegova vrednost mora da bude izražena novčano u osnivačkom aktu tj. ugovoru o
ulaganju.Novčana vrednost nenovčanog uloga u hartijama od vrednosti je njihova tržišna vrednost.
Ulagač je dužan da unese ulog u ugovorenom roku koji ne sme da bude duži od 5g od dana registracije
osnivanja društva tj. povećanja njegovog kapitala. (izuzetno- kraći je za akcionarska društva jer iznosi
2g.). Ako ulagač ne unese ulog kako je ugovorio društvo ima pravo na naknadu a osnivačkim aktom može
da se predvidi I pravo društva na ugovornu kaznu ako mu ulagač ne unese ili nevaljano unese svoj
nenovčani ulog.
Pre nego što tuži ulagača za ugovornu kaznu društvo mora da mu ostavi naknadni rok za valjano
ispunjenje obaveze u trajanju od najmanje 30 dana. Za docnju ulagača sa uplatom novčanog uloga
društvo ima pravo na zateznu kamatu ali ne I na ugovorenu.

20. Капитал и удео у капиталу друштва; намера стварања друштва, добит и губитак?
Imovina društva se sastoji od aktive I pasive a sabiranjem novčane vrednosti uloga svih članova društva
izračunava se novčana vrednost njegove imovine. To je ustvari osnovni kapital društva I on mora da se
registruje.
Početni kapital koji društvo ima u momentu osnivanja obično je jednak njegovom osnovnom kapitalu a
osim osnovnog društvo može imati I sporedni kapital. Njega čine rezerve I nerasporedjena dobit koju
društvo nije unelo u osnovni kapital. Rezerve su sredstva koje je društvo sačuvalo iz dobiti stovrene u
ranijim godinama.
Osnovni kapital društva služi trećim licima u prometu kao pokazatelj vrednosti imovine društva, jer je
registrovan a mora da se istinito izračunava I prikazuje. Služi I kao osnova za izračunavanje udela
članovima društva.
Udeo je deo osnovnog kapitala druptva koji je srazmeran vrednosti uloga jednog člana u odnosu na zbir
vrednosti uloga svih članova. Svaki član društva na osnovu unetog uloga u imovinu društva stiče zauzvrat
udeo u njegovom kapitalu.
Član društva ima pravo da raspolaže svojim udelom, da ga otudji ili da ga optereti u korist drugog lica.
Društvo odgovara za obaveze poveriocima svojom imovinom ali ne odgovara za dugove svojih članova
njihovim poveriocima.
Član sa druge strane odgovara za dugove svom poveriocu ne samo imovinom koju nije uneo u društvo
već I svojim udelom u njegovom kapitalu, jer je to deo njegove imovine.
Da bi društvo nastalo I postojalo potrebno je da svaki njegov član ima nameru da putem njega I
obavljanjem njegove delatnosti stiče dobit I učestvuje u njenoj podeli.
Osnovni interes društva jeste opstanak na tržištu I sticanje što veće dobiti. Taj interes je nadredjen
pojedinačnim interesima članova, pa mu ih moraju podredjivati u njegovom poslovanju dokle god postoji.
Lice koje ugovori da obavlja poslove u društvu za odredjenu naknadu zaključuje ugovor o delu ili radu pa
je poslenik ili radnik a ne član. Članovi društva se ne podredjuju jedan drugom već su ravnopravni u
svojim članskim pravima s tim što ona po obimu mogu da budu srazmerna njihovim udelima u kapitalu
društva.
Dobit je višak prihoda nad rashodima koji društvo ostvari u posmatranom periodu I to je glavni cilj.
Načelno pravilo je da svaki član učestvuje u raspodeli srazmerno svom udelu u kapitalu društva.
Ništava su pravila opštih akata društva kojima se grubo vredja načelo ravnopravnosti članova srazmerno
njihovim udelima u kapitalu. (ako se neki član stavlja u bitno povoljniji ili nepovoljniji položaj u odnosu
na ostale članove).
Registracija društva: Upis u registar ima konstitutivno dejstvo jer se javnost upoznaje sa njegovim
postojanjem.

21. Правни субјективитет друштва, пословна и деликтна способност друштва?

Privredno društvo postaje pravni subjekt upisom njegovog osnivanja u registar. Ono prestaje kad se
izbriše iz registra, s tim što prethodno moraju da se u posebnom postupku urede imovinskopravni odnosi
u kojem se nalazi sa drugim licima. To je postupak: stečaja (sud); likvidacije (sami članovi) I statusne
promene.
Pravne posledice:
1) društvo može da bude nosilac prava I obaveza u pravnom poretku kao I svi drugi pravni subjekti
2) društvo je pravni subjekt različit od njegovih članova I zaposlenih I zbog toga prava I obaveze koje
stiče pripadaju njemu a ne njima. Pošto je pravno lice ono zaključuje pravne poslove putem zastupnika.
Ostale pravne radnje kao što su one kojim se ispunjavaju obaveze iz pravnih poslova mogu da
preduzimaju I drugi zaposleni.
3) društvo ima svoju imovinu koja je pravno odvojena od imovine njegovih članova. Zbog toga ono ne
odgovara za njihove obaveze osim kad se na to izričito svojom voljom obavezalo. Ni članovi ne
odgovaraju za obaveze društva.
4) društvo ima svoja lična obečežja po kojim se razlikuje od drugih pravnih subjekata u pravnim
odnosima. Ima poslovno ime, sedište, nacionalnost, delatnost, matični broj, poreski broj, carinski broj I
poslovne knjige.
Pravno lice može da ima opšti I posebni pravni subjektivitet. U Srbiji privredno društvo po pravilu ima
opšti pravni subjektivitet. To znači da može biti nosilac svih prava I obaveza koje priznaje naše
objektivno pravo osim onih čiji su objekti vezani isključivo za ljudsko biće.
Pošto ima opštu pravnu sposobnost društvo može da preduzima sve pravne poslove.
Posebna privredna društva imaju poseban pravni subjektivitet što znači da je njihova pravna sposobnost
ograničena samo na ona prava I obaveze koja im služe ostvarenju cilja zbog kojeg su osnovana I postoje.
Neprivredna lica obično imaju posebnu pravnu sposobnost.
Privredno društvo je potpuno poslovno sposobno lice. Društvo ovu sposobnost stiče upisom osnivača u
registar a gubi je brisanjem. Poslovna sposobnost društva kreće se u granicama njegove pravne
sposobnosti.
Poslovna sposobnost društva se ograničava u slučaju stečaja Ili likvidacije na poslove potrebne za
sprovodjenje njegovog prestanka.
Društvo postaje I deliktno sposobno kada se osnuje a prestaje da to bude brisanjem iz registra.
Zbog svoje potpune poslovne sposobnosti društvo može odmah posle osnivanja da samostalno zaključuje
ugovore I da preduzima druge pravne poslove, može da potražuje naknadu štete ali I da bude odgovorno
za štetu. Zakonska obaveza društva je da plaća poreze I druge javne dažbine, kao dužnik u korist države I
drugih korisnika javnih prihoda.

22. Огранак и представништво?

Ogranak je izdvojeni deo organizacije privrednog društva putem kojeg obavlja delatnost. Društvo ne
mora da ima ni jedan ogranak, a može da uspostavi jednan ili više ogranaka van sedišta radi obavljanja
delatnosti ili pojedinih poslova. Ogranak nije pravni subjekt niti pravno lice. Društvo odgovara za
obaveze u poslovima ogranka sa trećim licima.
Društvo može da poveri ogranku ovlaćenja u prometu sa trećim licima kao I da mu posebno iskazuje
rezultat poslovanja u svom obračunu.
Posledice nepostojanja subjektiviteta:
1) ogranak nema svoju imovinu jer ona pripada društvu. Ima sredstva za obavljanje svojih poslova.
2) ogranam nema svoje ime ali može da ima oznaku kojom se prepoznaje u društvu. U prometu sa trećim
licima ogranak istupa pod imenom društva uz navodjenje svog naziva I adrese.
3) ogranak nema svoje organe putem kojih bi izražavao svoju volju u odnosima sa trećim licima. On
može da ima rukovodioca kojeg postavlja društvo.
4) ogranak nema svoju delatnost, on može da obavlja delatnost različitu od pretežne delatnosti društva ali
je njegova delatnost u stvari delatnost društva.
5) ogranak nema sedište jer njega ima društvo. On ima mesto obavljanja svojih poslova.
6) ogranam nema svoje opšte akte niti može da padne u stečaj ili likvidaciju kao I što ne može da pretrpi
statusnu promenu ili promenu pravnog oblika..
Društvo uspostavlja ogranak svojom odlukom koju donosi skupština u društvu kapitala a ortaci u društvu
lica. Ono može ali ne mora da ga registruje. (mora da ga registruje samo ako mu dodeli zastupnika koji je
ovlašćen da zastupa društvo samo u poslovima za ogranak).
Odluku o prestanku donosi isto kao I o nastanku, ogranak prestaje I prestankom društva.
Ogranak stranog društva je njegov izdvojeni deo preko koga obavlja delatnost u Srbiji. Strano društvo
mora da registruje ogranak kod nas za razliku od domaćeg.
Predstavništvo stranog društva je vrsta njegovog ogranka u Srbiji. Za razliku od ogranka koji je ovlašćen
da zaključuje ugovore za društvo, predstavništvu je to zabranjeno osim kad ga društvo posebno ovlasti za
pojedini posao. Ono sme u Srbiji samo da preduzima radnje pripreme za zaključenje ugovora ili drugih
pravnih poslova za društvo. Mora da se upiše u registar u Srbiji.

23. Имовина друштва, одговорност друштва за обавезе и одговорност чланова друштва?

Po klasičnoj teoriji imovina je skup svih imovinskih prava I obaveza jednog lica. Po novoj teoriji imovinu
čine samo imovinska prava a ne I obaveze jednog lica.
Imovinska masa je skup svih telesnih stvari na kojima jedno lice ima svojinu. Ono ne odgovara samo tim
stvarima već I pravima koja mogu da se unovče.
Imovinu društva čine prava koja je društvo steklo unošenjem uloga svojih članova, svojim poslovanjem
ili na drugi način. Ona može da se uveća novim ulozima postojećih ili novih članova ili uspešnim
poslovanjem. Ona može I da se umanji ako društvo lose posluje pa trpi gubitke pod uslovom da ih članovi
ne nadoknade dopunskim ulozima.
Ako je aktiva društva veća nego pasiva društvo uspešno posluje, u suprotno posluje sa gubitkom I to je
razlog za stečaj.
Kapital društva može da se podeli na osnovni, varijabilni I sporedni.
Osnovni kapital društva je novčana vrednost njegove neto imovine a to je vrednost cele njegove imovine
umanjene za dugove. Osnovni kapital društva je podeljen u celosti na udele I mora da se upiše u registar.
Osnovni kapital mora da bude odredjen u osnivačkom aktu I upisan u registar. Pošto se stanje I struktura
imovine društva često menjaju usled njegovog poslovanja osnovni kapital društva može da se razlikuje od
vrednosti njegove imovine. Zato je ono obavezno da jednom godišnje uskladi podatak o osnovnom
kapitalu sa vrednošću svoje neto imovine, ako je ona različita od postojećeg podatka na propisani dan. (na
kraju godine prema cenama na dan 31. decembar).
Varijabilni kapital čine prihodi koje ostvaruje svojim tekućim poslovanjem kao što su naplata cene ili
pružanje usluge, kamate za depozit kod banke,… Društvo ga ne registruje ali ga iskazuje u poslovnim
knjigama I finansijskom izveštaju.
Sporedni kapital se sastoji od rezervi, akumulacije I nerasporedjene dobiti. Rezerve se sastoje od
novčanih iznosa koje je društvo ostvarilo prihodima iz ranijih godina, ali ih nije potrošilo I one mu služe
ako u nekoj poslovnoj godini ostvari gubitak da spreči da postane platežno nesposobno. Akumulacija
društvu služi za ulaganje u poboljšanje svoje delatnostu u tekućoj godini a njenim ostvarenjem se
povećava osnovni kapital. Nerasporedjena dobit je dobit koju je društvo ostvarilo I utvrdilo godišnjim
obračunima u prethodnim godinama ali je nije rasporedilo.
Društvo kao dužnik odgovara a ceo iznos svojih obaveza celom imovinom. Ima pravo I da ograniči svoju
odgovornost putem ugovora sa trećim licem kao saugovornikom. Odgovornost može da bude solidarna ili
supsidijerna.
Solidarna postoji kada duguje istu činidbu ravnopravno sa jednim ili više drugih dužnika tako da
poverilac ima pravo da traži namirenje potraživanja u celosti od svih njih istovremeno, nekolicine ili
jednog od njih.
Supsidijarna postoji kada društvo duguje činidbu kao sporedni dužnik samo kad poverilac ne uspe da je
ostvari od glavnog dužnika.
Članovi društva kapitala I komanditori kod komanditnog društva ne odgovaraju za njegove obaveze
trećim licima. Ortaci u društvu lica odgovaraju za njegove obaveze trećim licima solidarno sa njim celim
svojim imovinama.
Pravila o neodgovornosti društva kapitala podstiču ulagače da ulažu u privredne poduhvate. Mana ovog
pravila je povećanje rizika poverilaca u poslovanju čime se oni odvraćaju od poslovanja sa društvom.
Zbog toga država nastoji da ih zaštiti na 3 načina. Prvi je propisivanje minimalnog osnovnog kapitala za
ta društva. Drugi je pooštrena odgovornost vladajućeg društva za štetu podredjenom društvu. Treći je da
član društva kapitala koji zloupotrebi odvojenost svog pravnog subjektiviteta od društvenog na štetu
poverioca društva može da odgovara za njegove obaveze celom imovinom. Tada je reč o probijanju
pravne ličnosti društava kapitala.

24. Пробијање правне личности и зајам уместо капитала?

Probijanje pravne ličnosti je sudsko zanemarivanje zloupotrebljenog svojstva pravnog lica privreednog
društva kapitala u parnici po tužbi poverioca, kako bi od njegovog člana kao zloupotrebioca namirio
potraživanje koje ima prema društvu. Ako poverilac uspe u parnici ima pravo da po osnovu sudske odluke
namiri od člana potraživanje koje ima prema društvu.
Posledica uspešnog probijanja jeste da član neograničeno odgovara za obaveze društva kapitala svojom
imovinom koju nije uneo u njega.
Poverilac tužbom može da traži probijanje pravne ličnosti samo onih vrsta društava čiji članovi u načelu
ne odgovaraju za njihove dugove. Kad je član društva poslovno nesposoban onda za dugove društva
odgovara njegov zakonski zasupnik ako je izvršio zloupotrebu.
Cilj tužbe je da poverilac od člana namiri potraživanje koju ne može da namiri od društva zbog toga što
ga je ovaj zloupotrebio radi sticanja koristi sebi ili trećem licu. Tužilac je poverilac a tuženi društvo čija
se pravna ličnost probija I jedan ili više njegovih članova. Podnosi se u roku od 6 meseci od kada je
poverilac saznao za zloupotrebu tj. 5 godina od zloupotrebe.
Da bi se probila pravna ličnost moraju da se ispune 3 uslova:
1) da je član zloupotrebio pravnu ličnost društva: a) kad član iskoristi društvo za postizanje cilja koji mu
je inače zabranjen; b) kad član koristi imovinu društva kao da mu je lična čime stvara utisak da mu je
imovina veća nego što jeste; v) kad član koristi društvo ili njegovu imovinu da bi oštetio poverioce
društva; g) kad član umanji imovinu društva radi sticanja koristi za sebe ili treća lica.
2) imovinska korist koju odgovorno lice izvlači iz zloupotrebe
3) uzročna veza izmedju zloupotrebe I imovinske koristi zloupotrebioca ili trećeg lica. Poveriocu je jako
teško da dokaže ovo I to je osnovni razlog zašto naši sudovi slabo primenjuju ovaj mehanizam.
Dešava se da članovi društva koje je u krizi pozajme društvu novac umesto da mu dopune svoje uloge I
time povećaju kapital. Postoji pravilo “zajam umesto kapitala” kojim se zajam koji je član dao društvu
izjednačava sa njegovim udelom u osnovnom kapitalu u slučaju stečaja.
Cilj ovog pravila je da se član društva spreči da navodnim davanjem zajmova drušvu izigra njegove
neobezbedjene poverioce u slučaju da ono padne u stečaj. Ima veći značaj u zaštit poverioca društava
kapitala nego društava lica.

25. Пословно име – појам, врсте, начела, елементи, употреба, промена и пренос?
Poslovno ime je ime pod kojim društvo posluje, prikazuje se na tržištu i stupa u odnose sa drugim licima.
Privredno društvo mora da ima poslovno ime i da ga upiše u registar.
Društvu ime daju njegovi osnivači u osnivačkom aktu a kasnije ga ono može promeniti.
Društva lica često imaju za poslovno ime liično ime jednog ili više ortaka.
Subjektivno ime je ono koje sadži lično ime fizičkog lica, a objektivno se odnosi na delatnost privrednog
društva tj. na predmet njegovog poslovanja.
Načela:
1) načelo obaveznosti: ono znači da društvo mora da ima ime.
2) načelo isključivosti: znači da je društvo jedini imalac svog imena i zato nijedan drugi privredni subjekt
ne sme da ima isto ili slično ime.
3) načelo jedinstvenosti: društvo sme da ima samo jedno a nikako više imena.
4) načelo istinitosti: društvo mora u rometu da upotrebljava svoje ime kako je registrovano a ime ne sme
da sadrži zbunjujuće ili lažne znake.
5) načelo trajnosti: društvo nastoji da svoje poslovno ime zadrži dokle god postoji.
6) načelo javnosti: podaci o poslovnom imenu su javni i upisuju se u registar.
7) načelo srpskog jezika: ime društva sa sedištem u Srbiji mora da glasi na srposkom jeziku pri čemu
može da bude ispisano ćirilicom ili latinicom. (izuzetno: može da bude na stranom jeziku ili da sadrži
pojedine reči ili znake na stranom jeziku od uslovom da su ispisani latinično).
Obavezni elementi: oni koji moraju da budu u poslovnom imenu inače registar po službenoj dužnosti
odbacuje upis.
a) naziv – je reč ili skup reči i znakova kojim se društvo najjasnije razlikuje od drugih lica u prometu.
Zainteresovano lice ima pravo da odredjeni naziv rezerviše za sebe upisom u registar rezervisanih naziva
pre nego što upiše društvo. Rezervacija traje 60 dana i može se obnoviti.
b) pravni oblik – time se zainteresovana lica obaveštavaju o osnovnim činjenicama o njemu kao što su
njegova struktura, organi i odgovornost članova.
v) sedište – je obavezan element poslovnog imena kako bi se ostala lica u porometu obavestila o mestu iz
kog se upravlja poslovima društva. To je obično mesto gde redovno radi direktor društva kapitala tj. ortak
zadužen za poslove i zastupanje u društvu lica.
g) oznaka posebnog stanja – navodi se u njegovom imenu kad je pokrenut postupak njegovog prestanka.
Tada mu se u ime stavlja oznaka u likvidaciji, kad se ono dobrovoljno likvidira, u prinudnoj likvidaciji, u
stečaju,...
Neobavezni elementi: su činjenice koje mogu u njemu da se nadju kako bi se drugim učesnicima na
tržištu a posebno potrošačima jače skrenula pažnja na društvo i njegovu delatnost. Npr: opis delatnosti
društva, skraćeno ime,...
Uslovno dopušteni elementi: su reči ili znakovi koje društvo ima pravo da stavi u svoje poslovno ime ako
pribavi saglasnost nekog lica ili organa. To su lično ime fizičkog lica, naziv države Srbije, njene
teritorijalne jedinice, strane države,... Oni smeju da se stave u poslovno ime društva samo uz saglasnost
fizičkog lica, organa države ili teritorijalne jedinice.
Zabranjeni elementi: su činjenice čije je unošenje u poslovno ime zabranjeno. U njih spadaju one koje
vredjaju javni moral i lažni i zbunjujući podaci. Kad je zabranjeni element ipak registrovan lice na koje se
odnosi zbunjujući podatak ima pravo da tužbom u arnici zahteva zaštitu svog imena.
Društvo upotrebljava svoje ime na 3 načina: u poslovanju mora da upotrebljava ime kako je registrovano
u punom ili skraćenom obliku. Na svojim poslovnim pismima i drugim dokumentima mora da ima
ispisano svoje ime, sedište, adresu za prijem pošte ako je različita od sedišta, matični i poreski broj.
Društvo kod ulaza u svoje poslovne prostorije mora da istakne natpis sa svojim poslovnim imenom.
Društvo može da upotrebljava poslovno ime i kao znak svog razlikovanja od drugih lica u prometu (žig).
Društvo je obavezno da promeni svoje poslovno ime kada: fizičko lice uskrati saglasnost, saglasnost
uskrati država, kad društvo promeni pravnu formu, kad promeni sedište, kad promeni delatnost i kad
padne u stečaj ili likvidaciju.
Poslovno ime je bitan element osnivačkog akta tj. statuta i o njemu se odlučuje na način na koji se
odlučuje o promeni akata. Promena imena mora da se registruje.
Poslovno ime je lično pravo društva pa je neprenosivo. (izuzetno: društvo koje prestaje statusnom
promenom može da prenese ime na društvo sticaoca).

26. Заштита пословног имена?

Upravnopravna zaštita: pruža je registarski orga po službenoj dužnosti pri odlučivanju o usvajanju prijave
za upis u registar. On mora da pazi da podnosilac pirjave ne zahteva upis naziva društva koji je isti ili
sličan sa već postojećim registravanim nazivom društva. Ako se to desi odbacuje prijavu.
Parnična zaštita: pruža je sud u parničnom postupku po tužbi oštećenog društva. Tužba može da se
zasniva na pravilima kompanijskog prava (naziv društva mora da bude dovoljno različit od naziva drugog
društva, u suprotnom oštećeno društvo ima pravo da tužbom koju podnosi u roku od 3g od registracije
naziva, traži da tuženi promeni naziv, ako ga u roku od 30 dana ne promeni registar po službenoj dužnosti
pokreće postupak njegove prinudne likvidacije), prava konkurencije (tužilac mora da dokaže da je tuženi
protivno dobrim poslovnim običajima preduzimao radnje kojima je druge učesnike na tržištu navodio da
ga zamene za tužioca zbog čega su zaključili ugovore sa njim a ne sa tužiocem, tužba se podnosi u roku
od 6 meseci tj. 3 godine) I prava industrijske svojine ( sud štiti naziv u poslovnom imenu kad ga je
društvo registrovalo kao žig, tužba se pokreće u roku od 3g od dana kada je tužilac saznao za delo I
učinioca tj. 5g od dana kada je povreda učinjena)
Kaznenopravna zaštita: može da bude krivičnopravna I privredno – prestupna. Krivičnopravnu zaštitu sud
pruža društvu kad utvrdi da je neko lice učinilo krivično delo neovlašćene upotrebe tudjeng poslovnog
imena ili druge posebne oznake. Tada mu sud može izreći novčanu kaznu ili kaznu zatvora. Lice koje u
poslovanju povredjuej propise o poslovnom imenu bez namere da drugog obmane čini privredni prestup
za koji se novčano kažnjava.

27. Седиште и националност привредног друштва?

Nacionalnost privrednog društva je njegov pravni odnos sa jednom državom u kojem mu ona priznaje
pravni subjektivitet, svojstvo domaćeg lica I pripadajuća prava. Prava koja društvo uživa u odnosu na
svoju državu su pre svega da obavlja delatnost, da mu sudovi štite subjektivna prava u sporovima I da
uživa njenu zaštitu kad posluje u inostranstvu u odnosu na strane države I privatnopravna lica. Obaveze
koje država nameće domaćem društvu su one koje nameće I drugim licima. Društvo mora da ima
nacionalnost I to samo jedne države.
Države priznaju pravni subjektivitet društvima a time I domaću nacionalnost na osnovu raznih merila
kojim nastoje da zaštite svoje interese u medjunarodnim odnosima. Postoje 3 sistema:
1) sistem registracije (inkorporacije) – društvo ima nacionalnost države op čijem pravu je osnovano I u
kojoj je registrovano. ( koristi se u SAD I UK)
2) sistem centra iskorišćavanja društva – društvo ima nacionalnost one države u kojoj obavlja većinu
poslova. (retko se primenjuje)
3) sistem stvarnog sedišta društva – mesto u kojem se nalazi glavna uprava društva. (važi u Francuskoj)
U Srbiji je prihvaćen mešovit sistem. Glavno merilo je mesto registracije društva jer ono ima nacionalnost
države po čijem pravu je osnovano. Dopunsko merilo je mesto stvarnog sedišta. Ako društvo ima stvarno
sedište van države svoje registracije a ona ga smatra domaćim licem po svom pravu onda ono ima njenu
nacionalnost I za Srbiju.
Sedište je mesto u kojem se društvo nalazi tj. u kojem se smešteno. U Srbiji ono mora da bude u mestu Iz
kog redovno upravlja svojim poslovima. Društvo mora da ima sedište I to samo jedno. Odredjuju ga
osnivači osnivačkim aktom. Društvo može kasnije da ga promeni ali onda mora da izmeni svoj osnivački
akt I da ga registruje.
U slučaju kad društvo želi da premesti sedište iz domaće u stranu državu, država novog sedišta obično
zahteva da se u njoj društvo ponovo osnuje po njenim propisima.
Značaj:
1) društvo mora u njemu da drži svoje ošte akte, poslovne knjige I druge isprave u poslovanju.
2) u njemu se nalazi director, sastaju se članovi tj. zasedaju zborni organi I prima pošiljke na toj adresi.
Društvo mora da ima I adresu za prijem elektronske pošte koja se registruje.
3) prema sedištu se odredjuje mesna nadležnost državnih organa u raznim postupcima u kojima je društvo
stranka. Naplaćuju se porezi, odredjuje nadležnost poreskog organa, odredjuje opšta mesna nadležnost
suda,…
4) prema njemu odredjuje se mesto zaključenja ili ispunjenja ugovora I drugih poslova društva ako drugo
nije njima predvidjeno.
5) u medjunarodnom privatnom pravu, ono je jedna od odlučujućih činjenica za odredjivanje
nacionalnosti društva, njegove pravne I poslovne sposobnosti, kao I za odredjivanje merodavnog prava I
medjunarodne nadležnosti suda.

28. Делатност привредног друштва?

Delatnost privrednog društva je skup poslova koje ono obavlja radi sticanja dobiti. Osnivači odredjuju
osnivačkim aktom a kasnije mogu da ga promene. Društvo može da obavlja jednu ili više delatnosti a
osim glavne ono može da obavlja I sporedne delatnosti. U registar se upisuje samo glavna a to je delatnost
u kojoj društvo ostvaruje najveći prihod I zapošljava najviše radnika.
Delatnost društva nije njegov cilj. Cilj društva je sticanje dobiti ili ostvarenje druge koiristi, a delatnost je
sredstvo kojim se postiže taj cilj.
Društvo je slobodno da obavlja svaku delatnost za koju isuni propisane uslove. Proveru njihove
ispujnenosti vrši nadležni inspekcijski ili drugi organ pa društvo može da počne obavljanje delatnosti
pošto dobije od njega potvrdu.
Društvo može da se osnuje I bez dozvoje za obavljanje delatnosti ali ne sme da je počne dok ne ispuni
propisane uslove.

29. Законски, статутарни и судски заступници друштва?

Zakonski zastupnik je onaj koji ovlašćenje na zastupanje društva zasniva na zakonu. To je director
društva kapitala I ortak tj. komplementar u društvu lica. Društvo mora da ima bar jednog zakonsokg
zastupnika koji je fizičko lice.
Zakonski zastupnik je organ društva putem kojeg ono izražava svoju volju. Zbog toga poslove koje
preduzima u svojoj funkciji ne preduzima u ime društva već kao samo društvo.
Imenuje se I razrešava odlukom nadležnog organa u društvu kapitala. Prvog direktora obično imenuju
osnivači u osnivačkom aktu ili svojom posebnom odlukom. Donošenje odluke o imenovanju direktora
ima konstitutivno dejstvo a upis u registar deklarativno (potvrdjujuće) dejstvo.
Statutarni zastupnik je onaj koji ovlašćenje dobija iz opšteg akta ili it odluke nadležnog organa društva.
Ime I granice ovlašćenja statutarnog zastupnika se upisuju u registar. To je obično u praksi lice kome je
povereno rukovodjenje pojedinim službama ili organizacionim delovima društva. On je neposredni
zastupnik društva kao I zakonski.
Ako društvo ima više statutarnih zastupnika onda treba opštim aktom ili odlukom nekog organa da uredi
organizaciju njihovog rada kako bi se izbegao sukob njihove funkcionalne nadležnosti.
Sudski zastupnik je onaj koji ovlašćenje dobija od suda. Npr: stečajni upravnik. Cilj je da se omogući što
povoljnije namirenje poverilaca stečajnog dužnika kao I da se spreči skrivanje rasipanje I propast njegove
imovine.

30. Пуномоћник друштва – појам, односи, престанак пуномоћја, неовлашћени заступник,

прекорачење овлашћења, пренос и престанак пуномоћја?
Ugovorni zastupnik je onaj koji zastupa drugo lice kao vlastodavca na osnovu ugovora koji je zaključio sa
njim. Tu postoje 3 odnosa:
Prvi je odnos izmedju društva kao vlastodavca I punomoćnika I on se zasniva na ugovoru o zastupanju.
Za društvo ugovor o punomoćju zaključuje njegov zakonski ili statutarni zastupnik a preduzetnik ga lično
zaključuje. Punomoćnik može da bude fizičko ili pravno lice.
Drugi je odnos izmedju punomoćnika I trećeg lica kad se punomoćnik obrati trećem licu radi tzaključenja
ugovora ili preduzimanja drugog pravnog posla za društvo. Ono je jednostrana izjava volje vlastodavca
koju putem punomoćnika upućuje trećem licu. Ako je zakonom propisana posebna forma za posao na čije
preduzimanje je punomoćnik ovlašćen, onda se punomoćje zaključuje u istoj formi.
Treći je odnos izmedju vlastodavca I trećeg lica kad punomoćnik zaključi ugovor Ili preduzme drugi
pravni posao sa trećim licem u granicama svojih zastupničkih ovlašćenja. Zasniva se na ugovoru ili
drugom pravnom poslu koji je punomoćnik zaključio sa trećim licem.
Punomoćje prestaje jednostranim raskidom ugovora o punomoćju, smrću tj. prestankom vlastodavca ili
punomoćnika, potpunim gubitkom poslovne sposobnosti punomoćnika, istekom roka na koje je dato I
obavljanjem posla za koji je dato.
Radnja kojom vlastodavac jednostrano raskine ugovor zove se opoziv punomoćja. Otkaz je radnja kojom
punomoćnik raskida ugovor. Može ga dati u svako doba osim u nevreme po vlastodavca inače mu
odgovara za štetu. Opoziv I otkaz su neformalni.
Ugovor izuzetno ne prestaje smrću kad je punomoćnik započeo poslove koji se ne mogu prekinuti bez
štete po vlastodaveve pravne sledbenike. Punomoćje ne prestaje smrću ni kad ga je preduzetnik, kao
vlastodavac dao za slučaju svoje smrti.
Neovlašćeni zastupnik nema, niti je imao punomoćje. Kad neovlašćeno zastupano lice ne odobri ugovor,
treće lice ima pravo da traži od neovlašćenog zastupnika da mu naknadi štetu koju je usled toga pretrpelo,
ako je bilo savesno u času zaključenja ugovora.
Punomoćnik mora da poštuje granice svojih zastupničkih ovlašćenja. Ne vezuje treće lice ugovor koji je
zaključio prekoračivši ovlašćenja, to obavezuje društvo kao vlastodavca.
Odnos zastupanja zasniva se na ličnim svojstvima zastupnika pa on nema pravo da prenese ovlašćenje na
zastupanje na drugo lice. Postoje 3 izuzetka: kad je zakonom na to ovlašćen, zakonski I statutarni
zastupnici imaju pravo da ovlaste drugo lice da zastupa društvo. Punomoćnik ima pravo da ovlasti drugo
lice na zastupanje kad se sa tim saglasi vlastodavac. Ima pravo da prenese punomoćje na drugo lice u
nuždi tj. kad posao koji treba da obavi za vlastodavca ne trpi odlaganje jer može da mu uzrokuje štetu.
Punomoćje prestaje jednostranim raskidom ugovora o punomoćju, smrću tj. prestankom vlastodavca ili
punomoćnika, potpunim gubitkom poslovne sposobnosti punomoćnika, istekom roka na koje je dato I
obavljanjem posla za koji je dato.
Radnja kojom vlastodavac jednostrano raskine ugovor zove se opoziv punomoćja. Otkaz je radnja kojom
punomoćnik raskida ugovor. Može ga dati u svako doba osim u nevreme po vlastodavca inače mu
odgovara za štetu. Opoziv I otkaz su neformalni.
Ugovor izuzetno ne prestaje smrću kad je punomoćnik započeo poslove koji se ne mogu prekinuti bez
štete po vlastodaveve pravne sledbenike. Punomoćje ne prestaje smrću ni kad ga je preduzetnik, kao
vlastodavac dao za slučaju svoje smrti.

31. Врсте пуномоћника – општи, посебан и пословни пуномоћник, пуномоћник по запослењу,

трговачки путник, конклудентни пуномоћник?
Prema sadržini I obimu ovlašćenja koje je dobio razlikuju se: opšti, poseban punomoćnik, prokurista,
poslovni punomoćnik, punomoćnik po zaposlenju I trgovački putnik. Prema načinu favanja ovlašćenja
može se javiti I konkludentni punomoćnik.
Opšti punomoćnik je onaj koji je ovlašćen da preduzima sve poslove u redovnom poslovanju vlastodavca.
Za one van redovnog poslovanja potrebno mu je ovlašćenje vlastodavca (poseban punomoćnik) a ti
poslovi su: 1) preduzimanje menične obaveze – izdavanje, akceptiranje, idnosiranje I avaliranje menice;
2) zaključenje ugovora o jemstvu o poravnanju ili o izabranom sudu; 3) odricanje prava bez naknade.
Poslovni punomoćnik je vrsta opšteg punomoćnika s tim što ima šira ovlašćenja. On ima pravo da
zaključuje ugovore I da preduzima druge pravne poslove koji su uobičajeni u poslovnoj delatnosti
vlastodavca. Od opšteg se razlikuje:
Objektivni kriterijum: opšti punomoćnik može da preduzima poslove samo u redovnom poslovanju
vlastodavca a poslovni ima šira ovlašćenja jer može da preduzima I one posloe koji su van redovnog
poslovanja vlastodavca.
Subjektivni kriterijum: vlastodavac opšteg punomoćja može da bude pravni subjekt, a poslovno
punomoćje može da izda samo poslovni subjekt tj. privredno društvo, drugo pravno lice I preduzetnik.
Punomoćnik po zaposlenju je fizičko lice koje za poslodavca radi na poslovima u čijem redovnom
obavljanju je nužno zaključivanje I ispunjavanje ugovora ili preduzimanje drugih pravnih radnji. Npr:
konobar u kafani, radnik na šalteru, prodavac u prodavnici, kondukter, vozač kamiona,… (vidi primer u
knjizi, str:166)
Trgovački putnik poslove obavlja van sedišta, krećući se po tržištu I tražeći kupce za robu koju nudi. On
je ovlašćen da za vlastodavca zaključuje samo poslove koji se odnose na prodaju robe navedene u
njegovom punomoćju.
Konkludentni punomoćnik je lice koje sse prema trećim licima ponaša kao da ga je druptvo ovlastilo na
zastupanje iako ono to nije učinilo. Ako se društvo trajnije ponaša na način da trećim licima stvara
uverenje da je neovlašćeno lice njegov punomoćnik onda se smatra da ga je ono zaista ovlastilo.
Konkludentnim zastupanjem se rešava teškoća dokazivanja usmenog punomoćja koje društvo može da
izda neokm licu a kasnije da ga ospori zbog toga što je ovo zaključilo nepovoljan ugovor.

32. Прокура?
Prokurista je fizičko lice čija su ovlašćenja za zastupanje privrednog društva kao vlastodavca utvrdjena
imperativnim pravilima zakona. I preduzetnik može da ima prokuristu. Prokura je punomoćje koje je
prokurista dobio od vlastodavca tj. vrsta poslovnog punomoćja ali se od njega razlikuje po tome što su joj
sadržina i obim odredjeni zakonom a ne ugovorom o punomoćju. Razlika je u tome što poslovni
punomoćnik može da bude i pravno lice dok je prokurista samo fizičko lice.
Prokura je trajna jer ne sme da se da na odredjeno vreme, neprenosivav i bezuslovna.
Ovlašćenja: Prokurista je ovlašćen da preduzima sve poslove u vezi sa delatnošću vlastodavca. Ne bi
smeo da preduzima poslove koji sa njom nisu povezani tj. sledeće poslove:
1) sticanje, otudjenje i opterećenje nepokretnosti
2) sticanje, otudjenje i opterećenje udela koje vlastodavac ima u nekom društvu
3) preuzimanje menične obaveze ali sme da stiče menična prava
4) preuzimanje obaveze jemstva ali sme da ga ugovori u korist vlastovca
5) uzimanje i davanje zajmova
6) zastupanje vlastodavca pred sudom ili arbitražom
Prokuru može da izda privredno društvo i preduzetnik. Preduzetnik je daje lično i ne sme da prenese
ovlašćenje za njeno davanje na drugo lice. Za ortačko društvo je daju jednoglasno ortaci, za komanditno
jednoglasno komplementari a za društvo kapitala je daje direktor, odbor direktora ili izvršni odbor, i daje
se u pismenoj formi.
Prokura prestaje kao i svako punomoćje. Vlastodavac ima pravo da je opozove u svako doba. I prokurista
ima pravo da otkaže prokuru u svako doba s tim što mora da nastavi da obavlja poslove za vlastodavca u
narednih 30 dana. Postoji pojedinačna i zajednička prokura.

33. Појам и врсте лица са посебним дужностима и повезана лица?

Druga vrsta posebno značajnih lica jesu ona koja imaju posebne dužnosti prema njemu. To su dužnosti
kojima se pokušava postići njihova odanost društvu kako bi se sprečilo da položaj koji imaju u njemu
iskoriste na njegovu štetu a u svoju ili korist trećih lica. To su dužnosti: 1) postupanja u interesu društva ;
2) izbegavanja sukoba interesa; 3) uzdržavanja od konkurisanja društvu; 4) čuvanja poslovne tajne.
Zbog toga su dužnosti obveznika prema društvu pojačane u poredjenju sa onima koje imaju ostala lica u
društvu.
Obveznici su lica koja u društvu imaju položaj na osnovu kojeg mogu bitno da utiču na njegovo
upravljanje I poslovanje. Obveznici su uglavnom nosioci rukovodećih funkcija u društvu. U njih se
ubrajaju I članovi društva lica tj. značajni članovi društva kapitala. Obveznik je I statutarni zastupnik
društva lica koji nije ortak ako ga društvo ima. U društvu lica to su značajni I vladajući članovi,
zastupnici direktori, članovi nadzornog odbora,…
Značajan član DOO je onaj koji na osnovu svog udela u snovnom kapitalu ima više od 25%.
Vladajući član je onaj koji ima vladajući uticaj na poslovanje društva. Neoborivo se pretpostavlja da je
vladajući član društva onaj koji ima većinsko učešće u njegovom osnovnom kapitalu a time I većinu
glasova u njemu. Većinsko učešće je ono koje je veće od 50% osnovnog kapitala društva I ukupnog broja
glasova.
Povezano lice sa obveznikom je ono za koje se zakonom pretpostavlja da mu je blisko po nekom pravnom
osnovu. Obveznik može da izigra pojačanu dužnost tako što će da zaključi štetan ugovor za društvo sa
sebi bliskim licem. Blisko lice time sebi pribavlja korist koju inače ne bi moglo da obveznik nema važan
položaj u društvu.
Ako se posmatra fizičko lice, sa njim su povezani njegovi bliski rodjaci I to krvni, tazbinski I po
usvojenju, supružnik I ukućani I kad mu nisu rodjaci.
Ako se posmatra pravno lice sa njim su povezana fizička lica koja su mu članovi uprave kao I pravna lica
u istoj grupi.

34. Дужност пажње и правило пословне процене 1?

Obavezu da postupaju u interesu društva nemaju svi obveznici već samo oni koji za njega obavljaju
poslove u okviru svoje funkcije koje im je ono poverilo. Oni su obavezni da pažljivo rade u poslovima
koje obavljaju za društvo, pa se ova dužnost zove I dužnost pažnje ili dužnost pažljivog rada za društvo.
Nju imaju rukovodioci u društvu (direktori, članovi nadzornog odbora I likvidacioni upravnik) I
zastupnici društva (zakonski I statutarni, prokurista I punomoćnici po zaposlenju).
Od obveznika se zahteva da u svom poslu za društvo postupa u njegovim najboljim interesima u datim
okolnostima. Ako u tom pogledu upotrebi pažnju dobrog privrednika I razumno veruje da radi u
najboljem interesu društva pa ne ostvari zadati cilj, nije odgovoran za štetu koju društvo usled toga
pretrpi.
Pažnja dobrog privrednika je stepen ažnje koji bi u datim okolnostima uložilo razumno pažljivo lice, a s
obzirom na znanje, veštine I iskustvo koje se osnovano očekuje da ima vršilac njegovog posla u društvu.
Da li u stručnim pitanjima obveznik mora da postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka ili samo sa pažnjom
dobrog privrednika?
Pažnja dobrog stručnjaka je pažnja koju u poslovima koje obavlja mora da uloži jedan uopšteno zamišljen
dobar stručnjak u datim okolnostima u kojima se nalazio obveznik dužnosti postupanja u interesu društva.
Ako je stručan za pitanje u kojem donosi odluku onda mora da uloži pažnju dobrog stručnjaka. Ako
obveznik ne uloži takvu pažnju pa nanese štetu društvu kriv je pa je dužan da je nadoknadi.
Obveznik može da bude nestručan za pitanje na koje je naišao u svom poslu a obavezan je da ga reši.
Nestručnost obveznika za neko pitanje ne isključuje automatski njegovu odgovornost za štetu društvu jer
može da pribavi mišljenje od stručnjaka za odgovarajuću oblast. Ako ga pribavi pa na osnovu njega
donese odluku štetnu po društvo isključena mu je odgovornost.
Njegova krivica za štetnu posledicu se pretpostavlja I zbog toga snosi teret dokazivanja činjenica koje
isključuju njegovu odgovornost.

35. Дужност избегавања сукоба интереса?

Sukob interesa je suočavanje ličnog interesa obveznika sa interesom društva sa kojim je u takvom odnosu
da mora da mu bude odan pa da mu podredjuje svoj interes u delatnosti kojom se ono bavi. Svi obveznici
imaju dužnost da izbegavaju sukob interesa sa društvom.
U praksi se najčešće javlja kad obveznik stupi u ugovor sa društvom ili prema njemu preduzima drugu
pravnu radnju ali može da se javi I iz drugih razloga:
1) ako koristi imovinu društva za svoje lične potrebe
2) u svoju ličnu korist koristi podatke koje je saznao na osnovu svog položaja u društvu a koji nisu javno
dostupni
3) zloupotrebljava svoj položaj u društvu na štetu društva
4) otima poslovne prilike društvu zaključujući za sebe ugovore sa trećim licima umesto sa društvom.
Ako obveznik ima interes u poslu ili drugoj pravnoj radnji dužan je da prijavi to društvu. Pored toga on
mora da prijavi I interes sa njim povezanog lica ako I njega ima u poslu. Interes prijavljuje članovima tj.
organu koji nije zainteresovan za posao. Kako bi se postigla što veća nezavisnost odobrenje daje organ
društva koji nije zainteresovan za posao.
Obvezniku nije potrebno odobrenje posla sa društvom u nekoliko slučajeva: kad je posao male vrednosti,
davanje odobrenja samom sebi (kad je jedini član u društvu) I kad se kao obveznik pojavljuje RS ili njena
teritorijalna jedinica.
Ako je obveznik povredio dužnost izbegavanja sukoba interesa društvo može da poništi posao u parnici I
da od obveznika dobije naknadu štete koju je pretrpelo.

36. Дужност уздржавања од конкурисања друштву?

Svako lice mora da se uzdrži od konkurisanja društvu u kojem ima položaj obveznika posebnih dužnosti.
To znači da obveznik ne sme da se na tržištu nadmeće sa svojim društvom jer mu time nanosi štetu.
Smatra se da se obveznik nadmeće sa svojim društvom: 1) kad preuzme bilo koje svojstvo obveznika u
drugom društvu koje obavlja istu ili sličnu delatnost; 2) kad postane preduzetnik u istoj ili sličnoj
delatnosti; 3) kad se zaposli ili na drugi način uposli kod konkurentskog društva ili preduzetnika; 4) kad
postane vlasnik pravnog lica u istoj ili sličnoj delatnosti a koje nije privredno društvo.
Dužnost ima svaki obveznik u društvu osim likvidacionog upravnika jer je njegov zadatak da obavi
poslove radi prestanka društva. Ni manje značajni članovi društva kapitala nemaju ovu obavezu, nema je
ni novi ortak u ortačkom društvu koji je istovremeno član konkurentskog društva ako je to ostalim
ortacima bilo poznato u vreme njegovog pristupanja društvu. Društvo može da oslobodi obveznika ove
dužnosti ako mu odobri konkurentsko svojstvo koje želi da preduzme. Odluku donosi na način predvidjen
za odobrenje u slučjau sukoba interesa.

37. Дужност чувања пословне тајне?

Poslovna tajna je podatak o društvu ili njegovom poslovanju zvog čijeg bi otkrivanja trećem licu društvo
moglo da pretrpi štetu. To je I podatak čijje oktrivanje ne bi izazvalo štetu društvu ali je trećem licu
ekonomski značajan jer bi njegovim iskorišćavanjem ili prenošenjem ostvario imovinsku korist zbog toga
što nije opštepoznat niti lako dostupan. To je I podatak koji je propisom ili aktom društva proglašen za
poslovnu tajnu. Društvo ne može da proglasi tajnim sve podatke o svom poslovanju.
Poslovnu tajnu su dužni da čuvaju sva lica koja se smatraju obveznicima posebnih dužnosti prema
društvu, uključujući I zaposlene. Dužnost čuvanja tajne im traje 2g nakon prestanka svojstva obveznika
društvu.
Obveznik je oslobodjen ove dužnosti kad je njeno saopštavanje propisano zakonom, kad je to nužno radi
obavljanja poslova ili zaštite interesa društva I kad podatak saopšti nadležnim organima ili javnosti
isključivo radi ukazivanja na postojanje dela kažnjivog po zakonu.
Društvo ima pravo da se zaštiti u parnici jer ima pravo na naknadu štete I ako je povredilac član društva
ima pravo da ga isključi, zaposlenog da otpusti a rukovodioca da razreši funkcije.

38. Индивидуална (лична) и скупна тужба?

Individualna tužba je ona kojom član društva traži da mu obveznik naknadi štetu koju mu je izazvao
povredom posebne dužnosti. Njom tužilac traži zaštitu svog povredjenog subjektivnog prava I podnosi je
u svoje ime I za svoj račun.
Tužilac može da bude svaki član bilo kog oblika društva kao što je ortak, komanditor, član DOO I
akcionar.
Tuženi je obveznik posebne dužnosti. I društvo može da bude tuženo kad je štetu prouzrokovao njegov
organ ili zaposleni jer odgovara za štetu koju ovaj prouzrokuje trećim licima u obavljanju svojih funkcija.
Cilj tužbe je naknada štete koju je tuženi obveznik neposredno naneo tužiocu povredom svoje posebne
dužnosti. Osim toga tužilac može da tuži I u cilju otklanjanja druge povrede svog članskog prava u
društvu.
Skupna tužba je ona kojom tužilac kao pripadnik jedne grupe lica sa istim pravima traži zaštitu svoj
povredjenog prava s tim da usvajajuća presuda obavezuje tuženog prema svim licima kojim je na isti
način povredio pravo u istom činjeničnom stanju.
Tužilac je član društva kao pripadnik grupe lica kojima su ista prava povredjena na isti način ili posebna
organizacija.
Tuženi je društvo koje je povredilo subjektivno pravo ne samo njemu već I drugim licima u istoj situaciji.
Cilj tužbe je naknada štete ili na drugi način otklanjanje povrede prava tužoca I ostalih članova iste grupe.
Skupna tužba je ona kojom tužilac kao pripadnik jedne grupe lica sa istim pravima traži zaštitu sg
porvrdjenog prava s tim da usvajajuća presuda obavezuje tuženog prema svim licima kojim je na isti
način povredio pravo u istom činjeničnom stanju.
Tužilac je član društva kao pripadnik grupe lica kojim su ista prava povredjena na isti način ili psoebna
organizacija koja je zakonom ovlašćena da štiti prava pojedinih lica od njihovih masovnih povreda.
Tuženi je društvo koje je povredilo subjektivno pravo ne samo njemu već I drugim licima u istoj situaciji.
Cilj tužbe je naknada štete ili na drugi način otklanjanje povrede prava tužioca I ostalih članova iste
grupe. U Srbiji nije izričito zakonom uredjena skupna tužba ali postoje 3 slučaja koja joj naliče:
1) komisija za hov kao porganizacija za regulisanje I nadzor na tržištu serijskih hov nadležna je da tuži
radi zaštite ulagača lice koje im je povredilo prava iz njihovih serijskih hartija. Ako od povredioca ostvari
neku novčanu naknadu dužna je da je raspodeli oštećenim ulagačima po odbitku svojih troškova I
proviziji.
2) akcionar koji na skupštini glasa protiv važnih odluka ali ostane u manjini ima pravo da zahteva od
društva da mu otkupi akcije te da time istupi iz njega. Ako mu ono odbije zahtev ili mu isplati nižu cenu
od zakonom popisane ima pravoda ga zbog toga tuži. Ako mu sud usvoji zahtev društvo je dužno da
otkupi akcije tj. isplati uskraćeni manjak cene I svim drugim akcionarima koji su bili nesaglasni sa
donetom dolukom bez obzira da li su ga tužili. Ako to ne učini u roku za izvršenje presude svaki ima
pravo da ga tuži iz istog razloga.
3) na isti način mora da postupi I društvo sticalac u statusnoj promeni ako je izgubilo parnicu protiv člana
društva koje je prestalo statusnom promenom zbog toga što ga je oštetilo pogrešno utvrdjenom
srazmerom zamene akcija koje je imao u prestalom društvu za akcije koje je dobio u društvu sticaocu.

39. Деривативна тужба?

Derivativna tužba je tućba kojom član traži da obveznik kao tuženi otkloni štetne posledice koje je
prouzrokovao društvu povredom svoje posebne dužnosti. Naziva se derivativnom jer član izvodi
(derivira) svoje pravo na tužbu iz prava društva. Ako u parnici uspe dosudjena naknada štete I druge
koristi pripadaju društvu, a ako ne uspe troškove snosi sam.
Prvenstveno ovlašćenje za utuženje obveznika ima društvo a član ga ima samo ako društvo ne podnese
tužbu. Neophodno je da član podnese pismeni zahtev društvu da tuži povredioca posebne dućnosti a da
ono to nije učinilo u roku od 30 dana po njegovom prijemu. Član mora da ima udeo od najmanje 6%
osnovnog kapitala društva.
Tužbeni zahtev može da bude povreda bilo koje posebne dužnosti obveznika. Tuženi može da bude I
običan član u nekoliko slučajeva: kad nije uneo u društvo ulog na koji se obavezao; 2) kad je akcionar
primio od društva nezakonitu isplatu; 3) kad postoji opravdan razlog za njegovo isključenje iz društva.
Tužbom može da se traži naknada štete, ustupanje koristi, prestanak povrede dužnosti, isključenje člana,
otpuštanje zaposlenog il privremena zabrana obavljanja rukovodeće funkcije.

40. Обавештавање чланова друштва?

Obaveštenje je radnja kojom zaitenresovana lica saznaju činjenice o društvu I njegovom poslovanju koje
su im značajne za odnose sa njim. Unutrašnje obaveštenje je ono koje društvo sprovodi unutar svoje
organizacije a adresati su njegovi članovi, uprava I zaposleni. Spoljšnje obaveštenje je ono koje društvo
sprovodi van svoje organizacije u odnosima sa trećim licima.
Član društva ima pravo da bude obavešten o stanju I poslovanju društva bez obzira na veličinu svog
udela. Društvo ne može ukinuti ili ograničiti to unutrašnjim pravilima osim iz opravdanih razloga. (npr:
zaštita poslovne tajne).
Ovo pravo je lično I neprenosivo a može da se ostvari uz pomoć lica stručnog za pitanje koje ga interesuje
ili putem punomoćnika.
Pravo na obaveštenje u sebi sadrži dva uža prava člana:
1) pravo na dobijanje odgovora: član ima pravo da organima društva postavlja pitanja o njegovom
poslovanju a naročito radi ostvarivanja svog prava glasa.
U ortačkom društvu članovi se mogu medjusobno obaveštavati, u DOO im to mora omogućiti direktor a u
akcionarskom društvu akcionar sa pravom učešća u radu skupštine može da postavlja pitanja direktorima
I članovima nadzornog odbora o tačkama dnevnog reda pre njene sednice.
2) pravo uvida: član društva ima pravo da pristupi aktivma I dokumentima društva radi uvida u njih I
saznavanja podataka koji su mu potrebni. (može I da kopira) U tom cilju mora društvu da podnese
pismeni zahtev u kojem odredjuje predmet uvida I svrhu.
Ovo pravo je naročito zaštićeno u akcionarskom društvu, organi smeju akcionaru da ograniče uvid u
osnivački akt, statut, opšte akte, zapisnike sa sednice skupštine I godišnje revizije.

41. Пословне књиге?

To su jednoobrazne evidencije u koje njihov imalac knjiži podatke o svom ekonomsko stanju, poslovanju
i njihovim promenama. Obavezni su da ih imaju i vode svi pravni subjekti koji moraju da imaju
računovodstvo inače čine privredni prestup. To su privredna društva, preduzetnici i privredna društva u
finansijskom poslovanju kao što su banke, osiguravajuća društva i dobrovoljni penzioni fondovi,...
Poslovne knjige su višestruko značajne:
1) uvidom u njih privredni subjekt prati svoje poslovanje, što mu pomaže u donošenju valjanih poslovnih
odluka radi prilagodjavanja novim okolnostima na tržištu;
2) na osnovu podataka u njima privredni subjekt može da uporedi rezultat svog poslovanja u tekućoj
godini sa onim iz prethodne;
3) utvrdjuje da li je ostvario planirane ciljeve što mu olakšava podešavanje planova za buduće razdoblje;
4) podaci u poslovnim knjigama služe državnim organima za nadzor nad zakonitošću poslovanja
privrednih subjekata;
5) poslovne knjige su dokaz u sudskim i drugim postupcima u kojim imaju dokaznu snagu privattnih
isprava;
6) izvodi iz poslovnih knjiga poverioca su verodostojne isprave u izvršnom postupku kao i u parničnom
postupku za izdavanje platnog naloga.
Podaci se unose u poslovne knjige na osnovu računovodstvenih isprava koje su subjekti u prometu
obavezni da izdaju u svakom poslu.
Poslovna godina računovodstvenog subjekta se obično poklapa sa kalendarskom mada je moguće I
odstupanje. Knjige se otvaraju na početku poslovne godine počev od zaključnog bilansa stanja iz
prethodne godine.
Računovodstveni subjekt je obavezan da na početku poslovanja izvrši popis svoje imovine I obaveza.
Dobijeni podaci su osnova za početni bilans stanja. Na kraju svake poslovne godine računovodstveni
subjekt mora da izvrši popis, a osim redovnog godišnjeg popisa mora da sprovede vanredni kad tokom
poslovne godine nastupe vanredni dogadjaji.
Podaci u poslovnim knjigama se knjiže na računima propisanim kontnim okvirom (propisana utvrdjena
šema računa po brojeima, na kojim računovodstveni subjekti knjiže podatke o promenama u svom
poslovanju). Propisuje ga minister za finansije osim za finansijske subjekte NBS I berzanske subjekte
Komisija za hartije od vrednosti.
Poslovne knjige su dnevnik (knjiga u koju se poslovne promene unose prema vremenu njihovog nastanka,
a to je vreme kad je računovodstveni subjekt primio računovodstvenu ispravu od druge strane u
obligacionom odnosu), glavna knjiga ( je sveobuhvatan skup računa na kojima računovodstveni subjekt
sistemski iskazuje stanja I promene svoje imovine, obaveza, kapitala, prihoda I rashoda) I pomoćne
knjige (analitičke evidencije koje se vode odvojeno za pojedine elemente poslovanja zavisno od njihove
namene)
Računovodstvene isprave su pismene isprave o nastaloj promeni u poslovanju koje sadrže sve podatke
potrebne za njeno unošenje u poslovnu knjigu. (npr: račun koji prodavac izdaje kupcu)
Poslovne knjige se redovno zatvaraju na kraju poslovne godine, pošto subjekt proknjiži I obračuna sve
poslovne promene koje su nastale tokom njenog trajanja. Zatvaraju se vanredno pre isteka kad nastupe
vanredni dogadjaju, a najkasnije se zatvaraju do roka za dostavljanje finansijskog izveštaja nadležnom
organu.

42. Финансијски извештаји?

