PROPISI - Skripta

PROPISI U OBLASTI OIV
Sadržaj
PRAVA DECE, UČENIKA I ODRASLIH.......................................................................................................................3

1. PRAVO NA DOSTUPNOST OBRAZOVANJA I KVALITETNO OBRAZOVANJE..........................................................................3
2. PRAVO NA POKRETLJIVOST U OKVIRU SISTEMA OBRAZOVANJA.....................................................................................4
3. PRAVO NA POSEBNE OBRAZOVNE POTREBE LICA SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA, SA SMETNJAMA U RAZVOJU I ODRASLIH......5
4. PRAVO NA UPIS U DEČJI VRTIĆ I ŠKOLU...................................................................................................................6
5. PRAVO NA BESPLATNO OBRAZOVANJE....................................................................................................................8
6. PRAVO NA BRŽE NAPREDOVANJE...........................................................................................................................8
7. PRAVO NA ORGANIZOVANJE ODELJENJSKE ZAJEDNICE I UČENIČKOG PARLAMENTA...........................................................9
8. PRAVO NA UČEŠĆE U RADU ODREĐENIH ORGANA ŠKOLE..........................................................................................10
9. PRAVO NA POHAĐANJE NASTAVE I OCENJIVANJE....................................................................................................10
10. PRAVO NA POLAGANJE ISPITA...........................................................................................................................15
11. PRAVO NA STICANJE JAVNIH ISPRAVA, PODNOŠENJE PRIGOVORA, ŽALBE I ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA...........................16
12. OBAVEZE I ODGOVORNOST..............................................................................................................................18
NASTAVNICI, VASPITAČI I STRUČNI SARADNICI............................................................................................ 20
13. ZADACI NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA U OBRAZOVANJU..............................................................20
14. STEPEN I VRSTA OBRAZOVANJA I USLOVI I NAČIN PRIJEMA U RADNI ODNOS...............................................................20
15. USLOVI ZA RAD NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA...........................................................................21
16. PRIPRAVNICI.................................................................................................................................................22
17. LICENCA I REGISTAR IZDATIH LICENCI..................................................................................................................23
18. IZDAVANJE, SUSPENZIJA I ODUZIMANJE LICENCE...................................................................................................23
19. STRUČNO USAVRŠAVANJE I STICANJE ZVANJA.......................................................................................................25
20. RAD NA NEODREĐENO I ODREĐENO VREME SA PUNIM I NEPUNIM RADNIM VREMENOM.............................................25
21. UGOVOR O IZVOĐENJU NASTAVE......................................................................................................................27
22. UPUĆIVANJE NA RAD U INOSTRANSTVO..............................................................................................................27
23. PEDAGOŠKA NORMA......................................................................................................................................27
24. GODIŠNJI ODMOR..........................................................................................................................................28
25. PRAVO NA PLAĆENO I NEPLAĆENO ODSUSTVO.....................................................................................................30
26. PRAVO NA PLATU I DRUGA PRIMANJA................................................................................................................31
27. UDALJAVANJE SA RADA...................................................................................................................................33
28. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST..........................................................................................................................33
29. DISCIPLINSKI POSTUPAK..................................................................................................................................34
30. PRESTANAK RADNOG ODNOSA, ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH...................................................................................35
KVALITET OIV.............................................................................................................................................. 36
INSTITUCIJE ZA UNAPREĐIVANJE KVALITETA OIV......................................................................................... 38
31. NACIONALNI PROSVETNI SAVET, SASTAV I NADLEŽNOST.........................................................................................38
32. ZAVOD ZA UNAPREĐIVANJE OIV I VRSTE CENTARA................................................................................................40
33. ZAVOD ZA VREDNOVANJE KVALITETA OIV...........................................................................................................40
USTANOVE I DRUGE ORGANIZACIJE............................................................................................................ 41
34. VRSTE USTANOVA..........................................................................................................................................41
35. USLOVI ZA OSNIVANJE, POČETAK RADA I OBAVLJANJE DELATNOSTI...........................................................................42
36. OBAVLJANJE DELATNOSTI U SEDIŠTU I IZDVOJENOM ODELJENJU...............................................................................42
37. AUTONOMIJA USTANOVE................................................................................................................................42
38. ODGOVORNOST USTANOVE ZA BEZBEDNOST DECE I UČENIKA, PRAVILA PONAŠANJA U USTANOVI..................................43
39. ZABRANA DISKRIMINACIJE I STRANAČKOG ORGANIZOVANJA....................................................................................43
40. ZABRANA NASILJA, ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA I PONAŠANJA KOJIM SE VREĐA UGLED, ČAST ILI DOSTOJANSTVO.......44
41. RAZVOJNO PLANIRANJE I STRUKOVNO POVEZIVANJE..............................................................................................44
1
ORGANI USTANOVE.................................................................................................................................... 45
42. VRSTE I SASTAV ORGANA USTANOVE..................................................................................................................45
43. ORGAN UPRAVLJANJA, PREDLAGANJE I NJEGOVO IMENOVANJE................................................................................46
44. NADLEŽNOST ORGANA UPRAVLJANJA.................................................................................................................47
45. DIREKTOR USTANOVE, USLOVI I POSTUPAK ZA IZBOR I RAZREŠENJE...........................................................................48
46. PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI DIREKTORA...................................................................................................49
47. STRUČNI ORGANI USTANOVE............................................................................................................................50
48. SAVETODAVNI ORGANI USTANOVE.....................................................................................................................52
49. SEKRETAR.....................................................................................................................................................52
PROGRAMI OIV........................................................................................................................................... 53
50. VRSTE PROGRAMA OIV U USTANOVI.................................................................................................................53
51. DONOŠENJE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA, PREDŠKOLSKOG, ŠKOLSKOG I VASPITNOG PROGRAMA............................53
OSTVARIVANJE OIV..................................................................................................................................... 54
52. ŠKOLSKA GODINA...........................................................................................................................................55
53. GODIŠNJI PROGRAM RADA...............................................................................................................................56
54. PREDŠKOLSKO VIO........................................................................................................................................ 56
55. TRAJANJE OSNOVNOG I SREDNJEG OBRAZOVANJA, STRUČNOG OSPOSOBLJAVANJA I OBUKE...........................................57
56. OGLED........................................................................................................................................................ 58
57. UDŽBENICI...................................................................................................................................................58
NADZOR NAD RADOM USTANOVA.............................................................................................................. 59
58. UPRAVNI NADZOR..........................................................................................................................................59
59. STRUČNO-PEDAGOŠKI NADZOR.........................................................................................................................60
FINANSIRANJE DELATNOSTI USTANOVA...................................................................................................... 60
60. SREDSTVA IZ BUDŽETA REPUBLIKE.....................................................................................................................60
61. SREDSTVA IZ BUDŽETA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE........................................................................................61
62. Obezbeđivanje višeg standarda obrazovanja............................................................................................61
2
Prava dece, učenika i odraslih
Ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni su da obezbede ostvarivanje prava

deteta i učenika, a naročito pravo na:
a) kvalitetan O-V rad koji obezbeđuje ostvarivanje principa i ciljeva OiV;
b) uvažavanje ličnosti;
c) podršku za svestrani razvoj ličnosti i posebno iskazane talente;
d) zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (DNZZ);
e) informacije o pravima i obavezama;
f) blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za OiV;
g) učestvovanje u radu organa škole;
h) slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta;
i) javnost i obrazloženje ocene i podnošenje prigovora na ocenu i ispit;
j) ...
Ukoliko dođe do povrede prava, zaposleni u ustanovi dužan je da odmah po saznanju,
a najkasnije narednog radnog dana, podnese pismenu prijavu direktoru koji mora da razmotri
prijavu i da, uz konsultaciju sa učenikom, roditeljem i zaposlenim, odluči i preduzme
odgovarajuće mere, u roku od 8 dana od dana prijema prijave.
(Zakon o osnovama sistema OiV, Član 79)
1. Pravo na dostupnost obrazovanja i kvalitetno obrazovanje
U skladu sa preporukama iz Opšte deklaracije o ljudskim pravima, a u cilju

postepenog ostvarenja prava na obrazovanje na osnovu jednakih mogućnosti, države članice
konvencije:
a) proglašavaju osnovno obrazovanje obaveznim i besplatnim za sve;
b) podstiču razvoj različitih oblika srednjoškolskog obrazovanja koje je dostupno svoj
deci (opšte pristupačno) i preduzimaju odgovarajuće mere kao što su uvođenje
besplatnog obrazovanja i pružanje finansijske pomoći u slučaju potrebe;
c) omogućavaju da visoko obrazovanje svima bude pristupačno na temelju
sposobnosti, koristeći prikladna sredstva;
d) svoj deci stavljaju na raspolaganje obrazovne i stručne informacije i usluge
profesionalne orijentacije;
e) preduzimaju mere za podsticanje redovnog pohađanja škole i smanjenje
ispisivanja iz škole.
(Opšta deklaracija o ljudskim pravima, Član 26)
(Konvencija UN o pravima deteta, Član 28)
Ustavom Republike Srbije propisano je sledeće:

a) Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno
b) Srednje obrazovanje je besplatno
c) Visoko obrazovanje je pristupačno svim građanima pod jednakim uslovima, a
besplatno za uspešne i nadarene učenike slabijeg imovnog stanja.
(Ustav Republike Srbije, Član 71)
3
U Zakonu o osnovama sistema OiV propisano je da su državljani Republike Srbije,
kao i strani državljani i lica bez državljanstva, jednaki u ostvarivanju prava na OiV, odnosno
da imaju pravo na OiV pod istim uslovima.
Opšti principi OiV

Sistem OiV mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle:
1) Jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na OiV zasnovanom na socijalnoj
pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije.
2) Kvalitetno i uravnoteženo OiV, zasnovano na tekovinama i dostignućima
savremene nauke i prilagođenog obrazovnim potrebama svakog učenika.
2. Pravo na pokretljivost u okviru sistema obrazovanja
Opšti principi OiV

Sistem OiV mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle:
a) Horizontalnu (mogućnost promene vrste obrazovanja) i vertikalnu (mogućnost
daljeg obrazovanja i sticanja višeg nivoa obrazovanja) prohodnost.
b) Celoživotno učenje, koje uključuje sve oblike učenja i znači učestvovanje u
različitim oblicima obrazovnih aktivnosti tokom života, sa ciljem stalnog
unapređivanja potrebnih ličnih, građanskih, društvenih i radnih kompetencija;
U ostvarivanju ovih principa, posebna pažnja posvećuje se:
a) Podršci prelaska učenika u sledeći nivo OiV i ostvarivanju kontinuiteta u OiV
b) Uključivanju u sistem OiV na različitim uzrastima i nivoima
c) Karijernom vođenju i savetovanju usmerenom ka ličnom razvoju pojedinca i
napredovanju u obrazovnom i profesionalnom smislu
U okviru sistema predškolskog i osnovnoškolskog OiV, dete na osnovu prevodnice

može da pređe iz jedne u drugu ustanovu.
(Zakon o predškolskom ViO, član 26)
(Zakon o osnovnom OiV, član 90)
Učenik srednje škole može da pređe u drugu školu ili na drugi obrazovni profil, radi
završavanja započetog školovanja, osim u školu ili obrazovni profil za čiji upis je propisana
obaveza polaganja prijemnog ispita. Učenik kome je odobren prelazak u drugu školu ili drugi
obrazovni profil, kao i lice koje se upisuje radi prekvalifikacije/dokvalifikacije, polaže
dopunske ispite iz predmeta koji nisu bili utvrđeni školskim programom, odnosno nastavnim
planom i programom koje nije savladao u prethodnoj školi.
(Zakon o srednjem OiV, član 44 i član 57)
4
3. Pravo na posebne obrazovne potrebe lica sa posebnim sposobnostima, sa
smetnjama u razvoju i odraslih
Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (dete sa intektualnim, senzornim,

motoričkim, govorno-jezičkim smetnjama, teškoćama u učenju, problemom u ponašanju,
emocionalnim teškoćama i dr.) ima pravo da stiče OiV u:
1) sistemu OiV zajedno sa ostalim učenicima (uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu
podršku u nastavi i učenju i pravo na individualni obrazovni plan (IOP)),
2) posebnoj vaspitnoj grupi (razvojna grupa) ili posebnoj školi (škola za učenike sa
smetnjama u razvoju i invaliditetom), kada je to u najboljem interesu deteta
Učenik sa izuzetnim, odnosno posebnim sposobnostima (talentovani i daroviti) ima
pravo na OiV koje uvažava njegove OiV potrebe u:
1) O-V sistemu (uz pravo na IOP),
2) posebnim odeljenjima ili posebnoj školi.
(Zakon o predškolskom ViO, član 34)
(Zakon o osnovnom OiV, Član 10-11)
Učeniku kome je potrebna dodatna podrška u OiV usled socijalne uskraćenosti,

smetnji u razvoju i invaliditeta, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga
ustanova obezbeđuje:
- otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka,
- prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i
- izradu, donošenje i ostvarivanje IOP-a.
Učeniku koji postiže rezultate koji prevazilaze očekivani nivo obrazovnih postignuća,
ustanova obezbeđuje:
- prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i
- izradu, donošenje i ostvarivanje IOP-a.
Cilj dodatne podrške u OiV jeste
a) postizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan O-V rad,
b) osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i
c) napredovanje prema sposobnostima i interesovanjima učenika
Individualni obrazovni plan (IOP)