Finansijski izveštaj je isprava kojom računovodstveni subjekt upoznaje javnost o svom finansijskom
stanju I rezultatu poslovanja u propisanom razdoblju. Razlikuju se redovan (obveznik sastavlja za jednu
godinu) I vanredni (sastavlja kad mu tokom poslovne godine nastupi vanredni dogadjaj). Posebna vrsta je
konsolidovan I njega sastavlja vladajuće pravno lice Iskazujući finansijsko stanje I rezultat poslovanja
ekonomske celine koja obuhvata njega I sva njegova podredjena pravna lica.
Finansijski izveštaj se sastoji iz:
1) bilans stanja: je deo u kojem obveznik daje pregled svoje imovine (aktiva), obaveza I kapitala (pasiva)
na odredjeni dan.
Aktiva je zbir novčanih vrednosti uloga članova u društvo ili u drugog obveznika I imovine koju je
stvorio poslovanjem. Stavke o njoj beleže se na levoj strain bilansa.
Pasiva je kapital jer on predstavlja zbir vrednosti svih sredstava koje obveznik ima. Stavke o njoj beleže
se na desnoj strani bilansa.
2) bilans uspeha: je deo u kojem obveznik daje pregled prihoda, rashoda I rezultat poslovanja u jednoj
poslovnoj godini. On je ostvario dobit ako mu je prihod veći od rashoda, u suprotnom iskazuje gubitak.
3) napomene uz finansijske izveštaje: su isprava koja sadrži opise ili raščlanjivanja stavki u izveštajima.
Njima se nefinansijskim podacima objašnjavaju nejasni finansijski podaci u izveštajima. Veliko pravno
lice dužno je da sastavi I objavi godišnji izveštaj o poslovanju koji služi da neupućenog čitaoca ukratko
upozna sa osnovnim podacima o njegovom njemu.
Obveznici sastavljaju finansijske izveštaje na propisanim obrascima, tako da se isti podaci za svakog od
njih nalaze uvek na istom mestu kolone. Sastavlja se u tekućoj godini na osnovu podataka u poslovnim
knjigama prema njihovom stanju na poslednji dan prethodne godine. Njega usvaja preduzetnik lično,
skupština društva kapitala, ortaci u društvu lica.
Obveznik mora da usvoji izveštaj pre nego što ga dostavi APR radi objavljivanja. Njoj ga dostavlja za
prethodnu godinu do 31. marta a ako mu je poslovna godina različita od kalendarske onda u roku od 3m.
Agencija objavljuje izveštaje na svojoj internet strani u roku od 60 dana od prijema. Ona mora da
omogući korisnicima, NBS I Komisiji za hartije od vrednosti, Poreskoj upravi, Republičkom zavodu za
statistiku besplatan pristup.
Revizija finansijskog izveštaja je skup radnji kojima stručno lice proverava da li je obveznik zakonito
sastavio finansijski izveštaj na osnovu čega daje nezavisno stručno mišljenje o tome da li sadrži istinit I
pošten prikaz. Ona je obavezna za velika I srednja pravna lica, za javna društva bez obzira na veličinu I za
ostala pravna lica I preduzetnike koji ostvare 4.400.000 miliona evra I matična društva za konsolidovane
izveštaje.
43. Уговори у име будућег друштва (предрегистрациони уговори)?
Osnivač često zaključuje ugovore sa trećim licima u ime druptva koje osniva iako ono tad još ne postoji.
Neki od tih ugovora su nižni za osnivanje a neki služe da ono počne da radi odmah po osnianju. Takvi
ugovori se zovu predregistracioni I sporno je da li oni obavezuju društvo prema trećim licima nakon što
bude osnovano.
Naše pravo ne uredjuje odgovornost za obaveze koje osnivači preuzmu u ime privrednog društva pre
njegovog osnivanja. To može da se reši na 2 načina:
Po opštim pravilima obligacionog prava za obaveze iz predregistracionih ugovora trećem licu,
saugovornik a time dužnik I poverilac, isključivo je osnivač I kad ga zaključi u ime budućeg društva.
Društvo koje nakon osnivanja odobri taj ugovor pristupa njegovom dugu prema trećem licu. Time ne
oslobadja duga osnivača već postaje solidarni dužnik sa njim.
Pravila ugovora o ortakluku primenjiva su samo kad ima više osnivača. Tada se može smatrati da je
ugovor o osnivanju u stvari ugovor o ortakluku a da su oni ortaci. Podeljena odgovornost znači da svaki
osnivač kao ortak, učestvuje u ukupnom dugu trećem licu kao poveriocu, samo srazmerno svom u delu u
kapitalu ortakluka.

44. Ништавост оснивачког акта и поништај оснивања друштва?

Ništavost osnivačkog akta: do osnivanja društva za ništavost osnivačkog akta važe opšta pravila
gradjanskog prava jer njegova ništavost samo sprečava nastanak društva, a nakon registracije osnivanja
društva važe psoebna pravila kompanijskog prava. Razlozi za ništavost: nema propisanu formu, nema
neki bitni element, navedena delatnost je surpotna prinudnim propisima ili javnom poretku, svi članovi
društva su pravno ili posnovno nesposobni u momentu njegovog usvajanja.
Ako sud poništi osnivački akt prestaje postojati društvo ali ne odmah nego u postupku prinudne
likvidacije koji sprovodi APR. Poništava se u parničnom postupku koji tužbom ima pravo da pokrene
svako pravno zainteresovano lice pred privrednim sudom sedišta društva.
Poništaj osnivanja društva: pravni posao osnivanja društva može da se poništi ne samo zbog
materijalnopravnih razloga ništavosti osnivačkog akta nego i zbog procesnopravnih razloga a reč je o
bitnim povredama postupka registracije osnivanja privrednog društva. One postoje: kad prijava za
registraciju osnivanja društva sadrži neistinite podatke, kad je osnivanje regisrovano na osnovu lažne,
nezakonito izdate ili isprave sa neistinitim činjenicama i kad postoje drugi zakonski razlozi.

45. Промена правне форме?

Jedan isti pravni subjekt menja pravnu formu svog organizovanja tako da umesto dotadašnje, nastavlja da
posluje u drugoj formi privrednog subjekta.
Osnovne karakteristike:
1) u promeni pravne forme učestvuje samo jedan privredni subjekt
2) privredni subjekt ne prestaje da postoji
3) uprkos promeni pravne forme, radi se o istom pravnom subjektu pre I posle sprovodjenja te mere
4) kod promene pravne forme ne dolazi do prenosa imovine I obaveza
5) privredni subjekt na taj način može da prelazi iz bilo koje pravne dorme u bilo koju drugu formu
privrednog subjekta.
Razlozi za ovu meru se najčešće odnose na nužnost uskladjivanja sa propisima, izbor povoljnijeg
poreskopravnog režima, promenu režima odgovornosti članova za obaveze društva, poboljšanje kreditne
sposobnosti društva, otvaranje mogućnosti pristupa drugim izvorima finansiranja, prelazak na drugačiji
režim korporativnog upravljanja.
U zavisnosti od toga da li se promena pravne forme vrši unutar jednog sistema ili imedju dva pravna
sistema:
1) nacionalna: privredni subjekt prelazi u drugu pravnu fomru koja je kao I prethodna uredjena njegovim
domaćim pravom
2) prekogranična: privredni subjekt menja postojeću pravnu formu koja je uredjena nacionalnim pravom u
pravnu formu uredjenu pravilima drugog pravnog sistema.
Moguće je ostvariti sve zamislive kombinacije promene pravne forme, pa čak I preduzetnik može
primeniti ovu vrstu mere. Takodje je dozvoljena I promena javnog preduzeća u privredno društvo I
obrnuto.
Izuzetno, privredni subjekt ne može da koristi ovu meru ako je nad njim pokrenut postupak likvidacije tj.
stečaja. Zadruzi, poslovnom udruženju I Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji je zabranjena ova
mera.
Sa jedne strane nepovoljna promena pravnog položaja članova može da bude uzrokovana drugačijim
obimom prava I obaveza u novoj pravnoj formi (prilikom odredjivanja vrste I visine udela, članovi mogu
da budu oštećeni). Sa druge strane bez obzira na to što se kod promene pravne forme glavni dužnik ne
menja, poverioci bi mogli da budu oštećeni u slučaju da u novoj formi članovi ne odgovaraju za obaveze
tog privrednog subjekta.
Uslovi su isti kao za osnivanje odredjene forme privrednog društva. Ako javno akcionarsko društvo hoće
da promeni pravnu formu ono mora da ispuni I uslove za prestanak svojstva javnog društva.
Postupak promene ima 3 faze:
1) priprema: u ovoj fazi lice ili organ ovlašćen za poslovodjenje priprema potrebne akte I dokumenta pa
ih dostavlja članovima tj. skupštini članova na usvajanje. Neophodno je da se pripremi: predlog odluke o
promeni pravne forme, predlog izmene osnivačkog akta, predlog eventualnih ostalih konstitutivnih opštih
akata, predlog odluke o imenovanju članova organa društva, izveštaj o potrebi sprovodjenja postupka
promene pravne forme I obaveštenje o pravima nesaglasnih članova.
2) odlučivanje: odlučuje skupština. Morada se donese: odluka o promeni pravne forme, izmene
osnivačkog akta, eventualni drugi konstitutivni opšti akt nove forme I eventualna odluka o imenovanju
članova organa. Da bi odluka o promeni pravne forme bila usvojena potrebno je da za nju glasaju: svi
ortaci, svi komplementari I komanditori, dve trećine svih članova skupštine DOO I tri četvrtine akcionara.
3) registracija: nakon usvajanja svih odluka I akata privredni subjekt podnosi zahtev za registraciju.
Promena pravne forme proizvodi dejstvo od dana registracije.
Pravne posledice nastupaju danom registracije. Privredni subjekt nastavlja da postoji u drugoj formi
organizovanja u skladu sa izmenjenim osnivačkim aktom. Članovi po pravilu ostaju nepromenjeni.

46. Статусне промене – појам, врсте и значај?

Kod statusnih promena privredni subjekt u celosti ili delimično prenosi svoju imovinu I obaveze na
jednog ili više drugih privrednih subjekata pri čemu protivnaknadu za izvršeni prenos umesto društva
prenosioca dobijaju njegovi članovi tj. akcionari.
Karakteristike:
1) u statusnoj promeni obavezno učestvuju najmanje dva subjekta
2) statusna promena predstavlja spoljnu meru restrukturiranja koja se ostvaruje u odnosu izmedju dva ili
više privrednih subjekata
3) kod svake statusne promene dolazi do prenosa imovine I obaveza sa društva prenosioca na društvo
sticaoca
4) iako prenosi svoju imovinu na društvo sticaoca, društvo prenosilac zauzvrat ne dobija nikakvu
protivnaknadu
5) na osnovu prenosa imovine članovi tj. akcionari stiču udele tj. akcije u društvu sticaoca.
Numerus clausus su nabrojane vrste statusnih promena:
1) pripajanje: jedno ili više društava prenose svoju celokupnu imovinu I obaveze na neko već postojeće
društvo nakon čega prestaju da postoje bez sprovodjenja postupka likvidacije.
2) spajanje: dva ili više društava osnivaju novo društvo I na njega prenose svoju celokupnu imovinu I
obaveze, nakon čega prestaju da postoje bez sprovodjenja postupka likvidacije.
3) podela: jedno društvo prenosi svoju celokupnu imovinu I obaveze na dva ili više postojećih I/ili
novoosnovanih društava sticalaca, nakon čega prestaje da postoji bez sprovodjenja postupka likvidacije.
4) izdvajanje: jedno društvo prenosi deo svoje imovine I obaveza na jedno ili više novoosnovanih I/ili
postojećih društava sticalaca. Nakon sprovedenog izdvajanja nastavljaju da postoje ne samo društva
sticaoci već I društvo prenosilac.

47. Учесници и услови за спровођење статусне промене?

U statusnoj promeni učestvuje najmanje jedno društvo prenosilac I najmanje jedno društvo sticalac. ZPD
kaže da mogu da učestvuju I privredna društva ali I javna preduzeća, zadruge, društva slobodnih provesija
I preduzetnik.
Moguće je da u jednoj statusnoj promeni učestvuju društva sa različitom pravnog formom ali izuzetak
predstavljaju zadruge jer se njihove statusne promene dozvoljene samo ako u njima učestvuju zadruge.
Zabranjeno je da učesnik u statusnoj promeni bude privredni subjekt nad kojim se vodi postupak
likvidacije tj. stečaj izuzev ako je ta mera usvojena kao mera reorganizacije stečajnog dužnika.
Da bi statusna promena uspela moraju da se ispune svi uslovi koji se zahtevaju za osnivanje te vrste
privrednog subjekta. Kod podele pripajanja I spajanja dodatni uslovi su propisani pravilima o zaštiti
konkurencije. Dozvoljena je osim ako bi značajno ograničila, narušila ili sprečila konkurenciju na tržištu,
a naročito ako bi to bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.

48. Редован поступак статусне промене?

Statusne promene kod kojih u toku sprovodjenja postupka učestvuju dva ili više društava počivaju na
zaključenom I odobrenom ugovoru o statusnoj promeni. On se zaključuje izmedju društva koja
maneravaju da sprovedu prestrukturiranje na ovaj način. Zaključuje se u pismenoj formi (forma ad
solemnitatem). Ugovor proizvodi pravna dejstva samo ako ga odobre članovi društva tj. skupština.
Minimalna sadržina ugovora: označenje ugovrnih strana, podaci o prenosu imovine I obaveza, podaci o
zameni udela tj. akcija, datum kada prestaju poslovne aktivnosti društva prenosioca, datum od koga se
poslovi društva prenosioca smatraju poslovima obavljenim u ime društva sticaoca, cilj I uslovi pod
kojima se vrši statusna promena,…
Da bi ugovor o statusnoj promeni bio zaključen I odobren, odbor direktora tj. nadzorni odbor mora da
pripremi propisane akte I dokumente: finansijske izveštaje sa mišljenjem revizora (izuzetno, nisu
neophodni ako se sa tim saglase svi članovi društva koje učestvuje u statusnoj promeni), izveštaj revizora
o reviziji statusne promene (isto može da izostane ako se svi saglase), izveštaj o statusnoj promeni (isto
može da izostane ako se svi saglase), predlog odluke skupštimne o odobravanju ugovora.
Revizija statusne promene služi da se stručno I nepristrasno ispita da li je utvdjena srazmera zamene
udela u nacrtu ugovora tj. zaključenom ugovoru o statusnoj promeni pravična I primerena. Nju obavlja
revizor koga imenhje sud u vanparničnom postupku na zahtev društva koje učestvuje u statusnoj promeni.
Obaveštavanje o sprovodjenju statusne promene se po pravilu vrši putem objavljivanja nacrta ugovora o
statusnoj promeni. Objavljuju se na internet stranici društva I dostavljaju Registru radi objavljivanja u
roku od 60 dana.
Sa usvajanje odluke o statusnoj promeni moraju da se usvoje I: izmene I dopune osnivačkog akta,
osnivački akt a eventualno I statut, odluka o povećanju tj. smanjenju osnovnog kapitala društva.
Odluka je doneta ako je usvojena: na skupštini DOO dvotrećinskom većinom, na skuštini akcionara
tročetvrtinskom većinom, u ortačkom I komanditnom društvu jednoglasno.
Odluka stupa na snagu u momentu usvajanja osim: kada se statusnom prokmenom vrši zamena udela u
drugačijoj srazmeri (stupa na snagu kad predsednik odbora direktora tj. nadzornog odbora pisanim putem
izjavi da se svaki član društva prenosioca saglasio sa takvom zamenom) I kod akcionarskog društva
odluka stupa na snagu kad predsednik odbora direktora tj. nadzornog odbora pisanim putem izjavi da su
izvršene sve obaveze društva prema nesaglasnim akcionarima.
Društvo sticalac po osnovu zamene udela tj. akcija ni u kom slučaju ne sme da samom sebi izda sopstvene
akcije niti da poveća osnovni kapital novim sopstvenim udelima.
Promena se registruje I od tada proizvodi pravna dejstva.
Odluka o statusnoj promeni može da se pobija ako sud utvrdi da postoje razlozi za pobijanje, a ne može
da se pobija zbog utvrdjene srazmerne zamene udela.

49. Поједностављен поступак статусне промене?

Postupak sprovodjenja statusne promene je jednostavniji kada društvo sticalac ima najmanje 90% udela
tj. akcija sa pravom glasa u društvu prenosiocu.
Ovaj postupak ima odredjene specifičnosti: nije potrebna odluka skupštine društva sticaoca o statusnoj
promeni (ovu odluku donosj organ upravljanja društva sticaoca a članovi se samo obaveštavaju o
nameravanoj promeni). Društvo sticalac obaveštava članove o promeni minimum mesec dana ranije I
mora da im omogući uvid u sve akte I dokumente. Bitno je da manjinski članovi sa najmanje 5%
osnovnog kapitala pre održavanja sednice skupštine društva prenosioca nisu zahtevali da se sazove
sednica skupštine društva sticaoca.
Ako su gore navedena 3 uslova ispunjena statusna promena može da stupi na snagu I bez odluke
skupštine o statusnoj promeni.
U ovom postupku nisu potrebni izveštaj o reviziji statusne promene I izveštaj organa upravljanja drštva
prenosioca o statusnoj promeni.
Kada je društvo sticalac jedini član društva prenocioca ugovor o statusnoj prommeni ne treba da sadrži
podatke o zameni udela tj. akcija.

50. Правне последице статусне промене?

Nastupaju po sili zakona danom registracije statusne promene u Registru privrednih subjekata. Osnovne
pravne posledice vezane su za:
1) prenos imovine I obaveza: kod svake vrste statusnih promena dolazi do prenosa imovine I obaveza sa
društva prenosioca na društvo sticaoca I to se vrši putem univerzalne sukcesije. Ipak ovim putem društvo
sticalac ne može da stekne prava I obaveze za koje je zakonom propisana neprenosivost sa jednog na
drugo lice.
U slučaju statusnih promena pripajanja I spajanja univerzalna sukcesija je potpuna a kod statusnih
promena podele I izdajanja samo deo imovine I obaveza društva prenosioca se prenosi na jedno odredjeno
društvo sticaoca.
Kod statusne promene podele, društvo prenosilac prestaje da postoji bez sprovodjenja postupka
likvidacije pa je potrebno da se nerasporedjena prava I obaveze zakonom rasporede društvima sticaocima,
srazmerno njihovom udelu u neto imovini koju su stekli na osnovu sprovedene promene.
2) zamena udela tj. akcija: danom registracije promene po samom zakonu dolazi do srazmerne zamene
udela tj. akcija u društvu prenosiocu za udele tj. akcije u društvu sticaocu. Postoji nekoliko izuzetaka: a)
zamena nije moguća ako je suprotna zabrani stvaranja prividnog kapitala; b) kada nesaglasni član društva
prenosioca koristi pravo na izlazak iz društva uz otkup I isplatu udela ne dolazi do zamene njegovog
dotadašnjeg udela za uele u društvu sticaocu; v) zamena udela se ne vrši srazmerno ako su se svi članovi
društva prenosioca osnim nesaglasnih članova saglasili sa sticanjem udela u društvu sticaocu u drugačijoj
srazmeri.
3) prestanak bez sprovodjenja postupka likvidacije: kod svih vrsta statusnih promena osim statusne
promene izdvajanja, danom registracije ove mere restrukturiranja društvo prenosilac prestaje da postoji
bez sprovodjenja postupka likvidacije.
Prava I obaveze društva prenosioca nakon statusne promene nastavljaju da postoje kao I prava I obaveze
društva sticaoca koji je njegov pravni sledbenik. Izuzetak predstavljaju uzajamna potraživanja koja se
gase dassnom registracije statusne promene osim kod statusne promene izdvajanja.
4) odgovornosti za obaveze: nije potrebno regulisati kod statusnih promena pripajanja I spajanja jer ovde
nakon sprovodjenja statusne promene nstavlja da postoji samo jedno društvo sticalac na koga
univerzalnom sukcesijom prelaze sve obaveze za jednog ili više društva prenosilaca.
Kod statusnih promena podele I izdvajanja imovina sa obavezama društva prenosioca se deli izmedju dva
ili više društava sticalaca tj. izmedju društva prenosioca I jednogili više društava sticalaca.
a) odgovornost za rasporedjene obaveze: društvo sticalac kome je odredjena obaveza rasporedjena,
odgovara poveriocu isto kako je odgovaralo I društvo porenosilac. Pored toga odgovaraju I ostala društva
sticalaca za obaveze društva prenosilaca koje njima nisu prenete na osnovu ugovora o statusnoj promeni.
Odgovornost društva prenosioca prema poveriocu ostaje nepromenjena.
b) odgovornost za nerasporedjene obaveze: kada odredjene obaveze nisu rasporedjene ugovorom o
statusnoj promeni nijednom društvu, za njim odgovaraju sva društva sticaoci solidarno ali ograničeno do
visine vrednosti preuzete neto imovine.
5) nastanak rada zaposlenih: danom registracije statusne promene zaposleni društva prenosioca
nastavljaju rad u društvu sticaocu u kome su rasporedjeni ugovorom o statusnoj promeni. Jrdino kod
statusne promene izdvajanja zaposleni mogu da ostanhu u radonm odnosu kod društva prenosioca I nakon
statusne promene.
51. Заштита чланова (акционара) у статусној промени?
U zavisnosti od vremena kada se ostvaruje zaštita članova može da bude prethodna (mehanizmi koji
članovima stoje na raspolaganju pre odobrenja ugovora o statusnoj promeni. Svaki član ima pravo na
odlučivanje o statusnoj promeni I pravo na obaveštavanje.) I naknadna (prava članova posle usvajanja
odluke o statusnoj promeni). U okviru naknadne promene javljaju se:
1) pravo na pobijanje odluke o statusnoj promeni: članovi tj. akcionari društva koje učestvuje u promeni
imaju pravo da pobijaju odlukus vog društva o toj promeni. Izuzetno to pravo ne postoji: ako je član
nezadovoljan utvrdjenom srazmerom zamene udela I ako se član opredeli da od društva zahteva otkup
udela po osnovu prava na ispatu.
Tužba za pobijanje odluke skupštine se podnosi protiv društva ali ako ono ne postoji nema protiv koga da
podnese tužbu I ovaj problem kod nas još uvek nije rešen.
2) pravo na isplatu: član društva prenosioca koji je glasao protiv ili se uzdržao od glassanja za promenu
ima pravo na izlazak iz društva uz otkup I naknadu vrednosti svog udela.
a) pravo na isplatu kod statusnih promena imaju samo članovi društva prenosioca
b) otkupna cena udela se kod prava na isplatu utvrdjuje odlukom o statusnoj promeni I treba da bude
jednaka njihovoj tržišnoj vrednosti
v) otkupljeni udeli nakon registracije statusne promene postaju sopstveni udeli tj. akcije društva sticaoca,
izuzev kod statusne promene podele uz osnivanje u kom slučaju se vrši njihova srazmerna raspodela na
porestale članove društva sticaoca.
Pravo na isplatu ima samo član koji se uzdržao I samo članovi društva gde se odluke donose propisanom
većinom glasova.
3) pravo na doplatu: član društva prenosioca koji je oštećen utvrdjenom srazmerom zamene udela ima
pravo na doplatu do pune tržišne vrednosti nekadašnjeg udela u društvu prenosica. Član se smatra
oštećenim ako je tržišna vrednost udela koje je stekao u društvu sticaocu manja od tržišne vrednosti udela
u društvu prenosiocu koji je bio predmet zamene.
Ovo pravo je vremenski ograničeno jer član tužbu podnosi u roku od 30 dana od dana objave obaveštenja
o statusnoj promeni.
4) pravo na naknadu štete od članova uprave: član svakog društva koje učestvuje u statusnoj promeni ima
pravo na naknadu štete koju mu članovi odbora direktora tj. nadzornog odbora prouzrokuju namerno ili
krajnjom nepažnjom prilikom pripreme I sprovodjenja statusne promene. Solidarno su odgovorni
direktori tj. članovi nadzornog odbora (izuzetak: pripajanje kontrolisamog društva njegovom jedinom
članu)
Tužba za nš se podnosi u roku od 3g od dana objavljivanja registracije statusne promene

52. Заштита поверилаца у статусној промени?

Statusna promena dužnika potencijalno negativno utiče na pravni položaj poverilaca.
U slučaju pripajanja poverioci su izloženi riziku povećanja kruga poverilaca koji jedni drugima konkurišu
da svoja potraživanja ostvare protiv dužnika.
Zbog slobode raspodele imovine I obaveza ustatusnoj promeni moguće je da na odredjeno društvo
sticaoca predje nesrazmerno veliki obim obaveza u odnosu na imovinu.
Kod statusnih promena podele I izdvajanja dolazi do smanjenja imovinske mase dužnika koja služi za
namirenje poverilaca.
U situaciji kada statusna promena dovodi do promene pravne forme dužnika, postoji rizik da nova forma
pruža niži stepen institucionalne zaštite poverilaca zbog drugačijeg pravila o odgovornosti za obaveze
društva.
Vrste zaštite:
1) obaveštavanje poverilaca: svako društvo koje učestvuje u statusnoj promeni je dužno da unapred
obavesti svoje poverioce o nameravanoj statusnoj promeni. Izvršava se najkasnije 60 dana pre dana
održavanja sednice skupštine na kojoj se odlučuje o statusnoj promeni. Posebno, pisanim putem
obaveštava članove čija potraživanja prema društvu iznose najmanje 2 miliona dinara, najkasnije 30 dana
pre održavanja sednice.
2) pravo na dobijanje odgovarajuće zaštite: poverilac društva koje učestvuje u statusnoj promeni, čije je
potraživanje nastallo pre registracije statusne promene, pod zakonom propisanim uslovima ima pravo da
zahteva dobijanje odgovarajuće zaštite. Ovo pravo načelno imaju sve vrste poverilaca svakog od učesnika
u stausnoj promeni. Izuzetno to pravo nemaju:
a) poverilac čija bi potraživanja spadala u prvi ili drugi stečajni isplatni red
b) poverioci obezbedjenih potraživanja
Da bi poverilac čije je potraživanje nastalo pre registracije statusne promene imao pravo na dobijanje
odgovarajuće zaštite, moraju da budu ispunjeni uslovi koji se tiču:
a) ugroženosti namirenja: ispunjen kad je finansijska situacija društva takva da statusna promena
ugrožava namirenje poverioca.
b) neophodnosti zaštite: ispunjen ako je davanje zaštite neophodno da bi poverilac bio stavljen u položaj
koji nije lošiji od onog pre statusne promene.
Zaštita se obezbedjuje putem: davanja sredstava obezbedjenja; izmena ili rasikd ugovora po osnovu kog
je nastalo potraživanje; odvojenog upravljanja imovinom društva prenosioca do namirenja potraživanja;
preduzimanjem drugih radnji koji obezbedjuju poveriocu položaj koji nije lošiji u odnosu na položaj koji
je imao pre sprovodjenja statusne promene.
3) posebna sudska zaštita: u slučaju da društvo ne pruži poveriocu odgovarajuću zaštitu u roku od 15 dana
od dana upućivanja zahteva, poverilac može sudskim putem da ostvari svoja prava. Sud može da izrekne
privremenu meru zabrane sprovodjenja statusne promene.
4) odgovornost za obaveze društva prenosioca: u situaciji kada odredjeni poverilac nije ostvario pravo na
dobijanje odgovarajuće zaštite on je dodatno zaštićen pravilima o odgovornosti za obaveze društva
prenosioca.
Zaštita posebnih kategorija poverilaca:
a) imaoci dužničkih hartija od vrednosti koje je izdalo društvo prenosilac
b) imaoci hartija od vrednosti sa posebnim pravima izdatih od strane društva prenosioca koje prestaje
usled statusne promene.
Posebna zaštita se odnosi na imaoce hartija koje su izdate od društva prenosioca.
Iako se na imaoce hartija od vrednosti primenjuju svi mehanizmi zaštite koji imače važe za poverioce
učesnika u statusnoj promeni, moguć je izuzetak: ako je tako odredjeno odlukom o izdavanju konkretnih
hartija od vrednosti; ako je tako ugovoreno sa njihovim imaocima.
Imaoci hartija od vrednosti sa posebnim pravima, izuzev akcija, koje je izdalo društvo prenosilac koje
prestaje statusnom promenom, stiču najmanje jednaka prava prema društvu sticaocu. Postoje odstupanja u
3 slučaja: ako je tako odredjeno odlukom o izdavanju datih hartija; ako je tako ugovoreno sa imaocima;
ako ugovor o statusnoj promeni tj. plan podele predvidja obavezu društva sticaoca da na zahtev imalaca
otkupi njihove hartije od vrednosti po tržišnoj vrednosti.

53. Пренос имовинске целине као врста реструктурирања?

Kod prenosa imovinske celine jedan privredni subjekt na osnovu ugovora prenosi značajan deo ili
celokupnu imovinu koja čini njegovo preduzeće drugom privrednom subjektu a zauzvrat stiče pravo na
ugovorenu protivnaknadu.
1) eksterna mera restrukturiranja koja se sprovodi izmedju dva privredna subjekta
2) prenos se zasniva na ugovoru koji ti privredni subjekti zaključuju medju sobom
3) predmet prenosa je imovina privrednog društva a ne samo privredno društvo tj. akcije u njemu
4) ugovorom se odredjuje koja imovinska prava I eventualno koje obaveze privrednog društva se prenose
nas sticaoca.
5) prenos svakog pojedinog ugovorenog imovinskog prava ili obaveze vrši se u skladu sa pravilima o
singularnoj sukcesiji
6) raspolaganje imovimo predstavlja meru restrukturiranja samo ako obuhvata svu imovinu privrednog
društva ili njen značajan deo.
7) protivnaknada za prenetu imovinu pripada privrednom društvu kao ugovornoj strani a ne njegovim
članovima
Ovu meru pored ZPD primenjuju I ZOO I ZOR.
Zaštita članova je neophodna jer usled prenosa imovinske celine može da dodje do suštinske promene
structure preduzeća preko promene njegovog predmeta.
ZOO posebno štiti poverioce društva prenosioca u slučaju prenosa imovinske celine. Kada se ugovorom
prenosi preduzeće društvo sticalac po samom zakonu odgovara za obaveze koje se tiču prenetog
preduzeća solidarno sa društvom prenosiocem. Društvo sticalac odgovara za navedene obaveze nezavisno
od volje da te obaveze preuzme I nezavisno o svesti o njihovom postojanju.

54. Појам и разлози повезивања привредних друштава, врсте повезивања и врсте чланова
групе?
Najšire posmatrano povezanost privrednih društava postoji ako je imzedju njih uspostavljena bilo kakva
pravno relevantna veza.
Kod nas se ovaj izraz shvata uže i označava trajniji pravni odnos izmedju dva ili viđe pravno samostalnih
privrednih društava zasnovan na kapital-učešću i/ili ugovoru, koji omogućava upravljanje tim društvima
na jedinstven način.
Razlozi: Privredna društva se povezuju u grupe iz različitih razloga koji mogu biti organizacione ili
pravne prirode. U grupama se vrši podela aktivnosti na više privrednih društava pto olakpava
funkcionisanje i podelu odgovornosti. Organizovanjem grupe društava ograničava se rizik odgovornosti
za obaveze koje nastaju u obavljanju delatnosti druigh društava. Formiranje grupe je korisno i u slučaju
prekograničnih aktivnosti kada domaće društvo u inostranstvu upravlja privrednim društvom koje je
organizovano u skladu sa propisima date države.
Prema vrsti pravnog odnosa na kome se zasniva veza izmedju privrednih društava u grupi postoji
povezivanje putem kapital-učešća, ugovora ili mešovito. Onda se razlikuju društva povezana kapitalom,
ugovorom I mešovito povezana društva.
Prema državnoj pripadnosti povezanih privrednih društava grupe mogu da budu nacionalne ili
prekogranične.
Prema karakteru odnosa izmedju društava u grupi: grupe sa odnosima podredjenosti (prema delatnosti
kontrolnog društva koje je na vrhu hijerarhije grupe dele se na koncern – kontrolno društvo pored
upravljanja zavisnim društvima obavlja I druge delatnosti; I holding – kontrolno društvo za isključivu
delatnost ima upravljanje I finansiranje kontrolisanih društava) I grupe sa odnosima ravnopravnosti.
U zavisnosti od broja nivoa na kojima se ostvaruje povezivanje, grupe društva se dele na jednostepene
(postoji samo jedno kontrolno društvo) I višestepene.

55. Правно уређење повезивања друштава и настанак групе друштава?

Formiranje grupe privrednih društava ponekad vodi koncentraciji I narušava konkurenciju na tržištu.
Podredjenim društvom u grupi se po pravilu ne upravlja u njegovom interesu već u interesu grupe kao
celine a najčešće u interesu kontrolnog društva.
Za kontrolisano društvo postoji opasnost od njegovog finansijskog iscrpljivanja u korist društva majke ili
drugih članova grupe.
Povezanost stvara opasnost od nastupanja lančane reakcije u slučaju finansijskih teškoća jednog člana
grupe što može da dovede I do stečaja čitave grupe.
Grupe društva često karakteriše birokratizacija koja izaziva netransparentnu organizacionu strukturu.
Organi uprave kontrolnog društva a ne njegovi članovi ostvaruju članska prava na skupštini kontrolisanog
društva tj. daju obavezujuće instrukcije za postupanje organa uprave kontrolisanog društva. Na taj način
se upravljanje podredjenim društvima u potpunosti poverava licima koja nisu uložila u njihov kapital.
Izvori: glavni izvor ZOPD mada je odredba nedorečena pa se na sve ostale vrste grupa osim ugovornih
grupa primenjuju zakonska pravila o povezanim licima kontrolnom članu I kontrolisanom društvu.
Posebnu ulogu ima I Zakon o zaštiti konkurencije a postojanje grupe privrednih društava je značajno I za
poresko, računovodstveno I stečajno pravo.
Grupa društva može da nastane:
1) osnivanjem jednog ili više zavisnih društava od strane postojećeg društva
2) povezivanjem dva ili više postojećih društava – do povezivanja dolazi sticanjem kapital-učešća u
drugom društvu ili zaključenjem ugovora sa drugim društvom.
Zaštita bi mogla da se ogleda u pravu članova da odlučuju o povezivanju njihovog društva sa drugim
privrednim društvom.
Sa jedne strane, članovi društva koje bi nastankom grupe postalo podredjeno društvo su izloženi riziku da
će se tim društvom nadalje upravljati pre svega u interesu kontrolnog društva. Sa druge strane, članovi
društva koje bi nastankom grupe postalo nadredjeno društvo su izloženi rizicima. Postoji rizik da bi
članovi organa uprave kontrolnog društva povredom svojih dužnosti mogli značajno da oštete ili umanje
vrednost kontrolisanog društva a time posledično I kontrolnog društva.
Kod nas zaštita nije propisana a jedini izuzetak predstavlja nastanak ugovorne grupe sa odnosima
podredjenosti koja nastaje zaključenjem ugovora o kontroli I upravljanju izmedju učestvujućih privrednih
društava. Taj ugovor ne može da proizvodi pravna dejstva što znači da grupa društava ne može da nastane
ako nije odobren od strane skupštine tj. članova svakog društva koje ga je zaključilo.
Ograničenja pravom konkurencije:
U slučaju grupe sa odnosima ravnopravnosti, ugovor na osnovu koga nastaje grupa se potencijalno
kvalifikuje kao restriktivni sporazum (sporazum izmedju učesnika na tržištu koji ima za cilj ili posledicu
značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji RS). Na zahtev ugovornih
strana Komisija za zaštitu konkurencije može da izuzme pojedini restriktivni sporazum od zabrane ako su
ispunjeni zakonom propisani uslovi.
U slučaju grupe sa odnosima podredjenosti moguće je da se odnos izmedju povezanih privrednih društava
kvalifikuje kao koncezracija učesnika na tržištu koja obuhvata: sticanje neposredne ili posredne kontrole
nad drugim učesnicima na tržištu, zajedničko ulaganje od strane dva ili više učesnika u cilju osnivanja
novog I sticanje zajedničke kontrole nad postojećim učesnikom. Ovo je načelno dozvoljeno. Zabranjene
su ako bi značajno ograničile, narušile Ili sprečile konkurenciju na tržištu.

56. Повезивање друштава капитал-учешћем?

U zavisnosti od predmeta kapital-učešća treba razlikovati učešće u osnovnom kapitalu (procentualno
izražen udeo jednog člana u privrednom društvu) od učešća u glasačkom kapitaju (procenat glasačkih
prava u odnosu na ukupna glasačka prava u datom društvu).
Prema značaju kapital-učešća za uspostavljanje kontrole jednog društva nad drugim pravi se razlika
izmedju:
a) isključivo kapital-učešće: postoji kada jedno privredno društvo u drugom ima 100% udela I 100%
glasačkih prava. Kada jedan član ima 100% glasačkih prava a nema I 100% udela onda kontrolisano
društvo može da ima I manjinske akcionare što potencijalno ograničava slobodu kontrolnog društva da
upravlja.
b) apsolutno kapital-učešće: postoji kad jedno društvo poseduje procenat glasačkih prava u drugom, koji
mu zasigurno omogućava donošenje svih odluka iz nadležnosti skupštine. Ako je kontrolisano društvo
akcionarsko mora da predje 75% glasačkih prava, ako je DOO mora da predje 66,67%.
v) većinsko kapital-učešće: ima privredno društvo sa više od 50% glasačkih prava u drugom društvu.
Izračunava se u odnosu na ukupan broj glasova a ne na osnovu udela koje društvo ima u osnovnom
kapitaju drugog društva. Potrebno je da član poseduje makar jedan glas više od polovine ukupnih glasova
na skupštini.
g) značajno kapital-učešće: se u srpskom pravu vezuje za posedovanje više od 25% glasačkih prava u
društvu.
Kada je jedno društvo član drugog ono poseduje direktno kapital-učešće.
Ako društvo vrši kontrolu nad drugim društvom koje poseduje direktno kapital-učešće u trećem društvu
onda kontrolno društvo ima indirektno kapital-učešće. ZOPD ne uredjuje indirektno.
Zajedničko delovanje: kontrola jednog društva nad drugim može da postoji I kada pojedinačno kapital-
učešće samo za sebe ne bi bilo dovoljno za vršenje odlučujućeg uticaja na poslovanje. Prema ZOPD
kontrola nad društvom se uspostavlja ako lice samostalno ili zajedno sa drugim licem sa kojim zajednički
deluje može da vrši odlučujući uticaj na poslovanje tog društva. Zajedničko delovanje se neoborivo
pretpostavlja u slučaju povezanih lica.
Kod radijalnog povezivanja jedno društvo ima kontrolno kapital-učešće u više drugih društava, koja
medjusobno nisu povezana kapital-učešćem.
Kod piramidalnog povezivanja jedno društvo ima kontrolno kapital-učešće u drugom, a drugo u
trećem,…
Uzajamno povezivanje putem kapital-učešća podrazumeva da jedno društvo poseduje kapital-učešće u
drugom pri čemu drugo istovremeno ima kapital-učešće u prvom.
Triangularno povezivanje postoji kada jedno društvo ima kapital-učešće u drugom, drugo u trećem, treće
u prvom.
Cirkularko (prstenasto) povezivanje je opštiji pojam koji obuhvata sve slučajeve u kojima učestvuje tri ili
više društava koja čine zatvoren lana povezivanja putem kapital-učešća. ZOPD ga ne uredjuje.

57. Повезивање друштава уговором?

ZOPD uredjuje samo ugovor o kontroli I upravljanju. Neoborivo se pretpostavlja da zaključenjem
ugvoora o kontroli I upravljanju nastaje odnos kontrolnog I kontrolisanog društva izmedju ugovornih
strana. Neoboreno se pretpostavlja da se tako uspostavljena kontrola vrši u cilju jedinstvenog upravljanja
privrednim društvima.

58. Уговор о контроли и управљању?

Ugovor o kontroli I upravljanju jedno privredno društvo poverava upravljanje I vodjenje svojih poslova
drugom privrednom društvu.
Odluku o zaključenju ovog ugovora donose lica ovlašćena za poslovodjenje tj. organi uprave a njihovi
zastupnici daju relevatnene izjave volje u tom pravcu. Ugovor se zaključuje u pisanom obliku u formi ad
solemnitatem. Neophodna je saglasnost u vidu odobrenja, obe ugovorne strane. Nakon toga ugovor se
registrujeu Registru privrednih subjekata I stupa na snagu danom registracije.
Kontrolno društvo stiče pravo da kontrolisanom društvu daje obavezujuća uputsva o načinu vojdenja
poslova.
Kontrolno društvo nema pravo da dajeu uputstva za postupanje skupštini članova niti odboru direktora.
Uputstva kontrolnog društva su obavezujuća za kontrolisano društvo ako su data u interesu grupe društva.
Uputstva kontrolnog društva nisu obavezujuća za lice ovlašćeno na poslovodjenje u kontrolisanom
društvu ako bi postupanje u skladu sa njima bilo protiv zakonito.
Kontrolno društvo odgvovara za štetu koju je pretrpelo kontrolisano društvo usled postupanja po
obavezujućim uputstvima. Direktori kontrolnog društva imaju posebne dužnosti ne samo prema svom
društvu nego I prema kontrolisanom društvu. U slučaju odgvornosti direktora kontrolnog društva za
povredu posebnih dužnosti, kontrolisano društvo može da zahteva naknadu štete neposredno od direktora
kontrolnog društva.
Zakonom je izričito regulisana posebna zaštita spoljnih članova kontrolisanog društva. Spoljni član je
svaki član kontrolisanog društva koji nije kotrolno društvo niti član kontrolnog društva. Oni mogu
dobijati od kontrolnog društva naknadu na godišnjem nivou I imaju pravo da svoje udele prodaju
kontrolnom društvu po ceni koja odgovara tržišnoj vrednosti udela ili putem srazmerne zamene udela u
kontrolisanom društvu.
Na izmene I prestanak ugovora shodno se primenjuju pravila o njegovom zaključenju I kada se izmenom
ugovora menja naknada spoljnim članovima neophodna je I njihova saglasnost.
Ugovor zaključen na odredjeno vreme prestaje istekom tog vremena ili raskidom iz ozbiljnih uzroka.
Kada je zaključen na neodredjeno vreme svaka strana može da ga raskine bez obzira na razlog dano
završetka poslovne godine. Izjava o raskidu se daje u pisanoj formi najmanje 30 dana pre isteka poslovne
godine.

59. Последице повезивања привредних друштава?

ZOPD je ostao nedorečen a pravila jedino postoje za ugovorne grupe sa odnosima podredjenosti.
Pravila postoje jedino za ugovorne grupe sa odnosima podredjenosti jer se one zasnivaju naugovoru o
ktroli I upravljanju koji je detaljno uredjen. Ostale grupe privrednih društava su u zakonu definisane ali
bez propisivanja posledica koje se za te definicije vezuju.
Privrednim društvima u grupi se upravlja na jedinstven način radi ostvarenja nekog višeg, zajedničkog
cilj, koji nadilazi pojedinačne interese članova. Pored mnoštva interesa pravno samostalnih privrednih
društava koja čine grupu, najčešće postoji I poesban, jedinstven interes grupe kao takve. Kad se interes
grupe I pojedinačni interes člana grupe nalaze u sukobu tako da može da se ostvari samo jedan na štetu
drugog, postavlja se pitanje kom interesu dati prednost. Da li prilikom donošenja upravljačkih odluka na
nivou pojedinačnog privrednog društva koje učestvuje u grupi organi mogu da se rukovode interesom
grupe iako je on suprotan interesu društva?
ZPD jedino kod ugovora o kontroli I upravljanju izričito pominje interes grupe I omogućava upravljanje
pojedinim društvom u skladu sa tim interesom čak I kada mu to prouzrokuje štetu.
Posebne dužnosti odredjena lica imaju prema svom privrednom društvu. Kada je konkretno društvo
povezano u grupu postavlja se pitanje da li posebne dužnosti postoje I prema nekom drugom društvu koje
je član iste grupe. ZPD propisuje izuzetak ali samo kod ugovora o kontroli I upravljanju. Za ostale vrste
grupa važi opšte pravilo po kome odredjena lica imaju poesbne dužnosti isključivo porema svom
privrednom društvu.
Unutar grue kontrolno društvo I njegovi članovi uprave mogu da odgovaraju za štetu kontrolisanom
društvu koju mu prouzrokuju upravljanjem u interesu grupe na štetu interesa tog kontrolisanog društva. U
srpskom pravu je pisana odgovornost predvidjena samo kod ugovora o kontroli I upravljanju. Kontrolno
društvo u odredjenim slučajevima može da odgovara za obaveze kontrolisanog društva prema trećim
licima I takva odgovornost se neretko zasniva na ugovoru. Specifična zakonska pravila o odgovorosti
prema trećim licima su reedja pa se ovde uglavnom treba osloniti na opšte kompanijskopravne institute,
poput probijanja pravne ličnosti.
Postoji opravdanje da se zakonom propiše obaveza kontrolnog društva da nadoknadi kontrolisanom
društvu gubitak u poslovanju koji nastane. Kod nas takva obaveza nije propisana.

60. Привредне коморе?

Privredne komore su zakonom definisane kao interesne, poslovno – stručne I neprofitne organizacije
privrednih subjekata koje povezuje zajednički poslovni interes, u cilju uskladjivanja I zastupanja interesa
članova I podsticanja privrednih aktivnosti.
1) pravni subjektivitet: svaka komora ima pravni subjektivitet različit od subjektiviteta njenih članova I to
podrazumeva 2 osnovne pravne posledice: privredna komora ne odgovara za obaveze svojih članova I
članovi privredne komore ne odgovaraju za njene obaveze. Ona odnos komore I njenih članova se ne
može primeniti institute probijanja pravne ličnosti
2) delatnosti komore: se definišu zakonom, podzakonskim aktima I internim aktima komore. Komora
načelno može da obavlja I privredne delatnosti ali samo ukoliko je to neophodno radi ostvarivanja ciljeva
proklamovanih zakonom ili internim aktima komore. U slučaju da komora obavlja privredne delatnosti
mora se voditi računa da komora na taj način ne konkuriše svojim članovima.
3) jedinstvena imovina komore: u imovinu ulaze pravo svojine, udeli I akcije u privrednim društvima
pravo industrijske svojine, potraživanja I druga prava imovinskog karaktera.
4) odgovornost za obaveze: komora za svoje obaveze odgovara celom svojom imovinom
5) samostalnost I nezavisnost: pod samostalnošću se podrazumeva da svaka komora ima svoje organe,
imovinu, naziv, sedište, zastupnike, unutrašnje akte,.. a nezavisnost komore se vezuje za autonomnu volju
komre koja ne zavisi od volje bilo kog drugog lica.
6) nedržavna organizacija: u slučaju da su komore osnovane zakonom I da sui m poverena javnopravna
ovlašćenja država ima pavo I obavezu da preko nadležnog ministarstva vrši nadzor nad njihovim radom.
7) poslovno – stručni I intersni karakter: komore su interesne I poslovno – stručne organizacije koje
nastaju kao odraz zajedničkg poslovnog inters privrednika na odredjenoj teritoriji.
8) neprofitnost: osnivanju se sa lukrativnim cilje. Višak se ne rasporeduje članvima komore već se može
koristiti isključivo za ostvarivanje ciljeva zbog kojih je komora osnovana.
9) cilj obrazovanja komore: promoviše, zastupa I štiti zajedničke interese svojih članova I zbog toga se
može konstatovati da je zaštita kolektivnog interesa članova primaran cilj komore. Svaka komora se
osniva radi zaštite zajedničkih interesa svojih članova, a to se u osnovi ostvaruje na 6 nivoa:
a) kroz odnos komore sa njenim članovima
b) uspostavljanjem odnosa izmedju članova komore preko komore
v) uspostavljanjem odnosa izmedju komora unutar jedne zemlje
g) kroz odnos komora sa drugim organima I organizacijama
d) uspostavljanjme odnosa komore sa drugim organima I organizacijama u inostranstvu
dj) kroz odnos komore sa inostranim komorama, uključujući I članstvo u medjunarodnim organizacijama
komora
Postoje 2 osnovna sistema osnivanja komora:
1) zakonski sistem osnivanja komora: komore stiču pravni subjektivitet stupanjem na snagu
odgovarajućeg zakona o privrednim komorama. Zakonom se odredjuju zadaci komora, obavezno
članstvo, organi I organizacija kmora, način finansiranja I nadzor nad radom.
2) sistem dobrovoljnog osnivanja komora: zasniva se na volji privrednikada sami osnuju komoru. On je
poznat kao privatnopravni ili anglosaksonski model a zakonom se proklamuju osnovni principi osnivanja
I rada komora, osnovne delatnosti, jaelementarnije odredbe o unutrašnjoj organizaciji komore I
finansiranju rada.
3) mešoviti sistem osnivanja komora: u nekim zemljama su se razvili modeli koji imaju karakteristike oba
sistema a neki autori ove komore označavaju kao komore mešovitog modela organizovanja.
Srbija ima dugu tradiciju primene isključivo zakonskog Sistema a važećim zakonom atj sistem je
zadržaan ali je u isto vreme onemogućeno I osnivanje komora na dovrovoljnoj osnovi pa zato razlikujemo
zakonske od ugovornih komora.
Zakonske su Privredna komora Srbije I pokrajinske I upisuju se u registar a ugovorne mogu da osnuju
najmanje 100 privrednih subjekata na odredjenoj teritoriji.
Komorski principi:
1) princip javnosti
2) princip ravnopravnosti članova
3) princip teritorijalnosti komorskog organizovanja
4) princip strukovnog komorskog organizovanja
5) princip jedinstvenog komorskog organizovanja
6) princip obaeznog I dobrovoljnog članstva
7) princip medjukomorske saradnje
Zakon ne uredjuje članove ugovornih privrednih komora osim što naglašava da to moraju biti privredni
subjekti. Obavezni članovi privredne komore su sva ona lica koja na osnovu zakona upisom u Registar
privrednih subjekata postaju članovi privredne komore. Obavezni članovi mogu se podeliti na neposredne
(ona lica koja direktno bez posrednika postaju članovi komore) I posredne (ona lica koja postaju članovi
komore preko nekog direktnog člana). Pored obaveznih postoje I dobrovoljni članovi tj. lica koja nisu
privredni subjekti I ne mogu biti obavezni članovi ali koja to mogu postati uz ispunjenje 3 uslova: da
obavljaju neku delatnost koja unapredjuje rad I poslovanje privrednih subjekata tj. da svojim aktivnostima
utiču na razvoj privrednog ambijenta, da to lice podnese zahtev za učlanjenje u privrednu komoru I da
nadležni organ u komori donese odluku o prijemu tog lica u članstvo.
Samo organi zakonskih komora su uredjeni I to su: skupština, upravni I nadzorni odbor I predsednik.
Komore se finansiraju iz članarina, prihoda od obavljanja poslova, naknada za vršenje javnih
ovlašćenja,… Privredne komore u RS ne plaćaju članarinu prvih godinu dana od osnivanja.
Rešavanje sporova: sud časti odlučuje u slučajevia povrede dobrih običaja I poslovnog morala I tada
izriče opomenu, javnu opomenu sa objavljivanjem na upravnom odboru komore I javnu opomenu sa
objavljivanjem na internet stranici komore.
Stalna arbitraža pri Privrednoj komori RS je nastala spajanjem dve institucionalne arbitraže: stalnog
izbabranog suda I spoljnotrgovinske arbitraže I odlučuje posreduje I miri u svim onim sporovima kada je
ugovorena njena nadležnost bez obtira da li je reč o domaćim ili stranim privrednim subjektima.

61. Пословно удружење?

Nedobitno pravno lice (specijalizovanja forma udruženja) koje osnivaju dva ili više društava ili
preduzetnika radi ostvarivanja zajedničkih interesa. ZOPD je lex specialis a Zakon o udruženjima je lex
generalis.
Poslovno udruženje je pravno lice I ima pravni subjektivitet koji stiče upisom u Registar udruženja. Ono
mora da ima najmanje 2 člana a nije propisan maksimalan broj. Članstvo je otvoreno jer svako može da
postane član udruženja pod jednakim uslovima.
Poslovno udruženje se osniva radi ostvarivanja zajednićkih interesa članova a konkretni ciljevi se
preciziraju u osnivačkom aktu I statutu.
Poslovna udruženja mogu obavljati svaku delatnost ali ne mogu obavljati delatnost radi sticanja dobiti.
Višak prihoda nad rashodima udruženje mora koristitit isključivo za obavljanje I unapredjivanje
delatnosti. Takodje se zabranjuje transformacija poslovnog udruženja u privredno društvo. Mora da ima
ugovor o osnivanju I statut I organe: skupština I zastupnik.
Za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom a članovi ne odgovaraju osima ako postupaju sa
imovinom udruženja kao da je u pitanu njihova imova.

Друго испитно питање:

1. Појам ликвидације и однос са стечајем?

Tri su univerzalno prihvaćena načina prestanka privrednih društava: likvidacija, stečaj i statusne promene.
Statusne promene su osoben način prestanka za koji je karakteristično da se prvo sprovodi jedan
specifičan postupak statusne reorganizacije a posledica toga je brisanje jednog ili više učesnika iz registra.
Likvidacija i stečaj imaju dosta sličnosti pa se često ubrajaju u zajednički pojam likvidacije u širem
smislu. To su postupci kolektivnog namirenja poverilaca iz celokupne imovine stečajnog tj. likvidacionog
dužnika. Neformalno se zovu solventna i insolventna likvidacija.
Da li su likvidacija i stečaj dva alternativna načina prestanka pravnih lica ili se uzajamno isključuju? U
odgovoru treba krenuti od 2 odredbe ZOPD:
1) pokretanje postupka likvidacije nema uticaja na podneti predlog za pokretanje stečajnog postupka
2) ako likvidacioni upravnih utvrdi da je likvidacioni dužnik prezadužen on je dužan da nadležnom sudu
podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Stečajni postupak ima prioritet u primeni u odnosu na likvidacioni. Otvaranje stečajnog postupka
onemogućava pokretanje postupka likvidacije ali obrnuto ne važi.
Razlike su brojne ali su 3 osnovne: osnovni uslov za sprovodjenje postupka likvidacije je da dužnik ima
dovoljno sredstava za izmirenje svih obaveza a u stečajnom postupku ovaj uslov nikad nije ispunjen.
Za razliku od likvidacije koja uvek podrazumeva namirenje poverilaca i prestanak subjektiviteta
likvidacionog dužnika, stečaj nudi i opciju opstanka uz istovremeno redefinisanje svih dužničko-
poverilačkih odnosa.
Stečaj je sudski postupak a likvidacija je vansudski.

2. Врсте ликвидације и ликвидациони разлози?

Likvidacija je način prestanka privrednog društva I postupak kolektivnog namirenja poverilaca koji se
sprovodi ako se ispune dva uslova: društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih obaveza I ispunjen
neki od zakonom propisanih likvidacionih razloga.
Prema kriterijumu obaveznosti pokretanja I vodjenja postupka, likvidacija može biti dobrovoljna
(sprovode se jer društvo to želi a ne mora) I prinudna (obavezno se pokreće čim se ispuni neki od
zakonom propisanih razloga).
Da li se sprovodi na čitavim privrednim društvom ili samo delom: potpuna (dopuštena kod nas) I
delimična likvidacija.
Kriterijum lica koje vodi postupak: sudska, poverilačka ili likvidacija koju sprovodi privredno društvo
preko lica koje izabere. (kod nas postoji ova vrsta I administrativna likvidacija)
Prema subjektu likvidacije: likvidacija preduzetnika I privrednog društva (kod nas samo privredno
društvo).
Zavisno od faza postupka koje se sprovode: redovni I skraćeni postupak likvidacije.

3. Добровољна ликвидација?
Dobrovoljna likvidacija je postupak prestanka voljom društva koje ga I samo sprovodi.
Razlozi za postojanje:
1) jedna od osnovnih karakteristika ove likvidacije je brzina sprovodjenja I okončanja likvidacionog
postupka
2) vodjenje postupka iziskuje male troškove
3) ovim postupkom se vrši veliko rasterećenje sudova
4) zakonodavstva skoro svih razvijenih zemalja u svetu predvidjaju ovaj način prestanka društva
5) naročito pogodna za društva koja uopšte nisu poslovala ili su radila kratko vreme
Razlog za sprovodjenje likvidacije je volja durštva iskazana u odluci nadležnog organa. U ortačkom I
komanditnom društvu odluka se donosi jednogasnom voljom, u DOO I akcionarskom dvotrećinskom tj.
običnom većinom prisutnih članova skupštine.

Organi postupka: centralni organ je likvidacioni upravnik. On se imenuje odlukom o pokretanju postupka
likvidacije. Društvo može da imenuje jednog ili više likvidacionih upravnika. Ako ga ne imenuje
pretpostavka je da su svi zakonski zastupnici društva.
Najznačajnija posledica imenovanja je prestanak prava zastupanja svim zastupnicima društva.
Likvidacioni upravnik preduzima radnje u cilju okončanja poslova započetih pre početka likvidacije,
potrebne za sprovodjenje likvidacije I radnje neophodne radi sprovodjenja postupka likvidacije.
Ima pravo na naknadu troškova I pravo na isplatu naknade za rad. On odgovara za štetu koju pričini u
vršenju dužnosti članovima I poveriocima društva.
Kao organ likvidacije treba smatrati I ortake, komplementare tj. skupštinu.
Postupak likvidacije se pokreće danom registracije odluke o likvidaciji I objavljivanjem oglasa o
pokretanju postupka likvidacije (objavljuje se u trajanju od 90 dana). Cilj je da se informišu poverioci
društva I da prijave svoja potraživanja u roku od 120 dana.
Likvidacioni upravnik je obavezan da poznatim poveriocima uputi pisano obavešzenje o pokretanju
postupka najkasnije 15 dana od dana objavljivanja oglasa.
Društvo može da ospori svako potraživanje osim onih koja su utvrdjena izvršnom ispravom u roku od 30
dana od prijema prijave potraživanja. Poverilac ima 15 dana od prijema obaveštenja o osporavanju da
pokrene postupak pred sudom I obavesti društvo.
Obavezni dokumenti:
a) inicijalni dokumenti: u prvoj fazi upravnik sačinjava početni likvidacioni bilans (vanredni finansijski
izveštaj, sastavlja u roku od 30 dana od početka likvidacije dostavlja članovima) I početni likvidacioni
izveštaj (sadrži listu prijavljenih potraživanja, listu poznatih potraživanja, listu osporenih potraživanja,
podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje, neophodne radnje za sprovodjenje likvidacije,
vreme za završetak likvidacije I druge činjenice od značaja, sastavlja ga I podnosi u roku od 150 dana od
početka likvidacije).
b) godišnji dokumenti: upravnik podnosi godišnje likvidacione izveštaje o svojim radnjama.
v) završni dokumenti: nakon isplate svih poverilaca, upravnik sastavlja završni likvidacioni bilans,
izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima I
predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva, svi dokumenti se usvajaju).
Likvidacija se može okončati:
a) redovni postupak: sprovodi se donošenje odluke o okončanju likvidacije. Posledica je brisanje društva
iz registra
b) obustava: organ članova u toku trajanja postupka može doneti odluku kojom obustavlja postupak I
nastavlja sa poslovanjem. Tri preduslova: da su potpuno namireni svi poverioci, da nije otkazan nijedan
ugovor o radu I da nije otpočela isplata članovima društva.
Odgovornost članova: ortaci I komplementari neograničeno solidarno, a komanditori, članovi DOO I
akcionari solidarno ali samo do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka.
Imovina koja preostane po namirenju poverilaca se naziva likvidacioni ostatak I ona pripada rezidualnim
poveriocima tj. licima koja imaju najnepovoljniji položaj u likvidaciji. Raspodeljuje se srazmerno učešću
u osnovnom kapitalu (izuzetci: u AD prioritet mogu imati imaoci preferencijalnih akcija, osnivačkim
aktom tj. statutom može biti predvidjen I drugačiji način raspodele.

4. Принудна ликвидација?
Prinudna likvidacija je postupak nevoljnog prestanka privrednog društva koji se sprovodi kao posledica
ispunjenja nekog od zakonom propisanih razloga. Pokreće je I sprovodi APR.
Razlozi za sprovodjenje postupka:
1) izrečena mera zabrane: društvu je pravnosnažnom odlukom izrečena: a) mera zabrane obavljanja
delatnosti a društvo ne počne likvidaciju u roku od 30 dana; b) mera zabrane obavljanja registrovane
delatnosti a društvo ne registruje brisanje tj promenu delatnosti ili ne počne likvidaciju u roku od 30 dana;
v) mera oduzimanja dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje delatnosti a društvo ne registuje brisanje
tj. promenu te delatnosti ili ne počne likvidaciju u roku od 30 dana.
2) istek vremena na koje je društvo osnovano: društvo koje je osnovano na odredjeno vreme u roku od 30
dana od isteka tog vremena nije registrovalo produženje trajanja ili nije pokrenulo postupak likvidacije.
3) jednolično ortačko društvo: ako ortačko društvo ostane sa jednim članom pa ne pristupi novi član ili ne
promeni pravnu formu ili ne pokrene postupak likvidacije
4) komanditno društvo bez dve vrste članova: ako komanditno društvo ostane bez komanditora ili
komplementara pa mu ne pristupi novi član ili ne pokrene likvidaciju ili ne promeni pravnu formu
5) ništavost osnivalkog akta ili registracije osnivanja: ako je pravnosnažnom presudom utvrdjena
ništavost
6) prestanak društva sudskom odlukom: pravnosnažnom presudom naložen prestanak a društvo 30 dana
od pravnosnažnosti ne počne likvidaciju
7) društvo bez zakonskog zastupnika: ostane bez zastupnika a ne registruje novog u roku od 3 meseca
8) nedostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja: ako ne dostavi do kraja prethodne poslovne godine
9) razlozi vezaniza društvo u likvidaciji: društvo ostane bez upravnika a ne registruje novog 3 u roku od
meseca, usvojeni početni likvidacioni izveštaj nije dostavljen registu u roku od 15 dana I ako društvo ne
dostavi nadležom registru početni likvidacioni bilans.
Pokretanje se vrši u dve faze: rvo registrator na internet stranici objavljuje obaveštenje o privrednom
društvu a onda registrator po službenoj dužnosti donosi rešenje o pokretanju postupka prinudne
likvidacije I objavljuje oglas u trajanju od 60 dana.
Pravne posledice pokretanja postupka:
1) organi društva nastavljaju sa radkom a društvo ne može da preduzima nove poslove
2) uz poslovno ime dodaje se oznaja u prinudnoj likvidaciji
3) prekidaju se svi sudski I upravni postupci u odnosu na društvo
4) društvu je zabranjeno da pre brisanja iz registra isplaćuje dividend
5) za vreme trajanja prinudne likvidacije društvo ne može da registruje promene podataka.
Kada istekne rok od 60 dana od objavljivanja oglasa, registrator u narednih 30 dana donosi rešenje o
brisanju iz registra. Postupak prinudne likvidacije ne može da traje duže od 180 dana.
Postupak likvidacije ne pruža veliku zaštitu poveriocima dužnika. Imovina brisanog društva postaje
imovina članova društva srazmerno njihovim udelima u osnovnom kapitalu ili na jednake delove.
Ortaci I komplementari odgovaraju neograničeno solidarno a komanditori, članovi DOO I akcionari
odgovaraju samo do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka. Kontrolni član DOO I kontrolni
akcionar odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva I nakon brisanja društva iz registra.

5. Стечај – појам, извори права, врсте, стечајна начела?

Stečaj je sudski postupak kolektivnog namirenja poverilaca iz celokupne imovine stečajnog dužnika koji
se nalazi u finansijskim problemima. Karakteristike:
a) gradjanski postupak koji je različit od ostalih
b) postupak u okviru koga se namiruju svi poverioci stečajnog dužnika
v) stečajni postupak se otvara samo u odnosu na stečajne dužnike koji se nalaze u velikim finansijskim
problemima.
Cilj stečaja je najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće
vrednosti stečajnog dužnika tj. njegove imovine.
Ovu granu regulišu: Zakon o stečaju, Zakon o stečaju I likvidaciji banaka I društava za osiguranje I
Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
I - podela na stečaj u materijalnom (nepovoljna finansijska situacija u kojo se našao dužnik iz koje
proizilazi njegova nemogućnost da izmiruje dospele obaveze) I formalnom smislu (sudski postupak koji
je otvoren nakon što je utvrdjeno da se dužnik nalazi u finansijskim problemima.
II - podela na stečaj fizičkih (ne postoji kod nas) I pravnih lica.
III – podela na nacionalni (postupak koji se otvori nad dužnikom koji ima sedište, celokupnu imovinu I
poverioce u Srbiji) I inostrani stečaj.
Svi stečajni postupci se u zavisnosti od stepena opštosti primene njihovih pravila dele na: opšti (uredjen
Zakonom o stečaju) I posebni stečajni postupak.
Kada se stečajni postupak otvori on se može kretati u dva pravca, u pravcu bankrotstva (podrazumeva
namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika) I reorganizacije (namirenje
poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije, klasična I unapred pripremljeni plan reorganizacije).
Stečajna načela:
1) načelo univerzalnosti (sveobuhvatnosti): celokupna imovina dužnika služi namirenju
2) načelo kolektivnog namirenja poverilaca (princip kolektiviteta): svi poverioci imaju pravo da se namire
u postupku
3) načelo jednakog tretmana poverilaca: u stečajnom postupku se svim poveriocima unutar istog isplatnog
reda garantuje jedndak tretman I ravnopravan položaj
4) načelo ekonomičnosti: stečajni postupak je efikasan ako je sproveden u kratkom roku sa minimalnim
troškovima uz prodaju imovine stečajnog dužnika po najpovoljnijoj ceni
5) načelo unovčenja stečajne mase (zabrana naturalne raspodele): u stečajnom postupku se mora unovčiti
celokupna imovina dužnika jer se poverioci namiruju samo iz unovčene mase
6) načelo poverilačke autonomije: veliku ulogu koju poverioci stečajnog dužnika imaju u stečajnom
postupku a koju ostvaruju preko individualnih I kolektivnih prava
7) načelo imperativnosti: sva pravila Zakona o stečaju su imperativnog karaktera
8) načelo hitnosti: stečajni postupak je hitan
9) načelo dvostepenosti: stečajni postupak je dvostepen jer se protiv rešenja donetih u toku postupka
može izjaviti žalba
10) načelo javnosti
11) načelo zakonskog I sudskog kretanja postupka: pokrenuti stečajni postupak se po pravilu razvija
radnjama suda u skladu sa zakonom dok je strankama onemogućeno da upravljaju postupkom.

6. Услови за отварање стечајног поступка (стечајни дужник, стечајни разлог, предлог за

покретање стечаја и стечајне препреке)?
Uslovi su: da dužnik ima stečajnu sposobnost, da je utvrdjeno postojanje stečajnog razloga, da je podnet
predlog za pokretanje stečajnog postupka od strane ovlašćenog lica I da nije ispunjena stečajna prepreka.
Stečajni dužnik je subjekt u pravu u odnosu na koga se može voditi stečajni postupak tj, koji ima stečajnu
sposobnost. Osim fizičkih I odredjena pravna lica ne mogu biti stečajni dužnici. To ne mogu biti:
Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, fondovi obaveznog socijalnog
osiguranja, NBS, Centralni registar, javne agencije, pravna lica čiji je osnivač RS.
Stečajni razlog je materijalno-pravna pretpostavka za ostvarenje stečajnog postupka. Stečajni razlozi:
trajnija nesposobnost plaćanja, preteća nesposobnost plaćanja, prezaduženost, nepostupanje ili postupanje
suprotno usvojenom planu reorganizacije I izdejstvovanje plana reorganizacije na prevaran ili nezakonit
način.
Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik ne može da odgovori svojim novčanim
obavezama u roku od 45 dana od dospelosti. Nesposobnost se utvrdjuje u trenutku otvaranja stečajnog
postupka. Ona postoji I kada dužnik potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.
Preteća nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje već psotojeće
novčane obaveze neće moći da ispuni o dospelosti. Na ovaj stečajni razlog se može pozivati samo dužnik.
Prezaduženost predstavlja takvo ekonomsko finansijsko stanje dužnika kod koga je njegova imovina
manja od obaveza. Samo se stečajni dužnik u prelogu za pokretanje stečajnog postupka može pozvati na
prezaduženost kao stečani razloga ne I poverioci. Ako je stečajni dužnik društvo lica prezaduženost ne
postoji ako to društvo ima najmanje jednog ortaka tj. komplementara koji je fizičko lice.
Stečajni postupak se otvara isključivo na osnovu predloga podnetih od strane ovlašćenih predlagača.
Podnosioci su poverilac, dužnik I likvidacioni upravnik. Stečajni postupak koji pokrenu poverioci se
naziva nevoljni ili prinudni stečaj a ako je iniciran od strane dužnika onda je voljni stečaj. Svaki ovlašćeni
predlagač treba u predlogu da naznači koji stečajni razlog smatra ispunjenim. Poverioci mogu predlog
zasnivati samo na postojanju trajnije nesposobnosti plaćanja, nepostupanja po usvojenom planu
reorganizacije I izazivanja usvajanja plana reorganizacije na prevaran ili nezakonit način, a dužnik se
može pozvati na sve razloge.
Stečajne prepreke:
1) kada se utvrdi da stečajni dužnik ima samo jednog poveroca otvoreni stečajni postupak se bez
odlaganja obustavlja
2) ako se prilikom odlučivanja o predlogu za pokretanje stečajnog postupka ili kasnije u toku njegovog
sprovodjenja utvrdi da je imovina dužnika koja se može koristiti za raspodelu poveriocima neznatna,
sprovodjenje stečajne procedure postaje besmisleno I bespredmetno. Neznatna imovina stečajnog dužnika
obuhvata situacije kada: stečani dužnik nema imovinu koja može postati sastavni deo stečajne mase,
imovina stečajnog dužnika koja ulazi u stečajnu masu nije dovoljna ni za pokriće troškova stečajnog
postupka I imovina stečajnog dužnika koja ulazi u stečajnu masu neznatno premašuje troškove stečajnog
postupka.

7. Стечајни повериоци и стечајни исплатни редови?

Stečajni poverioci, poverioci stečajne mase, izlučni, razlučni I založni poverioci.
Stečajni poverioci su lica koja na dan pokretanja stečajnog postupka imaju neobezbedjeno potraživanje
prema stečajnom dužniku.
Neobezbedjenost razdvaja stečajne od razlučnih poverilaca jer su kod njih potraživanja obezbedjena.
2 slučaja u kojima zakon odstupa od neobezbedjenosti: razlučna prava stečena izvršenjem ili
obezbedjenjem za poslednjih 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka radi prinudnog namirenja ili
obezbedjenja prestaju da važe I takvi poverioci nisu razlučni nego stečajni;
Stečajnim potraživanjima se smatraju I potraživanja po osnovu obezbedjenih ugovora o zajmu koje je
stečajnom dužniku dalo lice povezano sa njim uz ispunjnje zakonom propisanih uslova.
Stečajna potraživanja su samo ona koja postoje u trenutku otvaranja stečajnog postupka (izuzetak:
obaveze nastale u toku trajanja prethodnog stečajnog postupka smatraju se obavezama stečajne mase).
Stečajni isplatni redovi: načelo isključivosti izmedju stečajnih redova I načelo srazmernosti unutar jednog
isplatnog reda.
a) privilegovani stečajni poverioci: svrstani u prva dva isplatna reda. U prvom spadaju potraživanja
zaposlenih I bivših zaposlenih po osnovu zarade. Tu spadaju I dva privilegovana potraživanja po osnovu
javnih prihoda (potraživanja po osnovu neplaćenih doprinosa za pio zaposlenih za poslednje dve godine
pre otvaranja stečajnog postupka I potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja 3
meseca pre otvaranja stečajnog postupka).
b) opšti isplatni red: kada se namire sva prioritetna potraživanja dolaze ostala neobezbedjena potraživanja
osim onih koja spadaju u subordinarna. Svi neprivilegovani poverioci spadaju u treći isplatni red.
v) subordinarni stečajni poverioci: svi oni poverioci koji se isplaćuju nakon poverilaca opšteg isplatnog
reda.

8. Излучни повериоци и повериоци стечајне масе?

Izlučni poverilac je lice koje na osnovu stvarnog ili ličnog prava ima pravo da traži da se odredjen
predmet izdoviji iz stečajne mase jer ne pripada stečajnom dužniku. Predmet izlučenja su stvari I prava
koja se nalaze kod stečajnog dužnika a ne ulaze u sastava stečajne mase.
Od stvarnopravnih zahteva na izlučenje po pravilu ovlašćuje pravo svojine. Od obligacionopravni zahtev
na izlučenje ovlašćuje samo zahtev usmeren ka povraćaju predmeta. Obligacionopravni zahtev koji daje
pravo na izlučenje ne sme biti zahtev za sticanje odredjenog predmeta.
Izlučni poverilac podnosi zahtev kojim od stečajnog upravnika traži da mu preda stvar koja ne ulazi u
stečajnu masu tj. ne pripada stečajnom dužniku a na kojoj on ima izlučno pravo. Stečajni upravnik je
dužan da u roku od 20 dana od prijema zahteva obavesti poverioca da li prihvata ili odbija zahtev kao I da
precizira rok u kom će omogućiti povraćaj stvari izlučnom poveriocu. Ako stečajni upravnih odbije da
izluči stvar iz mase protiv te odluke poverilac podnosi primedbu stečajnom sudiji u roku od 5 dana od
prijema obaveštenja. Ako stečajni sudija smatra da je primedba osnovana on će naložiti stečajnom
upravniku da preda stvar izlučnom poveriocu.

Poverioci stečajne mase su poverioci čija su potraživanja nastala posle otvaranja stečajnog postupka I to
radnjama stečajnog upravnika ili na drugi način prikupljanjem, očuvanjem, unovčenjem I raspodelom
stečajne mase I sprovodjenjem samog stečajnog postupka.
Obaveze se dele na troškove stečajnog postupka I ostale obaveze stečajne mase.
9. Разлучни и заложни повериоци?
Razlučni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja
na stvarima I pravima o kojima se vode javne knjige ili registry I imaju pravo na prvenstveno namirenje
iz sredstava ostvarenih prodajom imovine tj. naplatom potraživanja na kome su stekli to pravo.
Oni prema stečajnom dužniku imaju dva prava: potraživanje I razlučno pravo koje ovlašćuje poverioca na
prvenstveno namirenje Iz sredstava ostvarenih prodajom imovine tj. naplatom potraživanja na kome su
stekli to pravo.
Iz tog razloga Zakon o stečaju izričito naglašava da razlučni poverioci nisu stečajni poverioci.
U našem pravu se razlikuju razlučna prava zasnovana na založnom pravu (hipoteka, registrovana zaloga,
ručna zaloga I zakonska založna prava), pravu retencije (zbog ovlašćenja poverioca da se namiri iz
vrednosti zadržane stvari kao založni poverilac) I pravu namirenja (ne smeju biti stečena u poslednjih 60
dana pre otvaranja stečajnog postupka).
U postupku bankrotstva prava razlučnih poverilaca se vezuju za psotupak unovčenja predmeta razlučnog
prava. U postupku reorganizacije, razlučni poverioci su zaštićeni tako što im je dato niz prava poput prava
na podnošenje plana reorganizacije, pravo da glasaju o planu u okviru svoje klase,..
Založni poverioci su sva lica koja imaju stvarnopravno sredstvo obezbedjenja na nekoj stvari ili pravu
koje ulazi u sastav stečajne mase pri čemu glavno potraživanje imaju prema nekom trećem licu. Kod ove
vrste dolazi do razdvajanja založnog dužnika od dužnika iz obligacionopravnog odnosa. Stečajni dužnik
je založni dužnik a neko treće lice je obligacionopravni dužnik.
Založni poverilac se ne smatra razlučnim I nema obavezu da podnese prijavu potraživanja u stečajnom
postupku I ne može da bira I da bude izabran u skupštinu poverilaca I odbor poverilaca.
Osnovno pravo je pravo prioritetnog namirenja iz vrednosti dobijene prodajom založene stvari.

10. Органи стечајног поступка?

Postoje četiri obavezna organa stečajnog postupka: stečajni sudija, upravnik, skupština poverilaca I odbor
poverilaca.
Stečajni sudija je sudski organ a srpsko pravo ne poznaje specijalizovane stečajne sudove nego je ta
materija u nadležnosti privrednih sudova.
Ovlašćenja se dele u 6 grupa: upravljanje stečajnim postupkom od njegovog pokretanja do okončanja,
nadzor nad radom stečajnog upravnika, izvršna ovlašćenja, ovlašćenja spram poverilačkih organa,
ovlašćenja u drugostepenom postupku I druga ovlašćenja propisana zakonom.
Stečajni upravnik mora biti fizičko lice koje je državljanin RS i koje ima potpunu poslovnu sposobnost.
On treba da ima: stečeno visoko obrazovanje, položen stručni ispit zadobijanje licence koji organizuje
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i 3g radnog iskustva sa visokom stručnom spremom ili na
sprovodjenju stečajnih postupaka.
Agencija vodi imenik stečajnih upravnika koji mogu biti upisani kao aktivni i pasivni a samo lica koja su
u imenik upisana kao aktivni mogu biti imenovana u postupku. U imenik se kao aktivni upisuju lica koja
sem licence ispunjavaju i: osiguranje od profesionalne odgovornosti za tekuću godinu, registracija u
svojstvu preduzetnika ili članstvo u društvu lica i ne sme biti lice koje je u radnom odnosu osim ako je
zaposleno kod preduzetnika ili društva lica.
Stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka. Poverioci nemaju
pravo imenovanja ali ga stiču samo uz pravo na razrešenje upravnika koga imenuje sudija i to pravo imaju
skupština poverilaca i odbor poverilaca.
Sudsko imenovanje korigovano poverilačkim je osnovni način ali je u 2 situacije zakonom odstupljeno od
ovog pravila tako što je propisano da je stečajni upravnik Agencija za osiguranje depozita tj. Agencija za
licenciranje stečajnih upravnika.
Imenovanje se može vršiti na 2 načina: metodom slobodnog izbora i slučajnog izbora (ne primenjuje se u
3 situacije: kada je u prethodnom postupku imenovan privremeni upravnik, kada je skuoptina poverilaca
ili odbor poverilaca doneo odluku o razrešenju upravnika i imenovanju novog i kada su stečajni upravnici
zakonom odredjeni).
On ima svojstvo zakonskog zastupnika dužnika i vodi njegove poslove, vrši pripremne radnje, ispitivanje
prijavljenih potraživanje, unovčenje imovine,..
Odgovornost stečajnog upravnika:
a) kaznenopravna odgovornost: kad izvrši krivično ili drugo kazneno delo
b) upravnopravna (disciplinska, administrativna): utvrdjuje Agencija
v) statusna odgovornost (razrešenje): samo sudsko razrešenje
g) imovinska (gradjanskopravna) odgovornost: odgovara za štetu celokupnom imovinom.

11. Претходни стечајни поступак?

Vrši se u cilju utvrdjivanja stečajnog razloga I ima 3 faze:
a) prethodno ispitivanje predloga: stečajni sudija ispituje ispunjenost procesnihi pretpostavki za
pokretanje postupka. Na kraju sudija donosi rešenje o odbacivanjju predloga za pokretanje postupka ili
rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka.
b) faze ispitivanja ispunjenosti stečajnog razloga: centralna faza prethodnog postupka u kojoj sudija
zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanju razloga za otvaranje stečajnog postupka najkasnije 30
dana od prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka.
v) otvaranje stečajnog postupka: sudija odlučuje o otvaranju postupka na ročištu a ako utvrdi da je
ispunjen stečajni razlog donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka. Ovo rešenje ima konstitutivno
dejstvo.
Stečajni sudija otvara postupak bez vodjenja prethodnog postupka: ako predlog za pokretanje stečajnog
postupka sa potrebnim ispravama I prilozima podnese sam dužnik, ako predlog za pokretanje podnese
poverilac pod uslovom da dužnik prizna postojanje stečajnog razloga, ako je predlog za pokretanje
postupka podneo poverilac koji u izvršnom postupku nije moga oda namiri svoje potraživnanje I ako je
poredloženo otvaranje stečajnog postupka u RS nakon što je priznat glavni stečajni postupak vodjen u
drugoj državi.
Mere obezbedjenja treba da onemoguće organe stečajnog dužnika da u toku trajanja prethodnog postupka
preduzimaju radnje koje nisu u interesu poverilaca. Ciljevi su: sprečavanje promena imovinskog položaja
dužnika, sprečavanje uništavanja ili sakrivanja poslovne dokumentacije. Mere obezbedjenja su:
imenovanje privremenog stečajnog upravnika, zabrana raspolaganja imovinom, zabrana plaćanja sa
računa, zabrana sprovodjenja izvršenja. Može ih izreći samo sudija I važe do okončanja prethodnog
postupka.

12. Пријављивање и испитивање потраживања у стечајном поступку?

Glavni stečajni postupak počinje donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka. U okviru ovog
postupka se sprovodi veliki broj radnji I može se posmatrati kao dva postupka: prijavljivanje I ispitivanje
potraživanja I unovčenje stečajne mase.
Prijavljivanje I ispitivanje potraživanja:
Prijavljivanje je jednostrana izjava volje kojom poverilac obaveštava organe o svom potraživanju prema
dužniku I kojom manifestuje volju da učestvuje u raspodeli stečajne mase. Obavezu prijave potraživanja
imaju samo stečajni I razlučni poverioci.
Prijave se mogu podneti po isteku roka odredjenog rešenje sudije ali najkasnije 120 dana od objavljivanja
oglasa.

Ispitivanje sledi nakon podnošenja prijave a završava se konačnim utvrdjivanjem da li poverilac ima ili
nema pravo da učestvuje u raspodeli debone mase. Ispitivanje vrši stečajni upravnik na ispitnom ročištu
koji nije kraći od 30 niti duži od 60 dana.
Priznato potraživanje je ono koje nije osporio upravnik niti neki poverilac do zaključenja ispitnog ročišta.
Osporeno potraživanje je ono koje je do zaključenja ispitnog ročišta osporio upravnik ili neki drugi
poverilac.

Kada se u stečaju ospori potraživanje sudija odredjeno lice upućuje na pokretanje parničnog postupka.
Ako potraživanje poverioca ospori stečajni upravnik on se šalje na parnicu, kada ga ospori drugi poverilac
on se upućuje na parnicu.
13. Стечајна маса и уновчење имовине стечајног дужника?
Stečajna masa redstavlja celokupnu imovinu stečajnog dužnika na dan otvaranja postupka I imovinu koju
dužnik stekne tokom trajanja postupka. Tu spadaju imovinska prava koja dužnik poseduje na dan
otvaranja postupka – početna stečajna masa koja se kasnije modifikuje uključenjem prava koja dužnik
naknadno stekne.
Nju treba razlikovati od debone mase koja predstavlja unovčenu stečajnu masu koja služoi napirenju
potraživanja poverilaca. Tu spadaju: novčana sredstva stečajnog dužnik na dan otvaranja postupka,
novčana sredstva dobijena nastavljanjem poslova, novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari I prava
dužnika I novčana sredstva dobijena naplatom potraživanja.
Stečajni upravnik započinje I sprovodi postupak unovčenja tek nakon donošenja rešenja o bankrotstvu.
Stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu: ako na prvom ročištu poverioci donesu odluku da se
postupak nastavi bankrotstvom dužnika, ako nijedan plan reorganizacije ne bude podnet I u slučaju da
nijedan plan reorganizacije ne bude usvojen.
Postoje 4 režima prodaje: prodaja imovine dužnika – opšti režim, prodaja dužnika kao pravnog lica,
prodaja kvarljive robe I prodaja stvari koje imaju berzansku tj. tržišnu cenu.
3 načina opšteg režima unovčenja imovine: javno nadmetanje, javno prikupljanje ponuda I neposredna
pogodba.
Javna prodaja je način zaključenja ugovora o prodaji kod koga stečajni upravnik javno oglašava prodaju
odredjene imovine koja pripada stečajnoj masi I poziva sva lica da učine ponudu usmenim ili pismenim
putem. Zakon usmenu javnu prodaju naziva javnim nadmetanjem a pismenu javnim prikupljanjem
ponuda.
Privatna prodaja, prodaja neposrednom pogodbom je način prodaje imovine dužnika koji se sprovodi po
dobijenoj saglasnosti odbora poverilaca tako što stečajni upravnik direktno obaveštava jednog ili više
potencijalnih kupaca o predmetu I uslovima prodaje. Najjednostavniji I najbrži način prodaje imovine.
Prodaji se pristupa se samo ako se pokaže da je ovakav način prodaje celishodniji u odnosu na klasičnu
prodaju. U brojnim situacijama se može pokazati da stečajni dužnik kao pravno lice više vredi u odnosu
na njegovu celokupnu unovčenu imovinu. Unovčennje prodajom dužnika se može okončati u relativno
kratkom period pri čemu su troškovi prodaje niži. Prodaja stečajnog dužnika sa većinskim društvenim
kapitalom kao pravnog lica predstavlja efikasan način svojinske transformacije uz zaobilaženje primene
Zakona o privatizaciji.
Po okončanju postupka prodaje upravnik zaključuje ugovor o rodaji dužnika kao pravnog lica sa
najpovoljnijim ponudiocem. To je formalan ugovor u pisanoj formmi uz overu kod javnog beležnika I
ima dva bitna elementa: cenu I predmet ugovora.
SStečajna masa nema subjektivitet I mora se upisati u poseban registar koji vodi APR, u stečajnu masu
ulazi I imovina dužnika koja je bila predmet procene dužnika kao pravnog lica.

14. Правне последице отварања стечајног поступка на статус стечајног дужника, запослене и
потраживања 2?
Nastupaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka na oglasnoj table suda. Prema
sličnosti se grupišu u 4 celine: pravne posledice na status stečajnog dužnika I zaposlene, pravne posledice
na potraživanja, pravne posledice na pravne poslove I procesnopravne posledice.
Otavaranje stečajnog postupka dovodi do gubitka poslovne sposobnosti stečajnog dužnika.
Otvaranjem stečajnog postupka stečajni upravnik je jedino lice koje može punovažno da raspolaže
imovinom koja čini sastavni deo stečajne mase. Zabrana raspolaganja stvarima I pravima koja ulaze u
stečajnu masu.
Postupak bankrotstva podrazumeva da svim zaposlenima prestaje radni odnos jer se dužnik kao
poslodavac briše iz registra. Srbija je prihvatila model prema kome je otvaranje stečajnog postupka razlog
za otkaz ugovora o radu.
Stečajni upravnik ne može prilikom davanja otkaza da se pozove samo na činjenicu da je otvoren
postupak već je neopohodno da svoju odluku opravda.
Nedospela potraživanja: po sili zakona dospevaju u momentu otvaranja stečajnog postupka. Ako je reč o
kamatonosnim potraživanjima poverilac prijavljuje pun iznos svog potraživanja sa kamatama dospelim do
momenta otvaranja postupka.
Nenovčana I neodredjena potraživanja: prijavljuju se u novčanoj protivvrednosti I ispituju na ispitnom
ročištu.
Potraživanja u stranoj valuti: prijavljuju se u toj valuti. Stečajni upravnik je dužan da preračuna
prijavljeno potraživanje u dinarsku protivvrednost prema srednjem kursu NBS na dan otvaranja postupka.
Višekratna potraživanja: postaju jednokratna I moraju se izraziti u jednom odredjenom iznosu.
Potraživanja pod raskidnim uslovom: koji nastupa nakon otvaranja stečajnog postupka se u stečajnom
postupku posmatraju kao bezuslovna potraživanja sve dok se uslov ne ostvari. Neoboriva pretpostavka
bezuslovnosti ovih potraživanja ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi.
Potraživanja pod odložnim uslovom: postoje dva pravila – prvo, ovim poveriocima se obezbedjuju
odgovarajuća sredstva iz stečajne mase I drugo, ako odložni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja
o glavnoj deobi potraživanja se gase a sredstva se rasporedjuju na ostale poverioce.
Kamate: potraživanja po osnovu kamata dospelih pre otvaranja stečajnog postupka se u postupku ne
razlikuju u odnosu na potraživanja glavnice. Potraživanja kamata dospelih nakon otvaranja stečajnoj
postupka, obračunavanje ugovorenih I zateznih kamata za stečajna potraživanja prestaje danom otvaranja
postupka.
Zastarelost: potraživanja trećeg lica prema dužniku prekida se podnošenjem prijave potraživanja u
postupku dok zastarelost dužnika prema njegovim dužnicima zastaje danom pokretanja postupka I ne teče
1g od otvaranja postupka.
Kompenzacija: podrazumeva da potraživanja ispunjavaju sve pozitivne uslove propisane zakonom pri
čemu ne sme biti ispunjen negativni uslov. Zakon o stečaju nije prihvatio zakonsku kompenzaciju jer je
poverilac dužan da do isteka roka za prijavu potraživanja sudu dostavi prijavu na celokupan iznos
potraživanja I izjavu o prebijanju. (voljna kompenzacija)

15. Правне последице отварања стечајног поступка на правне послове и процесноправне

последице?
Obostrano neizvršeni dvostranoobavezni ugovori su ugovori koje nijedna strana u trenutku otvaranja
postupka nije ispunila u celosti. U odnosu na njih stečajni upravnik ima dva prava:
1) neprihvatanje (odbijanje) izvršenja dvostranoobaveznog ugovora: nastupaju 4 pravne posledice:
stečajna masa neće biti odgovorna za neizvršenje, neuredno ili neblagovremeno izvršenje obaveza iz
dvostranoobaveznog ugovora, stečajni upravnik neće moći da ostvaruje prava iz ugovora, druga ugovorna
strana ima pravo da prijavi naknadu štete kao stečajni poverilac i ugovor i dalje ostaje punovažan.
2) prihvatanje izvršenja dvostranoobaveznog ugovora: stečajna masa postaje ugovorna strana umesto
stečajnog dužnika.3 pravne posledice: stečajni upravnik je ovlašćen da zahteva izvršenje obaveze iz
ugovora saugovarača, stečajni upravnik mora u celosti da izvrši obavezu stečajnog dužnika i prihvatanjem
ugovora potraživanja druge ugovorne strane postaju prioritetna i namiruju se pre ostalih neobezbedjenih
potraživanja kao obaveze stečajne mase.
Postoji dosta izuzetaka ali najznačajniji se odnose na ugovor o zakupu, o osiguranje, o finanijskom
lizingu, fiksne ugovore,...
Mogu se podvesti pod zabranu pokretanja I nastavljanja postupaka I ima dve konkretne posledice: prekid
postupka (otvaranjem postupka prekidaju se svi sudski, uravni I arbitražni postupci) I zabrana izvršenja I
namirenja (moratorijum) –od otvaranja postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, nad njegovom
imovinom, odrediti I sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera u postupku izvršenja a postupci koji
su u toku se prekidaju I postoji izuzetak od ovog pravila prema kome su dozvoljena izvršenja koja se
odnose na poverioce stečajne mase I izlučne poverioce.
Dejstva moratorijuma se prostiru i na razlučne i založne poverioce. Reč je o pravima da predlažu
adekvatnu zaštitu imovine i ukidanje zabrane izvršenja i namirenja. Adekvatna zaštita je osnovno pravo
koje zakon daje obezbedjenim poveriocima. Pod ovim pojmom se podrazumeva pravo razlučnog tj.
založnog poverioca na odgovarajuću zaštitu opterećene imovine kako bi se održalo njen stanje i vrednost
na istom nivou kao i u vreme stupanja na snagu zabrane. Stečajni sudija može da donese odluku o
ukidanju ili uslovljavanju zabrane izvršenja ili namirenja i donosi je na period od 9m. To znači da
razlučni tj založni poverilac ima 9m da proda predmet obezbedjenja.
Ako ne proda opterećenu imovinu u ostavljenom roku stečajni sudija po službenoj dužnosti donosi
rešenje kojim konstatuje da je mera zabrane izvršenja i namirenja u odnosu na tu imovinu ponovo
uspostavljenja.
16. Побијање правних радњи стечајног дужника?
2 grupe osnova za pobijanje: radnje kojima dužnik neke svoje poverioce privileguje pre otvaranja
stečajnog postupka I one radnje koje u osnovi imaju nameru dužnika da ošteti svoje poverioce.
Prilikom pobijanja sud treba da ustanovi ispunjenost opštih I posebnih uslova (materijalnopravne
pretpostavke).
Opšti uslovi za pobijanje se izvode iz zakonskog pravila prema kome se mogu pobijati pravne radnje
preduzete pre otvaranja stečajnog postupka kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih
poverilaca ili oštećuju poverioci kao I pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji
položaj.
Predmet pobijanja su pravne radnje (svaka voljna radnja koja dovodi do nekog pravnog učinka tj. koja
stvara neke pravno relevantne posledice).
Osnovno je pravivlo da se u stečajnom postupku mogu pobijati samo one pravne radnje koje su preduzete
pre otvaranja postupka.
Pobijati se mogu samo one pravne radnje kojima se oštećuju poverioci stečajnog dužnika.
Posebni uslovi za pobijanje:
a) pogodovanje poverilaca: podrazumeva stavljanje odredjenog ili odredjenih poverilaca u povoljniji
položaj u odnosu na druge. Uobičajeno namirenje obuhvata svaku pravnu radnju kojom se jednom
poveriocu pruža obezbedjenje ili daje namirenje na način I u vreme koji su u skladu sa sadržinom
njegovog prava.
Neuobičajeno namirenje se vezuje za pravne raadnje kojima se jednom poveriocu pruža obezbedjenje ili
daje namirenje koje on uopšte nije imao pravo da traži ili je imao pravo da traži ali ne na način I u vreme
kada je preduzeto.
Za pobijanje pravnih radnji uobičajenog namirenja se traže 4 posebna uslova: treba da je reč o pravnoj
radnji uobičajenog namirenja, dužnik mora biti nesposoban za plaćanje u vreme kada je pravna radnja
preduzeta, mora postojati dokaz da je poverilac znao ili morao znati za dužnikovu insolventnost I radnja
mora biti preduzeta u roku od 6 meseci pre podnošenja predloga za otvaranje postupka.
Za pobijanje pravnih radnji neuobičajenog namirenja se zahtevaju dva posebna uslova: da je reč o pravnoj
radnji neuobičajenog namirenja I da pravna radnja mora biti preduzeta u roku od 12 meseci pre
podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.
b) namerno oštećenje poverilaca: pravna radnja preduzeta u poslednjih 5 godina pre podnošenja predloga
za pokretanje stečajnog postupka ili posle toga sa namerom oštećenja jednog ili viđe poverilaca može se
pobijati ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru dužnika.
U subjektivne uslove spadaju namera dužnika da ošteti svoje poverioce I znanje druge strane za nameru
dužnika dok se objektivan uslov svodi na rok unutar koga radnja treba da bude preduzeta.
Aktivnu legitimaciju za pokretanje postupka pobijanja imaju upravnik I poverioci. Tužba za pobijanje se
podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zaključen tj. prema kome je pravna radnja preduzeta I protiv
stečajnog dužnika. Ako tužbu podnosi upravnik on će kao tuženog označiti samo lice sa kojim je pravni
posao zaključen a ako tužbu podnosi poverilac on mora kao tužene kumulativno da označi lice sa kojim je
pravni posao zaključen I dužnika.
Pravna sredstva pobijanja su tužba I prigovor ili protivtužba.
Kada je protivnik nešto stekao pravna radnja gubi dejstvo u odnosu na stečajnu masu I protivnik pobijanja
se obavezuje da u stečajnu masu vrati sve imovinske koristi koje je stekao na osnovu pobijane radnje.
Ako protivnik ništa nije stekao onda se primenjuje samo prva posledica.

17. Реорганизација у стечајном поступку?

Reorganizacija je namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem
dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predvidjen planom
reorganizacije. Reč je o sudskom postupku.
Smišljena je sa idejom da bude alternativa bankrotstvu a osnovni cilj ovog postupka je spasavanje
dužnika.
Reorganizacija uvek mora da ostvari jedan osnovni cilj – najpovoljnije kolektivno namirenje poverilaca.
Kod nas reorganizacija nije samostalan postupak već predstavlja opciju unutar otvorenog stečajnog
postupka. (koncept stečajne reorganizacije).
Likvidacioni plan: kao konačan cilj ima likvidaciju dužnika tj. njegovo brisanje iz registra i tako se ova
vrsta približava postupku bankrotstva.
Sanacioni plan: kao osnovni cilj ima finansijski oporavak stečajnog dužnika i njegovo osposobljavanje za
ponovno ostvarivanje dobiti.
Prenosni plan: cilj je da se preduzeće čiji je nosilac dužnik u celini ili delimično prenosi na treće lice.
Plan reorganizacije mogu da podnesu: stečajni upravnik, razlučni poverilac, stečajni poverilac i akcionari
koji imaju udele ili akcije koje predstavljaju najmanje 30% osnovnog kapitala.
Rok za podnošenje je 90 dana od otvaranja postupka.
Mi nismo prihvatili numerus clausus mere reorganizacije ali se sve mere mogu podeliti na one koje utiču
na: dužničko-poverilački odnos, status dužnika, likvidnost dužnika i poslovanje dužnika.
Plan reorganizacije usvajaju poverioci dužnika i to samo stečajni i razlučni poverioci. Glasanje se vrši po
klasama a postoje 2 osnovne vrste klasa: zakonske (su sadržane u pravilu potraživanja poverilaca dele se
najmanje na klase po osnovu njihovih razlučnih prava i prava prioriteta njihovih potraživanja prema
isplatnim redovima) i dodatne.
Kod nas je prihvaćeno pravilo da je plan reorganizacije usvojen u jjednoj klasi ako su za njega glasali
poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja.
Stečajni sudija kod nas vrši i prethodnu (ostvaruje se pre glasanja o predloženom planu reorganizacije i
svodi se na mogućnost sudije da odbaci plan) i naknadnu kontrolu (ostvaruje se na ročištu za razmatranje
poredloga plana reorganizacije kada sudija donosi rešenje kojim potvrdjuje usvajanje plana reorganizacije
ili konstatuje da plan nije usvojen).
Poslednjih decenija počeo je da se razvija I primenjuje druge posebne postupke reorganizacijie dužnika
kao kombinacija neformalnih I formalnih postupaka (hibridni postupci).
U osnovi se sprovode u dve faze: prva se odvija van suda I podvrgnuta je minimalnim pravilima, dužnik
vodi pregovore sa najznačajnijim poveriocima I oni treba da dovedu do formulisanja plana reorganizacije.
Druga faza je faza sudskog potvrdjivanja podnetog plana.
Srbija je usvajanjem Zakona o stečaju po prvi put dobila uredjen hibridni postupak reorganizacije pod
nazivom:: unapred pripremljen plan reorganizacije.

18. Ортачко друштво – појам и основне карактеристикe?

Ortačko društvo je višečlano privredno društvo čiji članovi solidaerno odgovaraju za njegove obaveze.
Ortaci za obaveze društva odgovaraju solidarno celom svojom imovinom I to je zbog toga najrizičniji
oblik društva ali je najpouzdaniji za poverioce.
Imovina društva služi obavljanju delatnosti a onda I zaštiti poverilaca. Ortačka društva su mnogo redja u
praksi od društva kapitala.
Osobine:
1) višečlano, najmanje mora da ima 2 člana, a najveći broj članova nije ograničen ali se podrazumeva da
ih je malo. Članovi mogu da budu I fizička I pravna lica a obično su rodjaci.
2) zakonom se ne odredjuje minimalan osnovni kapital
3) ortak solidarno sa društvom odgovara njegovim poveriocima
4) pravno lice zbog čega ima svoja lična obeležja koja su različita od ličnih obeležja člaonva, ima svoje
poslovno ime, sedište I delatnost po kojima ga ostala lica prepoznaju na tržištu.
5) učlanjenje novih ortaka u druptvo uslovljeno je saglasnošću svih postojećih zbog čega je ono prilično
zatvoreno za promene članstva. Svaki ortak ravnopravno učestvuje u upravljanju, vojdenju poslova,
zastupanju, dobiti I gubitku u društvu bez obzira na veličinu udela. Prestanak članstva jednog ortaka može
da izazove prestanak društva.
6) udeli ortaka u osnovnom kapitalu su jednaki ako osnivačkim ugovorom nije drugo odredjeno.
Zakonska pravila su dispozitivna I zako ortaci mogu da urede odredjena pitanja svojom voljom.
Jedini obavezni opšti akt je ugovor o osnivanju ali ono može da ima I ugovor ortaka I druge opšte akte.
Ugovor o osnivanju mora da ima najmanje propisane elemente I potipse ortaka koji moraju biti overeni.
Izuzetno, ne mora da sadrži podatak o osnovnom kapitalu.
Ugovor ortaka nema propisanu sadržinu a potpisi se ne overavaju.
19. Улози и удели у ортачком друштву, добит, губитак и накнада трошкова?
Ortak mora da unese ulog kako se obavezao ugovorom o osnivanju ili o pristupanju društvu. Ako ga ne
unese ili ga ne unese valjano društvo može da ga prinudi u parnici na to uz pravo na naknadu štete ili da
ga isključi iz članstva.
Ulog može biti novčani, nenovčani ili mešovit. (može se uneti I rad). Pretpostavlja se da ortaci unose
uloge jednake vrednosti a ortak nije dužan da poveća ulog nakon osnivanja društva što mu može biti
nametnuto, ali ako nije njegovo protivljenje sprečava ostale ortake da povećaju uloge. Nema pravo ni da
jednostrano poveća ili smanji ulog. Minimalan ulog je 100din.
Ortak stiče udeo u osnovnom kapitalu društva srazmerno vrednosti svog uloga u odnosu na zbir vrednosti
uloga svih ortaka.
Udeo ortaka može da se prenese inter vivos (ugovor u pismenoj formi uz overu potpisa) ili mortis causa.
Pribavilac stiče udeo upisom u registar I time postaje solidarno odgovoran sa prenosiocem za obaveze
koje prenosilac ima prema društvu.
Pretpostavlja se da društvo deli dobit ortacima na jednake delove ako drugo nije odredjeno ugovorom o
osnivanju.
Nijedan ortak nije obavezan da bez svog pristanka naknadno unese u društvo dodatni ulog da bi se
društvu pokrio gubitak u poslovanju tj. da bi ono isplatilo svoje dugove. Ortak koji je poveriocu na njegov
zahtev isplatio dug ima pravo regresa prema ostalim ortacima.
Primer: društvo Pad ima tri ortaka, Pera ima udeo od 50%, Milja 30% I Žarka 20%. Pad nije isplatio cenu
od 500.000 dinara za isporučenu robu društvu Trag I to društvo je tražilo od Pere da mu isplati jer Pad
nije imao sredstva. Pera je isplatio novac I ima pravo da od Pada povrati ceo iznos umanjen za njegov
udeo tj. za 50%. Od Milje I Žarke takodje. Ali Pera ne može polovinu da naplati ni od Milje ni od Žarke
jer se obaveza podelila izmedju njih srazmerno njihovim udelima. Zbog toga Milja duguje 150.000 a
Žarka 100.000.
Ako ortak u poslovanju društva snosi neki trođak umeto društva ima pravo da ga odnjega naknadi pod
uslovom da je ovaj bio nužan u datim okolnostima.
Ortak može I da bude zaposlen u društvu kao poslodavcu ili da za njega radi po ugovoru o delu kao
poslenik. U tim slučajevima ima pravo na nagradu za rad kao I svaki zaposleni tj. poslenik.

20. Управљање, пословођење и заступање ортачког друштва?

Upravljanje društvom je funkcija koja obuhvata donošenje odluka o pitanjima van njegove redovne
delatnosti zbog čega pripada svim ortacima u društvu. Ortak koji je u sukobu interesa sa društvom u
odredjenom pitanju nema pravo glasa . Pitanja van redovne delatnosti društva su statusna promena
društva, prijem novog člana, isključenje postojećeg,…
Ortaci odlučuju jednoglasno I u pitanjima u okviru redovne delatnosti s tim što imaju pravo da drugačije
urede to. Važnija pitanja u okviru redovne delatnosti: usvajanje godišnjeg obračuna, poveravanje I
oduzimanje ovlašćenja na poslovodjenje ili zastupanje društva, naknada za udeo članu koji je istupio iz
društva lično,…
Ortačko druptvo može da ima organe kao I društvo kapitala jer to zakonom nije zabranjeno ali ih u praksi
nema.
Učešće u upravljanju društvom je pravo ortaka a ne obaveza. Ipak u pitanjima u kojia se zahteva
jednoglasnost njegovo protivljenje ili uzdržavanje sprečava donošenje odluke. Ako ortak suviše često
tako postupa može doći do blockade u odlučivanju što je razlog za njegovu likvidaciju sudskom odlukom.
Odluke se donose neformalno osim kad moraju da se registruju.
Poslovodjenje je ukupnost radnji kojim ortak vodi redovno poslovanje društva. Redovno poslovanje
obuhvata radnje svih lica u njemu koje su uobičajene tj. koje se redovno preduzimaju u poslovanju.
Poslovanje je lično pravo svakog ortaka ali I njegova obaveza osim ako je nje oslobodjen ugovorom sa
ostalim ortacima. Radnje van redovnog poslovanja sme da preduzima samo uz saglasnost svih ortaka
osim ako je ugovorom o osnivanju I za njega ovlašćen.
Vodjenje redovnog poslovanja društva podrazumeva I ovlašćenje poslovodje da zastupa društvo tj. da
zaključuje ugovore I druoge pravne radnje u ime I za račun drptva u odnosima sa trećim. Zbog toga je
poslovodja ujedno I zastupnik društva.
Ortaci su slobodni da organizuju vodjenje redovnih poslova društva ugovorom o osnivanju ili ugovorom
ortaka kako im najviše odgovara. Poslovodje mogu da budu samo ortaci a trećem licu može da se poveri
prokura.
Ako ima više poslovodja svako je samostalan u vodjenju svih redovnih poslova ali može da bude
odredjeno da poslovodjenje bude zajedničko. Tada je za preduzimanje svake radnje u vodjenju poslova
potrebna saglasnost svih poslovodja.
Ovlašćenje na poslovodjenje je lično I ne sme se prenositi na drugo lice osim uz saglasnost svih ortaka.
Kada ga prenese na drugog odgovara za njegov rad kao da ga je lično obavio.
Ovlašćenje poslovodji može da prestane prestankom društva, promenom oblika društva, prestankom
članstva u društvu, smrću I prestankom njegove poslovne sposobnosti. Voljni razlozi su sporazum društva
I posovodje otkazivanje I oduzimanje ovlašćenja.
Otkaz je izjava volje kojom poslovodja jednostrano raskida ugovor o poslovodjenju sa druptvom. Svoju
nameru mora blagovremeno da saopšti svim ortacima u pismenom obliku u suprotnom je odgovoran za
štetu.
Oduzimanje je radnja kojom sud iz opravdanih razloga ukida poslovodji ovlašćenje da vodi poslove
društva. Razlog za oduzimanje je ozbiljna greška u radu a naročito njegova nesposobnost za valjano
obavljanje poslova društva I teža povreda dužnosti prema društvu.
Ako društvo nema psoebnih pravila o zastupanju svaki ortak mu je samostalan zakonski zastupnik. Ako je
zastupanje zajedničko važe opšta pravila o zajedničkom zastupanju bilo kog društva. Društvo može da
organizuje zastupanje kao I poslovodjenje.

21. Одговорност за обавезе ортачког друштва и намирење личног повериоца ортака?

Oratci za obaveze druptva trećim licima odgovarajau solidarno celom imovinom.
Treće lice kao poverilac ima pravo da traži namirenje potraživanja od društva I svih ortaka dok ga u
celosti ne namiri. Ako mu ga niko ne namiri dobrovoljno ima pravo da ga namiri prinudno putem suda.
Kad jedan ortak ispuni dug društvo I ostali ortaci ga se oslobadjaju prema naplatiocu.
U treća lica se ubraja I ortak koji ima potraživanje od društva ali ne po osnovu svojih članskih prava u
društvu. Članska prava može da ostvaruje samo prema društvu a ne solidarno I od ostalih ortaka.
Ortak je solidarni dužnik sa društvom za obaveze koje ono ima prema trećim licima. On je u stvari
sporedni dužnik za društvo kao glavnog dužnika I duguje istu činidbu poveriocu a ako mu on zatraži
ispunjenje dužan je da ga ispuni onako kako se društvo obavezalo.
Njegova obaveza kao solidarnog jemca zavisi od obaveze društva kao glavnog dužnika jer deli njenu
pravnu sudbinu. Izuzetno, ako obaveza društva prestane ili se umanji usled stečaja društva ortakova
odgovornost ne prestaje.
U slučaju da ga poverilac pozove da ispuni umesto društva obavezu, ortak može da se brani u sporu
isticanjem svih razloga kojim može da je ospori I društvo kao glavni dužnik: prigovor da je društvo već
ispunilo obavezu, da je ona zastarela da nije još dospela I slično.
Lice koje postane ortak nakon osnivanja društva ne odgovara samo za obaveze koje su društvu nastale
nakon registracije njegovog pristupanja nego I za one koje su nastale pre toga. Lice kome je prestalo
članstvo ne odgovara za obaveze društva koje su nastale nakon prestanka ali ostaje odgovoran za obaveze
nastale pre toga. Njegova odgovornost traje do isteka roka zastarelosti osim kad istupi iz društva kada
traje do isteka pete godine od registracije istupanja.
Društvo ne odgovara za obaveze svojih članova njigovim poveriocima osima ko se na to obavezalo
ugovorom.
Prvo moguće je da ortak ispuni svoju obavezu poveriocu u kom slučaju sprečava otudjenje svog udela I
prestanak svoh članstva u društvu.
Drugo moguće je da to ne učini ali da društvo ispuni njegov dug. Društvo nije dužno da poveriocu ortaka
namiri potraživanje u celosti već najviše do likvidacione vrednosti udela ortaka koji mu je dužnik.
Treće je da ni ortak ni društvo ne namire poverioa u roku od 6 meseci pošto je društvo primilo zahtev za
namirenje I tada poverilac ima pravo da u izvršnom postupku namiri svoje potraživanje iz imovine
društva ali najviše do likvidacione vrednosti udela ortaka koji mu je dužnik.
22. Престанак чланства у ортачком друштву и престанак ортачког друштва?
Prestanak članstva u ortačkom društvu je dogadjaj usled kojeg lice gubi svojstvo ortaka u njemu I prestaju
mu članska prava I obaveze. Kad ortaku prestane članstvo nužno je da se urede pravni odnosi u kojim je
do tada bio sa društvo I ostalim ortacima. Razlozi za prestanak članstva: smrt ortaka tj. prestanak pravnog
lica, prenos celog udela, istupanje ortaka, isključenje ortaka, namirenje ličnog ortakovog poverioca od
društva ili drugi razlozi iz ugovora o osnivanju.
Ortak prestaje da bude član društva brisanjem iz registra a zahtev za brisanje podnosi ovlašćeni zastupnik
društva. U slučaju smrti članstvo prestaje njenim nastupanjem I pre nego što je umrli izbrisan iz registra a
u slučaju istupanja na kraju poslovne godine pod uslovom da je to saopštio ostalim ortacima najkasnije 6
meseci pre njenog isteka.
Društvo ne prestaje usled smrti ortaka. Ugovorom može da bude uredjena jedna od 3 pravne sudbine
društva: društvo prestaje usled smrti ortaka u kom slučaju se sprovodi likvidacija, društvo nastavlja sa
preostalim ortacima ali bez naslednika umrlog ili društvo nastavlja sa preostalim ortacima I naslednikom
umrlog.
Ako ugovorom nije odrejdeno da na mesto umrlog ortaka u društvu sutpaju njegovi naslednici njegov
udeo se raspodeljuje medju preostalim ortacima srazmerno udelima u osnovonom kapitalu.
Moguće je da naslednici private da stupe na mestu umrlog ali da ne žele da budu ortaci I tada mogu
zahtevati promenu u komanditno društvo.
Ortak koji je pravno lice prestaje brisanjem iz registra usled stečaja, likvidacije ili statusne promene.
Isključenje je radnja kojom ortaci jednostrano raskidaju ugovor o osnivanju društva sa nekim od njih zbog
opravdanog razloga.
Istupanje je izjava volje ortaka kojom jednostrano raskida ugovor o osnivanju društva.
Ortačko društvo može da prestane na jedan od 3 zakonom uredjena načina: likvidacija, stečaj ili statusna
promena.
Ortaci mogu da donesu odluku o prestanku društva nakon čega sprovode postupak likvidacije (voljna
likvidacija).
Društvo prestane na osnovu presude kad sud utvrdi opravdani razlog. Presuda se donosi u parničnom
postupku po tužbi nekog od ortaka.
Opravdani razlog je kad su ortaci toliko nesaglasni da ne mogu da vode poslove društva ili kad ono ne
može da nastavi da posluje u skladu sa zakonom ili ugovorom o oslivanju iz drugog razloga.
Ugovorom o osnivanju može biti odredjeno da smrću ortaka prestaje društvo.
Moguće je da u ortačkom društvu ostane samo jedan ortak pri čemu razlog nije bitan. Moguće je da
ortačko društvo dobro posluje I da ima zaposlene zbog čega bi bila šteta da po sili zakona prestane samo
zbog toga što je u njemu ostao jedan ortak. Zato taj ortak može da nadje jednog nedostajućeg člana ili da
ortačko društvo pretvori u jednočlano društvo kapitala ili da otpočne dobrovoljnu likvidaciju. Ako ništa
od toga ne učini registar sprovodi prinudnu likvidaciju.