Individualni obrazovni plan (IOP) je poseban akt, koji ima za cilj optimalni razvoj
učenika i ostvarivanje ishoda OiV, u skladu sa propisanim ciljevima i principima, odnosno
zadovoljavanje O-V potreba učenika.
Vrste IOP-a:
1) IOP1 – prilagođavanje načina rada, uslova u kojima se izvodi O-V rad i
učenje jezika na kome se odvija O-V rad
2) IOP2 – prilagođavanje ciljeva, sadržaja, načina ostvarivanja programa
nastave i učenja i ishoda O-V rada
3) IOP3 – proširivanje i produbljivanje sadržaja O-V rada za učenika sa
izuzetnim sposobnostima
5
IOP izrađuje tim za dodatnu podršku detetu, odnosno učeniku na osnovu prethodno
ostvarenih, evidentiranih i vrednovanih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog
profila učenika, a ostvaruje se nakon saglasnosti roditelja.
Tim za pružanje dodatne podrške detetu, odnosno učeniku čine:
a) vaspitač i saradnik (PU), odnosno nastavnik razredne/predmetne nastave i
odeljenjski starešina (škola)
b) stručni saradnik
c) roditelj
d) u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno lični pratilac, na
predlog roditelja
IOP donosi pedagoški kolegijum ustanove na predlog tima za inkluzivno
obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške učeniku.
Donošenju IOP-2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-1, a obavezno je
pribavljanje mišljenja interresorne komisije (IRK) za procenu potreba za dodatnom
obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom učeniku. Dodatna podrška se odnosi na
prava i usluge koje obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i socijalnih prepreka u cilju
nesmetanog obavljanja svakodnevnih aktivnosti, života u zajednici, uključivanja u obrazovni
proces i napredovanja.
Vrednovanje IOP-a:
- u prvoj godini rada po IOP-u tromesečno
- u svakoj narednoj godini dva puta u toku radne, odnosno školske godine.
(Zakon o osnovama sistema OiV, Član 76-77)
(Zakon o osnovnom OiV, Član 64)
4. Pravo na upis u dečji vrtić i školu
Upis dece u predškolsku ustanovu

PPP je deo obaveznog OiV. Roditelj je dužan da upiše dete starosti od 5,5 do 6,5
godina u PU, odnosno OŠ koja ostvaruje pripremni predškolski program (PPP), s tim da
ima pravo izbora ustanove. U PU upisuju se sva deca u godini pred polazak u školu, a dete
može da se upiše i ranije na zahtev roditelja, pri čemu prioritet imaju deca iz osetljivih grupa.
Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom
pregledu deteta.
Ustanova koje ostvaruje predškolski program (PU ili škola), a čiji je osnivač RS,
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (javna ustanova), dužna je da upiše
svako dete radi pohađanja PPP, bez obzira na prebivalište roditelja. Državljani RS, strani
državljani i lica bez državljanstva, deca iz osetljive grupe bez dokaza o prebivalištu i drugih
ličnih dokumenata upisuju se u ustanovu pod istim uslovima.
Pohađanje PPP u javnoj ustanovi je besplatno.
Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava ustanove koje ostvaruju
PPP o deci koja su stasala za pohađanje PPP.
U razvojnu grupu u PU dete se upisuje na osnovu mišljenja IRK, uz saglasnost
roditelja.
(Zakon o osnovama sistema OiV, Član 17 i 20)
(Zakon o predškolskom ViO, Članovi 13-14)
6
Upis učenika u OŠ
U prvi razred upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje 6,5,
a najviše 7,5 godina. Ispitivanje deteta upisanog u školu vrše psiholog ili pedagog škole,
primenom standardnih postupaka i instrumenata (preporučenih od nadležnog zavoda,
odnosno ovlašćene stručne organizacije). U postupku ispitivanja deteta, škola može da utvrdi
potrebu za donošenjem IOP-a ili pružanjem dodatne podrške u obrazovanju. Izuzetno, kada je
to u najboljem interesu deteta, upis se može odložiti za godinu dana od strane škole, a na
osnovu mišljenja IRK.
Dete koje ima od 6 do 6,5 godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti
za polazak u školu koju vrši psiholog ili pedagog škole primenom standardnih postupaka i
instrumenata. U postupku provere spremnosti, škola može da preporuči upis u prvi razred ili
odlaganje polaska u školu za godinu dana, uz pohađanje PPP1.
Ako dete starije od 7,5 godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u školu,
može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred, na osnovu prethodne provere znanja koju
obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne/predmetne nastave, pedagoga i psihologa škole
uvažavajući standarde obrazovnih postignuća i ceneći najbolji interes učenika.
Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom
pregledu deteta. Deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu bez dokaza o
prebivalištu i potrebne dokumentacije, ali sa dokazom o zdravstvenom pregledu deteta.
Škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole, a na zahtev roditelja i u skladu
sa prostornim i kadrovskim mogućnostima može da upiše i dete sa područja druge škole.
Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje o deci koja
treba da se upišu u prvi razred OŠ. Škola mora da obavesti roditelja i jedinicu lokalne
samouprave o detetu koje nije upisano, najkasnije 15 dana pre početka školske godine.
Roditelj ima pravo da za svoje dete izabere osnovno OiV u javnoj ili privatnoj školi,
odnosno obrazovanje kod kuće ili na daljinu.
U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, dete se upisuje na osnovu
mišljenja IRK, uz saglasnost roditelja.
U osnovnu muzičku i baletsku školu može da se upiše učenik OŠ i SŠ koji položi
prijemni ispit za utvrđivanje muzičke ili baletske sposobnosti.
(Zakon o osnovnom OiV, Član 8, 55 i 58)
Upis učenika u SŠ
U prvi razred SŠ može da se upiše lice koje je završilo osnovno OiV.
Izuzetno, lica iz osetljivih kategorija, sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, mogu da
se upišu u SŠ pod povoljnijim uslovima radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju OiV.
Nakon završenog srednjeg OiV u SŠ može da se upiše lice radi prekvalifikacije,
dokvalifikacije, specijalističkog ili majstorskog obrazovanja.
U SŠ može da se upiše i lice sa završenim osnovnim OiV radi stručnog
osposobljavanja, odnosno obučavanja.
Оdrasli koji stiče osnovno obrazovanje može uporedo da pohađa program obuke u SŠ.
1
Roditelj, ukoliko se ne slaže sa ovom odlukom, može da podnese zahtev komisiji škole (psiholog, pedagog,
nastavnik razredne nastave i pedijatar deteta) za ponovno utvrđivanje spremnosti za školu u roku od 8 dana od
dobijanja preporuke škole. Komisija škole, primenom standardnih postupaka i instrumenata, donosi konačnu
odluku u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
7
U školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da se upiše lice na
osnovu mišljenja IRK i uz saglasnost roditelja.
U prvi razred škole koja ostvaruje programe muzičkog i baletskog OiV može da se
upiše lice koje je završilo osnovno muzičko ili baletsko OiV ili koje je prethodno položilo
ispit na nivou programa tog obrazovanja (čak iako još uvek pohađa redovno osnovno OiV).
(Zakon o srednjem OiV, Član 33-34)
5. Pravo na besplatno obrazovanje
Zakonom o osnovama sistema OiV obezbeđuje se pravo na besplatno ViO u javnoj

ustanovi:
1) dece u godini pred polazak u školu;
2) osnovno OiV učenika i odraslih;
3) srednje obrazovanje redovnih (učenik koji upisuje srednju školu do 17 godina 2) i
vanrednih učenika (17+ 3), pod jednakim uslovima.
Školarinu plaća lice koje je steklo srednje obrazovanje, a želi da se prekvalifikuje ili
dokvalifikuje, stekne specijalističko ili majstorsko obrazovanje. Visinu školarine utvrđuje
ministarstvo nadležno za poslove. Izuzetno, radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju
OiV, plaćanja školarine mogu se osloboditi lica koja se iz zdravstvenih razloga prekvalifikuju
ili dokvalifikuju i pojedini vanredni učenici koji dolaze iz socijalno i materijalno ugroženih
kategorija stanovništva.
6. Pravo na brže napredovanje
Učenik sa izuzetnim, odnosno posebnim sposobnostima ima pravo na IOP koji

omogućava da se njegov razvoj i napredovanje odvija prema sposobnostima i
interesovanjima.
Učenik koji postiže izuzetne rezultate može da završi OŠ ili SŠ u roku kraćem od
predviđenog. Naime, učenik ima pravo da u toku jedne školske godine (polaganjem ispita)
završi 2 razreda. Uslove i postupak napredovanja učenika propisuje ministar. Nastavničko
veće utvrđuje ispunjenost uslova za brže napredovanje učenika.
Učenik sa izuzetnim, odnosno posebnim muzičkim ili baletskim sposobnostima koji
je završio 7. razred OŠ, a upisan je u 1. razred srednje muzičke ili baletske škole, ima pravo
da polaganjem razrednih ispita završi OŠ. Ovi učenici imaju pravo i da stiču muzičko ili
baletsko OiV na osnovu jedinstvenog školskog programa za talente koji se donosi na osnovu
planova i programa nastave i učenja osnovnog OiV i muzičkog ili baletskog OiV.
(Zakon o osnovnom OiV, Član 11 i 67)
(Zakon o srednjem OiV, Član 51)
2
Izuzetno, lice starije od 17 godina koje je prethodne školske godine završilo 8. razred OŠ može u narednoj
školskoj godini upisati SŠ u svojstvu redovnog učenika.
3
Izuzetno, lice mlađe od 17 godina koje iz opravdanih razloga ne može redovno da pohađa nastavu (npr. bolest,
profesionalno bavljenje sportom) može da se obrazuje u svojstvu vanrednog učenika, uz saglasnost ministra.
8
7. Pravo na organizovanje odeljenjske zajednice i učeničkog parlamenta

učenika na slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog
parlamenta.
Odeljenjska zajednica
Odeljensku zajednicu čine učenici i odeljenjski starešina jednog odeljenja. Način rada
odeljenjske zajednice bliže se uređuje statutom škole (osnovni opšti akt ustanove).
Učenički parlament
Cilj. Učenički parlament organizuje se radi:
1) davanja mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i
direktoru o:
a) pravilima ponašanja u školi
b) merama bezbednosti učenika
c) programskim dokumentima na nivou škole (godišnjem planu rada, školskom
razvojnom planu, školskom programu)
d) načinu uređivanja školskog prostora
e) izboru udžbenika
f) slobodnim aktivnostima
g) učešću na takmičenjima i manifestacijama u školi i van nje
h) drugim pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje
2) razmatranja odnosa i saradnje učenika i nastavnika i atmosfere u školi;
3) obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje;
4) aktivnog učešća u samovrednovanju i planiranju razvoja škole;
5) predlaganja članova stručnog aktiva za razvojno planiranje i tima za prevenciju
vršnjačkog nasilja iz reda učenika.
Članovi. Parlament čine po 2 predstavnika svakog odeljenja 7. i 8. razreda u OŠ,
odnosno svakog odeljenja u SŠ, a u umetničkoj školi - po 3 iz svakog razreda. Članove biraju
učenici odeljenjske zajednice svake školske godine. Članovi parlamenta biraju predsednika.
Parlament bira 2 predstavnika učenika koji učestvuju u radu školskog odbora, bez prava
odlučivanja.
Dokumentacija. Učenički parlament ima poslovnik o radu. Učenički parlament
predlaže svoj program rada koji je sastavni deo godišnjeg plana rada škole. Učenički
parlament na kraju svake školske godine dostavlja izveštaj o svom radu školskom odboru i
savetu roditelja škole.
Saradnja. Učenički parlamenti škola mogu da se udruže u zajednicu učeničkih
parlamenata, kao i da sarađuju sa udruženjima i organizacijama koje se bave zaštitom i
unapređenjem prava učenika.
9
Učenički klub. Učenički parlament u SŠ, uz saglasnost školskog odbora, može
osnovati učenički klub. Plan rada učeničkog kluba na predlog učeničkog parlamenta donosi
školski odbor, kao sastavni deo školskog programa. Način rada učeničkog kluba određuje se
aktom škole.
8. Pravo na učešće u radu određenih organa škole

učenika na učestvovanje u radu organa škole.
Dva predstavnika učeničkog parlamenta učestvuju u radu školskog odbora (organ

upravljanja), bez prava odlučivanja.
Sednicama stručnih organa škole (nastavničko veće, odeljenjsko veće, stručna veća,
aktivi i timovi) predstavnici učeničkog parlamenta mogu da prisustvuju, bez prava
odlučivanja.
Učenici su članovi pojedinih aktiva i timova – stručnog aktiva za razvojno
planiranje i tima za zaštitu dece od DNZZ (učenički parlament predlaže članove iz reda
učenika).
9. Pravo na pohađanje nastave i ocenjivanje
Učenik ima pravo i obavezu da redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze.
Odgovornost za upis i redovno pohađanje nastave

Roditelj je odgovoran za upis deteta u školu, redovno pohađanje nastave i obavljanje
drugih školskih obaveza. Škola je dužna da obavesti roditelja ako učenik neredovno pohađa
ili ne pohađa nastavu, najkasnije 2 dana od dana prestanka pohađanja nastave. Ako roditelj po
prijemu obaveštenja ne obezbedi da u roku od 3 dana učenik nastavi redovno da pohađa
nastavu ili ne obavesti školu o razlozima izostajanja, škola odmah obaveštava jedinicu
lokalne samouprave i nadležnu ustanovu socijalne zaštite.
10
Ostvarivanje O-V rada
O-V rad obuhvata: nastavne (redovna nastava, dopunska nastava za učenike kojima je
potrebna pomoć u savladavanju gradiva i učenju, dodatna nastava za učenike sa posebnim
sposobnostima, sklonostima i interesovanjima za pojedine predmete, pripremna nastava za
učenike upućene na razredni i popravni ispit, priprema učenika 8. razreda OŠ za polaganje
završnog ispita, individualna nastava za učenika kome je potrebna dodatna podrška u OiV,
praksa u SŠ) i vannastavne aktivnosti (hor i orkestar, pozorište, ekskurzija, kulturno-
umetničke, sportsko-rekreativne, humanitarne, tehničke, pronalazačke i druge aktivnosti).
Škola (OŠ i SŠ) može uz saglasnost Ministarstva da ostvaruje nastavu za učenike na
dužem kućnom i bolničkom lečenju kao poseban oblik rada u kućnim uslovima, odnosno u
zdravstvenoj ustanovi za učenike koji zbog većih zdravstvenih problema ne mogu da
pohađaju nastavu duže od 3 nedelje.
Nastava u OŠ i SŠ može da se ostvaruje i kao nastava kod kuće i nastava na daljinu.
Roditelj obezbeđuje troškove OiV ukoliko se opredeli za nastavu kod kuće, a škola je dužna
da organizuje polaganje razrednih ispita, dok o nastavi na daljinu škola odlučuje na osnovu
raspoloživih sredstava, potrebnih za ovaj vid OiV i podnosi zahtev Ministarstvu. OiV kod
kuće i nastava na daljinu moraju da obezbede ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i
standarda postignuća. Škola vodi evidenciju o OiV kod kuće ili nastavi na daljinu.
OŠ može da organizuje celodnevnu nastavu i produženi boravak kao posebne oblike
O-V rada u okviru kojih se obezbeđuju igra, kulturno-umetničke, sportske aktivnosti, učenje,
izrada domaćih zadataka i sl. u bezbednom okruženju pod nadzorom nastavnika.
(Zakon o osnovnom OiV, Član 32, 36-38 i 38a)
Praćenje i ocenjivanje učenika

Ocenjivanje je sastavni deo nastave i učenja kojim se obezbeđuje stalno praćenje
ostvarivanja propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća.
Ocena je objektivna i pouzdana mera napredovanja, razvoja, angažovanja i
samostalnosti učenika i pokazatelj kvaliteta i efikasnosti rada nastavnika i škole u celini.
Svrha ocenjivanja je da unapređuje kvalitet procesa učenja, tako što razvija aktivan
odnos prema učenju, podstiče motivaciju za učenje i osposobljava učenika za objektivnu
procenu postignuća (svojih i tuđih) i postavljanje ciljeva tokom procesa učenja.
Neki od principa ocenjivanja su:
a) redovnost i blagovremenost;
b) raznovrsnost načina ocenjivanja (primena različitih tehnika i metoda ocenjivanja);
c) pravičnost;
d) ocenjivanje bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu;
e) uvažavanje individualnih razlika, potreba, uzrasta, prethodnih postignuća učenika.
f) valjanost (ocena pokazuje ostvarenost ishoda, angažovanje i napredovanje učenika);
g) pouzdanost (ocenjivanje prema utvrđenim kriterijumima, tako da se ponovljenim
ocenjivanjem dobijaju isti rezultati);
h) objektivnost (ocena ne zavisi od procenjivača);
11
Obaveštavanje.
Ocena je javna i saopštava se učeniku odmah po dobijanju, sa obrazloženjem koje,
pored ostvarenosti ciljeva, ishoda i standarda postignuća, angažovanja i napredovanja
učenika, sadrži preporuku koje aktivnosti učenik treba da preduzme u daljem radu.
Na početku školske godine učenici i roditelji se obaveštavaju o kriterijumima, načinu,
postupku, dinamici, rasporedu ocenjivanja i doprinosu pojedinačnih ocena zaključnoj oceni.
Odeljenjski starešina je obavezan da blagovremeno, a najmanje 4 puta u toku školske
godine, na primeren način obaveštava roditelje o postignućima, napredovanju, motivaciji,
vladanju učenika i drugim pitanjima od značaja za OiV.
Praćenje razvoja, napredovanja i postignuća učenika u toku školske godine obavlja se

formativnim i sumativnim ocenjivanjem.
Formativno ocenjivanje je redovno praćenje napredovanja, postignuća,
angažovanja, samostalnosti i vladanja učenika i sadrži povratnu informaciju i preporuke za
dalje napredovanje. Po pravilu, evidentira se u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika.
Sumativno ocenjivanje je vrednovanje postignuća na kraju programske celine ili
polugodišta. Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem su, po pravilu, brojčane (osim u
prvom razredu OŠ) i unose se u propisanu evidenciju o O-V radu (dnevnik).
Učenik se ocenjuje iz:

1. obaveznog predmeta,
2. izbornog programa (drugi strani jezik, verska nastava i građansko vaspitanje),
3. aktivnosti (slobodne nastavne aktivnosti i projektna nastava) i
4. vladanja4.
Učestalost ocenjivanja:
- učenik se ocenjuje najmanje 4 puta u polugodištu u OŠ, odnosno 3 puta u SŠ,
- a predmeti kojima je nedeljni fond časova jedan čas i vladanje ocenjuju se
najmanje 2 puta u polugodištu
Učeniku koji nije ocenjen potreban broj puta ne može da se utvrdi zaključna ocena
(izuzev u slučaju kada nije moguće oceniti učenika zbog ugroženosti bezbednosti i zdravlja).
Učenika koji redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a nema propisani
broj ocena u polugodištu, nastavnik je dužan da oceni na posebno organizovanom času u toku
trajanja polugodišta uz prisustvo odeljenjskog starešine, pedagoga ili psihologa.
Način i postupak ocenjivanja.

Ocenjivanje se ostvaruje primenom različitih metoda i tehnika (usmena i pismena
provera znanja, praktični rad), koje nastavnik bira u skladu s kriterijumima ocenjivanja i
razvojnim specifičnostima učenika.
- Pismene provere u trajanju do 15 minuta obavljaju se bez najave, a radi
utvrđivanja ostvarenosti ciljeva i ishoda i praćenja postignuća učenika. Ocene
se ne upisuju u dnevnik, već se beleže u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika.
4
Vladanje vanrednih učenika i odraslih se ne ocenjuje.
12
- Pismene provere duže od 15 minuta planiraju se unapred, pri čemu može da se
planira najviše 1 provera u danu, a 2 u nastavnoj nedelji za OŠ, odnosno 3 za
SŠ. Nastavnik je dužan da obavesti učenike o nastavnim sadržajima koji će se
pismeno proveravati prema rasporedu najkasnije 5 dana pre provere.
- Učenik u toku časa može da bude samo jedanput ocenjen nakon provere
postignuća.
- Ako posle pismene provere postignuća više od ½ učenika odeljenja dobije
nedovoljnu ocenu, ona se ponavlja (jedanput na posebnom času) za učenike
koji nisu zadovoljni ocenom i učenike koji su dobili nedovoljnu ocenu, pre
čega se organizuje dopunska nastava.
Učenik se ocenjuje i na osnovu aktivnosti i rezultata rada, kao što su: učešće u debati
i diskusiji, učešće u različitim oblicima grupnog rada, rad na projektima, pisanje eseja,
kreiranje prezentacije, domaći zadaci, umetnički nastupi, sportske aktivnosti i sl.
Prilikom ocenjivanja vladanja sagledava se ponašanje učenika u celini (odnos prema
školskim obavezama, drugim učenicima, zaposlenima i imovini, angažovanje u aktivnostima
izvan nastave), ali ne i ocene iz drugih predmeta.
Ocena je opisna i brojčana.