23. Командитно друштво – појам, врсте чланова, погодности и мане, поређење са ортачким
друштвом, општи акти, улози и удели у командитном друштву?
Komanditno društvo je višečlano privredno društvo u kojem najmanje jedan član solidarno neograničeno
odgovara za obaveze društva kao i što najmanje jedan član snosi rizik u poslovanju društva do visine svog
udela.
Bitna osobina komanditnog društva je postojanje dve vrste članova. (komplementari i komanditori)
Komplementari učestvuju u društvu i ličnošću i imovinom i imaju položaj kao ortaci u ortačkom društvu.
Samo oni upravljaju društvom, vode poslove i zastupaju ga ali i solidarno odgovaraju sa društvom za
obaveze u prometu prema trećim licima celom imovinom, uključujući i onu koju nisu uneli kao ulog u
društvo.
Komanditori učestvuju samo imovinom u društvo što znači da u načelu nemaju pravo da učestvuju u
upravljanju društvom, da budu poslovodje ili zastupnici i njihovo ime ne sme da se nadje u poslovnom
imenu društva. Ne odgovaraju za obaveze društva imovinom koju nisu uneli u društvo. Imaju pravo na
učešće u dobiti, pravo na učešće u odlučivanju o izmenama osnivačkog akta, na prigovor na odluku
komplementara u vanrednim poslovima,...
Komanditno drušvo je pogodno u slučaju kada jedno lice ima poslovnu ideju pa želi da je pretvori u
profitabilni poduhvat kojim bi sam rukovodio ali nema dovoljno kapitala pa mu je potreban tudj. On je
pogodan i licima koja imaju višak kapitala ali ne žele da učestvuju u svakodnevom rukovodjenju
poduhvatom niti da snose preterani rizik.
Mana komanditnog društva je prevelika izloženost riziku komplementara zbog njegove neograničene
odgovornosti za dugove društva. Kod nas podležu i dvostrukom oporezivanju dobiti zbog čega su i vrlo
retki.
Osobine su mu slične ortačkom društvu: ono je vezano za lična svojstva komplementara ali ne i
komanditora, višečlano je a najmanji broj članova je dva – jedan komanditor i jedan komplementar
(članovi mogu da budu i fizička i pravna lica), za osnivanje i postojanje društva zakonom se ne zahteva
minimalni kapital, samo komplementari solidarno sa društvom odgovaraju trećim licima, komplementari
su ravnopravni u upravljanju, vodjenju poslova i zastupanju, udeli komplementara su jednaki ako
osnivačkim ugovorom nije drugačije odredjeno i ovo društvo može da obavlja svaku delatnost ako
zakonom nije poverena samo propisanom obliku društva.
Komanditno društvo mora da ima osnivački akt a pored njega može da ima i ugovor ortaka.
Mora da se označi koji je član komplementar a koji komanditor, izmene osnivačkog akta mogu da se vrše
samo uz saglasnost svih komanditora i komplementara, a ugovor ortaka zaključuju samo komplementari.
Svaki član mora da obavesti društvo o svojoj adresi koja može da bude i elektronska i o promeni adrese u
roku od 8 dana.
Član društva ne mora da unese ceo ulog u društvo pre sticanja članstva već može da ga unese i kasnije u
ugovorenom roku. Krajnji rok je 5g po registraciji osnivanja društva. Ako komanditor ne unese ceo ulog
do registracije osnivanja društva odgovara solidarno sa društvom za njegove obaveze trećim licimado
visine neunetog udela.
Članovi komanditnog društva prenose udele po pravilima koja važe za prenos udela u ortačkom društvu.
4 vrste prenosa udela članova komanditnog društva:
1) prenos udela komplementara na drugog člana društva: komplementar je slobodan da prenese udeo na
drugog komplementara bez saglasnosti ostalih članova. Ako želi da ga prenese na komanditora nužna mu
je saglasnost svih članova uključujući i komanditore.
2) prenos udela komplementara na lice van društva: komplementar ne sme da prenese udeo na treće lice
bez saglasnosti ostalih komplementara ako drugačije nije ugovoreno. Ako mu uskrate saglasnost ima
pravo da istupi iz društva.
3) prenos udela komanditora na komplementara: komanditor je slobodan da prenese udeo na drugog
komanditora ili na treće lice i za to mu se ne traži saglasnost ostalih članova niti se ona može predvideti
ugovorom o osnivanju.
4) prenos udela komanditora na lice koje nije komplementar: komanditor sme da prenese udeo na
kompelemntara samo uz saglasnost svih komplementara. Razlog je taj što zakon dopušta komanditoru
slobodan prenos samo na drugog komanditora i treće lice a ne i na komplementara.

24. Организовање командитног друштва (пословођење, заступање, обавештавање, надзор,

трошкови и рад), добит и губитак, одговорност за обавезе?
Komanditnim društvom upravljaju komplementari. Ipak, komanditori nisu u potpunosti isključeni iz
upravljanja jer na njega mogu da utiču na 2 načina: odluke o izmeni ugovora o osnivanju društva donose
se jednoglasnošću svih članova, komanditori imaju pravo da se usprotive i odlukama komplementara
kojim se ne menja ugovor o osnivanju ako smatraju da su štetne po društvo ili po njihova prava i interese.
Komanditori su isključeni iz vodjenja poslova društva štp znači da je ono povereno samo
komplementarima. Isto važi i za zastupanje.
Komanditor ima pravo da nadzire rad društva a posebno kompelmentara. U tu svrhu ima pravo na
obaveštavanje po opštim pravilima o obaveštavanju člana bilo kog društva. Jedino nema pravo da od
poslovodje zahteva da ga obaveštava kao što obaveštava komplementara niti da traži posebna obaveštenja
od komplementara.
Komplementari imaju pravo da od društva dobiju naknadu troškova koje su nužno snosili za njega kao što
je imaju i ortaci.
Svaki član društva učestvuje u dobiti i gubicima društva srazmerno svom udelu.
Komanditoru se udeo u dobiti isplaćuje u roku koji ne sme biti duži od 90 dana po usvajanju finansijskog
izveštaja društva.
Komplementar odgovara za obaveze društva koa ortak za obaveze ortačkog društva. Kad poverilac
društva traži od njega da mu namiri potraživanje umesto društva kao dužnika komplementar ima pravo da
se brani svim prigovorima kao i ortak u ortačkom društvu.
Komaditor ne odgovara za obaveze društva prema trećim licima već samo snosi rizik gubitka u njegovom
poslovanju do vrednosti svog udela u njegovom kapitalu. Ako nije uneo ceo ulog odgovara poveriocu
solidarno sa društvom do vrednosti neunetog dela uloga.
Komanditor odgovara kao komplementar kad povredi bitne zabrane na kojim se zasniva podela izmedju
komplementara i komanditora (prvi slučaj: kad se ime komanditora uz njegovu saglasnost nadje u
poslovnom imenu društva jer se tada smatra kompelementarom u odnosima sa trećim licima; drugi slučaj:
kad se komanditor prihvati funkcije vodjenja poslova društva makar i nezvanično u njihovo vodjenje
poslova čime zloupotrebljava svoj položaj na štetu poverilaca društva;).

25. Приступање члана, престанак чланства и престанак командитног друштва?

Komanditnom društvu može da pristupi novi član nakon osnivanja.
Ako se radi o pristupanju komplementara bilo sticanjem udela od postojećeg kompelementara ili
unošenjem novog uloga u društvo nužna je saglasnost svih postojećih članova.
Ako se radi o pristupanju komanditora pravi se razlika da li on pristupa društvu sticanjem udela od
postojećeg člana ili unošenjem novog udela na osnovu ugovora sa društvom.
Kad komanditor pristupa društvu sticanjem udela od postojećeg komanditora dovoljan je ugovor o
prenosu tog udela a ničija saglasnost se ne traži.
Kad komanditor pristupa društvu sticanjem udela od komplementara nužna je saglasnost svih
komplementara jer se takva saglasnost traži komplementaru za prenos njegovog udela.
Kad komanditor pristupa društvu unošenjem uloga na osnovu ugovora koji sa njih zaključuje nužna je
saglasnost svbih članova jer se radi o izmeni ugovora o osnivanju.
Smrt komplementara nije razlog za prestanak društva a pogotovo to nije smrt komanditora. Ako umre
komanditor naslednici stupaju na njegovo mesto u društvu bez obzira da li su zakonski ili testamentalni.
Isto je i ako umre komplementar.
Moguće je da prestane članstvo svim komplementarima ili svim komanditorima čime se gubi jedna vrsta
članova u društvu. Tada članovi preostale vrste mogu da prime u društvo novog člana druge vrste u roku
od 3 meseca od dana brisanja iz registra poslednjeg člana druge vrste. Oni mogu u roku od 3 meseca da
pretvore društvo u drugi oblik za koji ispune uslove.
Komanditno društvo prestaje po pravilima koja važe za ortačko društvo tj. stečajem, likvidacijom ili
statusnom promenom.
Parnicu protiv ortačkog društva radi njegovog prestanka tužbom pokreće ortak. U komanditnom društvu
to je komplementar. Smrt ortaka nije razlog za prestanak ortačkog društva ali može da bude po ugovoru o
osnivanju. Isto važi i za komplementara ali ne i za komanditora jer komanditno društvo nije vezano za
njegova lična svojstva.
Odluku o dobrovoljnoj likvidaciji društva donose jednoglasno samo komplementari iako je reč o pitanju
koje je van rednovne delatnosti društva u kojem bi pravo glasa trebalo da imaju i komanditori.

26. Друштво са ограниченом одговорношћу – појам и основне карактеристике?

DOO je privredno društvo u kojem jedan ili više članova imaju udele u utvrdjenom osnovnom kapitalu,
pri čemu ono odgovara za svoje obaveze celom imovinom. Snose samo rizik za njegovo poslovanje
vrednošću svojih udela. Njegova odgovornost je potpuna, a ne ograničena, na šta upućuje i njegov naziv.
Poverioci ovog oblika društva ne mogu da namire svoja potraživanja iz imovine njegovih članova, jer im
oni ne odgovaraju za njegove dugove imovinom koju nisu u njega uneli.
DOO vodi poreklo iz nemačkog prava sa kraja 19. veka. Po pravnoj prirodi pretežno je društvo kapitala
ali sa važnim osobinama društva lica pa se zato u nauci često svrstava u mešoviti oblik. Osobine koje ga
svrstavaju u društva kapitala:
1) neodgovornost članova za dugove društva imovinom koju nisu uneli u njega
2) obaveza društva da ima osnovni kapital, i to najmanje u propisanom iznosu
3) mogućnost da društvo bude jednočlano
4) obaveza društva da ima propisane organe, pri čemu organi vodjenja poslova ne moraju da budu članovi
društva, za sebe zadržavaju funkciju nadzora putem skupštine kao glavnog organa
5) članovi učestvuju u upravljanju, dobiti i gubicima društva srazmerno svojim udelima u njegovom
osnovnom kapitalu
Osobine društva lica koje ima DOO:
1) jednoglasno odlučivanje u važnim pitanjima
2) ograničenje prenosa udela
3) redovno mali broj članova u praksi, iako najveći broj članova zakonom nije ograničen
4) redovnost prakse da je direktor glavni član društva
Ključna razlika DOO u odnosu na akcionarsko društvo je u strukturi kapitala.
Kapital AD je u celosti podeljen na jednake delove zbog čega akcionar može da ima jednu ili više akcija.
Kapital DOO je podeljen na udele, koji ne moraju da budu jednaki, niti se to pretpostavlja kao u ortačkom
društvu. Njihova veličina zavisi od vrednosti uloga svakog člana. Jedan član DOO može da ima samo
jedan udeo.
Akcije su ujedno hartije od vrednosti pa ih ulagači mogu kupovati i prodavati, što je zabranjeno sa
udelima u DOO.
DOO ne sme da sakuplja kapital izdavanjem akcija. Ono je po pravilu nejavno društvo jer ne izdaje
hartije kojima se trguje na javnom tržištu. Ono ima pravo i da ih javno izdaje (prodaje) ali ne akcije već
samo obligaciono pravne hartije.
Danas je DOO ekonomski najznačajniji oblik društva u poredjenju sa drugim oblicima, ono je najbrojnije.
Može da obavlja svaku delatnost osim one koja je zakonom predvidjena za druge oblike.
Pravila o DOO su dispozitivna, odnosi društva i njegovih članova sa trećim licima, uredjeni su
imeprativnim pravilima ako zakonom nije drugačije odredjeno.
DOO mora da ima osnivački akt a može da ima ugovor članova i druge opšte akte. Osnivački akt mora da
ispuni opšte uslove, njime mogu da se urede sva pitanja od značaja za društvo. Osim opštih elemenata
mora da ima još: opis nenovčanog uloga člana koji ga unosi i njegovu novčanu vrednost, vreme unošenja
uloga, odredjivanje organa društva.
Osnivački akt menja skupština društva većinom glasova po kapitalu svih članova društva.
Ako se osnivački akt menja zbog nesrazmerne raspodele sopstvenog udela društva, odluka se donosi
jednoglasno.
Višečlano društvo može da ima i ugovor članova osim osnivačkog akta. On postaje opšti akt, ako su ga
usvojili svi članovi društva. Njime može da se urede sva pitanja koja nisu uredjena osnivačkim aktom, ali
ne smeju da se uredjuju pitanja u odnosima trećih lica sa društvom i njegovim članovima, jer se ne
predaje Registru, pa im nije dostupan kao što je to osnivački akt.

27. Основни капитал друштва са ограниченом одговорношћу и његова промена?

Osnovni kapital DOO je najmanje 100 dinara. Osnivač mora da uplati ceo propisani iznos u novcu u času
osnivanja. Propisivanjem preniskog najmanjeg iznosa ukinuta je funkcija minimalnog osnovnog kapitala,
da bude zaštita poveriocima ovog oblika. Time je smanjen rizik članovima društva ali je povećan trećim
licima koja sa njim posluju.
Uredjivanje osnovnog kapitala društva ima 4 cilja: da se zaštite poverioci društva od preteranog gubitka u
slučaju da ono padne u stečaj, da se iz poslovanja isključe neoprezni i lakomisleni ulagači jer im je visok
iznos osnovnog kapitala upozorenje na mogući veći gubitak u slučaju da ne uspeju u poslu za koji
osnivaju društvo, da se u društvu obezbedi dovoljno sredstava za uspešno obavljanje delatnosti i četvrti
cilj je jasno uredjivanje odnosa izmedju članova društva, jer na osnovu njega utvrdjuju svoje udele, a time
i obim članskih prava za svakog od njih.
Nizak minimalni osnovni kapital DOO u Srbiji služi ostvarenju samo posebnih ciljeva.
Osnovni kapital DOO je utvrdjen osnivačkim aktom i upisan u registar. Radi ostvarivanja ciljeva, društvo
ne sme da menja osnovni kapital. Svaka promena mora da se registruje a o promeni odlučuje skupština
dvotrećinskom većinom.
Promena osnovnog kapitala može da se vrši na 2 načina: povećanjem i smanjenjem.
Povećanje osnovnog kapitala je radnja kojom se u njega unosi nova vrednost. Načini povećanja: unošenje
novih uloga, postojećih ili novih članova društva (novčani ili nenovčani ulozi), pretvaranje rezervi ili
dobiti društva u osnovni kapital (rezerve i dobit su novčane mase koje su deo kapitala društva ali ne i
njegovog osnovnog kapitala), pretvaranje potraživanja koje poverilac ima prema društvu u njegov udeo u
osnovnom kapitalu (ovako se društvo razdužuje poveriocu), povećanje statusnom promenom kojom se
povećava osnovni kapital, pretvaranje dodatnih uplata članova u osnovni kapital (to su novčani iznosi koji
su članovi ranije platili društvu).
Da bi društvo povećalo osnovni kapital mora da ispuni 3 uslova: ne sme da ga poveća dok postojeći
članovi u celosti ne unesu uloge na koji su se obavezali ugovorom o osnivanju ili o pristupanju (izuzetno,
u slučaju kada mu pristupi novi član, pod uslovom da u času pristupanja unese ceo ulog). Članovi društva
imaju pravo prečeg upisa udela kad skupština donese odluku o povećanju osnovnog kapitala. Društvo
poveća osnovni kapital shodnom primenom pravila o povećanju osnovnog kapitala AD. (izuzetno, kada
mu pristupa novi član, društvo može da poveća osnovni kapital iako postojeći članovi nisu uneli cele
uloge, pod uslovom da pristupilac unese odmah ceo ulog).
Smanjenje osnovnog kapitala je radnja kojom društvo umanjuje postojeći kapital za odredjeni iznos.
Smanjenje može da bude radi pokrića gubitka društva (gubitak može da bude ekonomski ili fizički).
Društvo može da smanji osnovni kapital radi prebacivanja novčanog iznosa smanjenja u rezerve (cilj je
da na taj način smanji rizik budućih gubitaka).
Društvo može da smanji kapital i kad dopusti članu da zameni predmet ugovornog uloga, tako da mu
usled toga padne vrednost imovine.
Odluku o smanjenju osnovnog kapitala se registruje u roku od 3 meseca od dana donošenja u suprotnom
prestaje da važi. Njom mora da pozove poverioce da mu prijave svoja potraživanja kako bi im ih
obezbedila.
Redovan postupak: smanjenja osnovnog kapitala se primenjuje uvek kada zakonom nije dopušteno
smanjenje u pojednostavljennom postupku. U njemu društvo obično isplaćuje novčane iznose jednom ili
više svojih članova. Kako bi poverioce upozorila na smanjenje društvo je dužno da ih o tome obavesti.
Ako odbije da obezbedi potraživanje poverioci imaju pravo da ih tuži tražeći da im sud uspostavi
obezbedjenje.
Pojednostavljen postupak: društvo ne mora da pruži zaštitu poveriocima bez obzira na to što smanjuje
osnovni kapital, u slučaju kad za tim nema potrebe ili kad smanjenje vrši da bi se poveriocima namirila
potraživanja. Ovaj postupak se primenjuje u 4 slučaja:
1) kad društvo poništava sopstveni udeo koji je bez naknade steklo od člana pri čemu mu je ovaj u celosti
uneo svoj ulog
2) kad društvo poništi udeo članu tako što mu isplćuje naknadu njegove vrednosti iz rezervi koje služe toj
svrsi.
3) kad društvo smanjenjem osnovnog kapitala pokriva gubitak, sme da smanji osnovni kapital samo kad
nema rezervi iz kojih bi mogao da pokrije gubitak ili ih ima ali su manji od gubitka
4) kad društvo smanjenjem stvara ili povećava rezerve radi pokrivanja mogućeg budućeg gubitka u
poslovanju
Moguće je da se desi da društvo istovremeno, po osnovu jedne odluke i smanji i poveća osnovni kapital.
Da smanji osnovni kapital radi pokrivanja gubitka, a da ga poveća novim ulozima jednog ili više članova.

28. Улози, додатне уплате и правни режим удела у друштву са ограниченом одговорношћу?
Predmet uloga u DOO može da bude bilo koje vrste, osim u radu. To može da bude novac, nenovčana
stvar ili pravo. Ulog može da bude i udeo ulagača u drugom društvu. Ulog mora da bude jasno odredjen
ugovorom o osnivanju ili o pristupanju a obaveze njegovog unošenja mora da je bezuslovno.
Dodatne uplate su novčani iznosi koje su članovi obavezni da daju drušvu pored svojih uloga, a ono je
obavezno da im ih vrati po prestanku razloga zbog kojeg ih je sakupilo. Dodatna uplata je srazmerna
uloga svakog pojedinačnog člana.
Dodatne uplate nisu dodatni ulozi, jer ne ulaze u osnovni kapital društva. One mogu da budu samo u
novcu a društvo je obavezno da ih članovima vrati. Skupština odlučuje jednoglasno o dodatnim uplatama.
Dodatna uplata nije zajam člana društvu jer se zajam zasniva na ugovoru člana kao zajmodavca sa
društvom kao zajmoprimcem koji se uredjuje opštim pravilima obligacionog prava. Ona nije ni sporedna
činidba na koju se član obavezao prema društvu. Sporedna činidba može da bude bilo koje vrste a ne
samo u novcu.
Obaveza uplate: član društvu mora da izvrši dodatnu uplatu kako je odredjeno osnivačkim aktom tj.
odlukom skupštine. Odgovara društvu kao kad nije uneo ulog u osnovni kapital. Društvo ne sme da
oslobodi člana od obaveze dodatne uplate.
Društvo mora da vrati članovima naplaćene dodatne uplate u roku odredjenom osnivačkim aktom. Pravo
na vraćanje ima samo član koji ju je u celosti izvršio pod uslovom da je uneo i ceo ulog u društvu.
Izuzetno, član koji je izvršio celu dodatnu uplatu a nije uneo ceo ulog, ima pravo da mu društvo na njegov
zahtev zaračuna potraživanje na vraćanje uplate sa iznosom neunetog uloga.
Član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti svog uloga u njegovom osnovnom kapitalu. Ako
društvo uspešno posluje pa uvećava imovinu, vrednost joj raste, a time i vrednost udela njegovih članova.
Tada udeo svakog člana vredi više nego što je vrednost njegovog uloga u času kada ga je uneo u društvo.
Udeo je ustvari skup članskih prava i obaveza koje jedno lice ima u društvu po osnovu svog uloga. Član
ima pravo i na glas u skupštini društva, na učešće u njegovim drugim organima i pravo na učešće u dobiti.
Drugačija raspodela ne može da se odnosi na udeo u osnovnom kapitalu.
Ako član ima veća prava u odnosu na udeo reč je o povlašćenom udelu zbog čega je njegov imalac
povlašćeni član.
Član može da ima samo jedan udeo ali to ne znači da je udeo nedeljiv. Delom udela član raspolaže po
pravilima koja važe za raspolaganje celim udelom.
Udeo nije hartija od vrednosti. Ako društvo članu izda potvrdu o udelu ni ono nije hartija od vrednosti pa
je njeni prenosom ne može preneti udeo.
Udeo se prenosi samo registracijom njegovog sticaoca uz punovažni pravni osnov.
Društvo ne sme novčano da pomaže bilo kom licu da stekne udeo u njemu. Ono ne sme da da zajam,
jemstvo, garanciju, drugo obezbedjenje ili na bilo koji drugi način da pomogne sticaocu da stekne udeo.
Vrste: udeo može biti isključivi (onaj čiji je imalac jedan član), suvlasnički (u svojini je više lica) i
sopstveni (imalac je samo društvo).

29. Пренос, поништај, наслеђивање и оптерећивање удела у друштву са ограниченом

одговорношћу?
Poništaj udela je radnja kojom društvo ukida neki udeo usled čega se menja srazmera udela u osnovnom
kapitalu medju članovima. Time se udeli članova povećavaju srazmerno veličini povećanog udela.
Društvo može da poništi udeo članu ili sebi. Ako ga poništava članu poništaj može da bude bez njegove
ili uz njegovu saglasnost. Drušvo oduzima udeo članu kad ga isključuje ili ga otkupljuje od naslednika
umrlog člana. Kad poništava sopstveni udeo, društvo izvršava obavezu da se izbriše iz registra kao njegov
imalac.
Ako društvo oduzima udeo član onda tosme da učini samo u slučajevima i na način predvidjen u
osnivačkom aktu. Može članu da poništi udeo i na osnovu naknadne izmene osnivačkog akta ako je ovaj
za nju glasao. Odluku o poništaju donosi skupština.
Član društva ima pravo da raspolaže udelom slično kao pto to pravo ima vlasnik stvari iako udeo nije
telesna stvar pa ne može da bude objekt prava svojine. On može njime da raspolaže na razne načine. Član
može da ga otudji uz naknadu ili da ga optereti užim apsolutnim pravom u korist drugog lica.
Da bi se udeo preneo ili opteretio nužno je da se zasniva na punovažnom pravnom osnovu i da bude
upisan u registar.
Zakonska pravila o prenosu udela u DOO su dispozitivna osim kad su odredjena kao prinudna.
Vrste prenosa: Zavisno od toga ko je sticalac udela prenos može da bude unutrašnji (onaj koji se obavlja
izmedju članova društva, slobodan prenos) i spoljni (koja u kojem član prenosi udeo na treće lice kao
novog člana, ograničen pravom preče kupovine ostalih članova).
Članovi mogu da ostvare pravo preče kupovine samo kad prenosilac želi da proda udeo. Ako želi da ga
otudji bez naknade po zakonu nemaju to pravo.
Član društva koji želi da prenese udeo uz naknadu trećem licu mora prethodno da ga ponudi na prodaju
svim ostalim članovima u pismenoj formi, a oni odgovaraju u roku od 30 dana. Ako više članova prihvati
ponudu a ne sporazumeju se svaki član ima pravo na deo udela. Ako nijedan član ne prihvati da kupi udeo
ponudilac može da ga proda trećem licu.
Naslednici umrlog člana stupaju na njegovo mesto u društvu u času njegove smrti po sili zakona ili
testamenta i nužno je da se sprovede ostavinski postupak. Društvo ili neki od naslednika ima pravo da
zahteva od ostavinskog suda da imenuje privremenog staraoca zaostavštine i on u društvu ostvaruje
članska prava u ime naslednika do okončanja postupka.
Nadživeli članovi društva pa i samo društvo imaju pravo da isključe naslednike umrlog člana u slučaju da
ih ne žele kao članove u društvu. Isključenje ostvaruju prinudnim otkupom na osnovu odluke skupštine u
roku od 6 meseci nakon smrti člana a najkasnije u roku od 3 meseca od upisau regstar naslednika koa
člana društva.
Razlikuju se zalaganje udela društvu čiji je član zalogodavac i zalaganja udela drugom licu.
Članu je zabranjeno da založi udeo društvu čiji je član zbog mogućnosti zloupotreba. Time bi mogla da se
izigra zabrana društvu da pruži članu novčanu pomoć za sticanje udela, ili zabrana da društvo stiče
sopstvene udele van slučajeva u kojim je to dopušteno ili zabrana društvu da vrati ulog članu.
Kad član zalaže udeo drugom licu, koje nije njegovo društvo zalogoprimac može da bude drugi član ili
treće lice. Takvo zalaganje je slobodno. Ako se osnivačkim aktom zahteva saglasnost društva za prenos
udela ona je nužna i za njegovo zalaganje.
Predmet zaloge može da bude ceo ili deo udela a udeose zalaže upisom u registar zaloga na pokretnim
stvarima koji vodi APR.

30. Стицање чланства у друштву са ограниченом одговорношћу, права и обавезе чланова?

Da bi neko lice postalo član DOO nužno je da ima punovažan pravni osnovi da se upiše u registar. 5
pravnih osnova za sticanje udela: ugovor o osnivanju društva, ugovor o pristupanju društvu, ugovor o
prenosu udela, nasledjivanje udelam statusna promena.
Članstvo se stiče tek upisom u registar osnivanja društva ili druge činjenice po osnovu koje se stiče
članstvo.
Član DOO ima ista članska prava i obaveze kao i član drugih oblika društva. Uvek ima obavezu da unese
ulog i da izvrši dodatnu uplatu ili sporednu činidbu kad je na nju pristao. Ima i obavezu uzdržavanja od
mešanja u funkcije uprave ako nije njen član. Član mora da obavesti direktora o činjenicama od značaja
za poslovanje društva ako za njih sazna.
Osnovna prava su: pravo na udeo u osnovnom kapitalu i raspodeli likvidacionog ostatka, pravo glasa u
skupštini i pravo učešća u njegovim organima, pravo učešća u dobiti društva. Prateća prava u vezi sa
upravljanjem društva su: pravo na obaveštavanje i pravo nadzora. Prateća prava u vezi sa udelom u
osnovnom kapitalu su: pravo raspolaganja udelom i pravo upisa udela u povećanju osnovnog kapitala.
Isplate su nezavisne od prava na isplatu zarade po osnovu zaposlenja u društvu. Društvo može da bude
obavezno da članu isplati učešće u dobiti da mu vrati dodatnu uplatu, da mu vrati zajam, nadoknadi
vrednost udela ili da mu nadoknadi troškove koje je snosio za društvo.
Ako društvo godišnjim finansijskim izveštajem utvrdi da je ostvarilo dobit, njegova skupština ima pravo
da odluči da je podeli članovima društva srazmerno veličini udela svakog od njih. Ono mora prvo iz nje
da pokrije gubitke iz ranijih godina. Ako mu posle raspodele dobiti za navedene obavezne namene ostane
dobit društvo sme da je iskoristi za druge namene.
Osim isplate dividendi nakon završetka poslovne godine društvo može da isplati dividende i tokom
njenog trajanja.Takva dividenda se zove privremena ili medjudividenda. Uslov je da je društvo ostvarilo
dobit tokom tekuće poslovne godine.
Postoje dva ograničenja plaćanja:
Prvo, društvo ne sme da vrši plaćanja članovima ako je vrednost njegove neto imovine manja ili bi se
time smanjila ispod uplaćenog osnovnog kapitala. Ako društvo mora da ima rezerve onda ne smeda
isplatama članovima smanji vrednost svoje neto imovine ispod uplaćenog osnovnog kapitala uvećanog za
iznos rezervi.
Drugo, ukupan iznos plaćanja koji društvo sme da izvrši članovima u jednoj godini ne sme da bude veći
od dobiti koju je u njoj ostarilo a utvrdilo godišnjim obračunom na njenom kraju. Ovaj iznos se uvećava
za sumu nerasporedjene dobiti iz prethodnih godina i rezervi koje društvo sme da koristi za plaćanje
članovima. On se ujedno smanjuje za nepokrivene gubitke iz pretgodnih godina i rezerve koje društvo
mora da ima.
Direktor koji sazna da se imovinsko stanje društva znatnije i trajnije pogoršalo mora da o tome obavesti
skupštinu. Ako je ne obavesti odgovoran je članovima društva i njegovim poveriocima za štetu koju
pretrpe zbog izvršenje veće raspodele dobiti nego što je bilo dopušteno.
Više lica može da bude odgovorno u tri kruga:
Prvi krug: članovi društva koji su primili nedopušteno plaćanje. Član koji je primio takvo plaćanje duža je
da ga vrati društvu ako je u vreme isplate znao ili prema okolnostima morao znati da je nedopušteno.
Savesni član je dužan da vrati društvu nedopuštenu isplatu samo ako je to nužno da bi društvo moglo da
namiri potraživanje svojim poveriocima.
Drugi krug: članovi društva i članovi njegove uprave koji nisu primili nedopušteno plaćanje ali su ga
odobrili.
Treći krug: članovi društva i njegove uprave koji nisu ni primili nedopušteno plaćanje, niti su ga odobrili.
Oni su odgovorni ako su namerno ili krajnjom nepažnjom doprneli da društvo izvrši takvo plaćanje.
Društvu zastareva pravo na vraćanje nedopuštene isplate prema svim odgovornim licima u roku od 5g od
kad ju je izvršilo tj. prema nesavesnom primaocu u roku od 10g od izvršenja.

31. Престанак чланства у друштву са ограниченом одговорношћу – иступање и искључење?

Članstvo u društvu prestaje smrću člana, prstankom pravnog lica koje je član, istupanjem, isključenjem
,prenosom celog udela i poništajem udela. Podrazumeva se da članstvo prestaje i usled prestanka društva.
Prestankom članstva prestaju članska prava i obaveze izmedju člana i društva. Članstvo prestaje
brisanjem iz registra.
Istupanje je radnja kojom član jednostrano raskida ugovor o njegovom osnivanju sa ostalim članovima.
Član ima pravo da istupi iz društva bez navodjenja razloga ali tada nema pravo na naknadu vrednosti
udela, i iz opravdanih razloga. Istupanje je opravdano: kad mu jedan ili više članova prouzrokuje štetu,
kad je u značajnoj meri onemogućen u ostvarivanju svojih prava, kad mu društvo nameće nesrazmerne
obaveze i u drugim slučajevima.
Da bi istupio iz društva član mora da društvu podnese pismeni zahtev u kojem navodi razlog za istupanje
i iznos i rok za isplatu naknadne vrednosti udela. O tom zahtevu odlučuje skupština apsolutnom većinom
u roku od 60 dana od prijema. Ako skupština usvoji zahtev član se briše iz registra a ako skupština odbije
zahteva za istupanje član može da podnese tužbu pritiv društva u roku od 6 meseci od kad je saznao za
razlog istupanja tj. najkasnije u roku od 3 godine od njegovog nastupanja.
Ako sud usvoji zahtev presudom izriče prestanak članstva i proglašava njegov udeo za sopstveni udeo
društva. Takodje nalaže društvu da isplati naknadu za udeo istupiocu u roku koji njom odredi ali ne duže
od 2g od pravnosnažnosti.
Isključenje je radnja kojom društvo jednostrano raskida ugovor o osnivanju sa nekim od članova u ime
ostalih članova pod uslovom da postoji opravdani razlog.
Društvo ima pravo da isključi člana vansudskim putem zbog toga što nije uneo ceo ulog kako se
obavezao. Odluku o isključenju donosi skupština većinom glasova po kapitalu svih čanova.
Ako postoji opravdan razlog za isključenje koji se ne tiče unošenja uloga društvo nema pravo da člana
isključi vaksudski već samo sudski.
Opravdani razlozi: namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje štetu društvu, povredjuje posebne
dužnosti koje ima prema društvu i sprečava ili u znatnoj meri otežava poslovanje drušva.
Da bi društvo sudski isključilo člana nužno je da skupština odluči da ga tuži. Tužba se podnosi u roku od
6 meseci po saznanju za razlog tj. 5 godina od nastupanja razloga.

32. Скупштина друштва са ограниченом одговорношћу?

Skupština je zborni organ upravljanja koji je nadredjen ostalim organima. Sastoji se od svih članova pri
čemu svaki ima glasačlu snagu srazmerno svom udelu u osnovnom kapitalu. Izuzetno u jednočlanom
društvu jedini član vrši funkciju skupštine.
Skupština ima više funkcija:
1) normativna: donosi ili menja opšte akte
2) statusna: odlučuje o statusnim pitanjima kao što su prijem i isključenje člana, odobrenje prenosa udela
trećem,...
3) kadrovska: odlučuje o kadrovima u društvu kao što je imenovanje i razrešenje direktora i drugih
zastupnika...
4) imovinska: odlučuje o najvažnijim pitanjima koja se tiču imovine društva i njegovog osnovnog
kapitala
5) finansijska: odlučuje o najvažnijim pitanjima finansijskog poslovanja
6) poslovna: odlučuje o poslovanju kao što je usvajanje poslovnog plana i odobravanje poslova društva sa
članom.
Skupština radi i odlučuje na sednicama. Sednica je skup članova društva sazvan na odredjenom mestu i u
odredjeno vreme radi donošenja odluka iz delokruga skupštine. Sednica može da bude redovna i
vanredna.
Redovna je ona koja se održava jednom godišnje kako bi društvo utvrdilo ishod svog poslovanja u
prehodnoj godini. Na njoj se usvaja godišnji finansijski izveštaj a mora da se održi najkasnije u roku od 6
meseci od završetka poslovne godine.
Vanredna sednica se održava izmedju redovnih sednica kad se javi potreba za odlučivanjem i pitanju iz
delokruga skupštine. Posebna vrsta vanredne sednice je obavezna skupština i ona mora da se sazove kad
društvo utvrdi da posluje sa gubitkom. Cilj je da uprava upozna članove sa krizom u kojoj se nalazi
društvo, da se članovima omogući da preduzmu mere radi pokrivanja gubitka i da članovi preduzmu
dodatne mere radi spasavanja društva.
Sazivanje sednice: sednicu saziva direktor tj. nadzorni odbor i obavezan je da sazove sednicu kad mu to
traži pismeno jedan ili više članova sa 10% udela. Ako direktor ne sazove sednicu u roku od 15 dana
podnosioci zahteva mogu sami da je sazovu u roku od 8 dana.
Način sazivanja: sednica se saziva upućivanjem pismenog poziva svakom članu najkasnije 8 dana pre
dana održavanja sednice. Na sednici se može odlučivati samo o tačlama na dnevnom redu a o drugim
pitanjima može da se raspravlja, može i o tim pitanjima da se odlučuje ako su svi prisutni i niko se ne
protivi tome.
Po prijemu poziva članovi sa najmanje 5% udela imaju pravo da pismenim obaveštenjem stave dodatne
tačke na dnevni red.
Sednica se može održati i bez sazivanja ako joj prisustvuju svi članovi osim ako je drugo odredjeno
osnivačkim aktom.
Održavanje sednice: sednica se održava u sedištu društva osim ako direktor ili nadzorni odbor odredi da
se održava u drugom mestu. Sednicom rukovodi predsednik skuppštine ako ga društvo ima. Sednici
moraju da prisustvuju direktor i članovi nadzornog odbora. Prisutni članovi uprave nemaju pravo glasa
ako nisu članovi društva nego samo učestvuju u raspravi.
Odsutni član može da učestvuje na sednici telefonskim putem, audio ili vizuelne komunikacije ili putem
punomoćnika (punomoćje za glasanje).
Tokom sednice se vodi zapisnik. To je pismena isprava o sadržini rasprave i odlukama koje je skupština
donela, vodi ga predsednik osim ako imenuje zapisničara.
Odlučivanje: skupština odlučuje glsanjem koje mora da bude javno. Član može da glasa lično ili putem
punomoćnika. Član nema pravo glasa niti se njegovi glasovi računaju u kvorum kad skupština odlučuje o
pitanjima u kojima je njegov interes sukobljen sa interesom društva.
Da bi skupština mogla da odlučuje nužno je da sednica ima kvorum. Kvorum je prisustvo propisanog
broja članova bez koga skupština nema pravo da odlučuje. Na sednici postoji kvorum kad joj prisustvuju
članovi sa više od polovine ukupnog broja glasova u društvu.
Skupština odlučuje većinom glasova. O svim pitanjima odlučuje većinom glasova po kapitalu prisutnih
članova. Važna pitanja u kojima se zahteva uvećana većina tj. dve trećine glasova su: promena kapitala,
statusna promena, promena oblika društva, pokretanje likvidacije ili stečaja društva, raspodela dobiti,
pokriće gubitka, sticanje sopstvenih udela.
Član ima pravo da pobija odluke skupštine u parnici shodnom primenom pravila o njihovom pobijanju u
akcionarskom društvu.

33. Органи управе друштва са ограниченом одговорношћу?

Zavisno od odnosa skupštine kao organa upravljanja društvom prema direktoru kao organu zastupanja i
vodjenja poslova DOO može da ima jednodomni ili dvodomni sistem upravljanja.
U jednodomnom sistemu društvo ima skuoptinu i jednog ili više direktora a u dvodomnom ima i nadzorni
odbor. Dok u jednodomnom sistemu skupština imenuje i razrešava direktore u dvodomnom imenuje i
razrešava članove nadzornog odbora a ovaj imenuje i razrešava direktore. Društvo odredjuje osnivačkim
aktom svoj sistem upravljanja.
Direktor je pojedinačni organ DOO koji mu vodi poslove i po zakonu ga zastupa. U društvu kapitala
kakvo je DOO postoji mogućnost razdvajanja ovih funkcija. Članovi zadržavaju za sebe funkciju
upravljanja putem skupštine a mogu da povere fukcijuvodjenja poslova i zastupanja drugim licima kao
direktorima. U društvu lica sve funkcije obavljaju ortaci.
DOO mora da ima jednog a može i više direktora ali moraju da se registruju. Njega imenuje skupština u
jednodomnom tj. nadzorni odbor u dvodomnom sistemu. Imenuje se na neodredjeno vreme osim ako nije
drugačije odredjeno a funkcija mu počinje danom donošenja odluke o imenovanju.
Direktoru funkcija prestaje istekom mandata ako je trajanje ograničeno ili smrću, gubitkom poslovne
sposobnosti, prestankom ispunjavanja uslova, nastupanjem smetnji ili razrešenjem i ostavkom. Razrešenje
je radnja kojom društvo ukida funkciju direktoru društva, Ono time jednostrano raskida ugovor. Ostavka
je radnja kojom dikretor otkazuje ugovor. Ako ima jednog direktora on je daje predsedniku skupštine ili
članu sa najvećim udelom a ako ih ima više ostavka se saopštava ostalim direktorima.
Direktor po zakonu ima 3 funkcije:
1) funkciju zastupanja: zastupa društvo nastojeći da radi u njegovom najboljem interesu. Ako društvo
ostane bez direktora a ne registruje novog 30 dana, svaki član može od suda da zahteva da mu odredi
privremenog zastupnika.
2) funkcija vodjenja poslova: na isti način kao što ga zastupa
3) izvršna funkcija: izvršava odluke skupštine i nadzornog odbora ako ga ima. Direktor je dužan da
izveštava u društvu da izveštava o raznim činjenicama.
Nadzorni odbor je zborni organ upravljanja i poslovodjenja u društvu podredjen skupštini kao i organ
nadzora nad direktorom.
Broj članova odredjuje se osnivačkim aktom ali mora da bude nemapran i da ih ima najmanje 3. Smetnje:
ne sme da bude direktor ili prokurista društva jer ne bi mogao nepristrasno da ih nadzire, ne smeda bude
lice koje je direktor ili član nadzornog odbora u pet drugih društava jer je istom licu to dopušteno najviše
u 5 društava i ne sme da bude osudjen za krivično delo protiv privrede ali ta smetnja traje 5g od
pravnosnažnosti presude tj. izlaska iz zatvora.
Predsednika i članove nadzornog odbora imenuje i razrešava skupština ali mogu da budu odredjeni i
osnivačkim aktom. Mandat traje 4g a ako se broj članova smanji ispod broja odredjenog osnivačkim
aktom preostali članovi mogu da imenuju nedostajućeg člana, može da kooptira najviše 2 člana.
Člnstvo u nadzornom odboru prestaje iz istih razloga kao i funkcija direktoru, ako prestane da ispunjava
uslove, ako skupština ne usvoji godišnji finansijski izveštaj.
Funkcije: upravljačka – odredjuje poslovnu strategiju i odlučuje o pokretanju parnice protiv direktora,
ovlašćuje punomoćnika , ustanovljava računovodstvene i politike upravljanja rizicima.
Kadrovska – imenuje i razrešava direktora, predlaže skupštini revizora, kooptira nedostajeće članove.
Imovinska – odredjuje direktoru i zastupniku naknadu za rad
Poslovna – daje saglasnost za sticanje, otudjenje i opterećenje svog udela u drugim pravnim licima,
nepokretnosti, za uzimanje i davanje zajmova, garancija, jemstva, za poslove sa društvom u kojim
direktor ili sa njim povezano lice ima lični interes.
Nadzorna – nadzire rad direktora i usvaja njihove izveštaje, vrši unutrašnji nadzor nad celim poslovanjem
društva, nadzire zakonitost njegovog poslovanja i proverava predlog raspodele dobiti i drugih plaćanja
članovima društva.
Nadzorni odbor podredjen je skupštini i podleže njenoj kontroli i zbog toga mora jednom godišnje da joj
podnese u pismenoj formi izveštaj o poslovanju i o sprovedenom nadzoru nad direktorima.
Radi na sednicama, mora da ih ima bar 4 godišnje a saziva ih i rukovodi predsednik, u suprotnom član
odbora ima pravo da je lično sazove . Kvorum čini prisustvo većine svih člaova, a odbor odlučuje
većinom glasova prisutnih članova.
Odgovornost za štetu koju svojim odlukama prouzrokuju društvu ista je kao odgovornost direktora AD.
Odgovorni su za štetu svi osim članova koji su izričito glasali protiv štetne odluke ili članovi koji su štetu
prouzrokovali postupajući po odluci skupštine.
34. Појам и опште карактеристике акционарског друштва?
Akcionarska društva su najkompleksnija forma privrednih društava. Ona pružaju najveće mogućnosti za
zaradu ali je i forma najpodložnija zloupotrebama. AD su tipična društva kapitala što znači da sve ono što
se uobičajeno navodi kao osobenost društava kapitala su osobenosti i AD. 5 karakteristika AD:
1) pravni subjektivitet: AD imaju pravni subjektivitet odvojen od subjektiviteta njegovih akcionara,
direktora, zaposlenih poverilaca i stiče ga upisom u Registar. Imovina služi prvobitno namirenju
poverilaca a ne može da se koristi za namirenje poverilacaakcionara i akcionari ne mogu da istupe iz
društva povlačenjem uloga jer bi se tako sprovela delimična likvidacija društva.
2) ograničena odgovornost: akcionari ne odgovaraju za obaveze osim u slučaju probijanja pravne ličnosti.
Poverioci društva se mogu namirivati samo iz imovine društva a ne i iz imovine akcionara. Akcionar koji
u celosti unese svoj ulog u društvo ne odgovara za obaveze društva ali akcionar koji samo delimično
unese ulog odgovara ograničeno do visine ugovorenog a neunetog uloga.
3) prenosivost akcija: AD imaju osnovni kapital koji je podeljen na akcije. Činjenica je da se one mogu
lako prenositi, zakonski je prenos udela ograničen, a akcija slobodan. Prenosivost akcija omogućava
društvu da nesmetano obavlja delatnosti bez obzira na stalnu promenljivost akcionara. Unošenjem uloga u
AD akcionar je zarobio svoju investiciju. Neki instituti omogućavaju akcionaru da proda svoje akcije i
tako napusti društvo ali je njihova primena ograničena i u praksi relativno retka.
4) centralizovana uprava odvojena od akcionara: skupština kao organ vlasnika ne može da donosi sve
upravljačke odluke zbog čega se značajan deo ovlašćenja prenosi na jedan ili više organa uprave.
Skupština imenuje stručne i sposobne članove uprave koji će odluke donositi brzo i efikasno.
5) akcionarska kontrola: umesto da donose svakodnevne upravljačke odluke akcionari se povlače i tu
funkciju prepuštaju organima uprave ali to ne znači da su se akcionari potpuno odrekli svih upravljačkih
ovlašćenja. Oni su za sebe zadržali nadležnost za usvajanje fundamentalnih upravljačkih odluka preko
koje ostvaruju akcionarsku kontrolu uprave koja dolazi do izražaja prilikom: usvajanja i izmena
postojećeg statuta, imenovanja i razrešenja članova uprave i odlučivanja o načinu raspodele dobiti.

35. Врсте акционарских друштава?

Osnovne vrste AD su javna (ono koje je ispunilo bar jedan od dva uslova: uspešno je izvršilo javnu
ponudu akcija u skladu sa prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija za hartije od vrednosti ili su
akcije tog društva uključene na trgovanje na regulisanom tržištu) i nejavna ( ono koje nije javno tj. koje
nije ispunilo nijedan od dva uslova).
Javna AD imaju mogućnost da privuku veliki kapital javnom emisijom akcija što za njih znači jeftinije
finansiranje i manju oslonjeost na bankarske kredite. Neuporedivo je više odstupanja koja se primenjuju
na javna AD. Specifična pravila se najviše odnose na:
a) uvodjenje brojnih obaveza informisanja, b) zahtevnija pravila dobre prakse korporativnog upravljanja,
v( specifična pravila koja se vezuju za okolnost da se njihovim akcijama slobodno trguje na
organizovanom tržištu, g) institute koji su preuzeti iz prava EU gde se primenjuju samo na javna AD, d)
kako ova društva mogu izdavati akcije javnim putem na njih se primenjuju odgovarajuća pravila Zakona
o tržištu kapitala o javnoj ponudi, objavljivanju prospekta i uključivanju na organizovano tržište i dj) na
javna AD se primenjuju brojni instituti tržišta kapitala
Javno AD se može pretvoriti u nejavno i taj postupak se zove zatvaranje društva. Dozvoljeno je i obrnuto
i vrši se uključivanjem akcija na organizovano tržište ili javnom emisijom akcija.
Javna AD se dalje dele na kotirana (ona čijim se akcijama trhguje na regulisanom tržištu) i nekotirana AD
(ona čijim se akcijama trguje na multilateralnoj trgovačkoj platformi).
Kotirana se dele na listirana (ona čije su akcije uključene na neki od listinga regulisanog tržišta) i
nelistirana (ona čije akcije nisu uključene na listing već na drugi segment regulisanog tržišta).

36. Агенцијски проблеми?

str. 420-423
37. Конститутивни акти акционарског друштва?
Osnivački akt ima formu odluke o osnivanju ako društvo osniva jedno lice ili ugovora o osnivanju ako ga
osniva više lica i može biti u pismenoj ili elektronskoj formi. Osnivači potpisuju akt, on se overava i
registruje, ne menja se. Osnivački akt je dokument koji se koristi samo za registraciju a nakon toga
postaje istorijski dokument sa malim značajem. Obavezan sadržaj osnivačkog akta: poslovno ime, sedište
i pretežna delatnost; identifikacija osnivača; podaci o akcijama; informacije o ulozima osnivača;
Statut takodje može biti u pismenoj ili elektronskoj formi i overava se i registruje. Sadrži sledeće
elemente:poslovno ime, sedište i pretežnu delatnost; podatke o akcijama; podatke o visini upisanog i
uplaćenog osnovnog kapitala; podatke o odobrenom kapitalu; ograničenje prenosa akcija; postupak
sazivanja skupštinskih sednica; odredjivanje organa društva i njihovog delokruga; imenovanje direktora
tj. članova nadzornog odbora; druga pitanja za koja je zakonom odredjeno da ih sadrži. Svi elementi se
mogu podeliti na obavezne i fakultativne.
Prvi statut donose osnivači i on se naknadno može menjati. Donošenje novoh i usvajanje izmena i dpouna
postojećeg statuta je u nadležnosti skupštine.
Ova dva akta moraju biti uskladjeni samo u trenutku osnivanja a naknadno može doći do
razmimoilaženja.

38. Системи оснивања акционарског друштва?

Simultano osnivanje je način osnivanja nejavnih AD. Kod njega osnivači donose osnivački akt i statut a
nakon toga upisuju sve akcije AD. Karakteristično je i za sva druga privredna društva. Jedina razlika je u
tome što se kod ADD upisuju akcije a kod drugih društava udeli.

Javna AD se osnivaju sukcesivno. Osnivači upisuju samo deo akcija a za ostatak se obraćaju trećim
licima koje pozivaju da upišu akcije društava.
U prvoj fazi osnivači donose osnivački akt i upisuju deo akcija iz osnivačke emisije. U drugoj fazi se
sačinjava i objavljuje ponuda trećim licima da upišu prestale akcije društva. U okviru druge faze
sukcesivnoh osnivanja uobičajeno se propisuje obaveza sazivanja i održavanja tzv. osnivačke sednice
skupštine. Osnivačka skupština omogućava i akcionarima koji nisu osnivači da učestvuju u donošenju
odredjenih odluka od značaja za samo društvo.
Osobenosti: 1) kod sukcesivnog osnivanja osnivači nisu isto što i svi prvi akcionari; 2) sukcesivno
osnivanje je osnivanje sa javnom ponudom za upis akcije kod je simultano osnivanje osnivanje bez javne
ponude za upis akcija; 3) javnu emisiju akcija mora da prati sačinjavanje odobravanje i objavljivanje
prospekta; 4) u postupku sukcesivnog osnivanja značajnu kontrolnu ulogu ima Komisija za hartije od
vrednosti; 5) obavezna faza sukcesivnog osnivanja je održavanje osnivačke skupštine a ona ne postoji kod
simultanog osnivanja; 6) nakon sukcesivnog osnivanja AD je uobavezi da zahteva uključenje akcija na
organizovano tržište.
Zakon odstupa od ovih pravila i ni na jednom mestu ne pominje način osnivanja akcionarskih društava. U
Srbiji nije dozvoljeno sukcesivno osnivanje AD što znači da se sva privredna društva osnivaju simultano.

39. Појам, карактеристике и правна природа акција?

Finansijski instrumenti obuhvataju: prenosive hartije od vrednosti, instrumente tržišta novca, jedinice
institucija kolektivnog investiranja i izvedene finansijske instrumente – finansijske derivate.
Finansijskim instrumentima se ne smatraju: polise osiguranja i reosiguranja i drugi proizvodi društava za
osiguranje; pojedinačne hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa roba i usluga; druge isprave
o dugu, novčanom depozitu ili štednji; udeli u ortačkim, komanditnim i DOO.
U pravu AD najveći značaj imaju prenosive hartije od vrednosti tj. serijske hartije od vrednosti.
Najznačajnije prenosive hartije od vrednosti su: akcije, obveznice, varanti i depozitne potvrde.

129) Појам, карактеристике и правна природа акција?

Akcije su dematerijalizovane i prenosive serijske hartije od vrednosti na ime koje izdaje AD čiji deo
osnovnog kapitala i predstavljaju a koje svojim imaocima daju neeljiva članska prava i obaveze. Osnovne
karakteristike:
1) akcije spadaju u kategoriju serijskih hartija od vrednosti a šire posmatrano i finansijskih isntrumenata.
Akcije su kod nas od 2002. ne dematerijalizovane jer sve moraju biti izdate u elektronskoj formi. Zbog
toga kod nas postoje samo hartije na ime dok su hartije na donosioca i po naredbi više nisu dozvoljene.
2) akcije predstavljaju deo osnovnog kapitala AD
3) akcije svojim imaocima daju članska prava i obaveze. Imalac akcije stiče jedno posebno svojstvo –
svojstvo člana AD.
Svaka akcija ne daje ista prava i obaveze. Ako društv oima samo obične akcije, onda svaka akcija daje
ista prava i obaveze ali ako je društvo pored običnih izdalo i povlašćene akcije više nema istovetnosti
članskih prava jer povlašćene akcije daju neka druga prava i obaveze u odnosu na obične akcije.
Akcija je nedeljiva. Nominalna tj. računovodstvena vrednost akcija je zadata vrednost pa se ne može
deliti na manje delove. Sadržinska nedeljivost označava da sva članska prava i obaveze koja proizilaze iz
akcije čine jednu celinu.
4) prenosivost, predmet mogu da budu akcije i mnoga prava iz akcija. Ekonomski posmatrano emisija
akcija predstavlja značajan način finansiranja AD. Ovim putem društvo ne preuzima nikakvu finansijsku
obavezu prema akcionarima. Akcionari dobijajju od AD akcije, a zauzvrat imaju obavezu da u društvo
unesu ugovoreni ulog.

40. Обичне и повлашћене акције?

Osnovna podela akcija je na vrste a unutar jedne vrste se akcije mogu deliti u klase i AD može izdavati
samo dve vrste akcija:
1) obične (redovne): daju akcionarima uobičajena prava definisana zakonom, kada se ove akcije izdaju
AD ne treba da definiše opseg prava koja se vezuju za njih jer je to već učinjeno zakonom. Zato se ova
vrsta akcije uvek pretpostavlja i svako AD mora imati barem jednu običnu akciju.
2) povlašćene (privilegovane, preferencijalne): posebna vrsta akcija koje svojim imaocima daju neka
privilegovana prava koja nemaju imaoci običnih akcija ili im daju prava koja imaju i imaoci običnih
akcija ali sa višim stepenom prioriteta. Osnovna prava imaoca povlašćenih akcija: pravo na prioritetnu
isplatu dividendi (odredjuje se novčanim iznosom ili u procentu od nominalne vrednosti); pravo na
prioritetnu isplatu iz likvidacionog ili stečajnog viška; pravo pretvaranja tih akcija u obične ili u drugu
klasu povlašćenih akcija; pravo prodaje tih akcija AD pod unapred utvrdjenoj ceni.
Imaoci ovlašćenih akcijaimaju lična i imovinska prava. Od ličnih prava imaju pravo učešća u radu
skupštine i pravo na informisanje ali im je uskraćeno najznačajnije lično pravo – pravo glasa. Od ovog
pravila postoje 2 izuzetka:
1) glasanje po klasama: imaoci povlašćenih akcija imaju pravo hglasa u svim onim situacijama kada
skupština donosi odluku kojom se njihova prava ukidaju, umanjuju ili menjaju.
2) glasanje sa imaocima običnih akcija: povlašćene akcije koje daju pravo na zamenu za obične akcije i
povlašćene akcije kojima nije isplaćena deklarisana dividenda.
Prema pravu kumuliranja prioritetnih dividendi povlašćene akcije se dele na: nekumulativne (daje pravo
na privilegovanu dividendu samo u onim godinama kada je društvo ostvarilo dobit tj. ako poseduje
sredstva za raspodelu dividendi), delimično kumulativne (daju pravo na kumuliranje samo odredjen broj
godina) i kumulativne povlašćene akcije (daju pravo da kumuliraju dividende i u godinama u kojima se
ne mogu isplatiti).
Prema mogučnosti učestvovanja u raspodeli sredstava koja preostanu po isplati prioritetnih dividendi
razlikuju se proste( daju pravo na prioritetnu dividendu a sva preostala raspoloživa sredstva pripadaju
imaocima običnih akcija) i participativne povlašćene akcije (pored prava na prioritetnu dividendu daju i
pravo da učestvuju u raspodeli ostatka zajedno sa imaocima običnih akcija).
Prema mogućnosti zamene, dele se na zamenljive (daju pravo na njihovu zamenu za obične akcije ili za
drugu klasu povlašćenih akcija) i nezamenljive. Pretpostavlja se da su povlašćene akcije nezamenljive.
Prema postojanju povlašćenog prava na otkup razlikuju se otkupljive (daju pravo da im ih društvo kao
izdavalac otkupi po unapred utvrdjenoj ceni) i neotkupljive.

41. Специфичне категорије акција?

Specifične vrste akcija:
1) pluralne akcije: su posebna klasa običnih akcija koje daju pravo na veći broj glasova nego što bi to bilo
srazmerno njihovom učešću u osnovnom kapitalu.
2) akcije koje daju pravo na imenovanje i razrešenje članova uprave: kod nas nisu dozvoljene
3) zlatne akcije: su posebna vrrsta akcija koje se izdaju upostupku privatizacije društva u državnoj svojjini
a koje svojim imaocima privremeno ili trajno daju privilegovana neimovinska prava. Pod zlatnim
akcijama u užem smislu se podrazumevaju samo specijalna prava koja su vezana za izdatu ili zadržavanu
akciju dok su isključeni drugi vidovi uticaja na društvo a koji nemaju svoj pravni osnov u akcijama. U
širem smislu zlatne akcije obuhvataju raznovrsne pravne mehanizme putem k9jih država kontroliše
strukturu vlasništva nad privatizovanim društvom i utiče na sastav i donošenje odluka uprave bez obzira
da li su posebne akcije korišćene kao pravna tehnika za uspostavljanje pomenute kontrole.
Prava koja zlatne akcije daju: prava kojima se ograničavaju strane investicije, prava koja onemogućavaju
sticanje značajnog kapital – učešća u društvu, pravo imenovanja, miltiplikacija glasačkih prava imaoca
zlatne akcije ili pravo veta na donošenje odredjenih odluka u društvu.
Naš Zakon posredno zabranjuje zlatne akcije jer nisu dozvoljena uobičajena prava koja se daju njihovim
imaocima.
4) garancijske akcije: su akcije društva eventualno i povezanih društva koje se daju članovima uprave kao
vid naknade. Ovim akcijama se podstiče razvoj upravljačkoh akcionarstva i one se ne mogu prenositi
odredjen broj godina a u redjim slučajevima do odlaska u penziju.
5) otkupljive akcije: su one koje daju AD pravo da ih kupi a kod nas se jedino povlašćene akcije mogu
izdati kao otkupljive. Otkup ovih akcija je dodatno ograničen: akcije moraju biti u celosti uplaćene,
isplata cene se mora vršiti isključivo iz rezervi dormiranih za te namene, mora se poštovati institut
ograničenja plaćanja.
6) neglasačke akcije: su posebna klasa običnih akcija koje ili ne daju glasačka prava ili ih daju samo pod
odredjenim uslovima i kod nas su zabranjene.
7) akcije za lojalnost: predstavljaju mehanizam nagradivanja lojalnih akcijonara. Oni svojim imaocima
daju psobna glasačka prava ali ne predstavljaju ni posebnu vrstu ni klasu akcije. To su obične akcije koje
se po ispunjenju odredjenih uslova pretvaraju u akcije za lojalnost. Nužan uslov za stivcanje tih akcija je
neprekinuto svojstvo akcionara u dužem periodu a društvo može propisati i druge uslove.
8) odobrene akcije: su one čije izdavanje je odobrila skupština ali koje još uvek nisu izdate.
9) delimično uplaćene akcije: su obične akcije kod kojih akcionar nije u celosti izvršio obavezu uplate tj.
unošenja uloga u društvo. Osnovno je pravilo kod nas da se prava iz obvakvih akcija ostvaruju srazmerno
uplaćenom tj. unetom ulogu.