Brojčane ocene učenika su: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i
nedovoljan (1). One UTIČU na opšti uspeh učenika. Ocena nedovoljan (1) nije prelazna.
Opisne ocene su: ističe se, dobar i zadovoljava (izuzetak je građansko vaspitanje u
SŠ, gde su ocene: veoma uspešan i uspešan). One NE UTIČU na opšti uspeh učenika.
Ocene po razredima.
U 1. razredu OŠ sve ocene u toku školske godine i zaključna ocena su opisne i
iskazuju se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda, angažovanje i preporuka.
U ostalim razredima osnovnog i u srednjem OiV ocena u toku školske godine iz
svih predmeta je opisna i brojčana. Ocena iz vladanja je opisna i sadrži vaspitnu preporuku.
Zaključna ocena iz predmeta:
Za učenike od 2. do 8. razreda OŠ Za učenike SŠ
 iz obaveznih predmeta i  iz obaveznih predmeta i
izbornog programa drugi izbornih programa je brojčana
strani jezik je brojčana  izuzetak su verska nastava i
 iz ostalih izbornih programa građansko vaspitanje, gde je
i aktivnosti je opisna ocena opisna
Zaključna ocena iz vladanja:
Za učenike do 5. razreda OŠ je Za učenike od 6. razreda OŠ i učenika
opisna: primerno; vrlo dobro; SŠ je brojčana: primerno (5), vrlo
dobro; zadovoljavajuće i dobro (4), dobro (3), zadovoljavajuće (2)
nezadovoljavajuće. i nezadovoljavajuće (1).
Zaključna ocena utvrđuje se na kraju 1. i 2. polugodišta na osnovu svih ocena u

okviru predmeta od početka školske godine i sagledavanja celokupnog angažovanja učenika.
13
Brojčana zaključna ocena ne može da bude:
- veća od najveće pojedinačne ocene upisane u dnevnik
- manja od
o odličan (5), ako je aritmetička sredina (AS) pojedinačnih ocena
najmanje 4,50;
o vrlo dobar (4), ako je AS pojedinačnih ocena od 3,50 do 4,49;
o ...
Na osnovu praćenja i vrednovanja tokom nastavne godine zaključnu ocenu utvrđuje
odeljenjsko veće (koje čine nastavnici koji predaju učeniku) na predlog:
- nastavnika – iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti,
- odeljenjskog starešine – iz vladanja.
Ako odeljenjsko veće ne prihvati predlog zaključne ocene, novu utvrđuje glasanjem.
Utvrđena ocena se evidentira u napomeni, a u zapisniku odeljenjskog veća se šire obrazlaže.
Opšti uspeh utvrđuje se kao: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan.
Opšti uspeh učenika utvrđuje se na kraju 1. i 2. polugodišta na osnovu aritmetičke
sredine zaključnih prelaznih brojčanih ocena.
Učenik je postigao opšti uspeh:
o odličan - ako ima srednju ocenu najmanje 4,50;
o vrlo dobar - ako ima srednju ocenu od 3,50 zaključno sa 4,49;
o ...
Učenik je završio razred kada na kraju školske godine ima prelazne ocene iz svih
predmeta koji se ocenjuju brojčano i ako je ocenjen iz svih ostalih programa i aktivnosti.
- Učeniku 2. i 3. razreda OŠ koji ima nedovoljne ocene:
o na kraju 1. polugodišta organizuje se pojačan O-V rad u toku 2
polugodišta,
o na kraju 2. polugodišta prevodi se u naredni razred, na osnovu odluke
odeljenjskog veća, a razred iz koga je preveden priznaje se kao završen
i organizuje mu se individualizovan rad.
- Učenik od 4. do 8. razreda OŠ (+ učenik od 2. do završnog razreda osnovnog
muzičkog i baletskog OiV), kao i učenik srednjeg OiV koji na kraju 2.
polugodišta ima do 2 nedovoljne ocene obavezan je da pohađa pripremnu
nastavu i polaže popravni ispit. Učenik koji položi popravni ispit završava
razred (a učenik završnog razreda OŠ i SŠ stiče pravo i da polaže završni ispit
u propisanim rokovima).
Učenik ima nedovoljan uspeh, odnosno ponavlja razred (osim učenika 2. i 3. razreda
OŠ koji se prevodi u naredni razred), ukoliko ima više od 2 zaključene nedovoljne brojčane
ocene (osim ocene iz vladanja) ili nije položio popravni ispit (u školi koja ostvaruje programe
muzičkog i baletskog OiV ako dobije neprelaznu ocenu iz glavnog predmeta na godišnjem
ispitu). Redovni učenik SŠ ima pravo jedanput da ponovi razred u toku školovanja.
(Zakon o osnovnom OiV, Član 60-62, 63)
(Zakon o srednjem OiV, Član 48-49, 52-53)
(Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom OiV, Član 2-5, 7, 10-12, 13-15, 17)
14
(Pravilnik o ocenjivanju učenika u srednjem OiV, Član 2-4, 14, 15-20, 23-24)
10. Pravo na polaganje ispita
Vrste ispita
U svim vrstama škole učenik ima pravo na polaganje razrednih i popravnih ispita.
Osim toga,
- U OŠ učenik može da polaže ispit iz stranog jezika koji nije izučavao u školi.
U osnovnoj muzičkoj, odnosno baletskoj školi polaže se prijemni ispit za
utvrđivanje muzičke, odnosno baletske sposobnosti, kontrolni i godišnji ispit.
- U SŠ učenik kome je odobren prelazak u drugu školu ili obrazovni profil,
odnosno koji se upisuje radi prekvalifikacije/dokvalifikacije polaže dopunske
ispite iz predmeta koje nije savladao u prethodnoj školi. U srednjoj muzičkoj i
baletskoj školi polaže se i godišnji ispit iz glavnog predmeta.
Svi navedeni ispiti (osim završnog), polažu se pred ispitnom komisijom od tri člana
od kojih su najmanje dva stručna za predmet. Ispitnu komisiju obrazuje direktor škole.
Ocena na ispitu utvrđuje se na osnovu ostvarenosti propisanih ciljeva, ishoda,
standarda postignuća učenika većinom glasova.
Učenik može dnevno da polaže ispit samo iz jednog predmeta.
(Zakon o osnovnom OiV, Član 70, 73)
(Zakon o srednjem OiV, Član 54, 57)
(Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom OiV, Član 16)
(Pravilnik o ocenjivanju učenika u srednjem OiV, Član 22)
Razredni ispit
Razredni ispit polaže učenik koji nije ocenjen iz obaveznog predmeta, izbornog
programa i aktivnosti. Učenik može biti neocenjen ukoliko:
a) nije pohađao više od 1/3 časova tog predmeta i
b) ukoliko se ocenjivanjem utvrdi da nije dostigao obrazovne standarde na
osnovnom nivou.
Učenik koji na razrednom ispitu padne iz do 2 predmeta polaže popravni ispit, a
učenik koji na razrednom ispitu ne položi više od 2 predmeta pada razred.
Popravni ispit
Popravni ispit polaže učenik od 4. do 8. razreda OŠ (+ učenik od 2. do završnog
razreda osnovnog muzičkog i baletskog OiV), kao i učenik srednjeg OiV koji na kraju 2.
polugodišta ima do 2 nedovoljne zaključne brojčane ocene. Učenik koji polaže popravni ispit
obavezan je da pohađa pripremnu nastavu, koju je škola dužna da organizuje neposredno pre
polaganja popravnog ispita.
Učenik koji položi popravni ispit završava razred (a učenik završnog razreda OŠ i SŠ
stiče pravo i da polaže završni ispit u propisanim rokovima).
Učenik koji ne položi popravni ispit ponavlja razred.
- Učeniku završnog razreda OŠ koji ne položi popravni ispit, škola organizuje
polaganje ispita u skladu sa opštim aktom škole.
15
- Učenik završnog razreda SŠ koji ne položi popravni ispit može da završi
razred polaganjem ispita u svojstvu vanrednog učenika u istoj ili drugoj
odgovarajućoj školi, uz obavezu plaćanja naknade troškova. Polaganjem
ispita, ovakav učenik stiče pravo da polaže maturu u propisanim rokovima.
Završni ispiti
Završni ispiti su ispiti na državnom nivou kojima se završava određeni nivo OiV:
1) u osnovnom OiV - završni ispit u osnovnom OiV (nakon završenog 8. razreda);
2) u opštem srednjem OiV - opšta matura (nakon završenog 4. razreda gimnazije);
3) u srednjem umetničkom OiV - umetnička matura (nakon završenog 4. razreda
srednjeg umetničkog OiV);
4) u srednjem stručnom OiV
a. stručna matura (nakon završenog 4. razreda srednjeg stručnog OiV),
b. završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja (nakon završenog 3. razreda
srednjeg stručnog OiV),
c. specijalistički i majstorski ispit (nakon savladavanja programa
specijalističkog, odnosno majstorskog obrazovanja za odrasle) i dr.
Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polaže završni ispit u skladu sa
njegovim mogućnostima, odnosno uslovima koje zahteva određena vrsta invaliditeta.
Učenik se može upisati na sledeći nivo OiV na osnovu rezultata postignutog na ispitu,
osim specijalističkog i majstorskog ispita.
11. Pravo na sticanje javnih isprava, podnošenje prigovora, žalbe

i zahteva za zaštitu prava
Javne isprave
Na osnovu evidencijе koju vodi (o učeniku, njegovom uspehu, ispitima...), škola
izdaje javne isprave, odnosno poništava javnu ispravu koja je izdata suprotno zakonu.
Javne isprave su:
1) đačka knjižica – izdaje se (redovnom) učeniku na početku školske godine;
2) prevodnica (OŠ i PU), odnosno ispisnica (SŠ) – prilikom ispisivanja SŠ
izdaje ispisnicu, a OŠ i PU prevodnicu na osnovu koje dete prelazi iz jedne u
drugu školu, odnosno PU;
3) svedočanstvo o završenom
a. razredu prvog ciklusa za učenike koji odlaze u inostranstvo i odrasle;
b. svakom razredu drugog ciklusa OŠ;
c. osnovnom OiV;
d. svakom razredu SŠ.
4) diploma za učenike SŠ (o stečenom srednjem OiV, obrazovanju za rad,
majstorskom ili specijalističkom obrazovanju).
16
5) uverenje o položenim ispitima (u OŠ – ispitu iz stranog jezika i završnom
ispitu, a u SŠ – ispitu, delu ispita na opštoj maturi, ispitu za obuku, programu
stručnog osposobljavanja itd.), odnosno pohađanju PPP.
(Zakon o predškolskom OiV, Član 6)
Prijava Ministarstvu radi zaštite prava deteta i učenika

Učenik ili njegov roditelj, ima pravo da podnese prijavu Ministarstvu, ukoliko smatra
da su mu povređena prava utvrđena zakonom, u slučaju:
1) (ne)donošenja odluke organa ustanove po podnetoj prijavi, prigovoru ili žalbi;
2) ako je povređena zabrana
a. DNZZ,
b. ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo,
c. stranačkog organizovanja i delovanja;
3) povrede prava deteta i učenika (kvalitetan O-V rad, uvažavanje ličnosti, podrška za
svestrani razvoj ličnosti i posebno iskazane talente, informacije o pravima i
obavezama...)
Prijava se može podneti u roku od 8 dana od dana saznanja za povredu svojih prava.
Ako oceni da je prijava osnovana, Ministarstvo će upozoriti ustanovu i odrediti joj rok
od 3 dana za otklanjanje uočene nepravilnosti, a u suprotnom preduzeti odgovarajuće mere, u
skladu sa zakonom.
Prigovor na ocenjivanje, ocenu i ispit

Učenik ili njegov roditelj ima pravo da podnese prigovor direktoru škole na:
1) ocenu u toku školske godine (iz bilo kog predmeta i vladanja) - u roku od 3 dana od
saopštenja ocene;
2) zaključnu ocenu na kraju 1. i 2. polugodišta (iz bilo kog predmeta i vladanja) - u roku
od 3 dana od dana dobijanja đačke knjižice/svedočanstva, a za učenike završnih
razreda u roku od 24 sata;
3) ispit - u roku od 24 sata od saopštavanja ocene na ispitu.
Direktor škole pribavlja izjavu nastavnika, a potom u saradnji sa stručnim saradnikom
i odeljenskim starešinom, rešenjem odlučuje o prigovoru - u roku od 3 dana za ocenu u toku
godine, odnosno u roku od 24 sata o prigovoru na zaključnu ocenu i ispit.
1) Ako se oceni da je prigovor na ocenu osnovan, učeniku se poništava ocenа i
omogućava provera znanja pred komisijom (tri člana od kojih su najmanje dva stručna
za predmet).
2) Ukoliko se utvrdi da zaključna ocena nije izvedena u skladu sa propisima, direktor
poništava i vraća ocenu odeljenjskom veću na razmatranje i zaključivanje. Ako
direktor i nakon ponovnog razmatranja i zaključivanja od strane odeljenjskog veća
utvrdi da zaključna ocena nije izvedena u skladu sa propisima, rešenjem poništava
zaključnu ocenu i upućuje učenika na polaganje ispita.
3) Ako utvrdi da je ocena na ispitu izvedena protivno propisima, poništava ispit i
upućuje učenika na ponovno polaganje ispita.
17
Sa nastavnikom koji nije dobro ocenio učenika pojačava se pedagoško-instruktivni
rad, odnosno upućuje se na stručno usavršavanje. Ukoliko to ne da pozitivan rezultat, direktor
je u obavezi da zahteva stručno-pedagoški nadzor nad radom nastavnika od strane prosvetnog
savetnika.
Prigovor na ispite kojima se završava nivo obrazovanja

Učenik ili njegov roditelj ima pravo da podnese prigovor na privremene rezultate
završnog ispita, odnosno mature na kraju OŠ, odnosno SŠ.
Prigovor se podnosi školi u kojoj je učenik polagao ispit, u roku od 24 sata od
objavljivanja privremenih rezultata ispita.
Ako komisija koja odlučuje o prigovoru utvrdi da je prigovor osnovan, može izmeniti
broj bodova na testu.
Odluka komisije je konačna.
(Zakon o osnovama sistema OiV, Član 82a)
Pravna zaštita učenika

Učenik ili roditelj ima pravo da podnese žalbu školskom odboru na izrečenu vaspitno-
disciplinsku meru u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja o izrečenoj meri.
Protiv drugostepenog rešenja o izrečenoj meri isključenja učenika iz srednje škole ili
škole sa domom, učenik ili roditelj ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.
12. Obaveze i odgovornost
Obaveze učenika
U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju prava.
Učenik ima obavezu da:
a) redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, prati svoj napredak i izveštava o
tome nastavnike i roditelje;
b) poštuje pravila ponašanja u školi, odluke direktora i organa škole, ne ometa izvođenje
nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;
c) poštuje ličnost drugih osoba u školi;
d) čuva imovinu škole, čistoću i estetski izgled školskih prostorija;
e) stara se o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike.
Odgovornost učenika
Sa učenikom koji ne poštuje pravila ponašanja u školi ili odluke direktora i organa
škole, neopravdano izostane sa nastave 5 časova, svojim ponašanjem ugrožava druge u
ostvarivanju njihovih prava vrši se pojačan vaspitni rad uz učešće roditelja u cilju pružanja
podrške u promeni ponašanja.
Ukoliko učenik učini lakšu povredu obaveze utvrđenu opštim aktom škole, može da
mu se izrekne vaspitna mera - opomena, ukor odeljenjskog starešine ili ukor odeljenjskog
veća, na osnovu izjašnjavanja nastavnika koji ostvaruju nastavu u odeljenju učenika, ako je
prethodno vođen pojačan vaspitni rad.
18
Za težu povredu obaveze propisanu Zakonom (prepravka, uništavanje ili dopisivanje
podataka u evidenciji škole ili javnoj ispravi; uništenje imovine; posedovanje, distribucija ili
korišćenje psihoaktivnih supstanci; ponašanje kojim se ugrožava bezbednost sebe i drugih;
neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova; upotreba mobilnog telefona u svrhe
ugrožavanja prava drugih ili prevare u postupku ocenjivanja; učestalo činjenje lakših
povreda) i za povredu zabrane DNZZ i ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo može
se izreći vaspitno-disciplinska (V-D) mera ukor direktora i ukor nastavničkog veća, a za
učenika SŠ i isključenje učenika iz škole (o čemu odluku donosi nastavničko veće), pri čemu
za povrede zabrane može da se izrekne i mera premeštaj učenika od 5. do 8. razreda u drugu
OŠ (na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi i obaveštavanje
roditelja). Mera se izriče nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog (V-D) postupka i
utvrđene odgovornosti. Direktor vodi V-D postupak u kojem učenik, uz prisustvo roditelja 5,
kao i svi ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani i dati pisanu izjavu. Postupak se
okončava u roku od 30 dana od dana pokretanja donošenjem rešenja, a nakon vođenja
pojačanog vaspitnog rada sa učenikom.
Škola, uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno V-D mere, određuje učeniku i
obavezu obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, koji se odvija u
prostorijama ili van prostorija škole pod nadzorom nastavnika, odnosno stručnog saradnika i
koji se određuje u skladu sa težinom učinjene povrede, vodeći računa o psihofizičkoj i
zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika, o čemu je dužna da odmah obavesti
roditelja.
Vaspitna i V-D mera izriču se u školskoj godini u kojoj je učinjena povreda obaveze
učenika.
(Zakon o osnovama sistema OiV, Član 83, 85-86)
Odgovornost roditelja
Roditelj je odgovoran:
a) za upis deteta u PPP i školu i redovno pohađanje nastave;
b) da obavesti školu najkasnije u roku od 48 sati od nastupanja sprečenosti učenika da
prisustvuje nastavi i pravda izostanke relevantnom dokumentacijom, najkasnije u roku
od 8 dana od dana prestanka sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi;
c) da na poziv škole uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom;
d) za teže povrede obaveze učenika, povredu zabrane DNZZ i ponašanja koje vređa
ugled, čast ili dostojanstvo učinjenu od strane učenika;
e) da poštuje pravila ustanove.
Roditelj je dužan da nadoknadi materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili
iz krajnje nepažnje.
Nastavnici, vaspitači i stručni saradnici
5
Ukoliko se roditelj, koji je uredno obavešten, ne odazove da prisustvuje V-D postupku, direktor škole postavlja
odmah, a najkasnije narednog radnog dana psihologa ili pedagoga ustanove da u ovom postupku zastupa
interese učenika, o čemu odmah obaveštava centar za socijalni rad.
19
13. Zadaci nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u obrazovanju
Zadatak nastavnika i vaspitača jeste da svojim kompetencijama osigura: ostvarivanje

ciljeva OiV i standarda obrazovnih postignuća (u školi) i unapređivanje O-V rada sa
decom/učenicima uz uvažavanje principa OiV i individualnih karakteristika dece/učenika
(predznanja, potrebe, interesovanja i posebne mogućnosti). Zadatke ostvaruju na osnovu
utvrđenih standarda kompetencija.
Zadaci stručnog saradnika su da, u okviru svoje nadležnosti, radi na:
1) unapređivanju O-V rada u ustanovi kroz praćenje, vrednovanje i predlaganje mera za
povećanje kvaliteta O-V rada;
2) praćenju, pružanju podrške i predlaganju mera u cilju celokupnog razvoja učenika;
3) pružanju stručne podrške vaspitaču, nastavniku i direktoru za jačanje kompetencija,
profesionalni razvoj, stvaranje podsticajne sredine za učenje i ostvarivanje ciljeva i
opštih ishoda OiV;
4) razvoju inkluzivnosti ustanove;
5) zaštiti od nasilja i diskriminacije, odnosno stvaranju bezbedne sredine za razvoj
učenika u kojoj nema socijalne isključenosti;
6) ostvarivanju saradnje sa učenicima, roditeljima, drugim zaposlenima u ustanovi, kao i
nadležnim ustanovama, stručnim udruženjima i drugim organima i organizacijama;
7) koordinaciji saradnje i obezbeđivanju primene odluka saveta roditelja ustanove i
lokalnih saveta roditelja;
8) sprovođenju strateških odluka Ministarstva u ustanovi, u skladu sa svojim opisom
posla.
14. Stepen i vrsta obrazovanja i uslovi i način prijema u radni odnos
Stepen i vrsta obrazovanja. Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik jeste lice koje je
steklo odgovarajuće visoko obrazovanje:
1) na studijama II stepena (master akademske/strukovne studije, specijalističke
akademske studije) i to iz:
a) naučne/stručne oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupe predmeta;
b) oblasti pedagoških nauka ili inter/multi/transdisciplinarne studije koje
kombinuju odgovarajuće naučne/stručne oblasti ili oblasti pedagoških nauka;
2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje 4 godine, po propisima koji su
uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.
Obavezno obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika je obrazovanje iz
psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina (stečeno u toku studija ili nakon
diplomiranja) od najmanje 30 bodova, od kojih najmanje po 6 bodova iz navedenih disciplina
i 6 bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova (ESPB).
20
Izuzetno, nastavnik i vaspitač jeste i lice sa stečenim odgovarajućim visokim
obrazovanjem na studijama I stepena (osnovne akademske/strukovne i specijalističke
strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem. Takođe, prema
Zakonu o predškolskom ViO poslove vaspitača sa decom jaslenog uzrasta (do 3 godine)
može da obavlja i lice koje ima srednje obrazovanje - medicinska sestra-vaspitač.
(Zakon o predškolskom ViO, Član 39)
Uslovi za prijem u radni odnos u O-V ustanovi.

1) Odgovarajuće obrazovanje;
2) Psihička, fizička i zdravstvena sposobnost za rad sa decom/učenicima;
3) Odsustvo osuđivanja pravnosnažnom presudom za krivična dela (nasilje u porodici,
oduzimanje, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, primanje ili davanje mita,
krivična dela protiv polne slobode, čovečnosti i dr.);
4) Državljanstvo Republike Srbije;
5) Poznavanje srpskog jezika i jezika na kojem ostvaruje O-V rad.
Kandidat je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokaze
o ispunjenosti uslova za rad.
Prijem u radni odnos

Prijem u radni odnos u javnoj ustanovi (ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija,
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave) vrši se na osnovu preuzimanja
zaposlenog sa liste zaposlenih za čijim radom je (u potpunosti ili delimično) prestala potreba
i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom, kao i na osnovu
konkursa ako se nije moglo izvršiti preuzimanje sa liste.
Radni odnos u ustanovi zasniva se ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni (lice
koje ispunjava uslove) i poslodavac potpisom. Poslodavac je dužan da pre zaključivanja
ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog
odnosa. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu podnese jedinstvenu prijavu na obavezno
socijalno osiguranje.
(Zakon o radu, član 29-30, 34-35)
15. Uslovi za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika
Poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima
dozvolu za rad, tj. licencu.
Bez licence poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja:
1. pripravnik;
2. lice koje ispunjava uslove, sa radnim stažom stečenim van ustanove, pod
uslovima i na način utvrđenim za pripravnike;
3. lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene
odsutnog zaposlenog;
21
4. saradnik u PU (ako ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih
disciplina);
5. pedagoški/andragoški asistent i pomoćni nastavnik.
Lica iz tački 1)-3) mogu da obavljaju poslove nastavnika, vaspitača i stručnog
saradnika bez licence najduže 2 godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi.
16. Pripravnici
Pripravnik
Pripravnik je lice koje prvi put u svojstvu nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika
zasniva radni odnos u ustanovi (sa punim ili nepunim radnim vremenom) i osposobljava se za
samostalan rad, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za
licencu.
Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u
posao, ustanova pripravniku određuje mentora6.
Prva 3 meseca pripravničkog staža pripravnik radi pod neposrednim nadzorom
nastavnika/vaspitača/stručnog saradnika koji ima licencu i koga mu određuje mentor, osim
stručnog saradnika koji ima odgovarajuće obrazovanje (studije II stepena) i koji je tokom
studija ostvario najmanje 10 bodova (u skladu sa ESPB) na osnovu prakse u ustanovi.
Programom za uvođenje u posao pripravnik stiče neophodne kompetencije (znanja,
veštine i vrednosne stavove) potrebne za ostvarivanje O-V rada. Provera savladanosti
programa ostvaruje se najranije nakon godinu dana rada u ustanovi izvođenjem i odbranom
odgovarajućeg oblika O-V rada (aktivnost za vaspitače i stručne saradnike, čas za nastavnike)
pred tročlanom komisijom (direktor, stručni saradnik i predstavnik
stručnog/pedagoškog/nastavničkog veća) koju obrazuje direktor ustanove. Mentor ne može
da bude član komisije, ali ima obavezu da prisustvuje proveri savladanosti programa.
Pripravnik u saradnji sa mentorom bira temu oblika O-V rada. Ocenu o savladanosti
programa ("u potpunosti savladao program" ili "delimično savladao program") komisija daje
u pisanoj formi u vidu izveštaja. Kada komisija oceni da je pripravnik delimično savladao
program, daje mentoru i pripravniku preporuku za dalji rad sa rokom za ponovnu proveru
savladanosti programa. Pripravnik koji u potpunosti savlada program stiče pravo na polaganje
ispita za licencu. Pripravniku prestaje pripravnički staž kada položi ispit za licencu. Troškove
prvog polaganja ispita snosi ustanova, a ponovnog zaposleni.
Pripravnički staž traje najkraće 1, a najduže 2 godine. Ukoliko nadležni organ ne
organizuje polaganje ispita za licencu pripravniku koji je u propisanom roku prijavljen za
polaganje ispita za licencu, rok se produžava do organizovanja ispita.
(Pravilnik o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, Član 2, 6, 8-10, 19)
6
Izuzetno, ako ustanova nema odgovarajućeg mentora, angažovaće ga iz druge ustanove.
22
Pripravnik - stažista
Poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja i pripravnik -
stažista koji obavlja pripravnički staž, savladava program za uvođenje u posao i polaganje
ispita za licencu pod neposrednim nadzorom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika koji
ima licencu.
Ustanova i pripravnik - stažista zaključuju ugovor o stručnom usavršavanju u trajanju
od najmanje 1 godinu, a najduže 2 godine. Ovim ugovorom ne zasniva se radni odnos!
Pripravnik - stažista ima pravo da učestvuje u radu stručnih organa bez prava
odlučivanja i nema pravo da ocenjuje učenike u školi.
17. Licenca i registar izdatih licenci
Licenca je javna isprava koju izdaje Ministarstvo pripravniku koji je položio ispit za
licencu. Priznaje se za rad u PU, školi, školi sa domom učenika i domu učenika.
Registar nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika kojima je izdata licenca, kao i
podatke o suspenziji i oduzimanju licence, vodi Ministarstvo. Ustanova je dužna da
blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitača i
stručnog saradnika.
(Zakon o osnovama sistema OiV, Član 147-148, 180)
(Pravilnik o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, Član 21-22)
18. Izdavanje, suspenzija i oduzimanje licence
Izdavanje licence
Licenca je javna isprava koju izdaje Ministarstvo pripravniku koji je položio ispit za
licencu. Priznaje se za rad u PU, školi, školi sa domom učenika i domu učenika.
(Pravilnik o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, Član 21)
Suspenzija licence
Licenca se suspenduje nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku koji, prema
izveštaju prosvetnog savetnika:
1) ne ostvaruje O-V rad na način kojim se omogućava postizanje propisanih
principa, ciljeva i standarda obrazovnih postignuća, programa OiV i
vrednovanja rezultata učenja, za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio
nedostatke u svom radu, ni posle datih stručnih primedbi, predloga i upozorenja u
pisanom obliku, na osnovu čega je dva puta negativno ocenjen od strane različitih
prosvetnih savetnika;
2) se nije stručno usavršavao, a razlozi za to nisu opravdani.
Ustanova mora da Ministarstvu dostavi podatke o razlozima za suspenziju licence
najkasnije u roku od 3 dana od prijema izveštaja prosvetnog savetnika. Nastavnik, vaspitač i
stručni saradnik ima pravo na primedbu na izveštaj prosvetnog savetnika u roku od 8 dana od
dana prijema izveštaja. Ministar rešenjem odlučuje o suspenziji licence u roku od 8 dana od
isteka roka za podnošenje primedbe. Rešenje ministra je konačno u upravnom postupku.
23
Suspenzija licence traje najduže 6 meseci i ukida se ako u tom vremenskom roku
nastavnik, vaspitač i stručni saradnik:
1) za razlog 1) – ponovo položi ispit za licencu (u suprotnom mu prestaje radni odnos),
pri čemu u toku trajanja suspenzije licence prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima i
radu drugih nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koje im odredi direktor
2) za razlog 2) – dostavi dokaze o odgovarajućem stručnom usavršavanju, pri čemu za
vreme trajanja suspenzije ima pravo na naknadu plate u visini od 65% prethodne plate
Oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku

Licenca se oduzima nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku:
1) koji je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo (nasilje u porodici,
oduzimanje, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, primanje ili davanje mita,
krivična dela protiv polne slobode, čovečnosti i dr.);
2) kome je prestao radni odnos (na osnovu pravnosnažne sudske odluke) zbog
povrede zabrana DNZZ, stranačkog organizovanja i delovanja ili dvaput
učinjenog ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo;
3) kome je prestao radni odnos zbog neke od sledećih težih povreda radne obaveze
(na osnovu pravnosnažne sudske odluke)
a. izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom,
b. upotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci,
c. omogućavanje (nabavljanje ili neprijavljivanje) upotrebe alkohola i
psihoaktivnih supstanci kod učenika,
d. nošenje oružja u ustanovi,
e. naplaćivanje pripreme učenika škole radi ocenjivanja ili polaganja ispita.
4) ako odbije vršenje spoljašnjeg vrednovanja rada ili stručno-pedagoškog
nadzora;
5) kome je suspendovana licenca, a stekli su se uslovi za novu suspenziju.
Rešenje ministra o oduzimanju licence konačno je u upravnom postupku. Oduzeta
licenca vraća se Ministarstvu preko ustanove u kojoj je lice zaposleno.
Lice kome je oduzeta licenca zbog krivičnog dela nema pravo na njeno ponovno
izdavanje, niti na rad u ustanovi!
Drugom licu licenca se oduzima na period od 5 godina, tokom kojih nema pravo na
rad u oblasti OiV. Nakon isteka tog roka lice može da podnese Ministarstvu zahtev za
ponovno polaganje ispita za licencu (troškove snosi zaposleni) i izdavanje nove licence, pre
čega mora da savlada program za uvođenje u posao (u trajanju od najmanje 1 godinu, a
najduže 2 godine) pod neposrednim nadzorom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika koji
ima licencu i to bez zasnivanja radnog odnosa. Ovakvo lice ima pravo da učestvuje u radu
stručnih organa bez prava odlučivanja i nema pravo da ocenjuje učenike u školi.
24
19. Stručno usavršavanje i sticanje zvanja
Zaposleni je dužan da se u toku rada stručno usavršava za rad, a poslodavac je dužan

da zaposlenom omogući stručno usavršavanje (SU) kada to zahteva potreba procesa rada.
Troškovi SU obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora. U slučaju da
zaposleni prekine SU iz neopravdanih razloga, dužan je da poslodavcu naknadi troškove.
(Zakon o radu, član 49)
Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik (sa licencom i bez licence) dužan je da se stalno
stručno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja O-V rada i sticanja, odnosno
unapređivanja kompetencija potrebnih za rad. U okviru punog radnog vremena zaposleni ima
dužnost da svake školske godine:
a) ostvari najmanje 44 sata SU koje preduzima ustanova
b) pohađa najmanje jedan program SU koji donosi ministar ili odobreni
program iz Kataloga programa stručnog usavršavanja
c) učestvuje na najmanje jednom odobrenom stručnom skupu
Podatke o profesionalnom razvoju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik čuva u
portfoliju, odnosno mapi profesionalnog razvoja.
Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo na 3 radna dana odsustva u toku
godine radi pohađanja odobrenog oblika SU. Raspored odsustva planira pedagoški kolegijum.
Plan SU donosi školski odbor (organ upravljanja) u skladu sa prioritetima ustanove i
Ministarstva.
U toku SU nastavnik, vaspitač i stručni saradnik može profesionalno da napreduje
sticanjem zvanja:
1. pedagoški savetnik,
2. samostalni pedagoški savetnik,
3. viši pedagoški savetnik i
4. visoki pedagoški savetnik.
Za stečeno zvanje ostvaruje se pravo na uvećanu platu.
(Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju u zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, Član 23)
20. Rad na neodređeno i određeno vreme sa

punim i nepunim radnim vremenom
Radni odnos na neodređeno vreme

Prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši se na osnovu konkursa, o čijem
raspisivanju odlučuje direktor, a sprovodi ga konkursna komisija od najmanje 3 člana koje
imenuje direktor. Sekretar ustanove pruža stručnu podršku konkursnoj komisiji.
Kandidati popunjavaju prijavni formular na zvaničnoj internet stranici Ministarstva,
koji odštampan, zajedno sa ostalom potrebnom dokumentacijom, dostavljaju ustanovi.
Komisija utvrđuje ispunjenost uslova za prijem u radni odnos kandidata, a zatim se
kandidati koji ispunjavaju uslove upućuju na psihološku procenu sposobnosti za rad sa
decom koju vrši nadležna služba za zapošljavanje primenom standardizovanih postupaka.
25
Nakon prijema rezultata psihološke procene, komisija sačinjava listu kandidata koji
ispunjavaju uslove za prijem u radni odnos, sa kojima potom obavlja razgovor, te sačinjava
obrazloženu listu kandidata koji ispunjavaju uslove i dostavlja je direktoru.
Direktor ustanove potom donosi rešenje o izboru kandidata po konkursu, na koje
kandidat može da podnese žalbu školskom odboru.
Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da, pod nadzorom
ovlašćenog lica u ustanovi, pregleda svu konkursnu dokumentaciju.
Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs.
Radni odnos na određeno vreme

Radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva se na osnovu konkursa,
sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme lice:
1. radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;
2. radi obavljanja poslova pedagoškog/andragoškog asistenta
Ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice:
1. radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;
2. do izbora kandidata - kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno
vreme niko ne prijavi ili niko od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a
najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
3. do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata
po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta;
4. radi izvođenja verske nastave.
Za obavljanje poslova pedagoškog/andragoškog asistenta i izvođenje verske nastave
ustanova sa licem zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.
Radni odnos na određeno ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme!
Puno i nepuno radno vreme

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, a najkraće 36 časova nedeljno ako je
tako utvrđeno opštim aktom.
Nepuno radno vreme je radno vreme kraće od punog radnog vremena. Zaposleni koji
radi sa nepunim radnim vremenom ima prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu
provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu
nije drukčije određeno. Zaposleni može da zasnuje radni odnos sa nepunim radnim
vremenom kod više poslodavaca i tako ostvari puno radno vreme.
Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem
utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa
OiV, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje obaveznih predmeta i izbornih
programa i aktivnosti, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.
(Zakon o radu, član 40-41,51)
26
21. Ugovor o izvođenju nastave
Direktor škole može da zaključi ugovor o izvođenju nastave ili za polaganje ispita, za
najviše 30% radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog
poslodavca, u slučajevima i pod uslovima propisanim za lica koja se primaju u radni odnos na
određeno vreme bez konkursa. Direktor škole pre zaključenja ugovora o izvođenju nastave
pribavlja saglasnost druge ustanove.
Lice angažovano po osnovu ugovora o izvođenju nastave ne zasniva radni odnos u
školi, a pravo na naknadu za obavljeni rad stiče na osnovu izveštaja o obavljenom radu.
Učestvuje u radu stručnih organa škole bez prava odlučivanja, osim u radu odeljenjskog veća.
22. Upućivanje na rad u inostranstvo
O-V rad na srpskom jeziku u inostranstvu izvodi nastavnik koji ispunjava sledeće
uslove:
1) u radnom je odnosu na neodređeno vreme u školi u Srbiji;
2) poseduje licencu;
3) ima najmanje 5 godina radnog iskustva u oblasti osnovnog OiV.
Rešenje o upućivanju nastavnika na rad u inostranstvo donosi ministar, na osnovu
konkursa. Nastavnik u toku profesionalne karijere može biti angažovan na konkursu samo
jednom za ostvarivanje nastave na srpskom jeziku u inostranstvu.
Nastavnik se upućuje na rad u inostranstvo na vreme od 1 godinu, uz mogućnost
produženja na najviše 4 godine. Za to vreme mu miruje radni odnos na poslovima sa kojih je
upućen na rad u inostranstvo.
Izuzetno, O-V rad na srpskom jeziku u inostranstvu može da izvodi i lice koje nije u
radnom odnosu na neodređeno vreme u školi u Srbiji, ali ima prebivalište na teritoriji zemlje
u kojoj se ostvaruje O-V rad na srpskom jeziku u inostranstvu i ispunjava ostale uslove.
Ovakvo lice se angažuje na osnovu konkursa ili na predlog nadležnog diplomatsko-
konzularnog predstavništva.
23. Pedagoška norma
U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, norma neposrednog rada
nastavnika sa učenicima je:
1) 24 časa – od čega 20 časova nastave obaveznih predmeta, izbornih programa i
aktivnosti, a 4 časa drugih aktivnosti (dopunski, dodatni, individualni, pripremni i
drugi oblici rada) u skladu sa nastavnim planom;
2) 26 časova nastave za nastavnike praktične nastave;
3) 20 časova nastave i individualnih oblika neposrednog rada sa učenicima za
nastavnika u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i nastavnika
razredne nastave u školi za obrazovanje odraslih.
27
U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, norma neposrednog rada
vaspitača sa decom je:
1) 30 sati u PU, kao i školi sa domom;
2) 20 sati u PPP (u poludnevnom trajanju u PU ili OŠ);
3) 20 sati na ostvarivanju različitih programa i oblika (u poludnevnom trajanju u PU).
Stručni saradnik u ustanovi u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje
ostvaruje 30 sati svih oblika neposrednog rada sa decom/učenicima, nastavnicima,
vaspitačima, pedagoškim asistentima, roditeljima i drugim saradnicima.
Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru

radne nedelje utvrđuje ustanova godišnjim planom rada.
Ministar propisuje normu svih oblika rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika
(u okviru nedeljnog punog radnog vremena i na godišnjem nivou), kao i broj sati O-V rada
koji se dodatno može rasporediti na druge izvršioce. Ako škola ne može da obezbedi stručno
lice za najviše 6 časova nastave nedeljno iz određenog predmeta, posebnim rešenjem može da
rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se
smatra radom preko pune norme časova, a naknada za njega isplaćuje se na osnovu mesečnog
izveštaja nastavnika o održanim časovima. Za nastavnika koji nema punu normu časova,
ovakvo raspoređivanje časova smatra se dopunom norme.
24. Godišnji odmor
Opšta deklaracija o ljudskim pravima i Ustav RS propisuju pravo na odmor i

dokolicu, uključujući ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor i plaćeni godišnji
odmor. Niko se tih prava ne može odreći.
Zaposleni u O-V ustanovi ima pravo na odmore i odsustva u skladu sa Zakonom o

radu, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Sticanje prava na godišnji odmor