42. Вредност акција?

Akcije moraju imati nominalnu (izražena na samoj akciji) i računovodstvenu vrednost (nominalna se
izračunava deljenjem računovodstvene vrednosti osnovnog kapitala sa ukupnim brojem izdatih akcija.
Srpsko pravo ne poznaje prave akcije bez nominalne vrednosti.
Akcije iste klase moraju imati istu nominalnu vrednost. Nominalna vrednost običnih akcija ne može biti
niža od 100 dinara dok nominalna vrednost preferencijalnih akcija ne može biti niža od nominalne
vrednosti običnih akcija istog društva.

Tržišna vrednost je ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu tj. mulilateraoj trgovačkoj
platformi u periodu od 6m koji prethodi danu donošenja odluke kojom se utvrdjuje tržišna vrednost.
Dodatna dva uslova bez kojih se tržišna vrednost ne može utvrditi: u šestomesečnom periodu ostvareni
obim prometa akcija odredjene klase treba da predstavlja najmanje 0,5% od ukupnog broja izdatih akcija
te klase i u ovom periodu potrebno je da se trgovalo više od 1/3 trgovačkih dana svakog meseca.

Procenjena vrednost akcija predstavlja vrednost koja je dobijena primenom najsavremenijih metoda
procene vrednosti kapitala. Danas se kao najprihvaćeniji metod procene vrednosti akcija koristi metod
diskontovanih novčanih tokova. Vrednost akcije se utvrdjuje na osnovu sposobnosti društva da stvara
prinos u budućnosti (dividenda). Kod nas procenjena vrednost akcija je relevantna onda kada se zakon na
nju izričito poziva. Nemogućnost utvrdjivanja tržišne vrednosti se vezuje za: izdavanje nove klase akcija,
akcije nejavnih AD društava i akcije javnih AD koje ne ispunjavaju uslove obima i učestalosti prometa
akcija u proteklom 6m periodu.

Emisiona vrednost akcija je vrednost po kojoj se akcije prodaju na primarnom tržištu i ona se odredjuje
odlukom o izdavanju akcija i organ koji usvaja ovu odluku odredjuje i emisionu cenu akcija.
Postoje 2 ograničenja: akcije se moraju izdavati po vrednosti jedakoj ili većoj od nominalne tj.
računovodstvene. To znači da su kod nas dozvoljene samo paritetne i premijske a diskontne emisije su
zabranjene.
Emisiona cena ne može biti niža ni od tržišne vrednosti akcija osim ako se akcije izdaju u postupku javne
ponude kojom se AD otvara tj. postaje javno AD.
Knjigovodstvena vrednost se izvodi iz kategorija bilansa stanja. Kod ovog metoda se prvo utvrdjuje
vrednost neto imovine društva i to tako što se od celokupne vrednosti imovine društva oduzme vrednost
obaveza. Tako dobijeni iznos se deli brojem akcija i dobija se knjigovodstvena vrednost akcija.

43. Акције са више власника, подела и спајање акција?

Pravilo je da akcija pripada jednom licu ali suprotno nije zabranjeno, suvlasništvo na akciji može da
nastane u momentu osnivanja društva ili naknadno.
Interni odnos je odnos izmedju suvlasnika i njega ne uredjuje ZOPD a eksterni je odnos izmedju
suvlasničke zajednice prema AD.
Suvlasnici mogu ostvarivati pravo glasa i druga neimovinska prava isključivo preko zajedničkog
punomoćnika, a imovinska prava mogu preko zajedničkog ili suvlasnici ta prava vrše zajednički.
Zajednički punomoćnik je neki od suvlasnika, drugi akcionar ili treće lice i odredjuju ga svi suvlasnici uz
obaveznu overu potpisa.
Suvlasnici su solidarno odgovorni prema društvu za sve obaveze koje proizilaze iz akcije.

Podela akcija je način reorganizacije osnovnog kapitala AD kojim se povećava broj akcija društva i to
tako što se svaka akcija jedne klase deli na dve ili više akcija iste klase. Osnovni motiv za podelu akcija je
povećanje likvidnosti.
Spajanje akcija je postupak suprotan podeli i tim načinom reorganizacije osnovnog kapitala dolazi do
spajanja dve ili više akcija u jednu u okviru iste klase. Spajanjem se smanjuje ukupan broj akcija uz
istovremeno povećanje njihove nominalne vrednosti bez promene osnovnog kapitala društva. Najčešći
razlog za spajanje akcija je strah od delistiranja kacija sa berzanskog tržišta što se može desiti u situaciji
kada padne vrednost akcija društva tako da se približi nominalnoj vrednosti neophodnoj a održavanje na
listingu.

44. Појам и карактеристике обвезница?

Obveznice su dužničke prenosice i dematerijalizovane serijske hartije od vrednosti na ime, koje imaocu
daju pravo da od izdavaoca o dospelosti zahteva isplatu glavnice sa pripadajućom kamatom.
1) serijske hartije od vrednosti štp znači da se na izdavanje i trgovinu primenjuje Zakon o tržištu
kapitalajer one predstavljaju predmet kojim se može trgovati na organizovanom tržištu. Prenosive su,
obligacionopravne i novčane hartije od vrednosti jer u njima je inkorporisano odredjeno novčano
potraživanje prema izdavaocu. Ono se sastoji iz glavnice (iznos novca koji je imalac obveznice platio
izdavaocu) i kamate (zarada, mogu biti fiksne što je pravilo i promenljive).
Prema načinu obračuna kamata, obveznice mogu biti kamatne (izdaju se i po pravilu kupuju po
nominalnoj vrednosti) i diskontne (glase na odredjenu nominalnu vrednost i kupuju se sa popustom).
Razlike izmedju obveznice i akcije:
1) obveznice spadaju u dužničke a akcije u korporativne hartije od vrednost
2) imalac obveznice je poverilac izdavaoca a imalac akcije je član AD
3) imalac obveznice nema neimovinska prava u odnosu an AD dok su ova prava karakteristična za
akcionara.
4) potraživanje imaoca obveznice je uvek fiksno u smislu visine obaveze roka njenog dospeća a prihodi
od akcija su uvek varijabilni jer zavise od više faktora a pre svega da li je društvo ostvarilo dobit i da li je
donelo odluku o raspodeli dividendi.
5) obveznice se mogu izdati kao obezbedjene koje imaocima daju odredjeno svojstvo obezbedjenja a
akcije su uvek rizičan kapital štp znači da se prihodi od njih nikad ne mogu garantovati.
6) prihod od obveznica je kamata a prihod od akcija je dividenda
7) izdavalac obveznica može da bude svako pravno lice a izdavalac akcija samo AD
8) obveznice se mogu izdati kao zamenljive u akcije a akcije nikad ne mogu biti zamenjene u obveznice
ili neke druge serijske hartije od vrednosti.
9) obveznice se mogu izdavati ispod nominalne i tržišne vrednosti što je kod akcija zabranjeno
10) obveznice nemaju zaknom propisanu minimalnu nominalnu vrednost a akcije imaju
11) u slučaju otvaranja stečajnog postupka imaoci obveznica imaju bolji tretman u pogledu manirenja u
odnosu na akcionare.
45. Разлике акција и обвезница?
gornje pitanje
46. Посебне врсте обвезница?
Participativne obveznice: su vrsta koje svojim imaocima daju i pravo da učestvuju u raspodeli dobiti
izdavaoca. Kod nas nisu dozvoljene jer pravo da učestvuju u raspodeli dobiti pripada samo akcionarima.
Zamenljive obveznice: su posebna vrsta obveznica koje imaocima daju i pravo na zamenu u akcije
izdavoca. Samom izjavom imaoca se pretvaraju u akcije tako da izjava zamenjuje upis i plaćanje akija.
Ono je posledica pravila po kome se zamenljive obveznice ne mogu izdati po vrednosti koja je manja od
nominalne tj. računovodstvene.
Imaoci zamenljivih obveznica nemaju dvostruku niti hibridnu pravnu prirodu. Do momenta korišećenja
prava na zamenu oni su poverioci AD i u tom pogledu se ne razlikuju od imalaca drugih obveznica.
One imaju dvostruku vrednost, jednu predstavlja obveznica koa dužnička hartija a druga je ona koju joj
daje ovlapčenje za zamenu u akcije.
4 ograničenja vezana za izdavanje: one daju pravo na zamenu samo za obične akcije izdavaoca. Otuda je
zabranjeno izdavanje zamenljivih obveznica koje daju pravo na zamenu za povlašćene akcije.
Maksimalan broj zamenljivih obveznica je odredjen brojem odobrenih a neizdatih običnih akcija.
Zamenljive obveznice se mogu upisivati samo putem novčanih uloga. Minimalna emisiona vrednost
zamenljivih obveznica ne može biti niža od nominalne i tržišne vrednosti akcija za koje se mogu
zameniti.

47. Варанти и депозитне потврде?

Varanti su korporativne prenosive I dematerijalizovane serijske hov na ime koje imaocu daju pravo na
sticanje odredjenog broja akcija odredjene vrste I klase po odredjenoj ceni, odredjenog dana ili u
odredjenom period. Mora se utvrditi broj, vrsta I klasa akcija na čije sticanje se varant ovlašćuje, cena po
kojoj se akcije stiču I period tj. dan. Zamenljive obveznice I varanti imaju mnogo sličnosti pa se sva
pravila navedena kod zamenljivih obveznica primenjuju I na varante a suštinska razlika je. zameljive
obveznice su prvenstveno obveznice sa svim pravima koje imalac ovih hartija ima, a varanti slična prava
ne daju. Kupovinom varanta kupuje se pravo na sticanje akcija. U momentu kada ostvaruje svoje pravo na
sticanje imalac varanta mora da plati cenu za akcije koja je utvrdjena odlukom o izdavanju. Imalac
zameljive obveznice je kupovinom obveznice platio cenu za akcije I njegovo ovlašćenje se svodi na pravo
da obveznicu zameni za akciju.
Depozitne potvrde: domaći ulagači koji žele da ulažu u inostrane hov imaju dve mogućnosti: da u stranoj
zemlji direktno kupe akcije ili druge hov stranih izdavalaca ili da posredno investiraju u iste hartije tako
što će u domaćoj zemlji kupiti depozitne potvrde. Iz navedenog se zaključuje da su depozitne potvrde
instrument na tržištu kapitala koji domaćim ulagačima u njihovoj državi omogućava investiranje u
inostrane hov. Dve osnovne vrste depozitnih potvrda su nesponzorisane: izdaju I funkcionišu bez ikakvog
učešća stranog izdavaoca, I sponzorisane: podrazumevaju aktivno učešće stranog izdavaoca kako
prilikom izdavanja depozitnih potvrda tako I prilikom ostvarivanja prava imalaca depozitnih potvrda u
domaćoj zemlji.

48. Финансијски деривати?

Finansijski derivati su vrsta finansijskih instrumenata I iako mogu biti standardizovani I njima se može
trgovati na berzi oni nisu serijske hov. Obuhvataju brojne ugovore koje zaključuju učesnici na tržištu
kapitala a za koje je karakteristično da se izvršavaju odredjenog dana ili u nekom period nako zaključenja
ugovora I da njihova vrednost proizilazi iz vrednosti neke imovine. Predmet može biti svaka prenosiva
stvar ili pravo čija se vrednost vremenom može menjati. Lica koja zaključuju ugovor po pravilu ne
moraju posedovati imovinu koja služi kao osnova za izdavanje derivate jer se obaveza može izvršiti I
isplatom cene koja je u vezi sa vrednošću te imovine na tržištu. Najpoznatiji finansijski derivati su:
1) fjučersi I forvardi: spadaju u kateoriju ročnih poslova kod kojih se ugovorne strane obavezuju da izvrše
ugovor o prodaji odredjene imovine po unapred utvrdjenoj ceni odredjenog dana u budućnosti. Razlika
izmedju njih je u tome što su fjučersi standardizovani prenosivi ugovori kojima se može trgovati na berzi
a forvardi nestandardizovani I ostvaruju zaštitnu funkciju jer omogućavaju ugovornim stranama da se
zaštite od nepovoljne promene kursa predmeta forvarda.
2) opcije: opcijski sporazum je ugovor kojim se jednoj ugovornoj strain daje pravo da u odredjenom
period ili dana od saugovarača kupi ili da mu proda odredjenu stvar ili pravo po ugovorenoj ceni uz
obavezu plaćanja premije. 4 vrste opcija su najznačajnije: akcijske opcije, indeksirane opcije, valutne
opcije I opcije za prenosive ročne poslove. Prema ugovornoj strain koja ima pravo na kupivinu tj. prodaju
predmeta opcije dele se na:
a) kupovne: daju pravo sticaocu da od druge ugovorne strane o dospelosti kupi predmet opcije po unapred
utvrdjenoj ceni
b) prodajne: daju pravo sticaocu da drugoj ugovornoj strain o dospelosti proda predmet opcije po
utvrdjenoj ceni.
Zavisno od odnosa ugovorene I tržišne cene predmeta u trenutku zaključenja opcijskog sporazuma treba
razlikovati 3 vrste opcija:
a) diskontovane su one kod kojih je ugovorena cena u trenutku zaključenja ugovora niža od tržišne
b) opcije sa tržišnom vrednošću su one kod kojih je ugovorena cena jednaka tržišnoj ceni
v) premijske opcije obuhvataju sve one opcije kod kojih je ugovorena cena visa od tržišne cene
Imalac opcije nikada nema obavezu da kupi ili proda predmet opcije. To je samo pravo koje mmu se nudi
a da li će ga iskoristiti zavisi od odnosa tržišne I ugovorene cene.
3) svopovi: su vrsta finansijskih derivate kod kojih dve ugovorne strane razmenjuju novčane tokove u
budučnosti. Ugovorom se preciziraju datumi I načini obračuna novčanih iznosa koji se isplaćuju.
Najpoznatiji svopovi su kamatni I valutni.

49. Појам и врсте емисија серијских хартија од вредности?

Emisija serijskih hartija od vrednosti je složen zakonom uredjen postupak upisivanja hartija na
primarnom tržištu.
Prema vremenu kada se vrše emisije se dele na osnivačku (emisija za buduće društvo) i naknadnu (vrši je
izdavac nakon osnivanja).
Prema tome da li ulagači daju ulog za upis serijskih hartija od vrednost dele se na teretne (one su danas
pravilo) i besteretne (vezuju se za neke specifične načine povećanja osnovnog kapitala AD poput
povećanja iz neto imvine društva).
Prema prirodi uloga mogu biti novčane, nenovčane i mešovite.
Prema vezi emisije sa stranom državom postoji domaća (vriši je srpski izdavalac ulagačima u Srbiji),
strana ( vrši je strani izdavalac u stranoj državi) i prekograničnu ( obuhvata emisiju srpskog izdavaoca
ulagačima u inostranstvu i emisiju stranog izdavaoca ulagačima u Srbiji).
U zavisnosti od toga da li sam emitent organizuje emisiju razlikuju se neposredna i posredna.
Prema tome da li u postupku emisije učestvuje i preuzimalac emisije dele se na preuzete i nepreuzete.
Najznačajnija podela je na javne i nejavne.
Javna emisija je ona kod koje se serijske hartije od vrednosti javno nude. Zavisno od toga kome se nude
pravi se razlika izmedju ograničene (unapred odredjen krug lica kojima je upućena) i neograničene
(upućena javnosti i može da je prihvati svako lice). Osnovni pojam koji se vezuje za javnu emisiju je
javna ponuda. Javna ponuda je pravno sredstvo putem koga se vrši javna emisija akija. Ona je definisana
kao svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i putem bilo kog sredstva, a koje daje dovoljno podataka o
uslovima ponude i hartijama tako da se ulagaču omogući donošenje odluke o njihovom upisu.

50. Проспект за јавну емисију?

Da bi izdavalac mogao da uputi javnu ponudu za upis hartija od vrednosti on mora: da sačini prospekt u
skladu sa zakonom i da dobije odobrenje Komisije za hartije od vrednosti za objavljivanje prospekta i da
objavi prospekt na način propisan zakonom.
Prospekt je najznačajniji dokument koji sačinjava izdavalac koji namerava da uputi javnu ponudu za upis
serijskih hartija od vrednosti. Sve informacije u prospektu moraju da budu tačne i potpune.
Osnovni razlog obaveze objavljivanja prospekta je zaštita neukih investitora. Uvodjenjem obaveze
objavljivanja prospekta ublažava se tzv. informaciona asimetrija koja postoji izmedju izdavaoca i
potencijalnih ulagača.
Izuzeci od obaveze sačinjavanja i objavljivanja prospekta tako da javne ponude koje ne mora da prati
prospekt obuhvataju: 1) ponude upućene samo kvalifikovanim investitorima; 2) pnude upućene licima u
Srbiji čiji broj ne može biti veći od 100; 3) ponude upućene investitorima kji će za upisane hartije uplatiti
iznos od najmanje 50k e po investitoru; 4) ponude hartija čija pojedinačna nominalna vrednost iznosi
jamanje 50k e; 5) ponuda sa ukupnom naknadom za hartije koja je manja od 100k e pri čemu se ovaj
iznos računa tokom perioda od 12m; 6) ponude akcija koje se izdaju u zamenu za već izdate akcije iste
klase pod uslovom da se na ovaj način ne povećava osnovni kapital izdavaoca; 7) ponude hartija koje
preuzimalac nudi akcionarima ciljnog društva kao način plaćanja u ponudi za preuzimanje; 8) ponude
hartija koje se emituju u postupku statusne promene; 9) ponude akcija koje se dodeljuju postojećim
akcionarima umesto isplate dividendi; 10) ponude hartija koje se nude sadašnjim ili bivšim članovima
uprave ili zaposlenima.
Minimalna sadržina prospekta je detaljno propisana podzakonskim aktom Komisije i on mora da sadrži
rezime koji zakon pogrešno naziva skraćeni prospekt.
Nakon sačinjavanja izdavalac podnosi Komisiji zahteva za odobrenje objavljivanja prospekta i ona donosi
rešenje u roku od 10 radnih dana od prijema zahteva. Prospekt važi 12m od objavljivanja.
Odgovornost za prospekt je vanugovorna i preduslov za postojanje odgovornosti je da prospekt ima neki
nedostatak tj. da mu je sadržina manljiva. 3 vrste nedostatka prospekta: 1) prospekt može biti neistinit ali
samo ga bitna čini manljivim; 2) prospekt može biti nepotpun što znači da nedostaju informacije
neophodne za donošenje investicione odluke; 3) prospekt može biti obmanjujući, on je istinit i tačan ali
kod čitaoca stvara pogrešan utisak o većoj isplativosti ulaganja.
Subjekti odgovorni za nedostatke prospekta su izdavalac i njegovi članovi uprave i druga lica koja su
učestvovala u emisiji ili pripremi prospekta.

51. Преузимање емисије 3?

Izdavalac emisije može sam da organizuje postupak izdavanja hartija od vrednosti ili može da angažuje
posebno stručno lice koje će mu u tome pomoći. On se naziva preuzimalac emisije a radnje koje obavlja
su radnje preuzimanja tj pokroviteljstva.
Reč je o licu koje će svojim specijalizovanim znanjima pomoći izdavaocu prilikom preduzimanja brojnih
radnji u vezi sa emisiom počev od ispitivanja tržišta preko savetovanja sačinjavanja prospekta podnošenja
zahteva za odobravanje prospekta Komisiji do garantovanja uspeha javne prodaje.
Najznačajnija podela preuzimalaca emisije je prema vrsti i čvrstini obaveza koje imaju. Kod nas se pravi
razlika izmedju pokrovitelja i agekta kao dve vrste potencijalnih pomoćnika izdavaoca.
Pokrovitelj je definisan kao lice koje obavlja poslove u vezi sa ponudom i prodajom hartija od vrednosti
uz obavezu otpuka svih neprodatih hartija. Ovlašćenja agenta su uža jer on obavlja samo poslove u vezi
sa ponudom i prodajom hartija bez obaveze njihovog otkupa od izdavaca. Pokrovitelj garantuje izdavaocu
uspešnost emisije dok agent to ne radi.
Prema obimu obaveze otkupa može biti potpuno ( znači da se pokrovitelj obavezuje da otkupi celu
emisiju a onda je preprodaje ulagačima, druga varijanta se sastoji u tome da se preuzimalac obavezuje da
otkupi samo one hartije koje ne budu prodate investitorima do kraja roka za upis) i delimično ( ono kod
koga se preuzimalac obavezuje da otkupi samo deo neprodatih hartija od vrednosti do isteka roka za
upis).

52. Појам и значај минималног основног капитала акционарског друштва?

Osnovni kapital je tradicionalno jedan od najznačajnijih pojmova prava AD. On se utvrdjuje osnivačkim
aktom i statutom a obavezno se upisuje u Registar.
ZOPD iz 2004. je osnovni kapital definisao kao razliku izmedju imovine i obaveza društva tj. kao ukupnu
vrednost akcija.
Novi ZOPD menja definiciju i definiše ga kao novčanu vrednost upisanih uloga akcionara u društvo koja
je registrovana.
Umesto ukupne nominalne vrednosti akcija sada se osnovni kapital izračunava preko novčane vrednosti
upisanih uloga.
Zakonom je proisan minimalni osnovni kapital u visini od 3m dinara za svako AD. Osnivači imaju
slobodu da odrede osnovni kapital veći od minimalnog.
Zaštita koju pruža je prividna jer nema garancije da društvo nakon izvršene radnje neće postati
prezaduženo ili insolventno. Osnovni kapital je deo pasive bilansa stanja AD a za poverioce je od značaja
imovina društva koja je deo aktive.
53. Поделе капитала акционарског друштва?
Nominirani i nenominirani: ovo je računovodstvena podela kapitala. Pasiva bilansa stanja se deli na
sopstveni i pozajmljeni kapita a kriterijum je postojanje obaveze vraćanja kapitala. Sopstveni kapital se
deli na nominirani i nenominirani.
Nominirani je podeljen na akcije i izjednačava se sa pojmomo osnovnog kapitala.
Nenominirani je sopstveni kapital društva koji nije podeljen na akcije i njega AD ne mora da ima. Njega
čine nerasporedjena dobit iz tekuće ili ranijih godina i sve vrste rezervi.
Izdati i neizdati kapital: odgovara podeli na izdate i odobrene akcije jer izdati kapital čine izdate akcijea
neizdati čine odobrene akcije.
Izdati kapital predstavlja zbir nominalnih vrednosti emitovanih akcija.
Neizdati kapital čine akcije čije je izdavanje odobreno ali koje još uvek nisu izdate.
Statutom ili odlukom skupštine se može dati ovlašćenje odboru direktora tj. nadzornom odboru da
odobrene akcije izda u odrejdnom roku i taj rok ne može da bude duži od 5g i može se izmenom statuta ili
odlukom skupštine neograničen broj puta produžavati.
Svrha je da se pojednostavi postupak povećavanja osnovnog kapitala prenošenjem ovlašćenja sa
skupštine na upravu.
3 ograničenja za odobreni kapital: broj odobrenih akcija uvek mora biti manji od polovine broja izdatih
običnih akcija, odobrene akcije se mogu izdavati samo u slučaju povećanja osnovnog kapitala društva
novim ulozima ili za ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica i varanata i akcionari imaju pravo
prečeg upisa odobrenih akcija a ono se može ograničiti ili isključiti samo na osnovu skupštinske odluke
koja je doneta ¾ većinom.
Upisan, uplaćen i neuplaćen kapital: akcijekoje reprezentuje osnovni kapital moraju biti upisane tj.
moraju imati svog imaoca. Ako su akcionari izvršili svoju obavezu unošenja uloga u celosti neuplaćenog
kapitala nemaa upisan i uplaćen kapital su istovetni. Neunošenjem uloga u celosti nastaje tzv. neuplaćeni
kapital (razlika izmedju upisanog i uplaćenog kapitala).

54. Принцип одржавања основног капитала и ограничење плаћања акционарима?

3 grupe pravila:
1) kompanijskopravna pravila koja treba da obezbede da osnovni kapital društva zaista i bude unet u
društvo.
2) za samo održavenje već formiranog osnovnog kapitala. Ovde se ima u vidu zaštita osnovnog kapitala
društva prilikom svakodnevnog obavljanja aktivnosti. Tu se izdvaja pravno uredjenje 4 instituta:
ograničenje plaćanja akcionarima, dužnost sazivanja sednice skupštine u slučaju značajnog gubitka
kapitala, sticanje sopstvenih akcija i zabrana pružanja finansijske podrške za sticanje svojih akcija.
Obaveza održavanja osnovnog kapitala ne znači njegovu nepromenljivost. Kompanijsko pravo dozvoljava
promene osnovnog kapitala u pravcu njegovog povećanja ili smanjenja ali se one mogu vršiti samo u
zakonom propisanom postupku. Postupak povećavanja osnovnog kapitala u osnovi odgovara prvoj grupi
pravila jer se ovim postupkom formira novi osnovni kapital. Smanjenje osnovnog kapitala je osoben
postupak u kome centralno mesto ima zaštita poverilaca AD.
Kad AD izvrši neku isplatu akcionarima u bilansu stanja dolazi do dve promene: u aktivi se smanjuje
imovina a u pasivi se smanjuje sopstveni kapital. Posledica isplate je snižavanje vrednosti neto imovine
društva a time poverioci društva postaju izloženiji priziku neizvršenja njegovih obaveza.
Primena ovog instituta je vezana isključivo za odredjene isplate koje AD vrši svojim akcionarima. Isplate
drugim licima ostaju van okvira pravila o ograničenjima plaćanja. Ograničenja plaćanja se odnose samo
na ona plaćanja koja se akcioanrima daju po osnovu članstva u društvu.
Da bi društvo moglo da izvrši navedene isplate potrebno je da se ispune dva testa:
1) test bilansa stanja: prema ovom testu kapital koji se može podeliti akcionarima se objašnjava preko
kategorija bilansa stanja. Isplate akcionarima se mogu vršiti samo ako je prma poslednjim godišnjim
finansijskim izveštajima neto imovina društva veća od uplaćenog osnovnog kapitala društva uvećanog za
rezerve koje se ne mogu koristitit za isplate akcionarima.
2) test bilansa uspeha: prema ovom testu visina kapitala koji se može raspodeliti kacionarima se definiše
kategorijama koje su sastavni deo ovog bilansa. Prema njemu najveći iznos kapitala koji se može
raspodeliti akcionarima odgovara zbiru vrednosti ostvarene nerasporedjene dobiti prehodne poslovne
godine, nerasporedjen dobiti iz ranijih godina, slobodnih rezervi, umanjenih za nepokrivene gubitke iz
prethodnih godina i sredstava koja se moraju uneti u zakonske i statutarne rezerve.
Isplate akcionarima izvršene suprotno pravilima o ograničenjima plaćanja radjaju gradjanskopravnu
(obaveza povraćaja primljenog, zastareva u roku od 5g od isplate) i kaznenopravnu odgovornost
(privredni prestup).

55. Повећање основног капитала акционарског друштва новим улозима?

Redovan uobičajen i poželjan način povećanja osnovnog kapitala. Kod njega društvo izdaje nove akcije a
zauzvrat dobije uloge od lica koja su te akcije upisala.
3 ograničenja povećanja osnovnog kapitala:
1) uplata ranijeg uloga: odluka o povećanju se može doneti tek nakon potpune uplate tj. unosa uloga za
ranije izdate akcije. 2 izezuetka od tog pravila: ako se odluka o izdavanju akcija donosi po osnovu
povećanja osnovnog kapitala koje je rezultat statusne promene i ako se povećavanje osnovnog kapitala
vrši nenovčanim ulozima pod uslovom da se oni odmah u celosti unose u imovinu društva.
2) način odredjivanja emisione cene akcija: emisiona cena treba da bude veča ili jednaka nominalnoj i
tržišnoj vrednosti akcija., Ona treba da bude najmanje jednaka većoj od nominalne i tržišne vrednosti
akcija.
3) pravo prečeg upisa akcionara: ovo pravo onemogućava društvo da odredi ko će upisivati
novoemitovane akcije jer prioritet u tom pogledu imau postojeći akcionari. Zakonom je propisana
minimalna sadržina odluke o povećanju kapitala novim ulozima. Medju tim elementima poseban značaj
ima odredivanje prava uspešnosti emisije. To je procenat ili broj akcija koje moraju biti upisane kako bise
emisija smatrala uspešnom.
Upis akcija se vrši popunjavanjem upisnice od strane ulagača. Od upisa i upisnice treba razlikovati
ugovor o upisu akcija koji nastaje prihvatom ponude od strane AD. Ugovor o upisu akcija ima dvostruku
pravnu prirodu: korporativnu i obligacionopravnu.
Protekom roka za upis akcija emisija može da bude neuspela (ona emisija kod koje nije upisan dovoljan
broj akcija tj. nije predjen prag uspešnosti) i uspela. (AD podnosi zahtev za upis novemitovanih akcija i
njihovih imalaca u Centralni registar u roku od 5 radnih dana od isteka roka za upis).

56. Условно повећање основног капитала акционарског друштва?

Uslovno povećanje je vrsta povećanja koja omogućava imaocima da ostvare pravo na zamenu za akcije ili
pravo na sticanje akcija. Ono se sprovodi u obimu potrebnom za: ostvarivanje prava imalaca zamenljjivih
obveznica na konverziju u obične akcije društva, ostvarivanje prava imalaca varanata na kupovinu akcija
društva i ostvarivanje prava zaposlenih članova uprave društva tj. sa njima povezanih lica na kupovinu
akcija društva.
Uslovno povećanje podrazumeva ispunjenost 3 uslova: da postoje lica koja imaju posebna prava na
zamenu za akcije ili na sticanje akcija, iznos povećanja osnovnog kapitala ne može biti veći od 50%
osnovnog kapitala (izuzetak za ostvarivanje statutarnih prava zaposlenih i članova uprave tada iznos ne
može preći 3% osnovnog kapitala) i skupština AD mora doneti odluku o uslovnom povećanju.
Do stvarnog povećanja akcija dolazi na 2 načina: upisom akcija i unošenjem uloga ili bez upisa akcija i
unošenja uloga. Zakonom je predvidjeno ograničenje prema kome se akcije mogu izdati u zamenu za
zamenljive obveznice asmo ako se razlika izmedju iznosa za koji su izdate te obveznice i iznosa
osnovnog kapitala koji predstavljaju te akcije pokrije iz rezervi raspoloživih zatenamene ili uplatom
odgovarajućeg novčanog iznosa od strane imalaca tih obveznica.
Ako je povećanje osnovnog kapitala uspelo AD podnosi zahtev za upis u orku od 5 radnih dana od istekla
roka za upis. Nakon upisa društvo ima 8 dana da registruje povećanje u APR.

57. Повећање основног капитала акционарског друштва из нето имовине друштва?

Vrsta povećanja kod koga se nerasporedjena dobit i rezerve pretvaraju u osnovni kapital društva.
Pored postojanja nerasporedjene dobiti tj. slobodnih rezervi drugi uslov je da društvo ne sme iskazati
gubitak u finansijskom izveštaju na osnovu koga se donosi odluka o pvoećanju osnovnog kapitala.
Nema unošenja nove imovine u društvo i ne menja se aktiva niti soopstveni kapital društva .
Da bi AD koje podleže reviziji moglo da sprovede povećanje iz neto imovine odluka mora da se donese
na osnovu finansijskog izveštaja koga prati pozitivno mišljenje revizora.
Smatra se da nerasporedjena dobit i rezerve pripadaju akcionarima a pravo na sticjanje akcija pripada i
društvu po osnovu sopstvenih akcija.
Pravil oje da akcije stečene na ovaj način daju pravo na dividendu za celu poslovnu godinu u kojoj je
doneta odluka o povećanju. Zakonom je dozvoljeno AD da odlukom o povećanju kapitala iz neto imovine
odstupi od ovog pravila u dva pravca: da besplatne akcije ne daju pravo na dividendu za celu poslovnu
godinu i da akcije stečene povećanjem osnovnog kapitala iz neto imovine mogu učestvovati u raspodeli
dividendi i za prethodnu godinu pod uslovom da je ta podluka doneta pre odluke o raspodeli dobiti za
prethodnu godinu.

58. Редовно смањење основног капитала акционарског друштва – појам, поступци, технике,
одлука, једнак третман акционара, регистрација, доња граница?
Zakonom uredjen postupak umanjenja vrednosti osnovnog kapitala. Načelno je pravilo da se zabranjuje
smanjenje osovnog kapitala osim pod uslovima i u postupku propisanom zakonom.
Cilj je zaštita poverilaca i akcionara.
Postoje 2 postupka smanjenja redovan i pojednostavljen, a razlika je višestruka: redovan postupak je opšti
a pojednostavljen je izuzetak, redovan je uredjen celovito a kod pojednostavljenog su uredjene samo
specifičnosti, zakonom nije propisan cilj postupka redovnog smanjenja a pojednostavljen postupka može
voditi samo radi sprovodjenja zakonom tačno odredjenog cilja, u redovnom postupku smanjenja se
primenjuju pravila o zaštiti poverilaca a u pojednostavljenom nema potrebe za posebnom zaštitom
poverilaca, redovan postupak podrazumeva smanjivanje osnovnog kapitala uz isplatu akcionarima a
pojednostavljen nema iznošenja vrednosti iz društva.
3 tehnike smanjenja: smanjivanje nominalne vrednosti akcija, poništaj sopstvenih akcija društva i
povlačenje i poništaj akcija u posedu akcionara (najredja je i može se koristiti samo ako je ta mogućnost
bila predvidjena statutom pre nego što je izvršen upis akcija koje se povlaće i poništavaju ili ako se
odluka o smanjenju osnovnog kapitala povlačenjem i poništenjem akcija donese uz saglasnost svakog
akcionara čije se akcije povlače i poništavaju.
Donošenje odluke je u nadležnosti skupštine AD i donosi se kvalifikovanom većinom 3/4. Izuzetno,
odluku o smanjenju može doneti i odbor direktora tj. nadzorni odbor ali samo ako se smanjenje sprovodi
poništajem sopstvenih akcija društva. Organ uprave ima pravo na poništaj u dva slučaja: ako je u z
ovlašćenje skupštine za sticanje sopstvenih akcija dobio i ovlašćenje za njihov poništaj i kada društvo nije
u zakonom propisanim rokovima otudjilo sopstvene akcije a bilo je u obavezi.

59. Заштита поверилаца у поступку смањења основног капитала и поједностављено

смањење?
Srpsko pravo je prihvatilo rešenje prema kome poverioci imaju pravo na obezbedjenje potražživanja.
Da bi poverioci mogli da koriste pravo na obezbedjenje potraživanja moraju da budu informisani o tome
da je usvojena odluka o smanjenju osnovnog kapitala i to informisanje se vrši na 2 načina:objavljivanjem
odluke (APR) i individualnim obaveštenjem (AD).
Da bi poverioci imali pravo na zaštitu moraju ispuniti 2 uslova: podnošenje zahteva za obezbedjenje
potraživanja AD u roku od 3m od registracije odluke o smanjenju i u obzir dolaze sva potraživanja bez
obzira na pravni osnov ili sadržinu. (potraživanja moraju da nastanu pre isteka roka od 30 dana od objave
odluke o smanjenju osnovnog kapitala.
Pravo na obezbedjenje nemaju 2 kategorije lica: poverioci čija potraživanja spadaju u prvi ili drugi
stečajni isplatni red i poverioci čije je potraživanje već obezbedjeno.
Kad dobije zahtev poverioca društvo može da izmiri potraživanje ili da da obezbedjenje, u roku od 2m od
isteka 3m roka od dana objave odluke o smanjenju osnovnog kapitala. Poverioci koji ne dobiju
obezbedjenje svog potraživanja imaju pravo na tužbu u roku od 1m po proteku roka unutar koga je
društvo trebalo da da obezbedjenje.
Poverioci su dodatno zaštićeni: smanjenje osnovnog kapitala suprotno odredbama o zaštiti poverilaca je
inkriminisano kao privredni prestup i aAD je zabranjeno da vrši isplate akcionarima ako ne obezbedi
potraživanja svih poverilaca koji su podneli blagovremeni zahtev.
Odredbe o zaštiti poverilaca se ne primenjuju u sledećim situacijama: kada se poništavaju u potpunosti
uplaćene sopstvene akcije koje je društvo besteretno steklo, kada se akcije koje su u potpunosti uplaćene
povlače i poništavaju isplatom na teret sredstava rezervi koje se mogu koristiti za te namene, kada se kod
akcija bez nominalne vrednosti njihovim povlačenjem i poništenjem istovremeno povećava učešće
preostalihakcija u osnovnom kapitalu društva i kada se sa povlačenjem i poništenjem akcija istovremeno
izdaju nove akcije u nominalnoj vrednosti ppovučenih akcija.
Pojednostavljeno smanjenje je postupak smanjenja koji AD sprovodi bez obaveze zaštite svojih
poverilaca. Kod nas su dozvoljena 2 takva postupka:
1) smanjenje osnovnog kapitala radi pokrića gubitka: AD mogu smanjiti osnovni kapital bez vodjenja
računa o interesima poverilaca ako je cilj smanjenja pokriće gubitaka društva. Na taj način se u suštini
vrši jedna računovodstvena operacija kojom se na strani aktive bilansa stanja smanjuju gubici a za isti
iznos se na strani pasive smanjuje osnovni kapital. 2 ograničenja: ne može se vršiti ako društvo ne
raspolaže nerasporedjenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti u te svrhe i iznos smanjenja je
limitiran iznosom gubitka koje je društvo iskazalo.
2) smanjenje osnovnog kapitala pretvaranjem u rezerve: deo osnovnog kapitala pretvara se u namenske
rezerve. 2 posebna pravila: rezerve koje se formiraju ili povećavaju spadaju u kategoriju namenskih
rezervi koje mogu služiti samo za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto
imovine društva i iznos formiranih ili povećanih rezervi ne može da bude veći od 10% umanjenog
osnovnog kapitala društva.
Smanjenje osnovnog kapitala po bilo kom osnovu ne može dovesti do pada osnovnog kapitala ispod
granice minimalnog osnivačkog kapitala. Nakon smanjenja osnovni kapital AD mora biti najmanje jednak
3m dinara. Izuzetak postoji u slučaju da AD donese odluku kojom se istovremeno osnovni kapital društa
smanjuje po jednom osnovu i povećava po drugom osnovu.

Треће питање

1. Стицање сопствених акција?

Sopstvene akcije su akcije društvačiji je imalac društvo. Ova osnovna definicija je zakonom proširena:
sopstvenim akcijama se smatraju i akcije koje društvo stekne preko trećeg lica i uvedena je pretpostavka
da je sticanjem akcija kontrolnog društva od strane njegovog kontrolisanog društva kontrolno društvo
steklo sopstvene akcije.
Ne predstavljaju posebnu vrstu ili klasu akcija nego su to akcije koje je drušvo izdalo tj. koje već postoje
ali koje se zbog činjenice da im je društvo imalac nalaze u posebnom režimu.
2 načina sticanja:
1) originarno sticanje: AD se zabranjuje da upisuje sopstvene akcije što obuhvata upis akcija pri
osnivanju i upis pri povećanju osnovnog kapitala. Zabranjeno je upisivanje akcija kontrolnog društva od
strane kontrolisanog, zabranjeno je trećem licu da upisuje akcije kontrolnog društva u svoje ime a za
račun kontrolisanog i postoji fikcija prema kojoj ako neko lice upiše akcije u sovje ime a za račun društva
smatraće se da je to lice upisalo akcije za svoj račun.
2) derivativno sticanje: obuhvata sticanje akcija na sekundarnom tržištu od akcionara.
4 uslova za sticanje:
1) odluka nadležnog organa: u nadležnosti skupštine koja donosi ovlašćujuću odluku koja mora da sadži
uslvoe sticanja i raspolaganja akcijama tj.: maksimalan broj akcija koje se mogu steći, rok u kome se
sopstvene akcije moraju steći, maksimalna i minimalna cena i način raspolaganja stečenim akcijama. 2
izuzetka od nadležnosti skupštine: prvi se primenjuje samo na javna AD kada je sticanje sopstvenih akcija
nužnoda bi se sprečila veća i neposredna šteta za društvo, drugi izuzetak se odnosi na sticanjeakcija radi
raspodele zaposlenima u društvu ili u povezanim društvima kao i za davanjae naknade članovima uprave i
postoje 2 dodatna uslova: ovo pravo uprave mora biti predvidjeno statutom AD i neophodno je da društvo
ima posebne rezerve koje se mogu koristiti samo za te namene.
2) maksimalan procenat: zbir svih nominalnih tj. računovodstvenih vrednosti ne može preći 10%
osnovnog kapitala kod javnih tj. 20% kod nejavnih društva.
3) unošenje uloga: samo u potpunosti uplaćene akcije amogu biti stečene od strane društva kao sopstvene
akcije.
4) ograničenje plaćanja: sticanje sopstevnih akcija se iz ugla prenosa imovine sa AD na akiconara može
pomatrati kao alternativa isplati dividende
Sticanje sopstvenih akcija sprovodi odbor direktora tj. izvršni odbor poštujući princip jednakog tretmana i
princip srazmernosti. Taj postupak se ne primenjuje u 2 situacije: kada postoji neki od izuizetaka od
primen uslova za sticanje sopstvenih akcija i kada odbor direktora tj. izvršni odbor javnog AD ima
izvorno ovlašćenje da donese odluku o sticanju sopstvenih akcija.
Pravne posledice:
1) suspenzija glasačkih prava: na taj način se članovi uprave žele onemogućiti da na sednici skupštine
glasaju a svoje predloge na osnovu sopstenih akcija.
2) oduzimanjeekonomske koristi
3) minimalne informacije u godišnjem izveštaju: razlozi sticanja sopstvenih akcija, vrstu, klasu, broj i
nominalnu tj. računovodstvenu vrednost akcija i procenat osnovnog kapitala koji predstavljaju.
4) obaveza otudjenja, raspodele ili poništaja: moraju se otudjiti u orku od 1g od sticanja. Izuzetak kada
društvo sticanjem sopstvenih akcija predje dozvoljeni maksimalan procenat sopstvenih akcija jer je tada
drušvo u obavezi da višak akcija preko dozvoljenog procenta otudji u roku od 3g od sticanja.
Za sopstvene akcije stečene u skladu sa zakonom a na osnovu odluke skuppštine ne postoje posebna
pravila ali u 2 slučaja kada uprava donosi zakonitu odluku o sticanju sopstvenih akcija zakon poznaje 2
specifična pravila: ako su sopstvene akcije stečene kako bi se sprečila veća i neposredna šteta po društvo
društvo njima raspolaže u skladu sa propisima koji uredjuju tržište kapitala, ako su sopstvene akcije
stečene radi raspodele zaposlenima ili za nagradjivanje direktora postoji obaveza njihove raspodele u roku
od 1g od sticanja.
Zakonom su uredjene i 3 situacije otudjenja sopstvenih akcija: 1) odluku o otudjenju donosi odbor
direktora tj. nadzorni odbor i to u skladu sa uslovima navedenim u odluci skupštine; 2) AD koji to
svojstvo imaju na dan donošenja odluke o otudjenju imaju pravo preče kupovine a tek ako oni ne iskoriste
to pravo akcije se mogu ponuditi i trećim licima; 3) prilikom odredjivanja cene po kojoj se otudjuju
sopstvene akcije primenjuju se pravila o emisionoj ceni.
Na sticanje sopstvenih akcija zamenljivih obveznica i varanata se shodno primenjuju odredbe o uslovima
za sticanje sopstvene akcije a zakonom je propisana samo jedna pravna posledica sticanja sopstvenih
zamenljivih obveznica i varanata – obaveza odbora direktora tj. nadzornog odbora da bez posebne odluke
skupštine ove serisje hartije od vrednosti odmah po sticanju poništi.
Prihvatanje sopstvenih akcija kao sredstva obezbedjenja od strane društva ili trećeg lica za račun društva
bi trebalo da podleže istim ograničenjima kao i sticanje sopstvenih akcija na sekundarnom tržištu. Naše
pravo zabranjuje AD da neposredno ili posredno uzima u zalogu akcije koje je samo izdalo.

2. Пружање финансијске подршке за стицање својих акција?

Pružanje finansijske podrške obuhvata svaku pravnu radnju AD učinjenu direktno ili indirektno u korist
lica koje namerava da stekne ili je većsteklo njegove akcije a u cilju omogućavanja ili olakšavanja
sticanja akcija tj. smanjenja ili oslobodjenja od obaveza preuzetih povodom izvršenog sticanja.
1) direktna i indirektna finansijska podrška: Pružalac podrške je AD koje finansira sticanje svojih akcija,
a korisnik može biti svako pravno ili fizičko lice koje je steklo ili namerava da stekne akcije finansijera.
Ako u pravno mposlu učestvuju samo ova lica onda je reč o direktnoj podršci a ako se izmedju davaoca i
primaoca nalaz jedno ili više lica onda se radi o indirektnoj podršci.
Prema vremenu kada su izvršene sve zabranjene radnje pružanja finansijske podrške AD sae mogu
klasifikovati u prethodne (pravne radnje učinjene pre ili za vreme sticanja akcija) i naknadne (pravne
radnje AD učinjene malpm stocamka akcija).
Finansijska podrška je zabranjena samo ako je data u cilju sticanja ili zadržavanja već stečenih akcija
davaoca podrške.
Naš zakon zabranjuje pružanje finansijske pomoći u šta spada: davanje poklona, pružanje obezbedjenja,
prodaja ispod ili kupovina iznad tržišne vrednosti, davanje kredita i plaćanje avansa.
Za postupanje protivno zabrani pružanja finansijske podrške postoji gradjanskopravna (ništavost pravnog
posla) i kaznenopravna sankcija (privredni prestup)
3. Појам акционара и начело једнаког третмана?
Zakoniti imalac akcije je fizičko ili pravno lice koje ima formalnu (ovlašćenje za raspolaganje akcijama i
vršenje prava iz akcija a zasniva se na ispunjenju čisto formalnih uslova) i materijalnu legitimaciju za
vršenje prava iz akcije prema AD. Pretpostavlja se da ako jedno lice ima formalnu da ima i materijalnu
legitimaciju.
Prema ZOPD akcionarom se u odnosu prema AD i trećim licima smatra lice koje je kao zakoniti imalac
akcije upisano u Centralni registar.
ZOPD poznaje princip jednakog tretmana akcionara: svi akcionari se pod jenakim okolnostima tretiraju
na jednak način. Ovaj princip ima relativan zaštitni karakter i primenjuje se podjednako i na većinske i na
manjinske akcionare.
Da bi postojala povreda pored same radnje potrebno je da budu ispunjena još 2 negativna uslova: da ne
postoji opravdan razlog za izvršenu radnju i da ne postoji saglasnost akcionara. Radnja mora da ispunjava
i 3 edodatna uslova: pogodnost – ona mora biti pogodna za ostvarivanje interesa društva, neophodnost –
da ne postoji druga mera kojom bi se mogao ostvariti isti efekat ali bez povrede načela jednakog tretmana
i srazmernost – mora postojati srazmera izmedju štete od povrede i koristi koju odrejdnea radnja donosi
društvu.

4. Право гласа акционара?

Pravo glasa je najznačajnije neimovinsko pravo akcionara i ono se ostvaruje jednostranom izjaovm volje
akcionara upućenom društvu na skupštinskim sednicama. Ako se akcionar opredeli za glasanje on ima 3
opcije za svaku tačku dnevnog reda: da glasa za predlog, da glasa protiv predloga ili da bude uzdržan.
Akcionar koji ne želi da glasa ima 2 mogućnosti: da ne dodje na sednicu i da dodje na sednicu ali da ne da
glas.
Pravo glasa treba razlikovati od prava učešća u radu skupštine jer je to pravo akcionara da prisustvuje
skupštinskoj sednici i da učestvuje u diskusiji o tačkama dnevnog reda.
Pravo glasa je člansko pravo što znači da ga može ostvariti samo akcionar ili lice koje on ovlasti i njega
nemaju: imaoci varanata, imaoci zamenljivih obveznica, zalogoprimci i plodouživaoci akcija. Ono je
neraskidivo vezano za akciju i ne može se odvojiti.
Princip srazmernosti: U pravu AD se polazi od principia srazmernosti prema kome srazmera u kojoj
akckionari učestvuju u snošenju rizika treba da odredjuje srazmeru njihovog učestvovanja u upravljanju
društvom. Naše pravo prihvata ovaj princip.
Princip jedinstvenog vršenja glasačkih prava: kada akcionar poseduje više glasačkih pakcija istog društva
postavlja se pitanje da lise glasačka prava moraju ostvarivati jedinstveno ili je dozvoljeno različito
glasanje po različitim akcijama. Naše pravo prihvata koncept jedinstvenog vršenja glasačkih prava jer je
akcionar dužan da po konkretnom pitanju glasa sa svim glasovima kojima raspolaže na isti način.
(izuzetci: kumulativno glasanje i punomoćnik koji zastupa veći broj akcioanara da glasa odvojeno za
svakog od akcionara).
Princip javnog glasanja: prema načinu sprovodjenja glasanje može da bude javno i tajno. Javno je
dispozitivno koje se pretpostavlja a tajno se može uvesti trajno statutom ili poslovnikom skupštine ili
privremeno odlukom skupštine sa važenjem samo za tu sednicu ili za jedno pitanje.
Isključenje prava glasa: isključenje prava glasa je institut kojim se onoemogućava konkretnom akcionaru
da glasa o tačno odredjenoj tački u odnosu na koju on ima posebno izražen lični interes. Akcionar ne
može glasati na sednici na kojoj se odlučuje o: oslobadjanju ili smanjenju obaveza koje on ima prema
društvu, pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega ili odobravanju poslova u kojima taj akcionar
ima lični interes.
Ovo pravo se odnosi samo na pravo glasa a sva druga prava akcionar zadržava i ona ni na koji način nisu
ograničena.

5. Уговори о гласању?
Ugovori o glasanju: akcionar može zaključiti ugovor kojim se obavezuje da svoje pravo glasa na skupštini
vrši na odredjen način ili da ga uopšte ne vrši. Oni se zaključuju izmedju dva ili više lica od kojih
najmanje jedno mora da bude akcionar a druga ugovorna strana mogu biti akcionari ili druga lica.
(ortakluk). Pravi se razlika izmedju ugovora o glasanju kod kojih su ugovorne strane samo akcionari istog
AD i uguvora o glasanju koje zaključuju najmanje jedan akcionar i jedan neakcionar.
Ugovorna obaveza akcionara se moće odnositi na tačno odredjenu odluku iz nadlećnosti skupštine, na
odredjenu vrstu odluka ili na sve odluke AD.
Kod nas su predvidjene 2 vrste ništavih ugovora o glasanju: ništavi su ugovori kojim se akcionar
obavezuje da će glasati po predlozima ili uputstvima AD ili člana uprave i ugovori kojim se kacionar
obavezuje da će vršiti pravo glasa na odredjen način u zamenu za pogodnosti ili druge usluge koje mu
odobri društvo ili član uprave društva.

6. Право акционара на дивиденду?

Dividenda predstavlja imovinsko pravo akcionara, ona je osnovni prihod od akcije i ona se može
isplaćivati samo iz sredstava sa kojima AD može slobodno raspolagati.
AD može da odluči da sva svoja sredstva reinvestira ili upotrebi za neke posebne namene da sva sredstva
podeli akcionarima u vidu dividendi ilida deo sredstava upotrebi za raspodelu dividendi a drugi deo za
reinvestiranje.
Prema vremenu donošenja odluke dividende mogu biti redovne i privremene. Kod nas se dozvoljava da
AD isplaćuju akcionarima dividende i tokom poslovne godine tj. izmedju dve redovne skupštinske
sednice (privremene dividende) i osnovni uslov za to je nepostojanje statutarne odredbe drugačije
sadržine.
Prema načinu plaćanja mogu biti u novcu, akcijama ili stvarima i pravima. Kod nas su dividende po
pravilu novčane a dividende u stvarima i pravima nisu dozvoljene.
Uslovi: da bi se akcionarima isplatila dividenda moraju se kumulativno ispuniti 3 uslova: da postoje
raspoloživa sredstva (ostvarena dobit u tekućoj godini ne znači automatski da postoje raspoloživa sredstva
za raspodelu dividendi jer se iz dobiti društva prvo moraju sanirati svi gubici iz ranijih godina), da je
odluku doneo nadležni organ ( u Srbiji je odluka o raspodeli dividendi ackionarima u nadležnosti
skupštine AD) i da isplata nije suprotna institutu ograničenja plaćanja.
Pravo na dividendu je pravo svakog kacionara bez obzira na vrstu i klasu akcija koje poseduje. Izuzetak
predstavljaju sopstvene akcije.
Akcionari su promenljiva kategorija i pravo na dividendu se mora vezati za akcionare kojito svojstvo
imaju na odredjeni dan koji je poznat kao dan dividende (on se odredjuje odlukom o raspodeli dividendi
samo onda kada statutom to nije učinjeno ili je statutom predvidjen samo način utvrdjivanja ovog dana u
kom slučaju se odlukom odredjuje dan u sklasdu sa načinom definisanim statutom).
Prilikom raspodele dividendi svi akcionari pod jednakim okolnostima moraju bititretirani na jednak način.
Izuzetak: akcionari različitih klasaakcija mogu imati različita prava u pogledu isplate dividendi. Imaoci
povlašćenih akcija imaju privilegovan tretman prilikom isplate dividendi u odnosu na imaoce običnih
akcija a različite klase povlašćenih kacija se najčešće razlikuju u pogledu prava na prioritetnu isplatu
dividendi.
Odlukom o raspodeli dividendi se odredjuje da li će dividenda biti u novcu što je pravilo ili u akcijama.
Za plaćanje dividende u akcijama se primenjuju dva pravila: ova odluka mora biti odobrena od strane
akcionara klase akcija u kojoj se takvo plaćanje vriši i svakom akcionaru se plaćanje dividende vrši u
akcijama klase kojoj pripada. Zakonom je zabranjeno isplaćivanje medjudividende u akcijama ali samo
ako ovu odluku odnosi organ uprave.

7. Право располагања акцијама и правима из акција?

Pods pravom raspolaganja akcijama se prvenstveno podrtazumeva pravo akcionara da prenese pravo
svojine na akcijama na drugo lice. Kao vid raspolaganja akcijama trebsa smatrati i davanje akcija u
zalogu. Pored raspolaganja akcijama akcionarima je dozvoljeno da raspolažu pravima iz akcija. Jedini
izuzetak je predvijden za pravo glasa koje se smatra neprenosivim pravom.
Forma prenosa akcija zavisi od toga da li se radi o prenosu akcija javnih ilinejavnih AD. Kod nejavnih
prenos se vrši ugovorom koji se zaključuje u pisanoj formi uz obaveznu overu potpisa prenosioca i
sticaoca. Kod javnih se vrši u sklasdu sa pravilima o tržištu kapitala.
Pod vinkulacijom kacija se podrazumevaju raznovrsni načini ograničavanja prenosa kacija. Ona je
izuzetak od principa slobodne prenosivosti akcija.
Sloboda AD da uvedu ograničenja prenosa svojih akcija je zakonima redovno limitirana. Naše pravo
uvodi dva ograničenja: zabranjeno je ograničavanje prenosa akcija javnog AD i prenos akcija nejavnih
AD je načelno slobodan a može se ograničiti samo statutom i to uvodjenjem prava preče kupovineostalih
akcionara ili prethodnom saglasnošću društva.
Vinkulacije se mogu podeliti prema raznim kriterijumima: prema stepenu ograničenja na isključenje i
ograničenje prenosa akcija, prema predmetu ograničenja na ograničavanje imaoca akcija da prenese
akcije na lice koje je izabrao, da izvrši prenos kada želi i da u zakonskim okvirima to učini na način koji
njemu najviše odgovara, prema dejstvima ograničenja na stvarnopravna i obligacionopravna dejstva,
prema broju akcija koje su vezane ograničenjem na ograničenje jednog, nekoliko ili svih akcionara,
prema izvoru ograničenja na zakonska (veoma retka naš zakon poznaje jedno ograničenje: u javnim AD
je zabranjen prenos ali i svako drugo raspolaganje delimično uplaćenim akcijama), statutarna ( statutarna
ograničenja se pored statuta mogu uvesti i odlukom o izdavanju akcija, zakon dozvoljavas i ograničavanje
i ukidanje prenosa a kod prenosa akcija je moguće samo ograničavanje i modaliteti ograničavanja nisu
preciztirani ) i ugovorna ograničenja.

8. Право пречег уписа акција?

Imovinsko pravo akcionara da prilikom izdavanja upišu akcije i druge hartije od vrednosti koje daju pravo
na zamenu u kacije ili pravo na sticanje kacije pre nego što iste budu ponudjene drugim licima. Prilikom
ostvarivanja ovog prava primenjuje se princip srazmernosti.
Treba ga razlikovati od prava preče kupovine. Pravo prečeg upisa je način originernog sticanja prava
svojine jer akcionar koji upiše akcije postaje njihov prvi imalac čime nastaje novi članski odnos. Pravo
preče kupovine podrazumeva kupovinu od odredjenog lica tj. derivativno sticanje.
Pravo prečeg upisa je neraskidivo vezano za akciju, ono je neprenosivo ali prenos konkretnog prava
prečeg upisa je dozvoljeno.
Titular prava su akcionari koji to svojstvo imaju na dan donošenja odluke o povećanju osnovnog kapitala
izdavanjem novih akcija. Ovo pravo imaju samo akcionari potpuno uplaćenih akcija, samo imaoci akcija
one klase kacija koje se izdaju.
Ovo pravo se primenjuje na izdavanje: akcija, zamenljivih obveznica, varanata i drugih hartija od
vrednostikoje daju pravo na sticanje akcija.
Pravo prečeg upisa se primenjuje prilikom povećanja osnovnog kapitala emisijom novih akcija.
Osnovni je princip da akcionari moraju biti obavešteni o svom pravu da koriste mogućnost prečeg upisa
akcija i drugih hartija od vrednosti novih emisija, a mogu ga koristiti u roku od 30 dana.
Pravo prečeg upisa se može potpuno ili delimično isključiti i postoje 3 uslova za to: samo u slučaju
ponude kod koje nije obavezna objava prospekta, preduslov za donošenje odluke o isključenju prava
prečeg upisa je pisani predlog odbora direktora tj. nadzornog odbora i odluku o potpunom ili elimičnom
isključenju prava može donetisamo skupština AD (3/4 većinom i registruje se).

9. Обавеза уплате, односно уношења улога у акционарско друштво?

Pod obavezama akcionara se podrazumevaju samo one obaveze koje neposredno proizilaze iz članskog
svojstva akcionara. Osnovna obavea je obaveza uplate tj. unošenja uloga:
Osnovna karakteristika uloga je da on mora biti pogodanza ekonomsku procenu. Samo ona dobra koja se
mogu novčano proceniti mogu biti predmet uloga u društvo. Osnovno je pravilo da se ulog prilikom
osnivanja društva ili povećanja osnovnog kapitala mora uplatiti tj. unetu u roku odredjenom u
osnivačkom aktu tj. odluci o povećanju kapitala. Rok se računa od dana registracije osnivačkog akta tj.
odluke o povećanju kapitala.
Sloboda AD da odredi rokove unošenja uloga je zakonom ograničena:
Kada je reč o osnivanju, novčani ulozi se uplaćuju pre registracije osnivanja društva a nenovčani se kod
nejavnih AD unose u roku koji ne može biti duži od 5g dok je za javna AD rok odmah po okončanju roka
za upis akcija.
Kada je reč o povećanju osnovnog kapitala AD novim ulozima osnovno je pravilo da se ulozi moraju
upaltiti tj. uneti u roku od 2g za javna AD tj. 5g za nejavna. Izuzetak postoji za novčane uloge koji se
uplaćuju na osnovu javne ponude akcija koju prati obaveza objavljivanja prospekta u kom slučaju se ulozi
moraju uplatiti odmah po okončanju roka za upis akcija.
U situacijama kada ne postoji obaveza uplate pre registracije društva tj. odmah po okončanju roka za upis
akcija zakonodavac je predvideo minimalne procente vrednosti uloga koji se moraju uplatiti tj. uneti
odmah. (min. 25%)
Akcionari se ne mogu osloboditi obaveze uplate tj. unošenja uloga u društvo osim u postupku smanjenja
osnovnog kapitala.
Zakonom su predvidjene 2 moguće posledice neunošenja uloga u AD: imovinske (plaćanje kamate, a za
nenovčane uloge moguće je uvesti plaćanje ugovorne kazne) i statusne (isključenje akcionara iz društva,
ali je potrebno da se ispuni 3 uslova: AD mora pisanim putem pozvati akcionara da u naknadnom roku
koji ne može biti kraći od 30 dana od dana slanja poziva izvrši svoju obavezu i upozoriti ga na posledice
propuštanja neizvršenja obaveza, poziv se u roku od 3 dana od dana slanja mora objaviti i na internet
stranici u trajanju od najmanje 30 dana i ako akcionar ni u naknadno ostavljenom roku ne izvrši svoju
obavezu AD donosi odluku o povlačenju i poništaju neplaćenih akcija i to bez naknade).
Vrednost nenovčanih uloga se mora proceniti a procena se vrši sporazumno od strane svih akcionara
društva ili procenom od strane ovlašćenog procenitelja. Nejavna AD imaju slobodu izbora a za javna AD
važi obavezna procena od strane nezavisnih procenitelja.
Procena nenovčanih uloga ne treba da bude obavezna u slučajevima kada postoji jasan oslonac za
utvrdjivanje vrednosti uloga, a kod nas postoje 3 takve situacije:
1) postojanje tržišne cene:serijske hartije od vrednosti i instrumenti tržišta novca kojima se trguje na
jednom iliviše regulisanih tržišta pod uslovom da je kao njihova vrednost označena ponderisana prosečna
vena po kojoj se njima trgovalo u periodu od 6m pre dana utvrdjivanja ove vrednosti.
2) procena kao sastavnmi deo ispitanih finansijskih izveštaja: vrednost nenovčanog uloga osim prenosivih
hartija i instrumenata na tržištu novca utvrdjenau finansijskim izbveštajima sačinjenim za prethodnu
godinu predstavlja pouzdan oslonac njene realne vrednosti pod uslovom da su ti izveštaji bili predmet
revizije sa pozitinim mišljenjem revizora.
3) nedavna nezavisna procena: ako je predmet nenovčanog uloga ranije već procenjen ponovno
angažovanje ovlašćenog procenitelja bi u mongim slučajevima predstavljalo nepotrebno rasipanje
sredstava i gubitak vremena.
Postoje brojni slučajevi zaobilaženja pravila o obaveznoj proceni nenovčanih uloga a jedan od njih je
uredjen i kod nas i to je ugovori sa akcionarima nakon registracije društva. Za primenu ovog instituta
potrebno je da se kumulativno ispuni 5 uslova: AD mora u pisanoj formi da zaključi bilo koji ugovor,
predmet su stvari ili prava što obuhvata sve ono što može biti predmet nenovčanog uloga, ugovor se mora
zaključiti u roku od 2g od registracije osnivanja društva, ugovor društvo zaključuje sa svojim osnivačem
bez obzira da li je u tom trenutku akcionar i naknada koju društvo plaća za stečenu imovinu mora biti
jednaka ili veća od desetine osnovnog kapitala AD.
Ugovor stupa na snagu tek nakon što se ispune 2 dodatna uslova: predmet ugovora mora biti procenjen i
skupština AD mora dati naknadnu saglasnost na zaključeni ugovor.
Navedena pravila se ne primenjuju u 3 slučaja: ako je ugovor zaključen u okviru redovnog poslovanja
društva, ako se stvari ili prava stiču u okviru upravnog ili sudskog postupka ili ako je ugovor zaključen na
berzi imajući u vidu da secene na berzanskom tržištu formiraju nezavisno od volje konkretnih
saugovarača i da su javno dostupne.

10. Уговори са оснивачима након оснивања акционарског друштва?

157. pitanje u knjizi otprilike
11. Појам и састав скупштине и врсте седница?
Skupština je obavezan organ AD u okviru koga akcionari ostvaruju brojna prava.
Prava koja akcionari vrše u okviru skupštine su neimovinska i mogu se podeliti na osnovna (pravo učešća
u raspravi o pitanjima na dnevnom redu i pravo glasa o kojima glasa akcija kojoj pripada) i pomoćna.
Skupština funkcioniše i odluke donosi samo na sednicama. Osnovna je podela na redovne i vanredne
prema zakonskoj obaveznosti održavanja.
Redovne (godišnje) sednice: održava se jednom godišnje i to najkasnije u roku od 6m od završetka
poslovne godine. Neodržavanje sednice u zakonom propisanom roku ne utiče na valjanost pravnih
poslova rasdnji i odluka društva.
Primarni sazivači rednovne sednice su članovi odbora direktora tj. nadzornog odbora. Ako se sednica ne
održi u roku svaki od akcionara koji ima pravo učešća u radu skupštine ima pravo da u roku od 3m od
isteka roka pokrene vanparnični postupak. Ovaj postupak je hitan i sud je dužan da odluku donese u roku
od 8 dana od prijema zahteva.
U obavezan dnevni red godišnje sednice spadaju odluke o usvajanju: godišnjih finansijskih izveštaja,
godišnjeg izveštaja o poslovanju društvai konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju koji su
pripremljeni od strane odbora direktora, izveštaj nadzornog odbora o poslovanju društva i sprovedenom
nadzoru nad radom izvršnog odbora.
Vanredna sednica: sve one sednice koje se održavaju izmedju redovnih sednica. Njih AD saziva kad se za
tim ukaže potreba kao i onda kada je to odredjeno zakonom ili statutom. Primarni sazivač je odbor
direktora tj. nadzorni odbor. Podnosioci zahteva moraju ispuniti još 2 uslova: zahtev mora da ima
odgovarajući sadržinu gde se posebno izdvaja obrazloženi predlog dnevnog reda i akcionari koji podnose
zahtev moraju steći svojstvo najmanje 3m pre podnošenja zahteva i zadržati ga do donošenja odluke o
zahtevu.
Zakonom je pripisana sudska zaštita prava akcionara na sazivanje sednice skupštine. Ako odnor direktora
tj. nadzorni odbor ne donese odluku po zahtevu akcionara u roku od 8 dana od podnošenja zahteva ili ako
se vanredna sednica ne održi u roku od 30 dana od prijema zahteva onda svaki podnosilac zahteva u roku
od 30 dana da sud naloži održavanje sednice.
Obavezna sednica u slučaju značajnog gubitka: vrsta vanredne secnice koja se saziva onda kada se
prilikom izrade finansijskih izveštaja utrvdi da društvo posluje sa značajnim gubitkom. (postoji onda kada
je vrednost neto imovine društva manja od 50% osnovnog kapitala društva). Članovi uprave imaju
obavezu da sazovu sednicu sakom ako je značajan gubitak utvrdjen u poslednjem godišnjem ili drugom
finansijskom izveštaju.
Univerzalna sednica: vrsta vanredne sednice koju karakteriše pojednostavljeno sazivanje što znači da će
skupštinske odluke biti donese po ubrzanoj proceduri. Obaveza prisustva svih akcionara sa pravom glasa,
skupština se može održati ako se tome pritivi i jedan akcionar i ograničena je primena samo na vanrednu
skupštinu nejavnog AD.
Posebna (specijalna) sednica: kada imaoci povlašćenih akcija imju pravo glasa a ostvaruju ga u okviru
sovje klase pravilo je da oni glasaju na skupštinskoj sednici kojoj prisustvuju i imaoci običnih akcija. Oni
mogu zahtevati sazivanje sednice na kojoj bi samo oni bili prisutni uz dva uslova da njeno sazivanje
zahtevaju akcionari koji predstavljaju najmanje 10% od ukupnog broja glasova po odredjenom pitanju i
da statuom nije isključeno ovo pravo imalaca povlašćenih akcija.
Ponovljena sednica: ona koja je odložena zbog nedostatka kvoruma, a ponovo je sazvana sa istim
dnevnim redom. Nije posebna vrsta sednice već predstvlja redovnu ili vanrednu sednicu koja se nije
mogla održati zbog nedovoljnog odziva akcionara.

12. Надлежности скупштине акционарског друштва?

1) normativne odluke: usvaja i menja statut. Jedini izuzetak postoji za prvi statut društva koji donose
osnivači.
2) statusne odluke: one odluke kojima se menja statusnopravni položaj AD. Kod nas skupština usvaja 4
odluke koje spadaju u ovu kategoriju: o statusnim promenama, o promeni pravne forme, o ugovorima o
kontroli i upravljanju i o pokretanju postupka likvidacije tj. stečaja.
3) kadrovske odluke: imenuje članove odbora direktora tj. nadzornog odbora, revizora nadležnog za
vršenje revizije finansijskih izveštaja, revizora koji će vršiti posebnu ili vanrednu reviziju i likvidacionog
upravnika.
4) finansijske odluke: usvajanje finansijskog izveštaja, usvajanje izveštaja odbora direktora tj. nadzornog
odbora i donošenje odluke o raspodeli dobiti i pokrićugubitka.
5) imovinske odluke: brojne odluke kojima se menja imovina i/ili osnovni kapital AD poput odluke o
sticanju tj. raspolaganju imovinom velike vrednosti, odluke o povećanju ili msanjenju osvnogno kapitala,
odluke o potpunom ili delimičnom isključenju prava prečeg upisa, odluke o odobrenim akcijama,...6)
druge odluke

13. Информисање акционара о сазивању седнице?

Informisanje akcionara pre sednice skup[tine je preduslov ya efikasno vr[enje brojnih prava akcionara
koja se ostvaruju pre i za vreme sednice. Da bi obaveštenje akcionara ostvarilo željeni efekat ono mora fa
bude blagovremeno potpuno i izvršeno na pouzdan način.
Akcionari moraju biti blagovremeno informisani o zakazakonj sednici skupštine. Poziv za sednicu se
upućuje najkasnije 30 dana pre dana održavanja sednice dok je kod vanrednih sednica taj rok 21 dan.
Poziv za ponovljenu sednicu se upućuje akcionarima najkasnije 10 dana pre održavanja ponovljene
sednice.
Akcionarima moraju biti dostupne sve informacije u vezi sa predstojećom sednicom. Pod relevantnim
informacijama se podrazumevaju svi podaci koji su prosečnom akcionaru potrebni za donošenje odluke o
tome da li će i kako će glasati o tačkama dnevnog reda, o mogućim načinima učestvovanja na sednici i o
uslovima koje u tom pogledu moraju da ispune i o načinima korišćenja drugih prava koja imaju veze sa
zakazanom sednicom.
Prema pull metodu informisanja društvo je u obavez da informacije učini dostupnim akcionarima u
odredjeno vreme i na odredjenom mestu. Prema push metodu društvo je u obavezi da dostavi informacije
svakom akcionaru.
Akcije na ime pretpostavljaju da je AD poznat indentitet akcionara zbog čega je pravilo da se ti akcionari
individualno obaveštavaju. Kod akcija na donosioca je to nemoguće.
Naše pravo prihvata oba metoda a prema ZOPD danom dostavljanja se smatra dan slanja poštom
preporučenom pošiljkom ili elektronskom poštom.
Sve relevantne informacije osim poziva na sednicu mogu se učiniti dostupnim akcionarima na 3 načina:
individualnim dostavljanjem, objavljivanjem i obezbedjivanjem dovoljnog broja primeraka. Kod nas se
alternativno koriste objavljivanje i stavljanje na raspolaganje u sedištu društva pri čemu se statutom mogu
predivdeti i dodatni načini dostavljanja.
Dnevni red: skupština AD na sednici može raspravljati i odlučivati samo o pitanjima koja su valjano
uvrštena u dnevni red. Nadležan i odgovoran za formulisanje dnevnog reda je organ koji saziva sednicu
skupštine a to je po pravilu odbor direktora tj. nadzorni odbor.
Dva osnovna prava akcionara u vezi sa dnevnim redom su:
1) pravo na proširenje dnevnog reda: mogućnost akcionara da u postojeći dnvni red uvrste novu tačku o
kojoj će skupština raspravljati i odlučivati. Na taj način akcionarima se omogućava da nepsoredno utiču
na predmet odlučivanja skupštine a neophodan uslov za ostvarivanje ovog prava je postojanje dnevnog
reda za narednu sednicu.
2) pravo na predlaganje odluka (protivpredlog): pored prava na proiširenje dnevnog reda, akcionari imaju
i pravo da u okviru postojećih tačaka dnevnog reda predlažu konkretne odluke o kojima će skupština
glasati.
5 uslova za korišćenje prava akcionara u vezi sa dnevnim redom:
1) prava u vezi sa dnevnim redom imaju samo akcionari koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom
glasa.
2) predlog akcionara u vezi sa dnevnim redom se podnosi pisanim putem i to tako što se dostavlja odboru
direktora tj. nadzornom odboru.
3) zakonom je propisana minimalna sadržina predloga akcionara za dopunu dnevnog reda ili perdlaganje
odluka.
4) zakonom su precizirani krajnji rokovi za korišćenje prava akcionara u vezi sa dnevnim redom. Predlog
se upućuje društvu najkasnije 20 dana pre dana održavanja redovne sednice skupštine tj. 10 dana pre
održavanja vanredne sednice skupštine.
5) vanredna sednica skupštine sazvana od strane akcionara može odlučivati jedino o pitanjima koja su
navedena u predlogu dnevnog reda priloženom uz zahtev za sazivanje sednice.
-Postupak nakon podnošenja predloga akcionara: odbor direktora tj. nadzorni odbbor treba u najkraćem
roku da donese odluku o predlogu akcionara u vezi sa dnevnim redom. ZPD propisuje da je organ uprave
obavezan da odluku donese u roku od 3 dana od dana prijema predloga.
Srpsko pravo ne propisuje razloge zbog kojih bi odbor direktora tj. nadzorni odbor trebalo da odbije
predlog akcionara da se neka nova tačka uvrsti u dnevni red tj. da se u okviru postojeće tačke dnevnog
reda predloži nova odluka.
Organ uprave treba da odbije predlog akcionara ako:
1) ako predlagači nisu ispunili uslove u pogledu kapital-cenzusa koji se zahteva za korišćenje ovog prava
2) ako predlog nema sadržinu propisanu zakonom
3) ak predlog nije podnet u zakonskom roku
4) ako predložene tačke nisu u nadležnosti skupštine AD ili su generalno van okvira pravne sposobnosti
AD.
5) ako bi usvajanje odluke bilo protivno zakonu ili internim aktima društva
6) ako predlog sadrži klevete, pogrdne izraze, izraze suprotne moralu,...
Pravo akcionara u vezi sa dnevnim redom uživa sudsku zaštitu. Nepostupanje uprave po predlogu
akcionara daje pravo podnosiocu predloga da podnese zahtev sudu koji u vanparničnom postupku može
naložiti društvu da odredjena pitanja ili odluke uvrsti u dnevni red. Ovaj postupak je hitan a odluka se
donosi u roku od 8 dana od prijema zahteva.

14. Дневни ред?

Dnevni red: skupština AD na sednici može raspravljati i odlučivati samo o pitanjima koja su valjano
uvrštena u dnevni red. Nadležan i odgovoran za formulisanje dnevnog reda je organ koji saziva sednicu
skupštine a to je po pravilu odbor direktora tj. nadzorni odbor.
Dva osnovna prava akcionara u vezi sa dnevnim redom su:
1) pravo na proširenje dnevnog reda: mogućnost akcionara da u postojeći dnvni red uvrste novu tačku o
kojoj će skupština raspravljati i odlučivati. Na taj način akcionarima se omogućava da nepsoredno utiču
na predmet odlučivanja skupštine a neophodan uslov za ostvarivanje ovog prava je postojanje dnevnog
reda za narednu sednicu.
2) pravo na predlaganje odluka (protivpredlog): pored prava na proiširenje dnevnog reda, akcionari imaju
i pravo da u okviru postojećih tačaka dnevnog reda predlažu konkretne odluke o kojima će skupština
glasati.
5 uslova za korišćenje prava akcionara u vezi sa dnevnim redom:
1) prava u vezi sa dnevnim redom imaju samo akcionari koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom
glasa.
2) predlog akcionara u vezi sa dnevnim redom se podnosi pisanim putem i to tako što se dostavlja odboru
direktora tj. nadzornom odboru.
3) zakonom je propisana minimalna sadržina predloga akcionara za dopunu dnevnog reda ili perdlaganje
odluka.
4) zakonom su precizirani krajnji rokovi za korišćenje prava akcionara u vezi sa dnevnim redom. Predlog
se upućuje društvu najkasnije 20 dana pre dana održavanja redovne sednice skupštine tj. 10 dana pre
održavanja vanredne sednice skupštine.
5) vanredna sednica skupštine sazvana od strane akcionara može odlučivati jedino o pitanjima koja su
navedena u predlogu dnevnog reda priloženom uz zahtev za sazivanje sednice.
-Postupak nakon podnošenja predloga akcionara: odbor direktora tj. nadzorni odbbor treba u najkraćem
roku da donese odluku o predlogu akcionara u vezi sa dnevnim redom. ZPD propisuje da je organ uprave
obavezan da odluku donese u roku od 3 dana od dana prijema predloga.
Srpsko pravo ne propisuje razloge zbog kojih bi odbor direktora tj. nadzorni odbor trebalo da odbije
predlog akcionara da se neka nova tačka uvrsti u dnevni red tj. da se u okviru postojeće tačke dnevnog
reda predloži nova odluka.
Organ uprave treba da odbije predlog akcionara ako:
1) ako predlagači nisu ispunili uslove u pogledu kapital-cenzusa koji se zahteva za korišćenje ovog prava
2) ako predlog nema sadržinu propisanu zakonom
3) ak predlog nije podnet u zakonskom roku
4) ako predložene tačke nisu u nadležnosti skupštine AD ili su generalno van okvira pravne sposobnosti
AD.
5) ako bi usvajanje odluke bilo protivno zakonu ili internim aktima društva
6) ako predlog sadrži klevete, pogrdne izraze, izraze suprotne moralu,...
Pravo akcionara u vezi sa dnevnim redom uživa sudsku zaštitu. Nepostupanje uprave po predlogu
akcionara daje pravo podnosiocu predloga da podnese zahtev sudu koji u vanparničnom postupku može
naložiti društvu da odredjena pitanja ili odluke uvrsti u dnevni red. Ovaj postupak je hitan a odluka se
donosi u roku od 8 dana od prijema zahteva.

15. Ограничења права акционара да учествују у раду скупштине?

To je individualno pravo svakog akcionara a najznačajnija ograničenja su:
1) minimalan broj akcija: zakonom nije propisan a statutom se može utvrditi minimalan broj akcija koje
akcionar mora posedovati za lično učešće u radu skupštine i taj broj ne može biti veći od 0,1% ukupnog
broja akcija odgovarajuće klase.
2) obezbedjivanje reda: AD mogu statutom ili poslovnikom skupštine da uvedu ograničenja prava na
učešće u radu skupštine ako su ona usmerena ka obezbedjenju reda na skupštinskoj sednici.
3) dan akcionara: akcionari društva se iz dana u dan menjaju pa da bi se utvrdilo koji akcionari imaju
pravo da učestvuju u radu skupštine mora se precizirati dan kada sevrši presek akcionara – dan akcionara.
Dan akcionara je odredjeni dan pre sednice skupštine AD kada se sastavlja spisak akcionara društva koji
imaju pravo da učestvuju u radu sednice. Zakonom je ovaj dan fiksiran i pada na deseti dan pre dana
održavanja sednice. Predvidjen je samo jedan izuzetak -za ponovljenu sednicu se ne odredjuje novi dan
akcionara već se primnjuje dan akcionara neodržane sednice. Spisak akcionara se utvrdjuje na osnovu
izvoda iz jedinstvene evidencije akcionara Centralnog registra. Pravo učešća u radu skupštine imaju samo
oni akcionari koji se nalaze na spisku tj. samo oni akcionari koji to svojstvo imaju desetog dana pre dana
održavanja sednice.
4) dokaz svojstva akcionara: od akcionara se kao uslov za učestvovanje nas ednici može zahtevati da
podnese samoone dokaze koji su neophodni da bi se utvrdio njegov indentitet pri čemu zahtevani dokazi
moraju biti proporcionalni ostvarivanju tog cilja.

16. Учешће у раду скупштине преко пуномоћника?

Pravo akcionara da učestvuje u radu skupštine preko punomoćnika je odavno prepoznato kao pravo
obuhvaćeno pravom učešća i pravom glasa akcionara. Odnos izmedju akcionara i punomoćnika je ugovor
o nalogu, intuitu personae ugovor.
Punomoćnik akcionara može biti svako potpuno sposobno fizičko ili pravno lice. Ako je punomoćnik
pravno lice ono istupa preko svog zakonskog zastupnika ili lica koje je za to ovlašćeno pri čemu to mora
biti član organa tog lica ili njegov zaposleni. Sledeća lica ne mogu biti punomoćnici akcionara: članovi
uprave AD, zaposleni u AD, revizor AD ili lice koje je zaposleno kod revizora, kontrolni akcionar ili
društvo koje on kontroliše i članovi uprave, zaposleni, revizori i zaposleni kod revizora ovih društava.
Nije ograničen broj punomoćnika jednog akcionara za jednu sednicu skupštine a društvima je zabranjeno
da uvedu ograničenej u ovom pogledu. Ako je akcionar dao punomoćje većem broju lica svako od tih lica
će se smatrati da je ovlašćeno za glasanje pod uslovom da je punomoćje dato za različite akcije.
Srpsko pravo ne predvidja ograničenja broja zastupanih akcionara jednog punomoćnika.
ZPD ne ograničava rok važenja punomoćja već to pitanje prepušta slobodnoj volji akcionara i
punomoćnika. Pretpostavka je da ono važi za sve sednice skupštine do opoziva. Trajanje punomoćja se
može limitirati na dva nalina: za jednu sednicu skupštine ili za odredjeni period. U slučaju da se
punomoćje ograniči samo na jednu sednicu skupštine smatra se da ono važi i za ponovljenu sednicu a ako
je u punomoćju odredjen rok trajanja ono važi za sve sednice do isteka roka.
Način davanja punomožja treba da bude takav da ne obeshrabruje već da olakšava i podstiče korišćenje
glasanja preko punomoćnika. Propisivanje formalnih zahteva je dozvoljeno samo ako je to nužno i
potrebno. Punomoćje se daje u pisanoj formi a zakonom je propisana njegova minimalna sadržina. Za
slučaj da fizičko lice daje punomoćje ono mora biti overeno. Srpsko pravo prihvata mogućnonst davanja
punomoćja elektronskim putem uz formalni uslov da ono mora biti potpisano kvalifikovanim
elektronskim potpisom. Javna AD imaju obaevzu da omoguće akcionarima davanje punomoćja
elektronskim putem dok se kod nejavnih AD punomoćje može dati elektronskim putem samo pod
uslovom da je društvo omogućilo takav način davanja punomoćja.
Akcionar može punomoćniku da da glasačke instrukcije za korišćenje prava glasa. One moraju biti
precizne i jasne i date po tačkama dnevnog reda. U srpskom pravu punomoćni nema obavezu da vodi
evidenciju dobijenih glasačkih instrukcija.
Akcionar ima pravo da opozove punomoćje u svakom trenutku do dana održavanja sednice uz uslov da o
tome obavesti punomoćnika i društvo. Zabranjeno je izdavanje neopozivog punomoćja jer bi se na taj
način zaobilazila zakonska zabrana prenosa prava glasa. Ličnim pristupanjem sednici smatra se da je
akcionar opozvao punomoćje ali samo pod uslovom da je punomoćje dato za sve akcije tog akcionara.
17. Гласање писаним путем, право учешћа у раду скупштине електронским путем и гласање
преко депозитара?
Glasanje pisanim putem je način glasanja akcionara bez fizičkog prisustvovanja sednici skupštine a
sastoji se u davanju pisanog uputstva licu odredjenom od strane društva kako da glasa u odsustvu
akcionara u njegovo ime. Akcionar glasačke instrukcije šalje društvu koje ih prosledjuje glasniku a ovaj
na sednici skupštine čita primljene glasačke instrukcije.
Postoje 3 zakonodavne tehnike kojima se može urediti dozvoljenost glasanja pisanim putem: glasanje
pisanim putem kao dispozitivno zakonsko pravilo, glasanje pisanim putem kao opcija za društva i
glasanje pisanim putem kao imperativno zakonsko pravilo. ZPD prihavata 3. opciju jer je glasanje
pisanim putem formulisano kao pravo akcionara pri čemu AD nije ostavljena sloboda da ovo pravo
uslove ili isključe.
Osnovna posledica: akcionari koji su glasali na ovaj način smatraju lično prisutnim na sednici što znači da
se njihovi glasovi uračunavaju u kvorum i većinu za odlučivanje.
Glasanje elektronskim putem obuhvata lično galsanje akcionara koji nije fizički prisutan na skupštinskoj
sednici tako da sva lica koja učestvuju u sednici mogu da ga slušaju i da sa njim razgovaraju. Glasanje i
učestvovanje u radu skupštine bez fizičkog prisustva se ostvaruje korišćenjem modernih tehnologija.
Zakonom su precizirana 3 modaliteta kojima se sprovodi elektronsko učešće akcionara:
1) prenos sednice skupštine u realnom vremenu
2) dosmerni prenos skupštine u realnom vremenu putem kojeg se omogućava obraćanjeakcionara
skupštini sa druge lokacije
3) glasanje akcionara pre ili za vreme sednice bez potrebe da se imenuje punomoćnik koji je fizički
prisutan na sednici.
Kod nas su dozvoljene: multilokalne sednice kod kojih se sednica održava na više lokacija u isto vreme
pri čemu su lokacije povezane video linkom, online sednice koje predstavljaju fizičke sednice uz
mogućnost da se pravo glasa ostvaruje direktno ili indirektno preko interneta.
Danas je rasprostranjena korporativna praksa da depozitari vrše pravo glasa na sednicama skupštine AD
za račun deponenta i to na osnovu ugovora o čuvanju i administriranju hartija od vrednosti (akcija).
Kod direktnog depozita deponent zadržava svojstvo zakonitog imaoca akcija što znači da je ovlašćen da
vrši sva prava iz akcija prema AD. Deponent može da ovlasti depozitara da ga zastupa na sednici a taj
odnos se ni po čemu ne bi razlikovao od učešća u radu skupštine preko punomoćnika.
Kod indirektnog depozita svojstvo formalnog akcionara ima depozitar pri čemu je deponent stvarni
akcionar.
Zbirni indirektni depozit je zbog očiglednog rizika zloupotreba ali i potrebe da se stvarnom akcionaru
omogući uticaj na upravljanje AD produkovao odredjena kompanijskopravna pravila o načinu vršenja
prava glasa depozitara.
Depozitar se smatra punomoćnikom za glasanje u odnosu na svoje deponente pod uslovom da prethodno
prezentuje ovlašćenje za vršenje glasačkih prava izdato od strane njegovih klijenata.
Depozitar je u obavezi da poštuje glasačke instrukcije koje je dobio od deponenta.
U srpskom pravu je propisano da depozitar vrši pravo glasa za svakog klijenta posebno. Iz ove odredbe
proizlazi pravo depozitara da različito glasa za različite deponente što je danas dominantna
uporednopravna tendencija.
Srpsko pravo poznaje dve posebne obaveze depozitara: da najmanje jednom godišnje obaveste sve svoje
klijente o tom da su ovlašćeni da u svako doba opozovu ili izmene punomoćje za glasanje i da 3g od dana
održavanja sednice čuva kopije svih dobijenih naloga od strane deponenata kao i da tokom tog perioda na
zahtev deponenta koji je dao nalog izdaju pisanu potvrdu o tome da li su postupili u skladu sa datim
nalozima.

18. Право акционара на постављање питања и добијања одговора?

Pravo na postavljanje pitanja je pravo svakog akcionara da društvu postavi pitanje u vezi sa dnevnim
redom sednice skupštine AD i da dobije odgovor.
Pravo akcionara na postavljanje pitanja ima prirodu individualnog prava. Akcionar koji postavlja pitanje
ovo pravo koristi u sopstvenom interesu.
Pravo na postavljanje pitanja je pravo svakog akcionara koje ne zavisi od broja akcija koje akcionar
poseduje. To znači da i jedna akcija daje pravo na postavljanje pitanja. Ovo pravo pripada i imaocima
povlašćenih akcija, imaocima delimično uplaćenih akcija i akcionarima kojima je isključeno pravo glasa.
- Uslovi za ostvarivanje prava:
1) vezanost pitanja za tačke dnevnog reda: akcionari nemaju potpunu slobodu prilikom odredjivanja
sadržaja postavljenog pitanja jer se kao u slov zahteva da pitanaj budu vezana za dnevni red. Postoje 2
grupe pitanja: ona pitanja koja za predmet imaju sadržinu odredjene tačke dnevnog reda i cilj tih pitanja je
da se razjasne sve nejasnoće vezane za konkretnu tačku dnevnog reda kako bi se shvatio pravi domašaj
odluke, a drugu vrstu pitanja čine potanja u vezi sa društvom koja ne proizlaze direktno iz odredjene
tačke dnevnog reda. Za tu vrstu pitanja je potrebno da se ispune dva dodatna uslova: pitanje mora da bue
u vezi sa društvom i odgovor na pitanje mora biti neophodan za pravilnu procenu predmeta odredjene
tačke dnevnog reda sednice.
Prema ZPD je predvidjeno i jedno specifično pravilo koje se odnosi na povezana društa. Prema njemu ako
s na sednici skupštine matičnog društva raspravlja o konsolidovanom finansijskom izveštaju pravo na
postavljanje pitanja postoji i u odnosu na poslovanje povezanih društva koja su uključena u
konsolidovani finansijski izveštaj.
2) rok za ostvarivanje prava: pitanje vremena kada akcionari imaju pravo da postavljaju pitanja je jedno
od teorijski i praktično najspornijih pitanja. Ima 4 modela:
a)pravo na postavljanje pitanja se mož koristiti samo pre početka sednice skupštine
b) pravo na postavljanje pitanja se vezuje isključivo za sednice skupštine
v) akcionar ima pravo na postavljanje pitanja pre sednice ali i u toku sednice
g) omogućava društvu da bira izmedju jednog od prethodna tri modela pri čemu se jedan od njih propisuje
kao dispozitivno pravilo.
ZPD ne odredjuje period u kome akcionari mogu da koriste pravo na postavljanje pitanja, a kao
dispozitivno pravilo treba uzeti da akcionari mogu da postavljaju pitanja za vreme skupštinske sednice.
3) forma i sadržina pitanja: pitanje forme nije zakonom uredjeno. Zbog toga bi trebalo pretpostaviti
dispozitivno pravilo prema kome akcionari imaju pravo da pitanja postavljaju u usmenoj ili pismenoj
formi. Akcionari u Srbiji nemaju pravo da postavljaju pitanja preko interneta.
- Davanje odgovora: dužnik davanja odgovora je AD. To su direktor u jednodomnom tj. članovi
nadzornog odbora u dvodomnom sistemu.
Odgovor mora biti tačan i potpun dat u skladu sa načelima savesnosti i obavezom vodjenja računa o
interesima akcionara.
Direktor tj. član nadzornog odbora je dužan da da odgovor na postavljeno pitanje tokom sednice.
Uprava može da odbije davanje odgovora:
a) ako bi se razumno moglo zaključiti da bi davanjem odgovora mogla biti naneta šteta društvu ili licu
povezanim sa društvom
b) ako bi na taj način bilo učinjeno KD
v) ako je odgovarajuća informacija dostupna na internet stranici društva u ofrmi pitanja i odgovora
najmanje 7 dana pre održavanja sednice skupštine
Zakonom je predvidjena vanparnična zaštita prava akcionara na postavljanje pitanja. Aktivnu legitimaciju
za pokretanje sudskog postupka ima: svaki akcionar kome je uskraćeno davanje odgovora pod uslovom
da se pitanje odnosilo na tačku dnevnog reda u odnosu na koju je doneta odluka skupštine kao i svaki
drugi akcionar koji je izjavio na zapisnik da smatra da je odgovor neopravdano uskraćen.
Aktivno legitimisano lice mora u roku od 8 dana od održavanje sednice da pokrene vanparnični postupak.
Postupak je hitan a sud je dužan da odluku donese u roku od 8 dana od prijema zahteva.

19. Кворум и већина за одлучивање на седницама скупштине акционарског друштва?

Preduslov za donošenje skupštinskih odluka je ispunjenost uslova kvoruma. Njegovo postojanje utvrdjuje
komisija za glasanje pre početka sednice. Kvorum predstavlja akcionare prisutne na skupštinskoj sednici
koji poseduju odredjen procenat glasova klase akcija sa pravom glasa po odredjenom pitanju.
Pored akcionara lično prisutnih na sednici u kvorum se računaju i akcionari koji su na sednici prisutni
preko punomoćnika i akcionari koji su glasali pisanim ili elektronskim putem. U kvorum se ne
uračunavaju akcije čije je pravo glasa suspendovano a tu spadaju sopstvene akcije i akcije akcionara
kojima je po zakonu ili odlukom nadležnog organa isključeno pravo glasa.
Srbija se svrstava u red država sa visokim kvorumom. Za ispunjenje kvoruma se zahtea prisustvo
akcionara koji poseduju većinu od ukupnog broj glasova klase akcija sa pravom glasa.
Zakonska pravila o kvorumu se mogu promeniti samo statutom i to isključivo u pravcu uvodjenja nekog
vida strože većine. Zakonom propisana većina je donja granica ispod koje se ni statutom ne može ići.
Kada je reč o gornjoj granici ona je propisana samo kod ponovljene sednice gde je AD ostavljena sloboda
da statutom odrede veću većinu pd trećine ukupnog broja glasova ali ne veću od obične apsolutne većine.
Osnovno pravilo u srpskom pravu je da se odluke donose većinom glasova prisutnih akcionara koji imaju
pravo glasa. Dva su moguća odstupanja od ovog pravila: zakonska i statutarna.
ZPD je za odredjene značajnije skupštinske odluke predvideo strože kriterijume za odredjivanje većine za
odlučivanje i to u dva pravca: prvo u nekoliko slučajeva zakonodavac odstupa od zahteva obićne većine
tako što predvidja ¾ većinu prisutnih i drugo u jednom slučaju je zakon promenio zahtev relativne većine,
za usvajanje i promenu postojećeg statuta traži se obična većina svih akcionara koji imaju pravo glasa.
Izuzetno za odluke donete na ponovljenoj sednici javnog AD za svaku odluku mora da glasa najmanje
četvrtina od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa.

20. Поступак одвијања скупштинских седница (пословник о раду скупштине, председник

скупштине, јавно и тајно гласање, комисија за гласање, резултат гласања и записник са
седнице)?
Poslovnik o radu skupštine je obavezan akt AD. On se usvaja na prvoj skupštinskoj sednici i to na predlog
predsednika skupštine ili akcionara koji poseduju najmanje 10% glasačkog kapitala prisutnih akcionara.
Ovim aktom se bliže uredjuje priprema način rada i donošenje odluka skupštine.
Poslovnik se nalazi iza statuta i mora biti u skladu sa njim. Poslovnik je procesni akt koji uredjuje samo
unutrašnje odnose u društvu. Zbog toga se on ne registruje a za nejgovo usvajanje i promene se ne
zahtevva apsolutna niti kvalifikovana većina.
Sednicom skupštine predsedava predsednik i on se odredjuje ili imenuje statutom, odlukom supštine ili
sudskom odlukom. Predsednik može biti izabran odlukom skupštine samo ako je takav postupak
predvidjen statutom ili poslovnikom.
Sud može imenovati predsednika odlukom kojom se nalaže održavanje sednice pod uslovom da utvrdi da
je to opravdano imajući u vidu okolnosti slučaja. Zakonska je pretpostavka da je predsednik skupštine lice
koje poseduje najveći pojedinačni broj glasova običnih akcija u odnosu na ukupan broj glasva prisutnih
akcionara sa običnim akcijama.
Pravilo je da se sednice održavaju u sedištu društva ali odbor direktora tj. nadzorni odbor može odlučiti
da se sednica održi i na drugom mestu ako to opravdavaju razlozi ekonomičnosti.
Od akcionara i njihovih punomoćnika se kao uslov za učestvovanje i galsanje na sednici može zahtevati
da podnesu samo one dokaze koji su neophodni da bi se utvrdio njihov identitet.
Glasanje na skupštinskim sednicama može biti javno ili tajno. U našem pravu je pravilo da se odluke
donose javnim glasanjem a statutom poslovnikom ili odlukom skupštine se može predvideti drugačiji
način glasanja.
Komisija za glasanje je posebno skupštinsko telo koje se stara o brojnim tehničkim pitanjima najvećim
delom vezanim za glasanje na skupštinskim sednicama.
Komisija za glasanje vrši sledeće dužnosti:
1) utvrdjuje spisak lica koja učestvuju u radu sednice
2) utvrdjuje ukupan broj glasova i broj glasova svakog od prisutnih akcionara i postojanje kvoruma za rad
skupštine
3) ispituje valjanost svakog punomoćja
4) broji glasove
5) utvrdjuje i objavljuje rezultate glasanja
6) predaje glasačke listiće odbroju direktora tj. izvršnom odboru na čuvanje
7) o svom radu podnosi pisani izveštaj
Utvrdjivanje rezultata glasanja je u nadležnosti predsednika skupštine. On je dužan da za svaku odluku
kao minimum utvrdi sledeće podatke:
a) broj akcija akcionara koji su učestvovali u glasanju
b) procenat osnovnog kapitala koji te akcije predstavljaju
v) ukupan broj glasova
g) broj glasova datih za ili protiv odluke i broj uzdržanih glasova
Zapisnikom se vrši dokumentovanje svih pravno relevantnih radnji preduzetih na sednici AD. Sekretar
društva vodi zapisnik i odgovoran je za njegovo uredno sačinjavanje. Zakonom je propisana minimalna
sadržina zapisnika: svaka usvojena skupštinska odluka, bila ona pozitivna ili negativna, sažeti prikaz
rasprave, način i rezultati glasanja po svakoj tački dnevnog reda, broj glasova koji su dati za svaku tačku
o kojoj se glasalo, protivljenje akcionara nekoj odluci,...
Zapisnik mora biti sačinjen u pisanoj formi a potpisuju ga predsednik skupštine, sekretar ili zapisničar i
svi članovi komisije za glasanje. Sačinjava se najkasnije u roku od 8 dana od održavanja sednice.

21. Поништај одлука скупштине акционарског друштва?

ZPD ne poznaje nijedno specifično pravilo vezano za ništave skupštinske odluke, što dovodi do toga da se
na ništave odluke primenjuju opšta pravila obligacionog prava o ništavim pravnim poslovima. Ništavost
je apsolutna i sud pazi na nju po službenoj dužnosti, pravo na isticanje ništavosti se ne gasi vremenom,
ništava skupštinska odluka ne može vremenom konvalidirati,...
Sledeće odluke su prema zakonu ništave:
1) odluka kojom se pojedinim akcionarima u okviru iste klase akcija daju pogodnosti u pogledu isplate
dividende
2) odluka o povećanju osnovnog kapitala društva izdavanjem akcija koja nije registrovana u roku od 6m
od donošenja
3) odluka o uslovnom povećanju osnovnog kapitala društva koja nije u sklad usa odredbama zakona
4) odluka o povećanju osnovnog kapitala društva iz neto imovine društva kojom se vredjaju zakonska
pravila o licima koja imaju pravo na sticanje akcija po ovom osnovu
5) odluka o smanjenju osnovnog kapitala koja nije registrovana u roku od 3m od donošenja ili koja je
doneta suprotno načelu jednakog tretmana akcionara iste klase
6) odluka o smanjenju osnovnog kapitala ispod minimalnog osnovnog kapitala ako nije istovremeno
doneta i odluka o povećanju osnovnog kapitala.
Za razliku od apsolutno ništavih, zakon detaljno uredjuje materiju relativno ništavih skupštinskih odluka a
naročito sledeća pitanja:
1) razlozi za pobijanje: su –
a) sednica skupštine nije sazvana u skladu sa ZPD i statuom
b) akcionar koji je podneo tužbu je bio onemogućen da učestvuje u radu sednice na kojoj je odluka doneta
od strane društva ili uz znanje bilo kog direktora ili člana nadzornog odbora
v) odluka skupštine nije doneta u skladu sa ZPD, statutom ili poslovnikom skupštine
g) odluka skupštine je suprotna zakonu ili statutu
d) ako biilo koji akcionar vršenjem svog prava glasa ima nameru da za sebe ili treće lice pribavi korist na
štetu društva ili drugih akcionara kroz donošenje ili izvršenje te odluke
dj) u drugim slučajevima u skladu sa ZPD.
Skupštinska odluka neće biti poništena u sledećim situacijama:
a) ako se odlukom vrši manje značajna povreda statuta ili poslovnika a kao rezultat odluke ili njenog
izvršenja pravo tužioca ili drugog lica koje ima pravo na podnošenje tužbe nije povredjeno ili je
povredjeno u manjoj meri
b) ako su u radu skupštine učestvovali akcionari koji nisu imali pravo učešća osim ako je to učešće bilo
od odlučujućeg značaja za formiranje kvoruma za rad skupštine ili donošenje te odluke
v) u slučaju nevažećih pojedinačnih glasova ili pogrešnog brojanja glasova, osim ako su oni bili
odlučujući u smislu postizanja kvoruma ili potrebne većine za donošenje odluke
g) u slučaju nepotpunosti ili netačnosti zapisnika osim ako je time onemogućeno utvrdjivanje sadržine
donete odluke tj. utvrdjivanje osnova za njeno pobijanje
d) ako je pobijana odluka zamenjena drugom koja je doneta u skladu sa ZPD statutom i poslovnikom
dj) u slučaju odluke o novoj emisiji hartija od vrednosti javnom ponudom ako je emisija uspela u smislu
zakona koji uredjuje tržište kapitala
e) u slučaju statusne promene iz razloga nesrazmere u zameni udela tj. akcija.
2) aktivno legitimisana lica: pravo na podnošenje pobojne tužbe je pravo svakog akcionarakoji je imao
pravo učešća u radu sednice na kojo je odluka doneta. Prema tome to pravo spada u kategoriju
individualnih upravljačkih prava akcionara a vezuje se za pravo učešća u radu skupštine a ne za pravo
glasa.
Pravo na pobijanje nema akcionar koji je:
a) prestao dabude akcionar društva nakon dana akcionara
b) glasao za poredloženu odluku ako je tučinjenicu moguće dokazati uvidom u zapisnik sa sednice ili
izveštaj komisije za glasanje
v) prisustvovao sednici ako odluku pobija zbog onemogućavanja da učestvuje u radu sednice
Pravo na pobijanje ima i svaki član odbora direktora tj. nadzornog odbora. Pravo članova uprave na
pobijanje je ograničeno tako što oni imaju ovo pravo ali samo pod uslovom da će izvršenjem te odluke
učiniti krivično ili drugo zakonom kažnjivo delo ili bi bili odgovorni za štetu društvu ili trećem licu.
3) postupak pobijanja: postupak pobijanja skupštinskih odluka je parnični postupak kji se pokreće
tužbom. Tužba se mora podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku skupštine tj. od registracije
ako je odluka bila registrovana a najkasnije u roku od 3m od kada je odluka doneta. To je konstitutivna
tužba jer se njome traži prestanak jednog pravnog odnosa, a postupak je hitan.
4) pravne posledice pobijanja: presuda kojom se poništava skupštinska odluka smatra se ništavom od
početka. Takodje ona ima interno dejstvo jer se odnosi samo na društvo, akcionare i članove uprave.
akvaj e pravna sudbija radnji preduzetih na osnovu pobijene odluke – naše pravo predvidja izuzetak
prema kome treća savesna lica zadržavaju prava koja su stekla na osnovu poništene odluke tj. njenog
izvšenja. Presudu sud po pravnosnažnosti dostavlja APR.
Zakonom je uredjena i jedna specifična posledica poništaja odluke o usvajanju godišnjih finansijskih
izveštaja prema kojoj se poništajem ove odluke smatra da je poništena i odluka o raspodeli dobiti za tu
poslovnu godinu. Akcionari su u obavezi da svu dividendu primljenu po osnovu te odluke vrate društvu u
roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude.

22. Једнодомни систем управе?

Uobičajeno se razlikuju 2 sistema upravlanja AD: jednodomni i dvodomni.
Jednodomni se dominantno vezuje za anglosaksonske države zbog čega se često naziva i anglosaksonski
model uprave.
Dvodomni sistem se najčešće vezuje za Nemačku zbog čega se naziva i germanski sistem. Ova sistem
prihvataju Holandija, Austrija, Poljska, Kina, Portugal, Madjarska,..
Zavisno od toga u kom pravcu je išao postupak prilagodjavanja treba razlikovati varijante klasičnih
modela od stvaranja mešovitih modela.
Mešoviti modeli su oni modeli upravljanja AD koji se ne mogu uklopiti u postojeću podelu na
jednodomne i dvodomneveć predstavljaju odvojenu kategoriju.
Varijante klasičnih modela obuhvataju raznovrsne zakonske sisteme uprave koji su pošli od nekog od
klasičnih modela ali su onda u konkretnoj razradi odstupili od bitnih karakteristika tog modela.
U svakom sistemu upravljanja postoji skupština, kao organ društva u kome su organizovani i u okviru
koga odluke donose akcionari. U jednodomnom sistemu pored skupštine postoji samo jedan organ uprave
– odbor direktora, a u dvodomnom nadzorni odbor i odbor direktora.
Skupština bira članove nadzornog odbora a oni biraju članove odbora direktora.
U jednodomnom sistemu se ne vrši razdvajanje izmedu vodjenja poslova drušva i nadzora nad vodjenjem
poslova već su obe funkcije poverene jedinom organu uprave – odboru direktora.
U čistom jednodomnom sistemu anglosaksonskog tipa odbor direktora je ovlašćen da deo svojih
nadležnosti delegira na izvršne organe. Mnoge države institucijalizuju izvršni organ na koji se
prenoseovlaššćenja pa čak i odredjuju njegovu nadležnost. U teoriji su ovakiv sistemi poznati pod
nazivom jednoipodomni sistemi.
U odnosu na pravo odbora direktora da delegira neke svoje nadležnosti na niže izvršne organe, postoje još
neke karakteristike:
1) neka ovlašćenja se ne mogu delegirati,
2) odbor direktora ima pravo da daje obavezujuća uputstva licima ili organima na koja je preneo
ovlašćenja,
3) prenos ovlašćenja se može u svako doba opozvati,
4) data ovlašćenja odbor direktora može naknadno da izmeni,
5) odbor direktora ima obavezu da vrši kontrolu izvršavanja delegiranih nadležnosti.
Jednodomni sistem je efikasan jer nadležnosti nisu podeljene što znači da se odluke donose brzo, i
fleksibilan je jer odbor direktora ima ovlašćenje da prilagodi organizaciju upravljanja specifičnostima tog
društva.
ZPD iz 2004. uvodi jednodomni sistem i to kao jedini dozvoljeni model.
ZPD iz 2011. poznaje jednodomni sistem s tim što je on jedan od dva dozvoljena sistema, a u slučaju
jednodomnog upravljanja rgani društva su skupština i jedan ili više direktora tj. odbor direktora.
Karakteristike:
1) zakon pod pojmom izvršnog drektora podrazumeva člana odbora direktora koji pored toga svojstva
obavlja i dužnosti izvršnih direktora.
2) sve članove odbora direktora bira skupština AD i odlučuje o tome koja lica će biti neizvršni a koja
izvršni direktori
3) zakonom su precizirane nadležnosti izvršnih direktora jer je rećeno da oni vode poslove društva i
zakonski su zastupnici društva
4) pitanja iz nadležnosti odbora direktora se ne mogu preneti na izvršne direktore društva
5) izvršni direktori nisu poseban organ već se izvode iz sastava odbora direktora. Osnovna nadležnost
izvršnih direktora po zakonu je i nadležnost odbora direktora
6) zakon poznaje generalnog direktora kao prvog medju izvršnim direktorima. Generalnog direktora
imenuju direktori tj. članovi odbbora direktora.
7) izvršni direktori se u vodjenju poslova društva moraju pridržavati ogranićenja dredjenih zakonom,
statutom, odlukama skupštine i odlukama odbora direktora.

23. Дводомни систем управе?

Dvodomni sistem uprave akrakteriše organizaciono I personalno razdvajanje vodjenja poslova društva od
nadzora nad vodjenjem poslova. Organizaciono razdvajanje podrazumeva postojanje dva organa pri čemu
je jedan nadležan za vršenje kontrole (nadzorni odbor) a drugi za vodjenje poslova društva (upravni
odbor). Nadzorni odbor nema mogućnost da upravnom delegira neke svoje nadležnosti I ne može da daje
obavezne instrukcije, a članovi nadzornog ne smeju u isto vreme biti I članovi upravnog odbora.
Članovi nadzornog odbora se nazivaju nadzorni direktori, a upravnog, upravljački.
Akcionari biraju članove nadzornog odbora I on odgovara skupštini za svoj rad, a biraju članove
upravnog odbora.
Dvodomni sistem se ne zasniva na uspostavljanju hijerarhijskog odnosa izmedju nadzornog odbora I
upravnog odbora. Njegova osnovna prednost je u nepristrasnosti I nezavisnosti lica koja vrše nadzor nad
radom upravnog odbora, a jedna prednost je ujedno I njegova mana – članovi nadzornog odbora vrše
kontrolu već donetih odluka od strane upravnog odbora. Osim u slučajevima kada je potrebna njihova
saglasnost, članovi nadzornog odbora nisu ni na koji način uključeni u postupak donošenja svakodnevnih
odluka. Kontrola koju oni vrše je reaktivnog tipa.
ZPD iz 2011. po prvi put uvodi ovaj sistem čiji organi su skupština, nadzorni odbor I jedan ili više
izvršnih direktora, a ako društvo ima 3 ili više direktora oni čine izvršni odbor. Izvršni odbor je obavezan
organ kod javnih AD.
Karakteristike:
1) zakonom je uvedena zabrana delegiranja nadležnosti sa izvršnog na nadzorni odbor I obrnuto,
2) članovi nadzornog ne smeju biti I članovi izvršnog odbora,
3) institute karakteristični za jednodomni sistem tj. nezavisni direktori I komisije našli su mesto I u okviru
nadzornog odbora dvodomnog sistema,
4) jedna od specifičnosti je naglašena uloga I značaj nadzornog odbora,
5) nadzorni odbor ne raspolaže sa dovoljno informacija kako bi mogao da odgovori svojoj ulozi
kontrolnog organa na pravi način.
ZPD uvodi pravo izbora izmedju dva Sistema upravljanja što je u skladu sa uporednopravnim
tendencijama. Model upravljanja se odredjuje statutom AD. Izbor Sistema AD vrše osnivači pre
registracije društva u vidu unošenja odgovarajuće odredbe u statut.
24. Услови за именовање директора, број директора и предлагање кандидата за директоре?
Da bi jedno lice bilo imenovano za člana odbora direktora tj. nadzornog ili izvršnog odbora ono mora da
ispuni sve propisane uslove za imenovanje. Uslovi mogu da budu formulisani kao pozitivni I negativni.
Pozitivni su oni uslovi koji moraju biti ispunjeni kako bi jedno lice bilo imenovano za direktora, a
negativni takodje moraju biti ispunjeni u trenutku imenovanja.
Uslovi se mogu podeliti I na zakonske I interne. Zakonom je formulisan samo jedan pozitvan uslov –
potpuna poslovna sposobnost. Zakon poznaje veći broj negativnih uslova – director ne može biti lice:
1) koje je director ili član nadzornog odbora u više od 5 društava
2) koje je osudjeno za kd protiv privrede, tokom perioda od 5g od dana pravnosnažnosti presude s tim da
se u taj period ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora
3) kome je izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja predstavlja pretežnu delatnost
društva za vreme dok traje ta zabrana.
Za članove nadzornog odbora u dvodomnom sistemu + 3:
4) zaposlena u društvu 5) izvršni direktori društva 6) prokuristi društva
Interni uslovi su oni koje propisuje samo društvo I oni se primenjuju isključivo na konkretno društvo I
moraju biti u saglasnosti sa zakonskim uslovima.
Uslovi mogu biti opšti I posebni. Opšti se odnose na sve direktore a posebni samo na pojedine članove
odbora direktora tj. nadzornog odbora. Interni takodje mogu biti opšti I posebni.
Zakonom je uvedena neoboriva pretpostavka da je direktoru društva prestao mandate danom prestanka
ispunjenosti uslova za imnovanje (opšta posledica).
Ako nezavisni director tokom trajanja mandata prestane da ispunjava posebne uslove koji se zahtevaju
samo za nezavisne direktore tom licu prestaje svojstvo nezavisnog direktora I ono nastavlja da obavlja
dužnost kao neizvršni director ako ispunjava uslove za neizvršnog direktora tj. kao izvršni direktor ako
ispunjava uslove za izvršnog direktora. (posebna posledica).
Dva zakonska pristupa kod broja direktora: po jednom to nije I ne treba da bude zakonska materija što
znači da svako društvo treba svojim internim aktima da odredi broj članova odbora direktora tj.
nadzornog odbora. Drugi ne spori veliki značaj autonomne regulative ali ukazuje da se odredjena
ograničenja moraju uvesti: propisivanje minimalnog broja članova, propisivanje maksimalnog broja
članova I kombinacija prethodna dva ograničenja.
Srpsko pravo se opredeljuje za autonomnu regulative.
Kod AD koja su izabrala dvodomni sistem zakonom su ustanovljena dva ograničenja: nadzorni odbor
mora da ima najmanje 3 člana, broj članova nadzornog odbora mora biti neparan, dok kod jednodomnog
samo društvo odredjuje broj članova. Javna AD moraju imati odbor direktora koji se sastoji od najmanje 3
članova.
Članove odbora direktora tj. nadzornog odbora imenuje skupština a predlog kandidata mogu dati: odbor
direktora tj. nadzorni odbor, komisija za imenovanje I akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog
reda. U javnom AD taj predlog mogu dati ista lica osim odbora direktora tj. nadzornog odbora.
Dva su načina glasanja:
1) direktno: uobičajen način glasanja za izbor članova uprave
2) kumulativno: je alternativan nalin kod koga svaki akcionar broj glasova kojim raspolaže množi sa
brojme članova uprave koji se biraju pri čemu tako dobijen broj glasova može bez ograničenja raspodeliti
na jednog, nekoliko ili sve candidate.
Osnovna sličnost je u jednakom broju glasova kojima akcionar raspolaže. Kumulativno glasanje se
primenjuje samo kada je ono dozvoljeno I kada skupština bira kolegijalne organe društva. Ono se može
uvesti: kao imperativno pravilo, kao dispozitivno pravilo ili kao opcija koju društva mogu iskoristiti
(prihvata srpsko pravo). Kod nejavnih AD je zabranjeno.
Članovi uprave se uvek biraju na odredjeni period a kod nas se tradicionalno primenjuje višegodišnji
mandat. ZPD iz 2004. je predvideo da mandate ističe na narednoj godišnjoj sednici nakon izbora, a ZPD
iz 2011. kaže da se direktori imenuju na period odredjen statutom, a koji ne može biti duži od 4g.
Dešava se da u toku trajanja mandata broj direktora padne ispod broja odredjenog statutom. Srpsko pravo
je kao osnovno pravilo prihvatilo kooptaciju koja obuhvata pravo preostalih direktora da popune prazninu
u upravi tj. da imenuju lice tj. lica koja će vršiti dužnost direktora do imenovanja nedstajućih direktora od
strane skupštine. Broj kooptiranih direktora ne može biti veći od 2.
Prema načinu izbora članova uprava AD može biti unitarna ili klasifikovana. Kod unitarne svi direktori se
biraju zajedno posle proteka jedne ili više godina, a kod klasifikovane članovi su podeljeni u odredjeni
broj grupa tako da skupština akcionara svake godine bira članove sledeće grupe a kad se posle nekoliko
godina svi izaberu ponovo na dnevni red dolaze članovi grupe od koje se I počelo. Srpsko pravo
dozvoljava klasifikovanu upravu jer zakonom nije zabranjeno da mandate direktorima traje različito
vreme.

25. Кумулативно гласање?

26. Попуњавање упражњених места у управи, мандат директора и класификована управа 4?
27. Извршни, неизвршни и независни директори?

28. Председник одбора директора (надзорног одбора), генерални директор и правни однос
директора и акционарског друштва?
- Predsednik odbora direktora i generalni direktor: članovi odbora direktora u jednodomnom tj. članovi
nadzornog odbora u dvodomnom sistemu biraju izmedju sebe predsednika odbora koji se registruje u
skladu sa zakonom o registraciji. Predsednik saziva i predsedava sednicama odbora, predlaže dnevni red i
odgovoran je za vodjenje zapisnika na sednicama odbora a kod javnih AD njemu je poverena i uloga
zastupnika društva u odnosu sa izvršnim direktorima i to na način odredjen statutom, odlukom skupštine
ili jednoglasnom odlukom neizvršnih direktora.
Generalni direktor je jedan od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva, imenovan od strane
odbora direkotra u jednodomnom tj. nadzornog odbora u dvodomnom sistemu.

29. Надлежности органа управе акционарског друштва?

Izmedju organa uprave je zabranjena delegacija nadležnosti.
U jednodomnom sistemu se mogu podeliti u 5 grupe: upravljačke, poslovne, nadzorne, nadležnosti
vezane za skupštinu I ostale.
Upravljačke odluke odbora obuhvataju utvrdjivanje poslovne strategije I poslovnih ciljeva društva,
ustanovljavanje računovodstvene politike društva I politike upravljanja rizicima.
Nadzorna ovlašćenja: vršenje unutrašnjeg nadzora nad oslovanjem društva, odgovornost za tačnost
poslovnih knjiga I finansijskih izveštaja društva.
Poslovne nadležnosti: vodjenje poslova društva, utvrdjivanje unutrašnje organizacije, davanje I
opozivanje procure, izdavanje odobrenih akcija ako je na to ovlašćen statutom ili odlukom skupštine,
utvrdjivanje emisione cene akcija I drugih hartija od vrednosti, utvrdjivanje tržišne cene akcija, donošenje
odluke o sticanju sopstvenih akcija,..
Nadležnosti vezane za skupštinu: izvršavanje odluka skupštine, sazivanje skupštinske sednice I
utvrdjivanje predloga dnevnog reda.
Izvršni direktori imaju 2 velika ovlašćenja: vode poslove društva I zakonski su zastupnici društva.
U nadležnosti generalnog direktora spadaju: koordiniranje rada izvršnih direktora I organizovanje
poslovanja društva.
Neizvršni članovi odbora direktora: vrše nadzor nad radom izvršnih direktora, predlažu poslovnu
strategiju, nadziru njeno izvršavanje I odlučuju o davanju odobrenja na pravne poslove I pravne radnje u
slučaju postojanja ličnog interesa izvršnog direktora društva.
U dvodomnom sistemu:
Nadzorni odbor: sazivanje skupštinske sednice I utvrdjivanje predloga dnevnog reda, utvrdjivanje
poslovne strategije I poslovnih ciljeva društva I nadziranje njhovog ostvarivanja, imenovanje I razrešenje
izvrpnih direktora I eventualno generalnog direktora, vršenje nadzora nad radom izvršnih direktora,
vršenje unutrašnjeg nadzora nad poslovanjem društva, ustanovljavanje računovodstvene politike društva I
politike upravljanaj rizicima I zastupanje društva u odnosu prema izvršnim direktorima.
Saglasnost nadzornog odbora je uslov za punovažnost odluke izvršnih direktora I oni u Srbij idaju
saglasnost na sledeće poslove:
1) sticanje, otudjenje I opterećenje udela I akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima
2) sticanje, otudjenje I opterećenje nepokretnosti
3) uzimanje kredita tj. uzimanje I davanje zajmova i garancija za obaveze trećih lica
4) druge poslove za koje je zakonom propisano da su u nadležnosti nadzornog odbora.
30. Начин рада и доношење одлука органа управе акционарског друштва?
Odbor odluke donosi na sednicama. Odbor javnog AD održava najmanje 4 godišnje a za nejavna nije
predvidjem minimalan broj.
Sednice saziva predsednik odbora a predlog za sazivanje sednice može u pisanoj formi dati i bilo koji
drugi član odbora u kom slučaju predsednik ima obavezu da sazove sednicu i takva sednica mora da bude
održana u roku od 30 dana od podnošenja zahteva. Poziv za sednicu se dostavlja najkasnije 8 dana pre
sednice.
Pouzdanost informisanja je garantovana pravilom da se članovi odbora individualno informišu tako što se
svakom članu dostavljaju i poziv za sednicu i materijali.
Sednice odbora se mogu održavati i korišćenjem sredstava audio vizuelne komunikacije a odsutni
direktori mogu glasati i pismenim putem.
Kvorum za rad sednice je većina d ukupnog broja direktora odluke se donose većinom glasova prisutnih
direktora.
Na sednicama odbora se obavezno vodi zapisnik čija je minimalna sdržina propisana zakonom. Zapisnik
potpisuje predsednik odbora i dostavlja ga svakom direktoru u roku od 8 dana od održane sednice osim
ako je statutom ili poslovnikom o radu odbora direktora odredjen drugi rok.
Način rada izvršnog odbora u dvodomnom sistemu: osnovna razlika je što izvršni odbor po pravilu
odlučuje van sednice. Na sednici se odluke donose apsolutnom vćinom glasova izvršnih direktora.

31. Комисије одбора директора (надзорног одбора)?

Formiranjem komisija se povećava efikasnost odbora. Komisije nisu orgni društva već posebna
organizaciona tela unutar odbora. One su savetodavni I pomoćni organi odbora za odredjena pitanja.
Komisije donose odluke koje imaju karakter mišljenja, saveta, sugestije, preporuka ili predloga. Prema
ZPD komisije se obrazuju u cilju pružanja pomoći odboru a to se odnosi na pripremanje odluka koje
odbor donosi, vršenje nadzora nad sprovodjenjem odredjenih odluka I obavljanje odredjenih stručnih
poslova za potrebe odbora.
Imenovane komisije su one koje su uredjene zakonskim normama I pravilima sadržanim u kodeksima
korporativnog upravljanja. U srpskom pravu su to: komisija za imenovanje, komisija za naknade I
komisija za reviziju.
Neimenovane komisije su sve one komisije odborakoje nisu uredjene ni zakonskim pravilima ni pravilima
sdržanim u kodeksima korporativnog upravljanja: komisija za strateško planiranje, komisija za razvoj
korporativnog upravljanja, kmisija za rešavanje sporova unutar društva,..
ZPD posebno izdvaja: komisiju za imnovanje, komisiju za naknade I komisiju za reviziju.
Članove komisije bira odbor a ZPD pravi razliku izmedju imenovanih I neimenovanih komisija tako što
za imenovane prihvata princip potpunog oslanjanja na neizvršne direktore u materiji obrazovanja
komisija I izbora njenih članova a na neimenovane komisije se primenjuje opšte pravilo prema kome
odbor u celini obrazuje komisije.
Članovi komisije mogu biti direktori I druga fizička lica. Komisije moraju imati najmanje 3 člana a u
slučaju javnog AD jedan od tih članova uvek mora biti nezavisni direktor.
Komisija za imenovanje su: predlaganje kandidata za direktora, sastavljanje godišnjeg izveštaja o
primerenosti sastava odbora I broja direktora I davanje preporuke s tim u vezi.
Komisija za naknade: priprema nacrt odluke o politici naknada izvršnim direktorima, daje predloge o
iznosu I strukturi naknade za svakog pojedinog izvršnog direktora I naknade revizoru društva I sastavlja
godišnji izveštaj za skupštinu o oceni iznosa I structure naknada za svakog direktora .
Komisija za reviziju: priprema, predlaganje I provera sprovodjenja računovodstvenih politika I politika
upravljanja rizicima, podnošenje odboru predloga za imenovanje I razrešenje lica nadležnih zaobavljanje

32. Накнаде члановима управе?

Naknada članovima urave je imovinska korist koju društvo daje članu uprave za obavljanje ugovorenih
prestacija u vezi sa upravljanjem I posovodjenjem društva. Podela na fiksne I varijabilne naknade a
osnovna karakteristika fiksnih je njihova nezavisnost od učinka.
Varijabilne naknade su naknade odredjene učinkom. Odredjenje se može ispoljiti: koz nastanak prava na
naknadu (kada član uprave stiče pravo na varijabilnu naknadu tek kada se postignu minimalni unapred
ugovoreni rezultati) ili kroz njenu visinu.
Uglavnom se dele na godišnji bonus – isplaćuje se kada se postignu odredjeni rezultati u prethodnoj
godini, dugoročne posticajne naknade – isplaćuje se u akcijama mada može I u novcu I u nekim drugim
finansijskim instrumentima a vezuje se za ispunjenje odredjenih kriterijuma učinka u period od dve do 5g
za vreme kog član uprave ne može da raspolaže ili stiče akcije, akcijske opcije – dugoročna podsticajna
naknada.
Naknade se dele na podsticajne I nepodsticajne zavisno od toga da li naknada podstiče člana uprave da
radi u interesu društva I njegovih akcionara.
Prema predmetu sve naknade se dele na novčane kod kojih je imovinska korist koju član uprave dobija
izražena u novcu I nenovčane. Novčane su univerzalne jer se primenjuju na sve članove uprave u svim
državama I svim sistemima I redovne jer najveći broj naknada danas spade u novčane naknade. (osnovna
zarada, godišnji bonusi, virtuelne akcijske opcije, fantomske akcije, naknade za slučaj prevremenog
prestanka ugovora).
Najpoznatije nenovčane naknade su: naknade u privremeno neprenosivim akcijama, naknade u akcijskim
opcijama, korporativni zajmovi I posebne pogodnosti.
Dobra praksa korporativnog upravljanja interveniše u postupak donošenja odluka od strane odbora na 3
načina: jačanjem uloge I značaja nezavisnih članova odbora prilikom donošenja odluke o naknadama,
ukazivanjem na potrebu angažovanja konsutanata za naknade I uključivanjem u postupak I davanjem
velikih ovlašćenja komisiji za naknade.
Skupština ad treba da vrši posrednu kontrolu naknada članova uprave. U nadležnost skupštine ad bi
trebalo da spade odobravanje 3 vrste planova: planova naknada za članove uprave, planova kod kojih
visina naknade članovima uprave zavisi od kretanja cena akcija I bilo kog drugog dugoročnog
podsticajnog plana namenjenog direktorima koji pod sličnim uslovima nije ponudjen svim drugim
zaposlenima u društvu. Srpsko pravo je delimično prihvatilo ovu preporuku jer je skupština isključivo
nadležna da odlučuje samo o naknadama koje se isplaćuju u akcijama I drugim hov. Zakon nameće
obavezu objavljivanja informacija o naknadama samo javnim ad.
U srpskom pravu sun a jednak način uredjene obavez informisanja odbora direktora u jednodomnom tj.
nadzornom odoboru dvodomnom Sistema I izvršnih direktora u jednodomnom tj. u dvodomnom sistemu.
Osnovno pravilo: organ ili pomoćno telo uprave čiji su članovi imenovani od strane drugog organa ima
obavezu da isti izveštava. Zavisno od toga da li je propisano da se izvršava u odredjenom period
izveštavanje može biti redovno (sprovodi se u odredjenom vremenskom okviru I može biti godišnje,
polugodišnje, kvartalno ili mesečno I uredjuje se zakonom ili statutom) ili vanredno (deli se na zakonsko
statutarno I na zahtev. Zakonom su predvidjeni I redovni I vanredni izveštaji izvršnih direktora: izveštaj o
planiranoj poslovnoj politici I drugim načelnim pitanjima koja se odnose na postojeće I buduće vodjenje
poslova, izveštaj o rentabilnosti poslovanja društva za sednicu odbora na kojoj se raspravlja o
finansijskim izveštajima društva, izveštaj o poslovanju, prihodima I finansijskom stanju društva, izveštaj
o poslovima I poslovnim dogadjajima koji su u toku ili su očekivani a ko bi mogli da budu od većeg
značaja za poslovanje I likvidnost društva.

33. Имовинска одговорност директора?

3 vrste odgovornosti: kaznenopravna – postoji kada direktor izvrši krivično ili drugo kazneno delo,
statusna – mogućnost razrešenja direktora odlukom nadležnog organa društva ili suda i imovinska – za
štetu o kojoj sud odlučuje u parničnom postupku.
Osnovno pravilo o imovinskoj odgovornosti: direktor odgovara društvu za štetu koju mu prouzrokuje
krženjem odredaba ovog zakona, statuta ili odluke skupštine. Odgovornost direktora je vanugovorna tj.
subjektivna sa pretpostavljenom krivicom.
Direktor ne odgovara za štetu ako je postupao u skladu sa odlukom skupštine. Za štetu društvu solidarno
odgovaraju svi direktori koji su glasali za odluku.
Načelno je pravilo da se društvo ne može odreći prava na naknadu štete prema direktoru. Izuzetak:
primenjuje se ako se ispune dva uslova: skupština mora da donese odluku o odricanju od ovog prava ¾
većinom i neophodno je da se toj odluci ne usprotive akcionari koji poseduju najmanje 10% osnovnog
kapitala društva.
34. Престанак својства директора?
Tri su osnovna načina prestanka direktora:
1) prestanak mandata: članovi uprave se imenuju na odredjeni period a istekom tog perioda direktorima
prestaje mandat. Pored toga postoje i 2 specifična načina prestanka mandata:
a) ako direktor u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove koji se zahtevajau za direktore
društva
b) ako skupština ne usvoji godišnje finansijske izveštaje društva
Direktor kome je prestao mandat nastavlja da obavlja svoje dužnosti sve do naredne skupštinske sednice
na kojoj će biti imenovan novi direktor ili dok njegovo mesto ne bude popunjeno kooptacijom.
2) razrešenje: zavisno od toga ko razrešava direktora pravi se razlika izmedju:
a) razrešenje od organa društva: razrešenje članova uprave je uredjeno prema opštem pravnom principu
da izbor odredjuje i razrešava. Skupština može da razreši članoev odbora direktora u jednodomnom tj.
članove nadzornog odbora u dvodomnom sistemu dok članovi nadzornog odbora imaju pravo da razreše
izvršne direktore u dvodomnom sistemu.
Uporednopravnom analizom se uočavaju dva principa u vezi sa razrešenjem članova uprave. Prvi:
članovir organa koje je imenovala skupština mogu se razrešiti pre isteka mandata na koji su imenovani i
bz postojanja opravdanog razloga. Drugi: članovi organa urave koje imenuje organ izabran od strane
skupštine mogu biti razrešeni samo iz opravdanih razloga. (gruba povreda dužnosti, nesposobnost za
obavljanje poslova, nepoverenje izglasano na skupštini akcionara).
U srpskom pravu je prihvaćeno rešenje prema kome se svaki direktor može razrešiti bez navodjenja
razloga.
Sud može razrešiti samo ako za to postoji opravdan razlog a kod nas sudsko razrešenje je moguće samo
ako je pokrenuta parnica protiv društva radi prestanka društva. U tom postupku sud može umesto da
naloži sprovodjenje postupka prestanka društva da usvji meru razrešenja direktora.
3) ostavka: je jednostrana izjava volje kojom direktor u pisanoj formi obaveštava društvo da prestaje sa
obavljanjem svoje funkcije pre isteka perioda na koji je imenovan. Zakonom je predvidjena psoebna
pravnva posledica ostavke jedinog izvršnog direktora društva. U tom slučaju direktor koji je dao ostavku
imaobavezu da u ogrničenom obliku nastavi da obavlja svoje obaveze. Ograničenja su vremenska -
dužnosti nastavlja da izvršava najduže 30 dana od registracije ostavke i predmetna – u obavezi je da
nastavi da preduzima samo one poslove koji ne trpe odlaganje.

35. Унутрашњи и спољни надзор (екстерна ревизија) у акционарским друштвима?

Pitanje unutrašnjeg nadzora je danas u celosti prepušteno AD. Samo za javna AD se zakonodavac
opredelio da postavi neka minimalna ogranišenja poput toga da najmanje jedno lice nadležno za
unutrašnji nadzor poslovanja mora ispunjavati uslove propisane za internog revizora a propisana su i neka
pravila za lice koje rukovodi poslovima unutrašnjeg nadzora.
Unutrašnji nadzor se sprovodi nad poslovanjem društva a po zakonu obuhvata naročito sledeće poslove:
a) kontrolu uskladjenosti poslovanja društva sa zakonom, drugim propisima i aktima društva
b) nadzor nad sprovodjenjem računovodstvenih politika i finansijskih izveštaja
v) proveru sprovodjenja politika upravljanja rizicima
g) praćenje uskladjenosti društva sa kodeksom korporativnog upravljanja
d) vrednovanje politika i procesa u društvu kao i predlaganje njihovog unapredjenja.
Vodjenje poslovnih knjiga i sačinjavanje finanssijskih izveštaja je obaveza svakog privrednog društva.
Odredjena društva moraju da povere trećim nepristrasnim licima zadatak provere finansijskih izveštaja
kako bi sepodigao stepen njihove pouzdanosti. Danas je ova aktivnost poznata pod nazivm revizija
finansijskih izveštaja. Ona obuhvata postupak prover i ocene finansijskih izveštaja u okviru koga se daje
nezavisno stručno mišljenje o tome da li finansijski izveštaji u svim suštinski značajnim aspektima daju
istinit i objetivan prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja.
Zakonska revizija je pojam koji označava reivziju finansijskih izveštaja koja je po zakonu obavezna ili se
obavlja dobrovoljno. Revizija je obavezna za redovne godišnje finansijske izveštaje:
1) velikih i srednjih ad razvrstanih u skladu sa zakonom kojim se uredjuje računovodstvo
2) javnih ad nezavisno od njihove veličine
3) svi drugih ad na čiji ukupan prihod ostvaren u prethodnoj godini prelazi 4,4m evra
Revizija finansijskih izveštaja ostalih ad je dobrovoljna.
Danas je opšteprihvaćeno pravilo da revizora bira ad (kod nas skupština ad). Nakon izbora ad u pisanoj
formi zaključuje sa revizorom ugovor o obavljanju zakonske revizije i on se zaključuje najkasnije do 30.
septembra poslovne godine na koju se revizija odnosi. On spada u kategoriju intuitu personae ugovora.
Ad ima dve obaveze prema revizoru: da revizoru stavi na raspolaganje svu potrebnu dokumentaciju,
isprave i izveštaje i da mu omogući pristup programima i drugim elektronskim zapisima, i da naplati
revizoru naknadu za izvršeni rad. Ugovor se može raskinuti samo ako psotoje opravdani razlozi.
Društva za reviziju mogu pored delatnosti revizije da obavljaju i druge usluge iz oblasti finansija i
računovodstva. U praksi su konsultantske usluge mnogo isplatiivje od usluga vršenja revizija. Srpsko
pravo zabranjuje društvu za reviziju da obavlja reviziju finansijskih izveštaja ad kome je u godini za koju
se obavlja revizija pružalo konsultantske usluge.
Eksterna rotacija revizora: propisivanje maksimalnog broja godina u toku kojih jedno društvo za reviziju
može da obavlja reviziju finansijskih izveštaja istog ad.
Interna rotacija revizora: društvo za reviziju nakon nekoliko godina obavljanja revizije kod istog društva
mora da promeni licenciranog ovlašćenog revizora tj ključnog revizorskog partnera. Srpsko pravo je
prihvatilo obe rotacije a sistem interne rotacije je postavljen kao osnovno pravilo.
Nezavisnost revizora od subjekta revizije je preduslov za javno poverenje u revizorski izveštaj. Zbog toga
zakon zabranjuje društvu za reviziju da obavlja poslove revizije kod ad sa kojim je povezano na način
koji može da utiče na nezavisnost i nepristrasnost obavljanja revizije. Ova povezanost se pretpostavlja u
sledećim slučajevima: društvo za reviziju poseduje akcije tj. udele subjekta revizije ili društva povezanog
sa njim, ad je imalac akcija tj. udela u društvu za reviziju, društvo za reviziju ili sa njim povezano društvo
je u godini za koju se obavlja revizija subjektu revizije pružalo konsultantske usluge.

36. Посебна и ванредна ревизија?

Posebna i vanredna revizija predstavljaju dve vrste specijalizovanih revizija koje na zahtev akcionara a na
osnovu odluke skupštine AD ili suda sprovode lica van društva.
Posebnom revizijom se proverava: procena vrednosti nenovčanog uloga ili vrednost i uslovi pod kojima
je vršeno sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti.
Predmet vvanredne revizije su finansijski izveštaji kji su već bili predmet revizije a vanredna revizija se
preduzima ako:
1) postoji sumnja da revizija finansijskih izveštaja nije sprovedena u skladu sa zakonom i propisanim
računovodstvenim standardima
2) finansijski izveštaji ne sadrže napomene propisane računovodstvenim standardima ili sadrže nepotpune
napomene
Propisan je krajnji rok za sprovodjenje ovih revizija koji iznosi 3g od unosa nenovčanog uloga, danas
sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti tj. dana usvajanja revidiranih finansijskih izveštaja.
Cilj je u tome da nepristrasno lice utvrdi činjnice koje bi kasnije predstavljale osnov za eventualnu
naknadu štete AD od strane osnivača i članova uprave.
Predlog za sprovodjenje posebne ili vanredne revizije mogu podneti akcionari koji poseduju najmanje
10% akcija sa pravom glasa. Kada primi predlog, odbor je dužan da ga uvrsti u dnevni red prve naredne
redovne sednice pod uslovom da je period do njenog održavanja kraći od 6m. Odluku donosi skupština
običnom većinom. Obavezan element odluke je odredjivanje lica koje će izvršiti tu reviziju a to lice mora
biti revizor i ne sme biti revizor koji je sproveo procenu nenovčanog uloga koja je predmet posebne
revizije i reviziju finansijskih izveštaja za period u kojem je izvršeno sticanje ili raspolaganje imovinom
velike vrednosti koje je predmet posebne revizije i reviziju finansijskih izveštaja koji su predmet
vanredne revizije.
Moguće je i da skupština odbije predlog i u tom slučaju akcionari koji su podneli predlog mogu u roku od
30 dana od održavanja sednice skupštine zahtevati od suda da u vanparničnom postupku odluči o
predlogu.
Zakon dozvoljava društu da pokrene vanparnični postupak u okviru kog zahteva od suda da donese
rešenje kojim se nalaže centralnom registru da izvrši upis privremene zabrane prenosa akcija akcionara po
čijem predlogu je doneta odluka o sprovodjenju posebne tj. vanredne revizije.
Revizor je u obavezi da izveštaj sačini u pisanoj formi i on se dostavlja odboru direktora tj. izvršnom i
nadzornom odboru, akcionarima koj su podneli predlog i sudu ako je revizija sprovedena na osnovu
odluke suda.
U slučaju da je predlog bio neosnovan, AD ima pravo na naknadu troškova izvršene revizije od akcionara
koji su podneli predlog. Predlog je neosnovan onda kada izveštaj o posebnoj ili anrednoj reviziji sadrži
takav zaključak kao i onda kada revizor utvrdida postoje odstupanja ali da ona nisu značajna.

37. Стицање и располагање имовином велике вредности?

Odluke o sticanju i raspolaganju imovinom privrednog društva spadaju u nadležnot organa uprave, ali
kada je u pitanju imovina velike vrednosti neophodna je skupštinska saglasnost.
Imovina velike vrednosti je definisana kao imovina čija nabavna ili prodajna ili tržišna vrednost u
momentu donošenja odluke predstavlja najmanje 30% knjihovodstvene vrednosti ukupne imovine društva
iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja. (kvantitativni, matematički pristup).
Sticanje tj. raspolaganje je svaka radnja kojom nastaje obaveza za društvo, poput kupovine, prodaje,
zakupa, razmene, uspostavljanja založnog prava i hipoteke, zaključenja ugovora o kreditu i zajmu,...
Zakonom je uveden i koncept povezanih sticanja tj. raspolaganja koja obuhvataju više pojdinačnih
poslova tj. pravnih radnji preduzetih radi ostvarivanja istog cilja ili čija povezanost proizlazi iz prirode
pravnog posla radi čijeg se izvršenja preduzimaju.
Sticanje tj. raspolaganje imovinom velike vrednosti se može sprovesti samo pod uslovom da ga je
prethodno ili naknadno odobrila skupština. Ako je ugovor u fazi nacrta onda skupština daje prethodnu
saglasnost a ako je ugovor već zaključen onda se daje naknadna saglasnost.
Postoje 3 izuzetka od obaveze pribavljanja skupštinskog odobrenja od kojih je prvi opšteg karaktera a
druga dva se primenjuju samo na javne ugovore. Prvi se odnosi na kupovinu ili prodaju imovine velike
vrednost u okviru redovnog poslovanja društva (izrazito retko). Drugi izuzetak se vezuj za izmene javnog
ugovora što ne obuhvata i zaključenje ovog ugovora a treći za zaključenje direktnog ugovora.
Nepoštovanje odredbi zakona ima za posledicu mogućnost podnošenja 2 tužbe: tužbe za poništaj pravnog
posla – uperena protiv pravnog posla sticanja tj. raspolaganja imovinom velike vrednosti, i tužbe za
naknadu štete – podnosi se protiv članova odbora direktora tj. nadzornog odbora koji solidarno
odgovaraju društvu za štetu zbog pravnog posla sticanja tj. raspolaganja. Ove dve tužbe se uzajamno
isključuju.
Aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe imaju društvo i akcionari koji imaju najmanje 5% osnovnog
kapitala društva. Za podnošenje tužbe za poništaj od strane akcionara zahteva se i da su relevantan
procenat kapitala imali na dan zaključenja pravnog posla dok se kod tužbe za naknadu štete ovaj uslov ne
traži.
Obe tužbe se moraju podneti u roku od 6m od održavanja sednice skupštine na kojoj je razmatran izveštaj
o poslovanju za poslovnu godinu u kojoj je izvršeno sticanje tj. raspolaganje a najkasnije u roku od 3g od
sticanja tj. raspolaganja imovinom velike vrednosti.

38. Права несагласних акционара?

Za razliku od DOO kod koga svaki član ima pravo na istupanje kod AD slično pravo akcionara ne postoji.
Izuzetak u tom pogledu predstavlja pravo nesaglasnih akcionara koje pod odredjenim uslovima daje
akcionarima pravo na izlazak iz društva uz istovremeno obavezivanje društva na isplatu pravične
naknade.
Osnovno opradvanje za prava nesaglasnih akcionara pronalazi se u potrebi zaštite manjinskih akcionara u
slučaju da društvo sprovodi fundamentalnu korporativnu promenu.
Materijalni uslovi: društva svakodnevno donose veliki broj odluka ali sam nekolicima njih daje
akcionarima pravo na izlazak iz društva. U srpspokom pravu fundamentalne korporativne promene
svrstane su u 7 tačaka od kojih su 6 zakosnki osnovi za izlazak iz društva a poslednji osnov statutarnog
karaktera. Zakonski su:
1) statusne promene
2) promena pravne forme
3) promena vremena trajanja društva
4) sticanje tj. raspolaganje imovinom velike vrednosti
5) promene statute društva kojima se umanjuju osnovna zakonska prava imalaca običnih akcija tj. prava
imalaca povlašćenih akcija
6) povlačenje jedne ili više klasa akcija sa regulisanog tržišta tj. multilateralne trgovačke platforme.
Pravo na izlazak iz društva postoji u slučaju kada se menjaju druga prava akcionara ako je statutom
odredjeno da akcionar iz tog razloga ima pravo na napuštanje društva.
Proceduralni uslovi: akcionar koji želi da koristi pravo na izlazak mora da ispuni 2 proceduralna uslova:
da bude nesaglasan u odnosu na usvojenu skupštinsku odluki I da podnese zahtev društvu.
Nesaglasnost je u samoj suštini ovog instituta jer ovo nije pravo svakog akcionara već samo onog
akcionara koji nije saglasan sa usvojenom odlukom. Pored eksplicitne nesaglasnosti srpskog pravo
proširuje pojam I na one akcionare koji se na sednici uzdrže od glasanja.
Akcionar je dužan da zahtev za otkup akcija dostavi društvu na sednici skupštine na kojoj se donosi
odluka ili u roku od 15 dana od zaključenja te sednice. Iz navedene odredbe proizlazi da je dan
održavanja skupštinske sednice najraniji momenat za podnošenje zahteva. Na sednici se zahtev podnosi
predsedniku skupštine tj. licu koga on ovlasti.
Do izmena iz 2018. pravična naknada je u Srbiji bila definisana kao najviša od 3 vrednosti:
knjigovodstvene vrednosti akcija, tržišne vrednosti akcija I procenjene vrednosti akcija. Poslednjim
izmenama je napravljena razlika izmedju načina odredjivanja naknade u javnim I nejavnim AD. U slučaju
javnih AD tržišna cena akcija je početni kriterijum za odredjivanje pravične naknade nesaglasnim
akcionarima.
Nejavna AD nemaju tržišnju vrednost onako kako je ona definisana zakonom zbog čega se kod njih kao
osnovne uzimaju knjigovodstvena I procenjena vrednost akcija a nesaglasni akcionar ima pravo na višu
od te dve vrednosti.
Prema srpskom pravu tri vrednosti akcija se utvrdjuju na dan donošenja odluke o sazivanju sednice
skupštine a to je dan održavanja sednice odbora direktora tj. nadzornog odbora.
Pravo na isplatu pravične naknade je utuživo a svaki nesaglasni akcionar kom nije isplaćena puta vrednost
njegovih akcija ima pravo da podnese tužbu sudu protiv AD u orku od 30 dana od izvršenja isplate tj. od
isteka roka za isplatu ako ispalata nije izvršena.

39. Принудни откуп ација и право на продају ација?

Prinudni otkup akcija je pravo akcionara sa izrazito visokim učešćem u osnovnom kapitalu AD da pod
odredjenim uslovima prinudi sv manjinske akcionare da mu prodaju svoje akcije po odgovarajućoj ceni.
Osnovni razlog za uvodjenje u pravni poredakt prava na prinudni otkup akcija trba tražiti u činjenici da
postojanje manjinskih akcionara povećava troškove i rizike većinskog akcionara. Obaveze vezane za
sazivanje sednica i omogućavanje vršenja drugih prava manjinskim akcionarima predstavlja direktne
troškove društva.
Većinski akcionar snosi rizike od evenualnih zloupotreba prava manjinskih akcionara jer oni mogu da
prete korišćenjem svojih prava kojima se ugrožavaju planovi većisnkog akcionara sa jedinim ciljem da se
dobiju neprimereni ustupci.
Kao razlog za uvodjenje ovog prava može se navesti i povećavanje atraktivnosti javnih ponuda za
preuzimanje.
Uslovi: pravo na prinudni otkup ima samo akcionar koji poseduje akcije koje predstavljaju najmanje 90%
osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije.
Zakonom utvrdjeni procenti su minimalni a statutom se mogu predivdeti samo viši procenti.
Akcije koje poseduju lica povezana sa otkupiocem smatraju se akcijama koje ima otkupilac pod uslovom
da su ta lica povezana sa otkupiocem u periodu od najmanje godinu dana pre donošenja odluke o
prinudnom otkupu i na taj način je kod nas prihvaćen princip uračunavanja akcija povezanih lica.
Pravo na prinudni otkup ne mora da prati javnu ponudu za preuzimanje tj. može da se koristi bez obzira
na način stianja odgovarajućeg kapital – učešća (nemačko rešenje).
Izmedju prava na prinudni otkup i potpune javne ponude za preuzimanje mora postojati direktna ili
indirektna veza. Srpski ZPD iz 2004. je prihvatio drugi koncept jer je pravo na prinudni otkup imalo lice
koje u postupku preuzimanja javnom ponudom otkupi najmanje 95% akcija ciljnog društva. Važeće
srpsko pravo više ne traži vezu sticanja kvalifikovanog učešća sa javnom ponudom za preuzimanje što
znači da prihvatamo prvi koncept.
Da bi iskoristio pravo na prinudni otkup otkupilac mora da ispoštuje zakonom propisan postupak koji se
sastoji iz 4 faze.
1) otkupilac podnosi predlog AD
2) uprava društva u najkraćem roku saziva sednicu
3) skupština AD donosi odluku o prinudnom oktupu svih akcija preostalih akcionara društva
4) registracija odluke o prinudnom otkupu i njeno dostavljanje APR u roku od 3 dana od donošenja.
Najznačajnija obaveza otkupioca u postupku prinudnog otkupa je da svakom manjinskom akcionaru
isplati odgovarajuću naknadu.
U srpskom pravu je prihvaćeno rešenje prema kome naknadu ne utvrdjuje otkupilac, sud ili nepristrasan
ekspert finansijske struke već samo AD čije akcije su predmet otkupa. Naknada se odredjuje prema
vrednosti akcija na dan koji ne preethodi više od 3 meseca danu donošenja odluke o prinudnom otkupu
pri čemu se ne uzima u obzir bilo kakvo očekivano povećanje ili smanjenje vrednosti kao posledica te
odluke.
Manjinski akcionari imaju 2 prava u postpuku:
1) pravo na pobijanje odluke o prinudnom otkupu: rok za podnošenje tužbe je 30 dana od donopenja
odluke i odluka se ne može pobijati zbog neprimerenosti naknade
2) sudsko ispitivanje primerenosti naknade: akcinar koji smatra da naknada koju je utvrdilo društvo nije
odredjena u skladu sa zakonom može u roku od 30 dana od registracije odluke o prinudnom otkupu tražiti
da sud utvrdi vrednost tih akcija. Pravo na pokretanje sudskog postupka ima svaki akcionar društva čije
su akcije predmet prinudnog otkupa bez obzira na to da li je učestvovao i kako je glasao na sednici kada
je doneta odluka.
Pravo na prodaju akcija je pravo namnjinskih akcionara da zahtevaju od većinskog akcionara koji ima
pravo na prinudni otkup da kupi njihove akcije i zato je osnovni materijalnopravni uslov da u društvu
postoji akcionar koji je stekao akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji
ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije.
Formalni uslov je podnošenje pisanog zahteva društvu.
Ovim pravom umanjuje se rizik zloupotrebe dominantnog položaja kontrolnog akcionara, brojna prava
koja se garantuju manjinskim akcionarima ne postoje u slučaju postojanja akcionara sa preko 90% učešća
u osnovnom i glasačkom kapitalu.
Naknada koju je kontrolni akcionar obavezan da plati se odredjuje primenom odredbi o ceni koja se
isplaćuje nesaglasnim akcionarima. Utvrdjivanje se mora vršiti u roku od 60 dana od prijema zahteva. U
roku od 30 dana od prijema obaveštenja kontrolni akcionar je dužan da izvrši isplatu utvrdjene vrednosti
akcija podnosiocu zahteva.
3 posebna prava na sudsku zaštitu podnosilaca zahteva:
1) ako društvo ne utvrdi cenu po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da otkupi akcije i o tome ne
obavesti akcionara može u roku od 30 dana od isteka roka za utvrdjivanje cene, tražiti od suda da u
vanparničnom postupku utvrdi cenu.
2) podnosilac zahteva koji smatra da vrednost naknade nije utvrdjena u skladu sa zakonom, može u roku
od 30 dana od pijema obaveštenja o utvrdjenoj ceni, tražiti da sud u vanparničnom postupku utvrdi
vrednost akcija
3) podnosilac zahteva ima pravo da u parničnom postupku zahteva isplatu u utvrdjene naknade, u slučaju
da kontrolni akcionar ne izvrši isplatu u roku od 30 dana od prijema obaveštenja.

40. Престанак акционарског друштва по одлуци суда?

Osnovni načini prestanka AD su statusne promene, likvidacija i stečaj. Postoji jedan osoben osnov za
prestanak AD - prestanak društva sudskom odlukom donetom po tužbi akcionara.
Pravo na pokretanje postupka prestanka AD po ovom osnovu imaju akcionari koji predstavljaju najmanje
20% njegovog osnovnog kapitala. 4 su razloga zbog kojih se može zahtevati prestanak AD po odluci
suda:
1) organ uprave ne može da vodi poslove društva bilo zbog medjusobnog neslaganja ili iz drugih razloga
a skupština ne može da prekine blokadu štp za posledicu ima da se poslovi društva ne mogu više voditi u
iteresu akcionara
2) akcionari su blokirani u odlučivanju na najmanje dve uzastopne sednice skupštine, što za posledicu ima
da se poslovi drušva ne mogu više voditi u iteresu društva – kod ovog osnova je nejasna posledica koju
zakonodavac pominje, jer vodjenje poslova nije u nadležnosti skupštine
3) članovi uprave deluju protivzakonito nepošten ili prevarno a protivno interesima akcionara koji
podnose tužbu – ovaj osnov ima dva nedostatka: prvi, nedovoljno je jasno zbog čega se on ne primenjuje i
na prevarno i nepošteno postupanje kontrolnog akcionara društva i drugo, samo po sebi protivzakonito
nepošteno ili prevarno postupanje je dovoljan osnov koji opravdava pokretanje postupka a nepotrebno je
zahtevati i da je radnja protivna interesima akcionara koji podnose tužbu
4) imovina društva se rasipa i umanjuje
Tužba se podnosi protiv AD i njome se od suda može tražiti da nakon sprovefdenog parničnog postupka
odredi prestanak društva ili da izrekne druge mere. Ako su razlozi za podnošenje tužbe bili neotklonjivi,
ako društvo ne otkloni nepravilnosti u ostavljenom roku i ako sud u slučaju otklanjanje nepravilnosti, sud
ima 2 opcije: da odredi prestanak AD ili da izrekne jednu ili više zakonom propisanih mera.
Ako se sud odluči za prestanak AD onda presuda kojom je naložen prestanak zamenjuje odluku društva o
pokretanju postpuka likvidacije. Sud više nije ovlašćen da odredi i likvidacionog upravnika.
Umesto prestanka društva, sud može izreći i neku od sledećih mera:
1) razrešenje člana uprave
2) uvodjenje prinudne uprave u društvo do imenovanja novih članova uprave
3) sprovodjenje vanredne revizije finansijskih izveštaja društva
4) donošenje odluke o raspodeli dobiti i dividende
5) otkup akcija koje poseduju akcionari koji su podneli tužbu od strane društva
U sudskoj praksi je zauzet stav da se mere mogu odrediti samo ako je u tužbi zahtevano od suda da naloži
prestanak društva.

41. Извештавање јавних друштава?

Izveštavanje javnosti je jedan od načina zaštite ulagača na tržištu kapitala.
Statusnopravni načini su oni kojima se prava akcionara štite unutar društva (npr načelo da jedna akcija
daje pravo samo na jedan glas I istu dividend svakom imaocu I sudska zaštita ulagača društva od povreda
njihovih prava putem raznih vrta tužžbi).
Tržišnopravni način šiti ulagače I njihova ravnopravnost u trgovini u odnosu na druge učesnike (npr:
regulisanje, nadzor I disciplinovanje učesnika tržišta putem Komisije za hov).
Izveštavanje je ukupnost radnji kojima javno društvo omogućava učesnicima tržišta a posebno ulagačima
da saznaju podatke značajne za ocenu isplativosti I rizičnosti držanja, kupovine ili prodaje hartija.
Izveštavanje je nedpovoljnost za javno AD jer mu stvara dodatne poslove I troškove u poslovanju u
odnosu na nejavno društvo.
Informativna simetrija je jednaka obaveštenost svih učesnika na tržištu o svojstvima proizvoda koje
razmenjuju. Ako svi učesnici na tržištu znaju sve podatke o svim proizvodima kojima se trguje nijedan
učesnik ne može da ostvari neuobičajenu dobit svojim trgovinskim poslovima jer se svi učesnici ponašaju
na isti način. Ako su učesnici na tržištu nejednako obavešteni različito se ponašaju, zavisno od procene
značajnih činjenica koje su im poznate.
Najveća asimetrija postoji izmedju uprava I ključnih akciconara u izdavaocima s jedne strane I mnoštva
njihovih sitnih ulagača s druge strane. Uprava kao I veliki akcionari uvek više znaju o stanju I poslovanju
društva nego sitni akcionari.
Svaki izdavalac bilo da je javni ili nejavni po zakonu je dužan da obaveštava ulagače o činjenicama koje
utiču na cnu njeegovih hartija pa izveštavanje ne zavisi od njegove volje I time im omogućava donošenje
promišljenih odluka o raspolaganju HOV.
Ako su hartije nejavno izdate, izdavalac nije dužan da ulagače obabveštava objavljivanjem izveštaja o
svom poslovanju. Kod javno izdatih hartija, zbog brojnosti I nepovezanosti ulagača nužno je da ih on
organizovano obaveštava I to objavljivanjem izveštaja o svom stanju I poslovanju.
Prema učestalosti postoji redovno: sastoji se u obavezi izdavaoca da redovno u propisano vreme
objavljuje izveštaj o poslovanju, I povremeno: to je izdavaočeva dodatna obaveza pored redovnog, da
ulagače upozna sa svakim dogadjajem u svom poslovanju koji može značajnije da utiče na cene HOV.
Svaki izdavalac je obavezan da izveštava imaoce svojih hartija o čienjnicama koje su značajne za
ostvarivanje njihovih prava bez obzira da li ce nalaze u javnom prometu. Nejavno društvo nema obavezu
objavljivanja izveštaja o poslovanju nego samo mora da finansijski izveštaj dostavi registru koji ga
objavljuje. Javno društvo mora da objavljuje propisane izveštaje sa propisanim podacima radi
obaveštavanja ulagača. Glavna vrsta javnog društva je javno AD.
Zakonskoj dužnosti objavljivanja ne podležu javnopravna lica kao što su država I centralna banka, javna
društva koja su isključivo izdala skupe dužničke hartije.
Adresat je lice kome izdavalac upućuje izveštaj I razlikuju se 3: prvi I glavni adresat su ulagači kako
postojeći tako I budući jer je njima obaveštenje najpotrebnije, drugi je Komisija za HOV koja proverava
potpunost I tačnost izveštaja I izdavaočevo ispunjavanje obaveza prema imaocima hartija, treći adresat je
organizator tržišta (berza) kojeg izdavalac obaveštava samo ako mu je primio hartije u trgovinu.
Javno društvo je obavezno da objavljuje izveštaje o poslovanju kako bi oni bili lako dostupni ulagačima I
tu o u trajanju od najmanje 5g od objavljivanja. Forma mora da bude pismena a izveštaj mora da ima
jasan tabelarni prikaz računovodstvenih podataka, propisanu sadržinu a izdavalac mora da ga objavi na
propisan način I u propisanim rokovima.
Godišnji izveštaj mora da objavi svako javno društvo u tekućoj godini najkasnije 4m od isteka prethodne
godine, I dostavlja ga Komisiji za HOV I organizatoru tržišta.
Polugodišnji izveptaj je onaj koji se odnosi na prvih 6m poslovne godine izdavaoca I njega ne mora da
objavi svako javno drušvo već samo ono čijim se hartijama trguje na organizovanom tržištu.
Kvartalni izveštaj mora da objavi samo javnoa društvo čijim se hartijama trguje na najboljem tržitu berze
(npr. listing) I on se sastavlja I objavljuje za prva 3 tromesečja tekuće godine.
Vanredno obaveštenje oo cenovno značajnom dogadjaju koji je nastupio izmedju objave dva redovna
izveštaja izdavalac je dužan da sastavi I objavi odmah po njegovom nastupanju.
Javno društvo odgovara za tačnost I potpunost podataka u svojim izveštajima na isti način kao I za tačnost
I potpunost podataka u javnoj ponudi ili porospektu.
Dužnost objavljivanja nije večita, za izdavaoca dužničkih hartija prestaje kad ulagačima ispuni obaveze iz
njih ili kad mu se na drugi način ugase. Prestaje I u slučaju pretvaranja javnog društva u nejavno I to
brisanjem iz Komisijinog registra javnih društva.
Dužnost obaveštavanja nastaje kad god njegovo učešće u ukupnom broju glasova u skupštini izdavaoca
dostigne prevazidje ili spadne ispod propisanog praga velikog učešća.

42. Правни третман привилегованих информација (insider dealing)?

Trgovina upućenog je radnja lica upoznatog sa nekim neobjavljenim podatkom kojom kupuje ili prodaje
hov javnog izdavaoca pre njegovog objavljivanja u nameri da stekne dobit ili izbegne gubitak. Smatra se
nepoštenom radnjom tj. zloupotrebom tržišne prilike zbog čega je nepoželjna pojava.
Zabrana trgovine upućenog korišćenjem povlašćenog podatka dvojako se pravda. Prvo je pravno jer se
tom radnjom vredja načelo ravnopravnosti ulagača u hovi stog izdavaoca. Drugo se zasniva na
ekonomskim i psihološkim razlozima. Ljudi su voljni da ulažu u hov kad veruju da kurs u berzi odgovara
njihovoj stvarnoj vrednosti. Lice koje proda akciju za koju se kasnije pokaže da vredi više i obratno koje
je kupi a kasnije se pokaže da vredi manje oseća se oštećenim.
U njih spadaju samo hartije u javnoj trgovini i to svi vrsta i svih izdavalaca što znači da predmet trgovine
upućenog mogu da budu prave hov npr. akcije, obveznice, zapisi i druge koje izdaju privatnopravni
izdavoci i neprave hov privatnopravnih izdavaoca: one koje svom imaocu daju pravo sticanja pravih
hartija ili pravo njihovog prenosa kao što su prenosive zaključnice u berzanskim poslovima.
Elementi bića kd: povlašćeni podatak, upućeni, kao izvršilac, zabranjene radnje, objekt zaštite (poverenje
ulagača u poštenje uprave izdavaoca i stabilnost tržišta), namera upućenog da korišćenjem povlašćenog
podatka stekne dobit.
Povlašćeni podatak je neobjavljeni podatak o tačno odredjenoj činjenici u vezi sa odredjenim izdvaocem
ili njeogvim hartijama čije bi objavljivanje verovatno bitno uticalo na kurs hartija koje je izdao. Podatak
je povlašćen kad kumulativno ima 3 osobine: da se odnosi na tačno odredjenu činjenicu u vezi sa
odredjenim izdavaocem ili hartijama, da je neobjavljen: da nije objavljen na bilo koji način a ne samo
onako kako je formalno propisano i da bude cenovno značajan: da mu je priroda takva da će verovatno
njegovo objavlivanje bitno uticati na kurs hartija.
Izdavalac mora da bez odlaganja objavi obaveštenje o povlašćenom podatku koji ga se neposredno tiče
(izuzetno može da odloži njegovo objavljivanje zbog zaštite svog opravdanog interesa). Ako izdavalac
saopšti povlašćeni podatak drugom licu u redovnom toku svog poslovanja mora da ga odmah objavi.
Obaavezu objave nema kad je sticalac podatka obavezan da čuva njegovu poverljivost.
Upućeni je svako lice koje je saznalo za povlašćeni podatak pod uslovom da je toga svesno.
To su prvenstveno direktori izdavaloca njegovi drugi rukovodioci, veliki akcionari i zaposleni ali i lice
koje nije povezano sa izdavaocem ali je od povezanog upućenog saznalo povlašćeni podatak. Javni
izdavalac mora da sastavi spisak svojih upućenih lica i da ga čuva bar 5g. Poseban krug upućenih u
izdavaocu su njegovi rukovodioci i sa njima povezana lica, oni su dužni da prijave Komisiji za HOV
svaki posao kojim raspolažu hartijama svog izdavaoca na koje se odnose povlašćeni podaci ako se njima
trguje na organizovanom tržištu.
Upućeni ne sme da preduzima 3 radnje: raspolaganje predmetnim hartijama: kupovina, prodaja,
razmena,... saopštavanje povlašćenog podatka drugim licima i savetovanje drugim licima da trguju
predmetnim hartijama.
U izuzetnim slučajevima upućenom je dopušteno korišćenje povlašćenih podataka. Tržišni snabdevač
sme da trguje uprkos znanju za povlašćeni podatak jer bi inače bio onemogućen u obavljanju svoje
fukcije stabilizacije kurseva na uznemirenom tržištu. Izdavaocu i ostalim licima koja rade na smirivanju
kurseva dopuštena je trgovina uprkos znanju za povlašćene podatke. Profesionalnom trgovcu hartijama
dopuštena je trgovina uprkos znanju za povlašćene podatke pod uslovom da je ne zloupotrebi za lično
bogaćenje.

43. Принципи и правни извори преузимања акционарских друштава јавном понудом и

начини преузимања?
Preuzimanje AD je skup radnji kojima jedno lice stiče vladajuće učešće u osnovnom kapitalu I
upravljanju javnog AD čime potiskuje dotad vladajućeg akcioara. Preuzimanjem može da se stvori grupa
privrednih društava koja ima vladajući položaj u odredjenoj delatnosti na odredjenom području.
Vladajuće učešće je svako učešće u osnovnom kapitalu društva koje imaocu omogućava odlučujući uticaj
na njegovo upravljanje. Razlikuju se apslutno: većinsko učešće jer imaocu omogućava većinu svih
glasova u organima društva, I relativno: svako učešće u kapitalu manje od većinskog koje imaocu
omogućava odlučujući uticaj na upravljanje njime u konkurenciji ostalih akcionara sa manjim učešćem.
Načela:
1) ravnopravnost svih akcionara ciljnog društva
2) omogućavanje manjinskim akcionarima ciljnog društva da pod istim uslovima prodaju akcije
preuzimaocu kao I vladajući akcionari
3) sprečavanje poremećaja cena akcija ciljnog društva I drugih društava umešanih u preuzimanje
4) obaveštenost akcionara ciljnog društva o pokušaju preuzimanja, kako bi mogli da ocene svoje interese
I promišeljeno odluče da li da private ponudu za preuzimanje
5) dužnost uprave ciljnog društva da radi u interesu njegovih akcionara tokom preuzimanja
6) brzo sprovodjenje postupka preuzimanja kako ga pokušaj preuzimanja ne bi opterećivao duže nego što
je nužno
7) sprečavanje nepoštenih I štetnih borbi takmaca u preuzimanju ciljnog društva
Preuzimanje može da se izvrši na više načina a prema tome ko je prodavac učešće preuzimanje može da
bude neposredno: postoji kad preuzimalac stekne vladajuće učešće na osnovu ugovora koji je zaključio
neposredno sa njegovim imaocem u ciljnom društvu, zabranjeno je a izuzetno je dopušteno kad
preuzimalac kupuje akcije od Srbije ili njenih organizacija I posredno: postoji kad preuzimalac stekne
učešće u ciljnom društvu kupovinom akcija od mnoštva sitnih akcionara koje prevazilazi učešće
dotadašnjeg vladaoca. Ovaj način je dopušten pod uslovom da preuzimalac svim acionarima cilnog
drušva uputi ponudu za kupovinu akcija pod istim uslovima poštujući njihovu ravnopravnost.
Prijateljsko je kad se uprava ciljnog društv slaže sa ponudoom za preuzimanje ili joj se bar ne protivi a
neprijateljsko je kad joj se protivi.
Prema broju prezimalaca razlikuju se pojedinačno: kad postoji samo jedno lice kao preuzimalac I
zajedničko: kad više lica zajedno nastupaju pri čemu svaki od njih stiče učešće manje od vladajućeg u
ciljnom društvu ali tako da u svom zbiru čine vladajuće učešće.
Da bi se olakšalo utvrdjivanje zajedničkog sticanja zakonom se pretpostavlja da su odredjena lica koja su
medjusobno bliska zajednički sticaoci tj. da zajednički deluju radi preuzimanja. (bračni drugovi bliski
rodjaci, članovi uprave sa društvom kojim rukovode I društva iste grupe).
Zajedničkim sticaocima se smatraju:
1) članovi uprave pd
2) članovi uprave sa društvom kojim rukovode
3) lice koje kontroliše neko pravno lice putem najmanje 25% učešća u njegovom kapitalu ili glasovima ili
odlučujućim uticajem na odluke I upravljanje podredjenog lica po unutrašnjim pravilima podredjenog
lica, iako nema značajno učešće
4) društvo za upravljanje sa svim investicionim fondovima kojim upravlja
5) medjusobno povezana pd
6) bračni drug sticaoca akcija ciljnog društva
7) rodjak sticaoca I to njego roditelj, ppotomak, usvojilac, usvojenik, staralac, štićenik, potomci štićenika
8) punomoćnik sa pravom glasa I akcionar kao vlastodavac

44. Учесници, предмет стицања и понуда за преузимање (појам, врсте и услови)?

1) ponudilac, sticalac, preuzimalac: ponudilac je lice koje upućuje ponudu za preuzimanje akcionarima
ciljnog društva tražeći da mu prodaju svoje akcij radi sticanja vladajućeg učešća. Sticalac je lice koje kupi
ili na drugi način stekne akcije iljnog društva bez obzira na veličinu učešća u njegovom kapitalu.
Preuzimalac je samo lice koje stekne vladajuće učešće u ciljnom društvu bilo po osnovu ponude za
preuzimanje ili na drugi način.
2) ciljno društvo: je ono čijim članovima je upućena ponuda za preuzimanje, to je društvo kojim
ponudilac želi da ovlada. Ciljno društvo ne može da bude društvo lica jer se njihovom članu zahteva za
prenos udela saglasnost ostalih ččanova čine se postojeći članovi štite od ulaska u društvo neželjenog lica.
Otuda je ciljno društvo samo javno ad jer u njemu važi slobodna prenosivost akcija koje je izdalo. Samo
je akcionarima takvog društva dopušteno davanje javne ponude za kupovinu kacija pa postoji rizik
nekontrolisanog preuzimanja vladavine u njemu.
Srbija sužava pojam ciljnog društva na javno ad čijim se akcijama trguje na organizovanom tržištu. Ako
mu se akcijama ne trguje na organizovanom tržištu onda ciljno društvo može da bude samo javno ad sa
kapitalom od najmanje 3 mil. evra I više od 100 akcionara u ttri uzastopna meseca.
3) ponudjeni: je lice kome je upućena ponuda za preuzimanje. To je pre svega akcionar ciljnog društva ali
to može da bude I samo ciljno društvo kad prodaje sopstvene akcije koje mora da otudji. Srpsko pravo ne
poznaje preuzimanje putem sticanja akcija od ciljnog društva.
4) uprava: ciljnog drušva je skup svih njegovih organa osim skupštine koji rukovode njegovim poslovima.
Ona obuhvata direktora I druge rukovodioce u društvu I nadzorni odbor.
5) takmac: je lice koje tokom važenja ponude za preuzimanje jednog ponudioca istakne svoju ponudu za
preuzimanje akcionarima ciljnog društva pod povoljnijim uslovima od tekuće ponude.
U preuzimanju su predmet sticanja samo hartije koje sticaocu omogućavaju učešće u upravljanju ciljnim
druptvom a to su akcije s pravom glasa čiji je izdavalac ciljno društvo, hartije bez prava glasa koje je
izdalo ciljno društvo ako imaocu omogućavaju naknadno sticanje prava glasa.

45. Обавезна јавна понуда за куповину акција циљног друштва?

Da bi se manjinskim akcionarima ciljnog društva omogućilo da svoje akcije prodaju preuzimaocu po istoj
ceni i drugim istim uslovima kao i veliki akcionari pravo nameće obavezu stiocacu da svim akcionarima
uputi ponudu za preuzimanje pod jednakim uslovima.
Prag je postotak učešća u osnovnom kapitalu posmatranog društva čijim prelaskom za sticaoca nastaje
obaveza da svim njegovim akcionarima uputi ponudu za preuzimanje. Razlikuju se 3 praga: početni:
sticalac ga prelazi kad stekne više od 25% akcija ciljnog društva, dodatnni prag: sticalac ga prelazi kad
god stekne više od 10% osnovnog kapitala ciljnog društva preko kontrolnog praga, konačan prag: sticalac
ga prelazi kad stekne više od 75% osnovnog kapitala ciljnog društva.
U prag bi trebalo da se uračunavaju samo akcije koje imaocu daju pravo glasa u ciljnom društvu. Da bi se
sprečilo izigravanje dužnosti isticanja ponude za preuzimanje pojam praga se proširuje s nekoliko drugih
sastojaka. U njega se uračunavaju druge hartije koje svom imaocu daju pravo na sticanje akcija s pravom
glasa u ciljnom društvu, u prag se obaveznom licu uračunavaju i akcije drugog lica sa kojim je povezano i
u prag se uračunavaju ne samo hartije koje je liččno stekao u ciljnom društvu nego i one koje je stekao
putem drugih lica iza kojih se krije.
Nametanje dužnosti isticanja ponude za preuzimanje opravdano je samo kad odredjeno lice voljno i uz
naknadu stekne učešće u ciljnom društvu preko utvrdjenog praga pod uslovom da ima nameru njime da
ovlada. Ako neko lice predje prag nesvesno ili ga predje sticanjem po sili zakona ili bez namere da ovlada
društvom pravo ga oslobadja obaveze isticanja ponude za preuzianje jer bi taj teret bio preteran i
ekonomski neopravdan.
Sticalac se oslobadja obaveze isticanja ponude za preuzimanje iako je prešao prag ako je stekao akcije
ciljnog društva: nasledjem, deobom zajedničke imovine bračnih drugova, kao registrovani preprodavac u
trgovini hartijama pod uslovom da po njima ne vrši pravo glasa u ciljnom društvu, u promeni upravne
forme društva, u stečaju ciljnog društva, u reorganizaciji grupe pd pod uslovom da se ne menja njeg
vladalac, radi obezbedjenja potraživanja prema ciljnom društvu, u postotku manjem od drugog akcionara
koji je već objavio ponudu za preuzimanje i u emisiji akcija radi povećanja kapitala novim ulozima ili iz
neto imovine društva pod uslovom da ga je skupština ciljnog društvao slobodila obaveze ¾ većinom
glasova po kapitalu prisutnih akcionara.
Najznačajniji izuzetak se tiče države kao akcionara, sticalac koji od nje stekne akcije nije dužan da
istakne ponudu za preuzimanje ostalim njegovim kacionarima. Isto važi i za organizacije RS koje stiču ili
prodaju akcije.
Lice koje stekne akcije u ciljnom društvu preko praga kršećij pravila o obaveznoj ponudi za preuzimanje
sankcionisano je na 3 načina: kompanijskopravni: sticalac po sili zakona gubi pravo glasa u ciljnom
društvu po osnovu stečenih akcija, imovinskopravni: obaveza sticaoca da otkupi akcije od svakog
akcionara ciljnog društva koji mu to zatraži i to pod uslovima pod kojim je morao da objavi ponudu za
preuzimanje i kazneni: privredni prestup koji sticalac izvršava neobjavljivanjem ponude za preuzimanje
na propisani način.
Kad je sticalac akcija u ciljnom društvu obavezan da istakne ponudu dužan je da njegovim akcionarima
ponudi cenu za kupovinu akcija koja je najmanje jednaka ceni po kojo je prešao prag. (minimalna cena)

46. Став управе акционарског друштва и одбрана од преузимања?

Stav uprave može da bude pozitivan u smislu da ponuda treba da se prihvati ili negativan u smislu da
treba da se odbije ali ne sme da bude neutralan. Ona mora da saopšti akcionarima stav u roku od 10 dana
od objavljivanja ponude I da ga obrazloži u svom mišljenju o ponudi. Uprava obaveštava zaposlene u
roku od 3 dana po objavljivanju ponude.
Odbrana od preuzimanja je ukupnost mera koje ciljno društvo sa svojiom upravom preduzima radi
sprečavanja ili otežavanja preuzimanja. Društvu se daje pravo da se brani s tim što o tome moraju da
odluče njegovi akcionari na skupštini kao ponudjena lica a ne uprava. Upravi društva zabranjeno je da
preduzima bilo koju meru odbrane osim one na koju je izričito zakonom ovlašćena: može da sazove
vanrednu sednicu skupštine društva radi donošenja odluke o odbrani od preuzimanja I može da traži treće
lice da podnese konkurentsku ponudu za preuzimanje nasuprot prvobitnoj ponudi preuzimaoca.

47. Поступак преузимања и конкурентска понуда?

Postupak za preuzimanje pokreće ponudilac objavljivanjem svoje namere preuzimanja. Obaveštenje o
nameri se pbjavljuje na način i sa sadržinom predvidjenom za objavljivanje ponude za preuzimanje.
Ponudilac podnosi zahtev za odobrenje ponude za preuzimanje Komisiji za hartije u pismenom obliku.
Komisija odlučuje o douštanju isticanja ponude u upravnom postupku.
U glavnoj fazi preuzimanja ponudilac objavljuje ponudu a akcionari ciljnog društva je prihvataju tokom
nejnog trajanja i prenose sovje akcije na račun preuzimaoca. Ponudilac je dužan da ponudu objavi odmah
po prijemu rešenja Komisije. U slučaju isticanja konkurentskih ponuda rok njenog važenja može da bude
duži od 60 dana sttim da ukupan rok za prihvat svih takmičarskih ponuda ne može da bude duži od 70
dana.
Kad Komisja tokom trajanja ponude uoči nezakonitosti u preuzimanju nadležna je da naloži preuzimaocu
da ih otkloni a ako ih ne otkloni u ostavljenom roku ili nije moguće da ih otkloni Komisija može da
zabrani ponudu i prekine tekuće preuzimanje i da naloži ponudiocu da vrati prodavcima akcije.
Po isteku roka za prihvat ponude utvrdjuje se njen ishod a preuzimalac isplaćuje cenu njenim
prihvatiocima kao prodavcima. Ishod objavljuje prvog narednog radnog dana po isteku roka za prihvat
ponude.
Ponudilac je dužan da plati cenu za sve akcije koje su mu prenete na račun preuzimanja u roku od 3 danan
po isteku roka za prihvat ponude. Preuzimalac snosi sve troškove preuzimanja osim troškova polaganja
akcija na njegov račun preuzimanja kao i njihovog povlačenja sa tog računa koje snosi akcionar ciljnog
društva.
Pre isteka roka za prihvat ponude za preuzimanje drugo lice može da istakne ponudu za preuzimanje
akcionarima istog ciljnog društva u kom slučaju se javlja konkurentska ponuda.
Konkurent podnosi Komisiji zahtev za odobrenje sovje ponude nakjasnije jedan dan pre isteka prvobitne
ponude a ona o noj odlučuje istog dana. Konkurentska ponuda se ističe pod istim uslovima i u istom
postupku koji važe za redovnu ponudu za preuzimanje s tim što takmac ne objavljuje obaveštenje o
svojoj nameri preuzimanja.
Prihvatioci provobitne ponude imaju pravo da od nje odustanu i da prihvate konkurentsku ponudu
ocenjujući je kao povoljniju. Ako takmaci u preuzimanju menjaju svoje ponude dužni su da konačne
izmene ponuda dostave Komisiji 3 dana pre isteka roka važenja s vih ponuda.
Rok za prihvat konkurentske ponude je onaj koji je u noj odredjo njen davalac s tim što mora da iznosi
najmanje 21 a najviše 45 dana od objavljivanja u novinama. Ako takmaci menjaju svoje ponude po
objavljivanju rok za prihvat se svakoj ponudi produžava za 7 dana posle objavljivanja svake izmene s tim
što ukupan rok za prihvat ne može da bude duži od 70 danda od objavljivanja prvobitne ponude.

48. Банке?
Banka je specijaliyovani privredni subjekt koji se bavi primanjem novčanih depozita od trećih lica I
davanjem kredita za sopstveni račun. U srpskom pravu su banke i njihova delatnost posebno uredjene
Zakonom o bankama (ZOB). Primanjem novčanih depozita od trećih lica smeju da se bave jedno banke
dok je to bez izuzetaka zabranjeno svim ostalim licima. Masovno primanje novčanih depozita je delatnost
povezana sa visokim stepenom rizika jer banka ima slobodu da raspolaže primljenim novčanim
sredstvima pa neopreznim i nedovoljno promišljenim poslovanjem može da ugrozi ostvarenje prava
deponenata na povraćaj deponovanog novca. One predstavljaju najstrože regulisanu vrstu privrednih
subjekata.
Banka sa sedištem u Srbiji mroa da bude organizovana kao ad (specijalizovana ad).
Banka se bavi bankarskom delatnošću čiji je obuhvat izričito propisan ZOB. Osnovnu bankarsku
delatnost čini primanje novčanih depozita i davanje kredita a banke smeju da se bave i polaganjem
depozita, uzimanjem kredita, deviznim, devizno-valutnim i menjačkim poslovima, pružanjem platnih
usluga, garancijskim poslovima, kupovinom prodajom i naplatom potraživanja,...
Poslovno ime banke mora da sadrži reč banka i niko ne može da, u svom poslovnom imenu nitit u
obavljanju svoje delatnosti prilikom istupanja u pravnom prometu, koristi reč banka ili izvedenicu od te
reči.
Svako domaće i strano fizičko ili pravno lice može da bude osnivač. Osnivač koji treba da stekne
najmenj 5% glasačkih prava mora da ispunjava posebne uslove za sticanje vlasništva u banci koji se tiču
njegovog finansijskog stanja, poslovnog ugleda, poslovnih aktivnosti, transparentnosti, izvora sredstava i
sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Minimalni novčani deo osnivačkog kapitala banke je 10mil. evra u dinarskoj protivvrednosti a osnivači
mogu da unesu i nenovčane uloge u osnivački kapital banke pod uslovom da su u pitanju stvari i prava u
funkciji poslovanja banke.
Osnivači potpisuju osnivački akt koji mora da sadrži više zakonom propisanih obaveznih elemenata nego
što je to slučaj prema opštim pravilima o ad.
Banka se osniva po sistemu dozvole što znači da osnivači ne mogu da registruju banku kao novog
privrednog subjekta pre nego što dobiju dozvolu NBS. Postupak izdavanja dozvole ima 2 faze: prvo,
osnivači podnose zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke o kome NBS treba da odluči u
roku od 90 dana od prijema a drugo, nakon dobijanja preliminarnog odobrenja osnivači banke su dužni da
najkasnije u roku od 60 dana podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad banke. U medjuvremenu oni
moraju da uplate novčani deo osnivačkog kapitala i da prenesu nenovčana sredstva u osnivački kapital
banke, da angažuju spoljnog revizora i osmisle organizacionu strukturu i kadrovsku opremljenost banke.
O zahtevu za dobijanje dozvole za rad NBS odlučuje u roku od 30 dana od prijema i ako usvoji zahtev
rešenje o izdavanju dozvole za rad se dostavlja osnivačima i objavljuje u Sl. glasniku.
U roku od 30 dana od prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad osnivači moraju da održe osnivačku
skupštinu a u roku od 30 dana od dobijanja saglasnosti NBS osnivači moraju da podnesu prijavu za upis
banke u registar privrednih subjekata. Ako propuste da to učine blagovremeno dozvola za rad banke
prestaje da važi.
Organi banke su skupština akcionara, upravni odbor i izvršni odbor. Glavna specifičnost funkcionisanja
skupštine akcionara se ogleda u značajnom uticaju NBS na odlučivanje:
1) NBS može da zahteva uvršenje odredjenih pitanja u dnevni red redovne sednice skupštine
2) NBS može da zahteva sazivanje vanredne sednice
3) predstavnik NBS ima pravo da prisustvuje sednicama banke i da učestvuje u radu skupštine
4) odredjene važne odluke skupštine ne mogu da stupe na snagu pre dobijanja saglasnosti NBS.
Organi upravljanja bankom su upravni (ima namanje 5 članova od kojih je jedan predsednik, članove i
predsednika imenuje skuopština uz prethodnu saglasnost NBS) i izvršni odbor (ima najmanje 2 člana od
kojih je jedan predsednik koji predstavlja i zastupa banku u pravnom prometu ali je prilikom zaključenja
ugovora u ime banke dužan da dodatno obezbedi potpis još jednog člana izvršnog odbora, članove i
predsednika bira i razrešava upravni odbor).
Banka mora da ima posebna 3 odbora koja pomažu organima upravljanja: odbor za praćenje poslovanja
banke, kreditni odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom.
Sticanje akcija na osnovu pravnog posla je moguće samo uz prethodnu saglasnost NBS koja proverava da
li akcionar ispunjava sve propisane uslove.
Banke moraju da održavaju svoj ukupni neto kapital koji se sastoji iz osnovnog i dopunskog kapitala uz
odbitak propisanih umanjenja a njegova visina u svakom trenutku treba da bude najmanje 10mil. evra u
dinarskoj protivrednost.
Banka ne sme da daje kredit, avans, jemstvo ili garanciju radi sticanja akcija koje je izdala ta banka njeno
podredjeno društvo ili lice koje ima učešće u banci niti da na ovaj način obezbedjuje sredstva za sticanje
tih akcija. Zabranjeno je davanje kredita akcionarima tokom prve godine poslovanja banke. Banci je
načelno zabranjeno da st iče sopstvene akcije osim ako bi se prodajom akcija drugim licima na
sekundarnom tržištu nanela znatna šteta akcionarima banke i uz ispunjenje posebno proppisanih dodatnih
uslova.
Njen kapital mora uvek da bude na odgovarajućem nivou u skladu sa rizicima kojima se bnka izlaže u
poslovanju.
Upravljanje rizicima sevršiu unutar posebne organizacione jedinice banke koja je odvojena od njenih
redovnih poslovnih aktivnosti.
Osnovne vrste rizika:
1) rizik likvidnosti: se ogleda u mogućnosti da banka postane nesposobna da ispunjava svoje dospele
obaveze.
2) kreditni rizik: se tiče mogućnosti da dužnici ne izvrše svoje obaveze prema banci kao poveriocu.
3) tržišni rizik
4) rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica: utvrdjuje se na osnovu ukupnog
iznosa potraživanja koje ona ima prema odredjenom licu ili grupi povezanih lica, ne sme da bude veća od
25% kapitala banke.
5) rizici ulaganja banke: obuhvataju ulaganje u druga pravna lica, u osnovna sredstva i u investicione
nekretnine. Banci je zabranjeno da trajnije uloži više od 10% kapitala banke u lice koje nije u
finansijskom sektoru.
6) rizici zemlje porekla lica prema kome je banka izložena,
7) operativni rizik: se sastoji u mogućnosti nastanka propusta u radu zaposlenih u banci postojanja
neodgovarajućih unutrašnjih procedura, neadekvatnog upravljaja informacionim i drugim sistemima i sl.
čine se remeti redovno poslovanje banke.
8) kamatni rizik: obuhvata mogućnost promena kamatnih stopa koje bi bile nepovoljne za banku dok se
devizni rizik odnosi na mogućnost nepovoljnih promena deviznog kursa.
NBS vrši nadzor nad poslovanjem banaka i može da uputi posmenu opomenu banci, izrekne naloge i
mere za otklanjanje nepravilnosti ili da oduzme banci dozvolu za rad. Za povredu zakonskih i
podzakonskih propisa NBS može da izrekne novčanu kaznu banci kao i članu upravnog odbora tj.
izvršnog odbora banke.
Banka prestaje da postoji kao poseban pravni subjekt brisanjem iz registra privrednih subjekata. Do
prestanka može doći na osniovu volje akcionara izražene kroz odgovarajuću odluku skupštine,
oduzimanjem dozvole za rad i statusne promene. Kada skupština kacionara donese odluku o prestanku
rada banke neophodno je da banka podnese zahtev NBS za davanje saglasnosti. U zakonom propisanim
slučajevima NBS mora ili može da banci oduzme dozvolu za rad. Sprovodjenje statusnih promena u
kojima banka prestaje da postoji bez likvidacije takodje zavisi od NBS jer ona društvu sticaocu daje
dozvolu za rad tj. saglasnost u zavisnosti od vrste statusne promene.

49. Осигуравајућа друштва?

Osiguravajuće društvo je specijalizovano privredno društvo koje se bavi delatnošću osiguranja.
Osiguranje ima za cilj da trećim licima pruži sigurnost u slučaju nastupanja odredjnog dogadjaja u toku
trajanja perioda pokrića. U te svrhe osiguranici plaćaju osiguravajućem društvu odredjeni novčani iznos
dok se osiguravajuće društvo zauzvrat obavezuje da ako se desi osigurani slučaj u toku trajanja perioda
pokrića izvrši plaćanje naknade štete ili sume osiguranja ili učini nešto drugo. U srpskom pravu su ova
pravila propisana Zakonom o osiguranju (ZOO)
Osiguravajuća društva u svom poslovnom imenu obavezno navode punu ili skraćenu oznaku delatnosti
kojom se bave.
Osiguravajuća društva obavljaju delatnost osiguranja koja obuhvata poslve osiguranja, reosiguranja,
posredovanja u osiguranju i zastupanja u osiguranju. U delanost osiguranja ne smada obaveno socijalno
osiguranje zbog čega su subjekti koji se baveovom vrstom osiguranja uredjeni posebnim propisima.
Poslovi osiguranja se zaključuju na maloprodajnom tržištu izmedju osiguravajućih društava i osiguranika
a u slučaju saosiguranja i izmedju osiguravajućih društava medjusono radi zajedničkog pružanja usluge
osiguranja osiguraniku. Postoje životna i neživotna osiguranja.
Poslovi reosiguranja se zaključuju naveleprodajnom tržištu izmedju osiguravajućih društava tako da jedno
društvo pokriva rizik drugog od nastanka obaveze prema osiguraniku usled nastupanja osiguranog slučaja
u osnovnom odnosu.
Poslovi posredovanja u osiguranju obuhvataju dovodjenje u vezu potencijalnih saugovarača u poslu
osiguranja ili reosiguranja koji bi pregovarali o zaključenju tih ugovora.
Poslovi zastupanja u osiguranju podrazumevaju stalno angažovanje na pripremi i zaključivanju ugovora o
osiguranju u ime i za račun odredjenog društva za osiguranje.
Jedno osiguravajuće društvo ne može da se osnuje istovremeno i za poslove osiguranja i za poslove
reosiguranja.
U zavisnosti od vrste usluga koje pružaju osiguravajuća društva se dele na:
1) društva za osiguranje: može da bude organizovano u formi specijalizovanog ad kao ad za osiguranje ili
u specifičnoj formi pd kao društvo za uzajamno osiguranje.
2) društvo za reosiguranje je uvek u formi specijalizovanog ad koje se označava kao ad za reosiguranje.
3) društvo za posredovanje u osiguranju i društvo za zastupanje se osnivaju ili koa specijalizovana ad ili
kao specijalizovana doo.
AD za osiguranje je specijalizovano ad koje ima dozvolu NBS za obavljanje poslova osiguranja.
Pored svoje osnovne delatnosti ad za osiguranje može daobavlja i poslove zastupanja u osiguranju. Ono
može da se avi i poslovima u vezi sa pružanjem usluga osiguranja i drugim poslovima utvrdjenim
zakonom. Osnivači ad za osiguranje mogu da budu kako domaća tako i strana fizička ili pravna lica a
minimalni novčani deo osnovnog kapitala je 3.2mil. evra u dinarskoj protivvrednosti ako se društvo
osniva za bavljenje životnim osiguranjima i svim vrstama neživotnih osiguranja ili pojedinim vrstama
neživotnih osiguranja koja se tiču osiguranja kredita, jemstva ili porpisanih vrsta osiguranja od
odgovornosti. Osniva se po sistemu dozvole a osnivači podnose zahtev za izdavanje dozvole za
obavljanje poslova osiguranja NBS koja odlučuje u roku od 60 dana od prijema. Osnivači su dužni da
održe osnivačku skupštinu najkasnije 30 dana od prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad a u
suprotnom dozvola za rad prestaje da važi. Prijava za upis u registar privrednih subjekata mroa da se
podnese u roku od 30 dana od prijema rešenja. Organi ad su skupština akcionara, nadzorni i izvršni odbor.
NBS zahteva uvršenje odredjenih pitanja u dnevni red skuopštine akcionara, a njen predstavnim ima
pravo da prisustvuje sednici skupštine i učestvuje u raspravi. Nadzorni i izvršni odbor čine upravu ad za
osiguranje. Nadzorni odbor ima najmanje 3 člana koje bira i razrešava skupština, a izvršni odbor najmanje
2 člana od kojih je jedan predsednik a imenuje ih nadzorni odbor.
Predsednik izvršnog odbora predstavlja i zastupa ad za osiguranje ali je pri zaključivanju pravnih poslova
i preduzimanju pravnih radnji dućan da obezbedi potpis još jednog člana izvršnog odbora.
AD za reosiguranje: je specijalizovano ad koje ima dozvolu NBS za obavljanje poslova reosiguranja a
minimalni novčani deo osnovnog kapitala je 3.2 mil. evra u dinarskoj protivvrednosti.
Društvo za uzajamno osiguranje: je specifična forma pd koja ima dozvolu NBS za obavljanje poslova
osiguranja a poslovno ime obavezno sadrži punu oznaku oblika i delatnosti.
Izmedju ove dve vrste osobenih pd postoje razlike: društvo za uzajamno osiguranje obavlja poslove
osiguranja isključivo u interesu svojih članova po principu uzajamnosti i solidarnosti, može da osnuje
najmnje 250 fizičkih lica ako se društvo osniva za obavljanje pslova životnih tj. 300 za poslove
neživotnih osiguranja. Organi durštva su isti kao kod ad za osiguranje. Specifičnost predsatvlja sastav
skupštine koju čine osnivači i članovi.
Društvo za posredovanje u osiguranju: je specijalizovano ad ili doo koje ima dozvolu NBS za obavljanje
poslova posredovanja u osiguranju. Ove poslove društvo obavlja kao svoju isključivu delatnost.
Kad se osniva u formi doo novčani deo osnovnog kapitala ne može da bude manji od 12.5 hiljada evra u
dinarskoj protivvrednosti.
Društvo za zastupanje u osiguranju: je specijalizovano ad ili doo koje ima dozvolu NBS za obavljanje
poslova zastupanja u osiguranju. Navedeni poslovi čine isključivu delatnost ove vrste osiguravajućeg
društva. Da bi društvo za zastupanje u osiguranju moglo da se osnuje ono mora da ima zaključen ugovor
o zastupanju sa odredjenim društvom za osiguranje. Kad se ovo društvo osniva u formi doo novčani deo
osnovnog kapitala mora da bude najmanje 12.5 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti.
Pod kvalifikovanim učešćem u osiguravajućem društvu se podrazumeva posredno ili neposredno sticanje
najmanje 10% glasačkih prava ili učešća u kapitalu tj. sticanje mogućnosti efektivnog uticaja na
upravljanje i poslovnu politiku tog društva. Sticanje kvalifikovanog učešća ili viših propisanih procenata
glasačkih prava tj. učešća u kapitalu je dozvoljeno samo ako se dobije prethodna saglasnost NBS koja
odlučuje u roku od 60 dana od prijema.
Imovina društva se označava kao sredstva osiguranja a sastoji se iz:
1) sredstava tehničkih rezervi: moraju da budu dozvoljena za ispunjenje obaveza prema osiguraniicma iz
zaključenih ugovora o osiguranju.
2) sredstava garantne rezerve: treba da obezbede trajno izvršavanje obaveza i podnošenje rizika u
poslovanju osiguravajućeg društva.
3) ostala sredstava osiguranja: društvo može slobodno da ulaže u sve oblike imovine.
Osim opšte obaveze održavanja osnovnog kapitala iznad propisanog minimalnog iznosa osiguravajuća
društva koja se bave poslovima osiguranja ili reosiguranja su dužna dao održavaju adekvatan nivo svog
ukupnog kapitala u cilju obezbedjenja solventnosti.
Osiguravajuće društvo koje se bavi poslovima osiguranja ili reosiguranja je dužno da uspostavi efikasan
sitem upravljanja primeren njegovoj veličini organizacionoj strukturi obimu aktivnosti i vrstama
osiguranja. Sistem upravljanja obuhvata:
1) upravljanje rizicima: podrazumeva stalno identifikovanje merenje i praćenje upravljanje i izveštavanje
o rizicima kojima je društvo izloženo u svom poslovanju.
2) sistem internih kontrola: omogućava stalnu kontrolu uskladjenosti poslovanja sa propisima radi
sprečavanja nepravilnosti i nezakonitosti u postupanju.
3) interna revizija: vrši kontinuiranu i sveobhavtnu reviziju svih aktivnosti društva i daje preporuke za
unapredjenje i otklanjanje nepravilnosti.
4) aktuarstvo: služi merenju i upravljanju rizicima u poslovanju na naučnoj osnovi korišćenjem znanja iz
matematije, statistike, teorije verovatnoće i ekonomije.
NBS vrši nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja. Kontrola poslovanja osiguravajućih druptava se
obavlja neposredno ili posredno. NBS može da izriče mere poput: pismene opomene, objavljivanja
informacija, mera zaotklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti, razrešenja ili suspenzije članova uprave,
prinudne uprave, oduzimanja dozvole za rad. NBS izriče i novčane kazne osiguravajućim društvima u
zakonom uredjenim slučajevima povrede propisa.
Osiguravajuća društva prestaju da postoje kao privredni subjekti tj. pravna lica brisanjem iz registar a
osnov za brisanje je prestanak dozvole za rad do koga može da dodje usled: dobrovoljne likvidacije,
statusne promene, renosa celog portfelja osiguranja na drugo osiguravajuće društvo, tajnijeg neobavljanja
tj. prekida obavljanja delatnosti ili oduzimanja dozvole za rad. Neophodna je saglasnost NBS.
Jedini izuzetak je propisan za društva za osiguranje i reosiguranje kod kojih likvidacioni upravnik mora
da ispunjava iste uslove kao za obavljanje funkcije člana uprave društva za osiguranje.

50. Организатори тржишта (берзе и МТП)?

Organizator tržišta je specijalizovani privredni subjekt koji se bavi upravljanjem multilateralnim
sistemom za trgovinu. U srpskom pravu se njihovo pravno uredjenje razlikuje u zavisnosti od vrste tržišta
koje organizuju. Organizatori tržišta se dele na:
1) organizatori tržišta kapitala:povezuju kupce i prodavce finansijskih instrumenata a u srpskom pravu su
redjene njihove dve vrste:
a) organizator regulisanog tržišta – efektna berza je specijalizovano privredno društvo koje se bavi
upravljanjem poslovanjem regulisanog tržišta. Efektna berza se obavezno osniva u formi ad. Delatnost
efektne berze čine poslovi upravljanja regulisanim tržištem koji po važećem pravu ne potpadaju pod
investicione usluge ili investicione aktivnosti. Upravljanje regulisanim tržištem obuhvata:
- povezivanje kupaca i prodavaca finansijskih instrumenata na način koji dovodi do zaključenja ugovora
izmedju njih
- objavljivanje informacija značajnih za trgovanje finansijskim instrumentima
- uključienje finansijskih instrumenata u trgovanje kao i privremenu obustavu trgovanja tj. isključenje iz
trgovanja
- prijem u članstvo na regulisanom tržištu nadzor nad članovima disciplinovanje članova i rešavanje
sporova izmedju članova
- kontrola trgovanja finansijskim instrumentima koji su uključeni na regulisano tržište
- druge poslove u vezi sa regulisamim tržištem u skladu sa zakonom.
Efektnoj berzi je zabranjeno da trguje finansijskim instrumentima osim onih koje izdaje RS, NBS,
jedinice lokalne samouprave ili odredjene strane institucije. Uz to efektna berza a ni članovi njene uprave
tj. zaposleni ne smeju da se bave davanjem savata o kupovini i prodaji finansijskih instrumenata niti
davanjem savetza u pogledu izbora investicionog društva kao trgovca preko koga bi treća lica mogla da
učestvuju u trgovanju na regulisanom tržištu.
Regulisano tržište je multilateralni sistem kojim upravlja efektna berza a koji bez ikakvih diskrecionih
ovlašćenja isključivo na osnovu objektivnih unapred ustanovljenih pravila omogućava zaključenje
ugovora izmedju kupaca i prodavca finansijskih instrumenata uključenih u trgovanje i kome je status
regulisanog tržišta priznat na osnovu dozvole Komisije za hov.
Efektna berza može da se osnuje samo ako ima dozvolu Komisije za hov. Osnivači su dužni da uz zahtev
za davanje dozvole za rad podnesu: osnivački akt, statut, pravilnik o tarifi, program funkcionisanja,
podatke o licima koja stiču kvalifikovano učešće kao i o članovima uprave, dokaz kadrovske,
organizacione i tehničke opremljenosti i dokaz da je u celosti uplaćen minimalni osnivački kapital od
milion evra. Komisija je dužna da o zahtevu za davanje dozvole za rad odluči najkasnije u roku od 3m od
prijema.
Posredno ili neposredno sticanje kvalifikovanog učešća u efektnoj berzi tako da procenat akcija sa
pravom glasa ili učešća u kapitalu dostigne ili predje 10% moguće je samo uz prethodnu saglasnost
Komisije. Kada Komisija propusti da odluči o zahtevu za davanje saglasnosti u propisanom roku smatraće
se da je saglasnost data.
Organi efektne berze su skupština akcionara upravni odbor i direktor. Upravni odbor čine predsednik i
najmanje 4 člana a direktor ne može istovremeno da bude predsednik upravnog odbora.
Na regulisanom tržištu finansijskim instrumentima uključenim u trgovanje trguju njegovi članovi dok
druga lica to čine posredstvom članova. Izuzetak je RS i NBS koje mogu da trguju na regulisanom tržištu
i kada nemaju svojstvo člana.
Nadzor nad poslovanjem efektne berze vrši Komisija za hov koja najmanje jednog godišnje sprovodi
neposrednu kontrolu aktivnosti koje predstavljaju najveći sistemski rizik. U propisanim slučajevima
Komisija je ovlašćena da efektnoj berzi privremeno ili trajno oduzme dozvolu za rad.
b) organizator multilateralne trgovačke platforme (mtp): Organizator MTP je specijalizovano privredno
društvo koje se bavi upravljanjem MTP. Ovde su troškovi učesnika na tržištu niži budući da organizaot
MTP naplaćuje nižu naknadu srazmerno stepenu kvaliteta usluga koje pruža. MTP omogućava
organizovanu trgovinu onim finansijskim instrumentima koji ne ispunjavaju stroge uslove da budu
uključeni u trgovanje na regulisanom tržištu.
Organizator MTP mora da bude osnovan u formi specijalizovanog ad i to kao investiciono društvo ili
efektna berza. Delatnost organizatora MTP je upravljanje mtp što obuhvata gotovo isti krug poslova kao i
delatnost efektne berze.
Za razliku od upravljanja regulisanim tržištem upravljanje MTP se tretira kao investiciona usluga
zahvaljujući čemu organizatoru ove vrste tržišta nije potrebna posebna dozvola već dozvola za obavljanje
investicionih usluga i aktivnosti.
MTP je multilateralni sistem kojim upravlja organizator a koji bez ikakvih diskrecionih ovlašćenja
isključivo na osnovu objektivnih unapred ustanovljenih pravila omogućava zaključenje ugovora izmedju
kupaca i prodavaca finansijskih instrumenata uključenih u trgovanje. Organizator može da se bavi
upravljanjem ovom vrstom tržišta samo na osnovu dozvole Komisije za hov. Kada se organizator osniva
kao investiciono društvo za dobijanje d ozvole mora da ispuni ošte uslove propisane za investiciona
društva i posebne uslove za organizatora. Minimaalni kapital je 730 hiljada evra. MTP ima svoje
korisnike koji mogu da budu samo investiciona društva a nadzor je uredjen istim pravilima kao za efektnu
berzu.
2) organizatori tržišta roba: spajaju kupce i prodavce različitih vrsta roba i robnih derivata a važećom
regulativom se označavaju kao robne berze. Ona je u srpskom pravu uredjena Zakonom o robnim
berzama iz 2019. Robna berza se osniva u formi specijalizovanog ad. Delatnost obuhvata upravljanje
robnim tržištima pute posredovanja u trgovanju robom, nestandardizovanim robnim derivatima i
brodskim prostorom. Na robnoj berzi ne može da se trguje devizama, efektivnim stranim novcem,
plemenitim metalima, niti električnom energijom.
Osnivanje robne berze je moguće samo na osnovu dozvole Komisije za hov. Jedan od preduslova za
dobijanje dozvole je da osnivači ispune zahtev minimalnog kapitala od 50 miliona dinara a komisija je
dužna da donese odluku u roku od 60 dana od prijema.
Organi robne berze su skupština akcionara, nadzorni odbor i direktor. Nadzorni odbor i direktor čine
upravu društva a izbor članova uprave je moguć samo uz prethodnu saglasnost Komisije.
Robna berza mora da ima najmanje 5 zaposlenih sa dozvolom za obavljanje poslova brokera koju izdaje
Komisija. Licep ostaje član robne berze kada sa njom zaključi ugovor o članstvu kojim se uredjuju
njihova medjusobna prava i obaveze.
Nadzor nad poslovanjem vrši Komisija za hov putem sprovodjenja posredne ili neposredne kontrole.

51. Инвестициона друштва (брокерско-дилерска друштва)?

Investiciono društvo je specijalizovani pd koji se bavi pružanjem investicionih usluga ili obavljanjem
investicionih aktivnosti. Investicione usluge i aktivnosti se preduzimaju na tržištu kapitala a za predmet
imaju finansijske instrumente.
Osniva se i organizuje kao ad. U slučaju da pružanje investicionih usluga i bavljenje investicionim
aktivnostima predstavlja njegovu osnovnu delatnost ono se drugačije naziva brokersko - dilersko društvo.
Investicionim uslugama i aktivnostima može da se bavi i banka, pored svoje osnovne bankarske
delatnosti.
U delatnost društva spada pružanje investicionih usluga tj. obavljanje aktivnosti. Investicione usluge se
obavljaju za račun trećih lica a investicione aktivnosti za sopstveni račun investicionog društva.
Investicione usluge:
1) prijem i prenos naloga za prodaju ili kupovinu finansijskih instrumenata
2) izvršenje naloga za račun klijenata
3) upravljanje porfoliom
4) investiciono savetovanje
5) usluge u vezi sa ponudom i prodajom finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa
6) usluge pokroviteljstva u vezi sa ponudom i prodajom finansijskih isnstrumenata uz obavezu otkupa
Investicione aktivnosti:
1) trgovanje za sopstevni račun
2) upravljanje multilateralnom trgovačkom platformom.
Moraju da obezbede propisani novčani deo minimalnog kapitala 125. hiljada evra. Kada društvo namera
da obavlja i investicionu aktivnost trgovanja za sopstveni račun onda je 200 hiljada evra. U slučaju
pružanja usluga pokroviteljstva i upravljanja MTP zahteva se kapital od 730 hiljada evra.
Investiciono društvo se osniva po sistemu dozvole koju izdaje Komisija za hov a izdaje se za konkretne
investicione usluge i aktivnosti kojima će se baviti investiciono društvo.
Na sticanje kvalifikovanog učešća u brokersko – dilerskom društvu shodno se primenjuju pravila koja
važe za organizatora regulisanog tržišta. Otuda je za sticanje najmanje 10% akcija sa pravom glasa ili
učešća u kapitalu neophodna prethodna saglasnost Komisije. Kada delatnost obavlja ovlašćena banka na
sticanje kvalifikovanog učešća se primenjuju posebna stroža pravila koja važe za banke.
Organi društva nisu specifično propisani pa se u tom pogledu primenjuju opšta pravila o ad iz ZPD.
Društvo ima slobodu da izabere izmedju jednodomnog i dvodomnog sistema a imenovanje člana uprave
je moguće samo uz prethodnu saglasnost Komisije za hov.
Dodatna specifičnost se ogleda u tome da investiciono društvo mora da ima najmanje dva lica koja
zastupaju društvo.
Brokersko – dilersko društvo mora da posluje u skladu sa načelom solventnosti i likvidnosti. Neto kapital
čini ukupni kapital umanjen za propisane odbitne stavke. Kapital ne sme da bude manji od ¼ nejgovih
opštih troškova iz prethodne poslovne godine.
Društvo je dužno da upravlja rizicima kojima je izloženo u poslovanju što podrazumeva utvrdjivanje.
merenje, praćenje i izveštavanje o rizicima koje sprovodi posebna organizaciona jedinica odvojena od
redovnih poslovnih aktivnosti društva. Naročito značajne sledeće vrste rizika: tržišni rizici, kreditni, rizik
likvidnosti, operativni i rizik izloženosti prema jedno licu ili grupi povezanih lica (ne sme da bude vfeća
od 25% kapitala društva).
Nadzor nad poslovanjem vrši Komisija za hov najmanje jednom u toku godine sprovede neposrednu
kontrolu svakog investicionog društva koje ima dozvolu za obavljanje delatnosti. Kada Komisija utvrdi
nezakonitosti tj. nepravilnosti u poslovanju naložiće njihovo otklanjanje a može da izrekne i neku od
propisanih mera. U težim slučajevima povrede propisa ili u slučaju trajnijeg neobavljanja delatnosti
Komisija može investicionom društvu privremeno ili trajno da oduzme dozvolu za rad.

52. Инвестициони фондови?

Investicioni fond je specijalizovano društvo koje se bavi prikupljanjem slobodnih novčanih sredstava
članova u cilju njihovog zajedničkog ulaganja u finansijske instrumente i druge oblike imovine u skladu
sa unapred utvrdjenom investicionom politikom. Postoji veća sigurnost da će novčana sredstva biti
uložena u odgovarajuće oblike imovine u skladu sa osnovnim ciljevima ulagača. Članovi investicionog
fonda koriste prednosti ekonomije obima budući da se analiza tržišta prikupljanjanje informacija i druge
aktivnosti preduzimaju jedinstveno za čitav fond što vodi značajno nižim troškovima po članu. Zbog
veličine fonda i stručnosti u njegovom upravljanju on je u mogućnosti da bolje i kvalitetnije prikuplja tj.
obradjuje informacije na tržištu i da donosi pravilnije investicione odluke. Usled nestručnog, nepoštenog
ili nedovoljno pažljivog upravljanja ovim sredstvima članovi mogu da pretrpe gubitke što u krajnjem
ishodu urušava njihovo poverenje u investicione fondove i tržište kapitala tj. investiranje uopšte. Zato su
oni detaljno uredjeni posebnim kompanijskopravnim pravilima koja su sadržana u Zakonu o otvorenim
investicionim fondovima sa javnom ponudom i Zakonu o alternnativnim investicionim fondovima.
Prema krugu lica kojima se nudi ulaganje u investicioni fond:
1) javni: upućuje javnu ponudu svim zainteresovanim licima da ulože u fond
2) privatni: prikuplja novčana sredstva od zatvorenog kruga ulagača
U zavisnosti od prava članova na istupanje uz otkup udela iz imovine fonda:
1) otvoreni: postoji obaveza da se udeli članova na njihov zahtev otkupljuju iz imovine fonda.
2) zatvoreni: otkupljivanje udela nije moguće na zahtev članova već eventualno samo izuzetno u izričito
propisanim slučajevima u sklad usa ZPD.
Prema strogosti pravnog uredjenja svi investicioni fondovi se načelno dele na UCITS koji su uredjeni
Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, i alternativni fondovi (AIF) koji su
uredjeni Zakonom o alternativnim investicionim fondovima.
ACIST fond je otvoreni javni investicioni fond bez pravnog subjektiviteta čiji je cilj kolektivno uaganje u
propisane vrste likvidne finansijske imovine u skladu sa načelom diversifikacije rizika.
AIF je investicioni fond koji prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa
utvrdjenom politikom ulaganja u korist tih investitora a koji ne potpada pod definiciju UCTS fonda.
Investicioni fond može da bude organizovan kao društvo bez pravnog subjektiviteta ili u formi
specijalizovanog pd. Otvoreni fond uvek je društvo bez pravnog subjektiviteta a zatvoreni može biti u
bilo kom obliku. Kada je fond društvo bez pravnog subjektiviteta njega čine članovi koji unošenjem uloga
formiraju posebnu imovinu odvojenu od njihovih privatnih imovina. Ova posebna imovina služi
ostvarenju zajedničkog cilja kolektivnog investiranja i vezana je za tako utvrdjenu namenu.
Imovina fonda bez pravnog subjektiviteta nepodeljeno pripada članovima dok obaveze takvog fonda
terete neposredno članove.
Investicioni fond bez pravnog subjektivivteta ima naziv dok investicioni fond u formi pd kapitala ima
svoje poslovno ime.
Imvesticioni fond se isključivo bavi:
a) prikupljanjem novčanih sredstava od članova putem izdavanja investicionih jedinica udela tj. akcija
b) investiranjem u razne oblike imovine u skladu sa propisima i svojim opštim aktima
v) raspodelom otvorenih prihoda članovima.

53. Друштва за управљање инвестиционим фондовима?

DUIF je specijalizovano pd koje se isključivo bavi organizovanjem tj. osnivanjem i upravljanjem
investicionim fondovima. Društvo za upravljanje osniva investicioni fond a potom upravlja njegovim
poslovanjem. Na osnovu ugovora o upravljanju duif postaje ovlašćeno i obavezno da vodi posve fonda u
skladu sa propisima i optim aktima fonda a zauzvrat ima pravo na naknadu za upravljanje i pravo na
naknadu troškova iz imovine investicionog fonda.
Društvo za upravljanje UCITS fondom je strože uredjena kako bi se obezbeddila veća sigurnost ulagača a
društvo za urpavljanje AIF se dalje dele na velika i mala u zavisnosti od ukupne vrednosti imovine
fondova kojim upravljaju i kategorije investitora kojima se nude udeli u tim fondovima. Veliko društvo
postoji uvek kada se udeli u AID nude malim investitorima ili kada ukupna imovina AIF kojima upravlja
prelazi propisani prag. Svao stala društva za upravljanje AIF se kvalifikuju kao mala.
Društvo za upravljanje UCITS mora da bude organizovano u formi nejavnog ad sa dvodomnim
urpavljanjem a društvo za upravljanje AIF može da se osnuje kao doo ili kao nejavno ad. Izuzetak je
veliko društvo za upravljanje AIF jer se ono osniva isključivo u formi dvodomnog ad.
Poslovnn ime duif obavezno sadrži naznačenje osnovne vrste društva za upravljanje o kojoj je reč. Lica
koja nisu po zakonu ovlašćena da se bave ovom delatnošću ne smeju da koriste navedene ili slične izraze
u svom nazivu tj. poslovnom imenu.
U osnovnu delatnost duif spada osnivanje tj. organizovanje i upravljanje fondovima. Upravljanje fondom
podrazumeva upravljanje imovinom i rizicima i obavljanje administrativnih poslova poput pravnih i
računovodstvenih usluga vodjenja registra imalaca investicionih jedinica raspodele prihoda izdavanja i
otkupa investicionih jedinica ponude i distribucije jedinice,.. Može dobiti dozvolu Komisije i za
obavljanje neke dodatne delatnosti koje obugvataju: upravljanje porfoliom, investiciono savetovanje,
čuvanje i administriranje investicionih jedinica, udela ili akcija,..
Osnivač duif načelno može da bude bilo koji domaći ili strani pravni subjekt. Medjutim u slučaju društva
za upravljanje UCITS zabranjeno je da osnivač bude domaće pravno lice sa većinskim državnim
kapitalom ili sa njim bilsko povezano lice. Jedini izuzetak su kreditne institucije i društva za osiguranje sa
većinskim državnim kapitalom.
Društva za upravljanje se osnivaju po sistemu dozvole koja se razlikuje za upravljanje UCITS i AIF pri
čemu dobijanje dozvole za upravljanje UCITS podleže strožim zahtevima pa obuhvata i dozvolu za
upravljanje AIF.
Pod kvalifikovanim učešćem u duif se podrazumeva posredno ili neposredno posedovanje najmanje 10%
kapitala tj. prava glasa ili mogućnost ostvarivanja značajnog uticaja na upravljanje tim društvom. Lica
koja stiču kvalifikovano učešće u društvu za uravljanje moraju da ispunjavaju posebno propisane uslove
podobnosti i pouzdanosti. Kada neko lice stekne kvalifikovano učešće u društvu za urpavljanje bez
neophodne prerhodne saglasnosti Komisije ono gubi pravo glasa po osnovu stečenog kapital učešća i
dužno je da ga otudji u propisanom roku.
DUIF ima organe u sklad usa opštim praivilima ZPD. Uprava obuhvata direktora, izvršnog direktora,
izvršni odbor tj. nadzorni odbor.
DUIF je dužno da održava propisani iznos kapitala s tim što može da ga uloži u odredjen likvidne oblike
imovine. Ukupan iznos osnovnog i dodatnog kapitala ne može da bude veći od 10mil. evra.
Prestanak je moguć u skladu sa opštim pravilima o prestanku ad tj. doo. Jedina specifičnost je prestanak
usled oduzimanja dozvole za rad od strane Komisije za hov koja vrši nadzor nad primenom propisa u
poslovanju društava za upravljanje investicionim fondovima. Nadzr se vrši stalno i neposredno.

54. Централни регистар хартија од вредности?

Centralni registar je specijalizovano ad sa većinskim učešćem države, koje se bavi vodjenjem
centralizovane evidencije finansijskih instrumenata izdatih u Srbiji, čuvanjme materijalizovanih hov i
kliringom tj. obračunom i saldiranjem tj. izvršenjem poslova u trgovini finansijskih instrumenata.
Osim za dematerijalizaciju, Centralni registar može da se koristi i za imobilizaciju inostranih
materijalizovanih hov gde vrši ulogu depozitara koji materijalizovane hov centralizovano čuva i time
omogućava trgovanje i prenos bez njihovog fizičkog pomeranja.
Centralni registar je organizovana forma ad. Predstavlja specijalizovano pd koje uredjuje Zakon o tržištu
kapitala i supsidijarno ZPD. Povereni su mu i neki poslovi državne uprave pa se kvalifikuje kao imalac
javnih ovlašćenja i primenjuje se Zakon o državnoj upravi.
Centralni registar se bavi:
1) vodjenjem registra finansijskih instrumenata kao jedinstvene, centralizovane, elektronske evidencije:
čuvanje el. evidencije i njihovih klijenata i upis prava trećih na finansijskim instrumentima
2) evidencijom finansijskih instrumenata na računima izdavalaca do prenosa na račune prvih zakonitih
imalaca
3) čuvanjem materijalizovanih hov i uknjižavanjem vlasništva nad tim hov u dematerijalizovanoj formi
(el. formi).
4) vodjenjem novčanih računa za članove i obavljanjem poslova u vezi sa plaćanjem
5) kliringom i saldiranjem na osnovu zaključenih poslova sa finansijskim instrumentima
6) vodjenjem šifarnika vrsta finansijskih instrumenata i utvrdjivanje jednoobraznog identifikacionog broja
finansijskih instrumenata
7) pružanjem usluga u vezi sa korporativnim radnjama izdavalaca putem proslejivanja obaveštenja i
prihoda od hov članovima koji vode račune tih hov.
8) poslovima deponovanja akcija u postupku preuzimanja ad
9) drugim poslovima u vezi sa finansijskim instrumentima
Centralni registar se osniva po sistemu državne odluke, na osnovu Zakona o tržištu hov iz 2002. osnovan
je 2003. upisom u Registar pd pod nazivom Centralni registar, depo i kliring hov. Zakonom je zabranjeno
da udeo države u osnovnom kapitalau bude manji od 51% a registar može da izdaje samo obične akcije sa
pravom glasa. Minimalni novčani deo osnovnog kapitala je 750 hiljada evra.
Organi su: skupština akcionara, upravni odbor koji se sastoji od 4 člana i predsednika pri čemu direktor
ne može da bude predsednik upravnog odbora. Direktora i ovlašćene predstavnike imenuje i razrešava
Vlada na predlog ministarstva finansija uz prethodnu saglasnost Komisije za hov a članove upravnog
odboraa skupština akcionara uz saglasnost Komisije.
Zakonom je propisano da mora da ima statut, pravila poslovanja I pravilnik o tarifi a može da ima I druge
opšte akte.
Kako bi se sprečilo preterano opterećivanje Centralnog registra on posluje isključivo sa članovima koji su
profesionalni učesnici na tržištu (RS, NBS, investiciona društva, banke, regulisano tržište, društva za
upravljanje investicionim fondovima,…) a treća lica mogu da pristupe tj. da koriste njegove usluge
isključivo preko nekog od članova.
Ovlašćen je da vrši kontrolu nad svojim članovima a kad utvrdi nezakonitosti tj. nepravilnosti može članu
da naloži otklanjanje ili da izrekne druge mere. Članstvo prestaje ako je članu oduzeta dozvola za rad ili
više ne ispunjava uslove za članstvo ili ako u značajnoj meri I sistematski ne izvršava obaveze prema
registru.
Registar finansijskih instrumenata koji vodi Centralni registar je jedinstvena centralizovana elektronska
evidencija prava na izdatim finansijskim instrumentima. To nije javna knjiga već su podaci o računima
zakonitih imalaca, tajni a Centralni registar može da ih saopštava drugim licima samo pod propisanim
uslovima. Izuzetno, podaci koji su javni I nalaze se na internet stranici registra su: podaci iz centralne
evidnecije akcionara izdavalaca, podaci o izdavanju, zameni I brisanju finansijskih instrumenata I podaci
o korporativnim kativnostima koje Centralni registar obavlja.
On podleže dvostrukom nadzoru Komisije za hov I NBS.
55. Јавна предузећа?
Javno preduzeće je specifična forma privrednog subjekta sa svojstvom pravnog lica kog osniva država
radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa. 3 karakteristike:
1) nije privredno društvo nego posebna forma organizovanja koja je uredjena specifičkim pravilima
Zakona o javnim preduzećima. Kada neko statusnopravno pitanje nije posebno regulisano na javna
preduzeća se supsidijerno primenjuju pravila o doo iz ZPD.
2) javno preduzeće može da osnuje jedino RS, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
3) javno preduzeće se bavi delatnošću koja je zakonom odredjena kao delatnost od opšteg interesa i
neophodno je da se obezbedi trajnost i kontinuitet u zadovoljavanju potreba korisnika i zato je primaran
cilj njegovog poslovanja ostvarenje opšteg interesa.
Osnivač javnog preduzeća je: RS, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a osniva se na
osnovu akta o osnivanju koji donosi Vlada u ime RS. Osim osnivačkog akta mora da ima i statut i druge
opšte akte. Nastaje kao pravno lice upisom u Registar privrednih subjekata.
Organi: nadzorni odbor i direktor. Sastav nadzornog odbora se razlikuje od vrste osnivača. Ako je osnivač
RS nadzorni odbor ima 5 članova uključujući predsednika koje imenuje Vlada na 4g. U svim drugim
slučajevima nadzorni odbor ima 3 člana uključujući predsednika koje imenuje organ odredjen statutom na
period od 4g.
Odluke od ključnog značaja za poslovanje nadzorni odbor može da donese samo uz saglasnost osnivača.
Direktor se bira na osnovu sprovedenog javnog konkursa čija su pravila i postupak detaljno uredjeni
zakonom. Nakon toga direktora imenuje Vlada tj. organ odredjen statutom teritorijalne jedinice.
Direktor je nadležan da: predstavlja i zastupa preduzeće, vodi poslovanje i stara se o zakonitosti rada
javnog preduzeća, izvršava odluke nadzornog odbora, priprema predloge plana poslovne strategije i
razvoja, programa poslovanja i finansijskih izveštaja,...
Zakonom o javnim preduzećima nije regulisan prestanak i zato se primenjuju pravila iz ZPD. Prema
pravilu u Zakonu o stečaju, stečajni postupak ne može da se sprovede prema javnim preduzećima koja se
isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihodei li iz budžeta i u tom slučaju osnivač
solidarno odgovara za sve njegove obaveze.
Privredna društva sa učešćem države:
1) društva kapitala u potpunom javnom vlasništvu koja obavljaju delatnost od opšteg interesa: uredjena su
Zakonom o javnim preduzećima. Tu spadaju doo ili ad u kojima RS ili autonomna pokrajina ili jedinica
lokalne samouprave direktno ili indirektno poseduje 100% udela ili akcija.
2) Privredna društva od strateškog značaja za RS: privredna društva u kojima RS direktno ili indirektno
poseduje najmanje 25% osnovnog kapitala.
3) Akcionarska društva sa zlatnim akcijama: država kao akcionar na osnovu posebnog zakona ostvaruje
kontrolu nad donošenjem odredjenih bitnih odluka u društvu pri čemu ta kontrola nije srazmerna visini
učešća u osnovnom kapitalu nego je propisana kao privilegija države u odnosu na ostale obične
akcionare.

56. Друштва слободних професија?

57. Задруге?
Srbija je 2015. donela Zakon o zadrugama i njegov osnovni cilj je bio da izvrši korenitu reformu
zadružnog prava i da prevazidje akutan problem u tom trenutku razjedinjenne i neusaglašene regulative.
Zadruga je specifična forma privrednog subjekta sa pravnim subjektivitetom koju osnivaju fizička lica u
svojstvu zadrugara kako bi poslovanjem na zadružnim principima ostvarivali ekonomske, socijalne,
kulturne i druge interese.
Zadruga stiče svojstvo pravnog lica upisom u Registar privrednih subjekata koji vodi APR i ima poslovno
ime, sedište, delatnost,...
Zadruje imaju osoben pravni identitet različit od drugih privrednih subjekata. Poslednjih nekoliko
decenija je došlo do približavanja zadruga privrednim društvima što je veoma nepovoljno uticalo na
razvoj ove forme i sve više se stvarao utisak da zadruge nestaju utapanjem u privredna društva.
Zakonodavac naglašava da se zadruge ne mogu organizovati kao privredno društvo ili drugo pravno lice
niti se mogu pripojiti ili spojiti sa privrednim društvom ili drugim pravnim licem koje nije zadruga.
Univerzalno prihvaćene zadružne vrednosti i principi su formulisani 1995. od strane Medjunarodnog
zadružnog saveza a Zakonom o zadrugama je predvidjeno njih 7:
1) princip dobrovoljnog i otvorenog članstva
2) princip demokratske zadrugarske kontrole: zadruge su demokratske organizacije kojima upravljaju
njeni zadrugari uz poštovanje načela jednakog prava glasa
3) pricnip ekonomskog učešća zadrugara: ovaj princip je troslojan: prvo, zadrugari doprinose kapitalu
zadruge, drugo zadrugari imaju pravo na ograničenu naknadu na osnovu članstva u zadruzi, treće viškove
prihoda nad razhodima zadruga mora da raspodeli za sve ili neke od zakonom propisanih ciljeva.
4) princip autonomije i nezavisnosti zadruge
5) princip obrazovanja obuke i informisanja: zadruge imaju obavezu da obezbede obrazovanje i obuku za
svoje zadrugare
6) princip medjuzadružne saradnje: zadruge najefikasnije ostvaruju svoje ciljeve povezivanjem sa drugim
zadrugama na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i medjunarodnom nivou
7) princip brige za zajednicu: zadruge obavljaju svoje aktivnosti u cilju održivog razvoja svojih zajednica
preko politike odobrene od strane njenih zadrugara.
Cilj zadruge je ostvarivanje ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih interesa zadrugara.
Zadrugari su članovi tzadruge koji u celosti ili delimično posluju preko zadruge. Pored ovih tzv.
zadrugara korisnika srpsko pravo poznaje i tzv. korisnike nezadrugare – lica sa kojima zadruga može da
posluje a koji nisu zadrugari ali tako da se poslovanjem sa njima ne dovode u pitanje ciljevi zadruge i
ztadružni principi.
Zadruge uživaju posebnu zaštitu RS, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i ta zaštita se
ogleda u opdsticanju zadrugarstva davanjem odgovarajućih olakšica i pogodnosti, merama ekonomske,
agrarne, stambene i drugih razvojnih politika, obezbedjivanjem sredstava u budžetu i osnivanjem
posebnih fondova za razvoj zadruga.
Prema pretežnoj delatnosti koju obavljaju zadruge se dele na: zemljoradničke, stambene, potrošačke,
zanatske, radničke, studentsko-omladinske, socijalne i zdravstvene.
Prema tome da li imaju osnovni kapital: zadruge na udele su modelirane po uzoru na privredna društva a
zadrugari imaju obavezu unošenja udela, zadruga bez udela: zadrugari imaju obavezu uplate članarine.
Zadruga se osniva na osnivačkoj skupštini a minimalan broj osnivača je 5 i mora da ima ugovor o
osnivanju i zadružna pravila.
Organi zadruge: skupština, upravni i nadzorni odbor i direktor. Ova koncepcija je imperativna osim kod
zadruga koje imaju manje od 20 zadrugara gde je dozvoljeno da ima skupštinu i direktora.
Postojanje obaveznih zakonskih rezervi je tradicionalna karakteristika zadružnog prava. One se ne mogu
koristiti za raspodelu zadrugarima. Zakon o zadrugama izričito pominje dve vrste rezervi: zadružni fond –
se koristi za investicije ili povećanje ovrtnih sredstava zadruge, rezervni fond – služi za pokriće gubitaka
zadruge i isplatu uloga zadrugarima i za druge svrhe. Srpsko pravo ne poznaje obavezne rezerve.
Sloboda zadruga u pogledu raspodele dobiti je višestruko ograničena: u slučaaju da zadruga ima gubitke
prenete iz ranijih godina dobit prvo služi za pokriće tih gubitaka a ako je zadruga obrazovala fondone za
bilo koje namene sredstva se moraju njima preusmeriti u skladu sa odlukom kojom je fond obrazovan.
Zadruge za svoje obaveze odgovaraju celokupnom imovinom a odgovornost zadrugara je ograničena do
visine uloga. Neograničena odgovornost je predvidjena samo onda kada zadrugari zloupotrebe zadrugu za
nezakonite ili prevarne ciljeve ili ako sa imovinom zadruge raspolažu kao sa sopstvenom imovinom.
Zadruge se mogu udruživati osnovanjem:
1) složene zadruge: poseban oblik organizovanja zaadruga sa pravnim subjektivitetom koja poslovanjem
na zadružnim principima ostvaruje ekonomske, socijalne i kulturne interese i obavlja poslove koje joj
ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima prenesu osnivači. Mogu je osnovati najmanje 2 zadruge.
2) zadružni savezi: je samostalna, interesna, poslovna i stružna organizacija koja se osniva radi
ostvarivanja, uskladjivanja, unapredjivanja, poslovnog povezivana, zaštite i zastupanja zajedničkih
interesa zadruga i zadrugara. On ima pravni subjektivitet a stiče ga upisom u Registar privrednih subjekta.
Minimalan broj osnivača je 10.
Zadrugama prestaje pravni subjektivitet brisanjem iz registra i to nakon sprovedenog postupka likvidaije,
stečaja ili statusnih promena.
58. Народна банка Србије?
59. Комисија за хартије од вредности?
60. Комисија за заштиту конкуренције?