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle
mesec dana neprekidnog rada7 od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može
uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa kada je
poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor isplati novčanu naknadu.
(Zakon o radu, član 68,76)
7
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad (zbog bolesti ili povrede) i odsustva
sa rada uz naknadu zarade.
28
Dužina godišnjeg odmora
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju
utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih
dana uvećava po osnovu:
a) doprinosa na radu,
b) uslova rada (npr. rad vikendom, rad u više ustanova, otežani uslovi),
c) radnog iskustva,
d) stručne spreme zaposlenog i
e) drugih uslova utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu
U dane godišnjeg odmora ne uračunavaju se praznici koji su neradni dani u skladu sa
zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad.
(Zakon o radu, član 69-70)
Srazmerni deo godišnjeg odmora

Zaposleni ima pravo na 12-inu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svakih mesec
dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Korišćenje godišnjeg odmora u delovima

Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od
najmanje 2 radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30.
juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora

U zavisnosti od potrebe posla, o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje
poslodavac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Zaposleni u školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika utvrđuje se
godišnjim planom rada ustanove.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja (ili se ističe na
oglasnoj tabli kada postoji kolektivni godišnji odmor) najkasnije 15 dana pre početka
korišćenja godišnjeg odmora, osim ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, kada
se rešenje može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to
zahtevaju potrebe posla, najkasnije 5 radnih dana pre prvog dana godišnjeg odmora.
(Poseban kolektivni ugovor, Član 15)
29
25. Pravo na plaćeno i neplaćeno odsustvo
Plaćeno odsustvo
Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo (odsustvo sa rada uz
naknadu zarade) u ukupnom trajanju do 5 radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju:
a) sklapanja braka,
b) porođaja supruge,
c) teže bolesti člana uže porodice
Pored toga, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
a) 5 radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
b) 2 uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan
davanja krvi.
Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo i u
drugim slučajevima i u trajanju dužem od navedenog.
Posebnim kolektivnim ugovorom (za zaposlene u OŠ, SŠ i domovima učenika)
propisano je da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do 7 radnih
dana u toku kalendarske godine, u slučaju:
a) sklapanja braka (7 radnih dana) ili sklapanja braka deteta (3 radna dana),
b) porođaja supruge (5 radnih dana) ili člana uže porodice (1 radni dan),
c) teže bolesti člana uže porodice (7 radnih dana),
d) usvajanja deteta (5 radnih dana),
e) selidbe u isto (2 radna dana) ili drugo mesto stanovanja (3 radna dana),
f) elementarne nepogode (5 radnih dana),
g) stručnog usavršavanja (do 5 radnih dana),
h) polaganja ispita za licencu (do 5 dana),
i) ...
Neplaćeno odsustvo
Prema Zakonu o radu, poslodavac može zaposlenom da odobri neplaćeno odsustvo
(bez naknade zarade) za vreme kojeg mu miruju prava i obaveze iz radnog odnosa ako
odsustvuje sa rada zbog:
a) odlaska na odsluženje/dosluženje vojnog roka;
b) upućivanja zaposlenog ili njegovog bračnog druga na rad u inostranstvo
od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne
saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
c) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca ako je privremeno
prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen
ugovor o poslovnoj saradnji;
d) izbora/imenovanja na javnu funkciju (u državnom organu, sindikatu,
političkoj organizaciji i dr.) čije vršenje zahteva da privremeno prestane da
radi kod poslodavca;
e) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili
zaštitne mere (u trajanju do 6 meseci).
30
Prema Posebnom kolektivnom ugovoru (za zaposlene u OŠ, SŠ i domovima učenika)
poslodavac je dužan da zaposlenom omogući pravo na neplaćeno odsustvo u slučaju:
a) doškolovavanja (od 30 dana do 3 godine),
b) završavanje studija drugog i trećeg stepena (do 6 meseci),
c) učešća u naučnoistraživačkom projektu (do okončanja projekta),
d) posete članovima uže porodice u inostranstvu (do 3 meseca, u periodu od 3
godine),
e) lečenja člana uže porodice.
Zaposleni ima pravo da se u roku od 15 dana od dana završetka neplaćenog odsustva
vrati na rad kod poslodavca.
26. Pravo na platu i druga primanja
Zarada
Zaposlenima se Opštom deklaracijom o ljudskim pravima i Zakonom o radu garantuje
jednaka zarada (plata) za isti rad ili rad iste vrednosti (rad za koji se zahteva isti stepen
stručne spreme, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost) koji
ostvaruju kod poslodavca. U slučaju povrede ovog prava zaposleni ima pravo na naknadu
štete.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Zarada se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i sastoji se od:
a) osnovne zarade – određuje se na osnovu uslova potrebnih za rad i vremena
provedenog na radu;
b) dela zarade za radni učinak – određuje se na osnovu kvaliteta i obima
obavljenog posla, kao i odnosa prema radnim obavezama;
c) uvećane zarade ili dodatka na platu za rad na dan praznika koji je neradan
dan, rad noću, prekovremen rad i minuli rad, tj. za godine radnog staža.
Zarada se isplaćuje najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca
za prethodni mesec.
(Zakon o radu, član 106-108, 110)
Naknada zarade
Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne
zarade u prethodnih 12 meseci za vreme:
a) državnog praznika koji je neradni dan,
b) godišnjeg odmora,
c) plaćenog odsustva,
d) vojne vežbe,
e) odazivanja na poziv državnog organa,
f) povrede na radu ili profesionalne bolesti (do 30 dana)
31
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade i za vreme odsustvovanja sa rada zbog:
a) bolesti ili povrede van rada (do 30 dana) u visini 65% prosečne zarade (ali
ne manje od minimalne zarade);
b) smanjenja obima ili prekida rada (do 45 radnih dana) u visini 60%
prosečne zarade (ali ne manje od minimalne zarade);
c) prekida rada pod naredbom nadležnog organa ili neobezbeđivanja
bezbednosti i zaštite na radu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o
radu
Posebnim kolektivnim ugovorom (za zaposlene u OŠ, SŠ i domovima učenika)
propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini prosečne plate u prethodnih 12
meseci i u slučaju:
1) stručnog usavršavanja,
2) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa lokalne samouprave, organa
udruženja poslodavaca, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata i dr.
3) učešća na radno-proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vidova
stvaralaštva.
(Poseban kolektivni ugovor, Članovi 23-25)
Naknada troškova
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova:
1) za dolazak i odlazak sa rada (u visini cene prevozne karte, ako poslodavac nije
obezbedio sopstveni prevoz);
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji ili inostranstvu;
3) smeštaja i ishrane za rad na terenu (ako ih poslodavac nije obezbedio);
4) za ishranu u toku rada (ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način);
5) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Druga primanja
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati, u skladu sa opštim aktom:
1) otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini 2 prosečne zarade u
RS;
2) naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog, njegovog
bračnog druga ili dece;
3) naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za
Božić i Novu godinu.
Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na: jubilarnu
nagradu, solidarnu pomoć (npr. nastanak teške invalidnosti, bolovanje duže od 3 meseca u
kontinuitetu, nabavka medicinskih pomagala ili lekova i sl.) i druga primanja.
32
27. Udaljavanje sa rada
Zaposleni u sistemu OiV se privremeno udaljuje sa rada do okončanja disciplinskog

postupka zbog učinjene:
1) teže povrede radne obaveze:
a) izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom,
b) upotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci,
c) omogućavanje (nabavljanje ili neprijavljivanje) upotrebe alkohola i
d) nošenje oružja u ustanovi,
e) nesprovođenje mera bezbednosti dece, učenika i zaposlenih
f) nezakonito raspolaganje imovinom ustanove (sredstvima, školskim
prostorom, opremom).
2) povrede zabrane DNZZ, ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo i
stranačkog organizovanja i delovanja.
Prema Zakonu o radu zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:

1) zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom;
2) ako povredom radne obaveze ugrožava imovinu veće vrednosti;
3) pre otkaza ugovora o radu, ako je priroda povrede radne obaveze takva da
poslodavac mora da raskine ugovor o radu.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada dok traje pritvor.
Udaljenje može da traje najduže 3 meseca, nakon čega poslodavac zaposlenog vraća
na rad, otkazuje mu ugovor ili izriče drugu meru ako postoje opravdani razlozi. Ako je protiv
zaposlenog započeto krivično gonjenje zbog krivičnog dela, udaljenje može da traje do
pravnosnažnog okončanja tog krivičnog postupka.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada pripada mu naknada zarade u
visini 1/4, a ako izdržava porodicu u visini 1/3 osnovne zarade.
28. Disciplinska odgovornost
Obaveze zaposlenih
Zaposleni je dužan da:
1) savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
2) poštuje organizaciju rada i pravila u vezi sa ispunjavanjem obaveza iz radnog
odnosa;
3) obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje (bi mogle da) utiču na obavljanje
poslova;
4) obavesti poslodavca o potencijalnoj opasnosti za život i zdravlje i nastanak
materijalne štete.
33
Odgovornost zaposlenog
Zaposleni u ustanovama OiV odgovara za:
1) lakšu povredu radne obaveze (utvrđenu opštim aktom ustanove);
2) težu povredu radne obaveze (propisanu Zakonom o osnovama sistema OiV);
a. izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom;
b. upotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci,
c. omogućavanje (nabavljanje ili neprijavljivanje) upotrebe alkohola i
d. nošenje oružja u ustanovi,
e. naplaćivanje pripreme učenika škole radi ocenjivanja ili polaganja ispita
f. nesprovođenje mera bezbednosti dece, učenika i zaposlenih
g. nezakonito raspolaganje imovinom ustanove (sredstvima, školskim
prostorom, opremom)
h. ...
3) povredu zabrane DNZZ, ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo i
stranačkog organizovanja i delovanja;
4) materijalnu štetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom.
(Zakon o osnovama sistema OiV, Član 162, 164)
29. Disciplinski postupak
Disciplinski postupak (D-P) se pokreće i vodi za učinjenu:

1) težu povredu radne obaveze
2) povredu zabrane DNZZ, ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo i
stranačkog organizovanja i delovanja.
Direktor ustanove pokreće i vodi D-P, donosi rešenje i izriče meru protiv zaposlenog.
D-P se pokreće pismenim zaključkom koji sadrži podatke o zaposlenom, opis
povrede, vreme, mesto i način izvršenja povrede i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.
Zaposleni je dužan da se pismeno izjasni na navode iz zaključka u roku od 8 dana od dana
prijema zaključka.
Zaposleni mora biti saslušan, sa pravom da usmeno izloži svoju odbranu (sam ili
preko zastupnika), a može za raspravu dostaviti i pismenu odbranu. Izuzetno, rasprava se
može održati i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je on na raspravu uredno pozvan.
D-P je javan, osim u slučajevima propisanim zakonom.
Po sprovedenom postupku direktor donosi rešenje kojim se:
a) zaposlenom izriče disciplinska mera (novčana kazna, udaljenje sa rada ili
prestanak radnog odnosa),
b) on oslobađa od odgovornosti ili
c) postupak obustavlja.
Pokretanje D-P zastareva
- u roku od 3 meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca
- u roku od 6 meseci od dana kada je učinjena teža povreda radne obaveze
- u roku od 2 godine od dana kada je učinjena povreda zabrane
Vođenje D-P zastareva u roku od 6 meseci od dana pokretanja D-P.
34
Zastarelost ne teče ako D-P ne može da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog
ili drugih razloga u skladu sa zakonom.
Način i postupak izricanja disciplinskih mera za lakše povrede radne obaveze
ustanova utvrđuje opštim aktom.
30. Prestanak radnog odnosa, zaštita prava zaposlenih
Prestanak radnog odnosa

Radni odnos zaposlenog u ustanovi OiV prestaje:
a) sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja
b) ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove za prijem u radni
odnos (pri čemu ima pravo na otpremninu ako mu radni odnos prestane jer
nema psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom/učenicima)
c) ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj
ustanovi na zahtev direktora.
Razlozi za prestanak radnog odnosa

Prema Zakonu o radu, radni odnos prestaje i:
a) istekom roka za koji je zasnovan (radni odnos na određeno vreme);
b) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
c) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca (uz obrazloženje) ili
zaposlenog;
d) u slučaju prestanka rada poslodavca;
e) ako zaposleni mora da bude odsutan duže od 6 meseci zbog izrečene kazne
zatvora ili mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere
f) ...
Prava zaposlenih
Zaposleni ima pravo na:
a) odgovarajuću zaradu,
b) bezbednost i zaštitu na radu,
c) zdravstvenu zaštitu, zaštitu dostojanstva i ličnog inegriteta i druga prava u
slučaju bolesti, smanjenja/gubitka radne sposobnosti i starosti,
d) materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti,
e) druge oblike zaštite (u skladu sa zakonom, opštim aktom, ugovorom o radu).
Pravo na posebnu zaštitu imaju
a) zaposlena žena za vreme trudnoće i porođaja
b) zaposleni radi nege deteta
c) zaposleni mlađi od 18 godina života
d) zaposlena osoba sa invaliditetom
35
Zaposleni neposredno ili preko svojih predstavnika imaju pravo na
a) udruživanje,
b) učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora,
c) mirno rešavanje radnih sporova (kolektivnih i individualnih),
d) informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada
Pravna zaštita zaposlenih

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje:
1) u pravnom licu - nadležni organ kod poslodavca ili lice koje oni ovlaste;
2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili lice koje on ovlasti.
Zaposlenom direktor u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava,
obaveza i odgovornosti, na koje se zaposleni može žaliti organu upravljanja, u roku od 15
dana od dana dostavljanja. Organ upravljanja odlučuje o žalbi u roku od 15 dana od dana
njenog dostavljanja. Ukoliko je žalba blagovremena i osnovana, organ upravljanja poništava
prvostepeno rešenje i vraća predmet direktoru na ponovni postupak. Protiv novog rešenja
direktora zaposleni ima pravo na žalbu. Ako organ upravljanja ne odluči po žalbi ili ako
zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku
od 30 dana od dana isteka roka za donošenje rešenja, odnosno od dana dostavljanja rešenja.
Kvalitet OiV
Elementi kvaliteta OiV u Republici Srbiji, su:
1) principi
a. jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na OiV
b. kvalitetno i uravnoteženo OiV
c. raznovrsnost oblika učenja, nastave i ocenjivanja
d. podrška razvoju svih kompetencija
e. profesionalna etika i kompetentnost
f. autonomija ustanove
g. demokratičnost
h. ...
2) ciljevi
a. obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj učenika
b. sveobuhvatna uključenost učenika u sistem OiV
c. razvijanje kompetencija za celoživotno učenje
d. razvijanje kompetencija za život u savremenom društvu
e. razvijanje zdravih životnih stilova
f. razvijanje svesti o značaju očuvanja životne sredine
g. razvijanje pozitivnih ljudskih vrednosti
h. ...
3) programi OiV
36
4) obrazovni standardi
a. standardi postignuća učenika
b. standardi kvaliteta
- rada ustanove
- udžbenika
c. standardi kompetencija
- nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika
- direktora
5) kompetencije učenika (za celoživotno učenje i međupredmetne kompetencije)
a. komunikacija na maternjem i stranom jeziku
b. matematičke, naučne i tehnološke kompetencije
c. digitalna kompetencija
d. kompetencija za učenje
e. odgovoran odnos prema zdravlju
f. odgovoran odnos prema okolini
g. osećaj za inicijativu i preduzetništvo
h. ...
6) obuhvat i briga o osetljivim kategorijama dece/učenika
7) okruženje za učenje
8) kompetencije i profesionalni razvoj zaposlenih
9) saradnja sa roditeljima i širom zajednicom
10) ...
(Zakon o osnovama sistema OiV, Članovi 6-8, 10-12)
Vrednovanje kvaliteta ostvaruje se kao:

1) Spoljašnje vrednovanje obavlja se stručno-pedagoškim nadzorom
Ministarstva i Zavoda za vrednovanje kvaliteta OiV (putem vrednovanja
postignuća učenika na završnim i maturskim ispitima ili po ukazanoj potrebi i
na zahtev Ministarstva).
2) Samovrednovanje kojim ustanova procenjuje:
a. kvalitet i ostvarivanje programa OiV,
b. sve oblike i način ostvarivanja O-V rada,
c. uslove u kojima se ostvaruje OiV,
d. stručno usavršavanje,
e. zadovoljstvo učenika i roditelja.
Samovrednovanje se obavlja svake godine po pojedinim oblastima
vrednovanja, a svake 4. ili 5. godine - u celini.
Izveštaj o samovrednovanju kvaliteta rada ustanove podnosi direktor vaspitno-
obrazovnom, nastavničkom, odnosno pedagoškom veću, savetu roditelja,
učeničkom parlamentu i organu upravljanja, kao i nadležnoj školskoj upravi.
37
Institucije za unapređivanje kvaliteta OiV
1. Ministarstvo (i u okviru njega obrazuju se organizacione jedinice - školske uprave)

2. Saveti
a. Nacionalni prosvetni savet (za predškolsko, osnovno, srednje opšte i
umetničko OiV)
b. Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih (za srednje stručno OiV,
specijalističko i majstorsko, obrazovanje odraslih, stručno osposobljavanje i
obuku)
3. Zavodi
a. Zavod za unapređivanje OiV
b. Zavod za vrednovanje kvaliteta OiV
(Zakon o osnovama OiV, Članovi 30, 32, 38)
Ministarstvo:
1) vrši nadzor nad radom ustanova i zavoda;
2) prati ostvarenost propisanih ciljeva OiV na republičkom nivou;
3) planira i prati razvoj i unapređivanje kvaliteta OiV;
4) ostvaruje međunarodnu saradnju na planu razvoja sistema OiV;
5) radi na povećanju obuhvata učenika i prevencije njihovog osipanja iz sistema;
6) planira i organizuje programe stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama;
7) vodi registar i izdaje dozvole za rad nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika,
direktora i sekretara
8) ...
Ministarstvo u okviru školske uprave:

1) obavlja stručno-pedagoški nadzor u ustanovama;
2) daje podršku razvojnom planiranju, razvoju programa i unapređivanju kvaliteta OiV;
3) sarađuje sa svim nadležnim organima, službama i organizacijama na teritoriji za
područje za koje je školska uprava obrazovana;
4) učestvuje u planiranju mreže ustanova;
5) prati stručno usavršavanje zaposlenih i daje predloge za stručno usavršavanje;
6) ...
31. Nacionalni prosvetni savet, sastav i nadležnost
Sastav Nacionalnog prosvetnog saveta

Nacionalni prosvetni savet ima 35 članova (uključujući i predsednika), koje imenuje
Vlada sa liste predlagača (½ članova na period od 4, a ½ na period od 2 godine):
1) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU),
2) Matice srpske,
3) Konferencije univerziteta Srbije (KONUS),
4) nacionalnih saveta nacionalnih manjina,
38
5) Srpske pravoslavne crkve,
6) Komisije za versku nastavu u školi,
7) stručnih društava (Savez učitelja RS; Društvo za srpski jezik i književnost
Srbije; Društvo za strane jezike Srbije; Društvo matematičara Srbije; Društva
fizičara Srbije; Pedagoško društvo Srbije; Društvo psihologa Srbije, itd.) i
8) strukovnih udruženja (Udruženje poslodavaca Srbije),
9) reprezentativnih sindikata.
Za člana Nacionalnog prosvetnog saveta ne može da bude imenovano lice:
1) koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo (nasilje u porodici,
oduzimanje, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, primanje ili davanje
mita, krivična dela protiv polne slobode, čovečnosti i dr.),
2) za koje je utvrđeno diskriminatorno ponašanje,
3) koje je postavljeno na funkciju u državnom organu ili organu lokalne
samouprave,
4) izabrano u organ političke stranke ili organ upravljanja ustanove,
5) zaposleno u Ministarstvu ili nekom od zavoda,
6) predstavnik izdavača udžbenika,
7) prosvetni inspektor.
Nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta

Daje mišljenje:
a) o stanju OiV na svim nivoima iz svoje nadležnosti i usaglašenosti sistema OiV sa
evropskim principima i vrednostima;
b) o pravcima razvoja i unapređivanja kvaliteta na nivoima iz svoje nadležnosti;
c) Ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata od značaja za OiV;
d) o standardima
a. postignuća učenika,
b. kvaliteta rada ustanove i udžbenika
c. kompetencija zaposlenih
e) o planovima i programima nastave i učenja (osnovnog, srednjeg opšteg i
umetničkog OiV, delovima za opšteobrazovne predmete kod srednjeg stručnog i
obrazovanja odraslih), osnovama programa predškolskog ViO, Nacionalnom
okviru OiV
f) o predlogu programa završnog ispita, opšte i umetničke mature
Daje predloge:
a) za smanjenje stope osipanja i ranog napuštanja obrazovnog sistema;
b) u vezi sa obrazovanjem nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;
c) o postojanju potrebe za novim udžbenicima;
Učestvuje u:
a) pripremi strategije obrazovanja;
b) konsultacijama i pribavljanju mišljenja predstavnika relevantnih društvenih grupa.
39
32. Zavod za unapređivanje OiV i vrste centara
Zavod za unapređivanje OiV obavlja stručne poslove iz oblasti OiV i učestvuje u

pripremi propisa iz nadležnosti Ministarstva.
Zavod u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to:
1) Centar za razvoj programa i udžbenika (priprema planova i programa
nastave i učenja, standarda kvaliteta udžbenika, predlog udžbenika,
odobravanje dodatnih nastavnih sredstava...)
2) Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih (priprema planova i
programa nastave i učenja, standarda, ocena udžbenika, priprema mreže škola
i dr. za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih)
3) Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju (priprema
standarda kompetencija, programa uvođenja u posao i ispita za dozvolu za rad,
obuka i priručnika...)
Zavod može da ima posebne organizacione jedinice za pitanja obrazovanja
nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom.
33. Zavod za vrednovanje kvaliteta OiV
Zavod za vrednovanje kvaliteta OiV obavlja stručne poslove u oblasti praćenja i

vrednovanja ostvarivanja opštih principa, ciljeva OiV, standarda obrazovnih postignuća po
nivoima i vrstama obrazovanja.
U svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to:
1) Centar za osiguranje kvaliteta rada ustanova (izrađuje obrazovne standarde,
standarde kvaliteta rada ustanova, razvija metodologiju za samovrednovanje i
spoljašnje vrednovanje rada ustanova, učestvuje u spoljašnjem vrednovanju...)
2) Centar za ispite (organizuje i sprovodi završni ispit i maturu, priprema testove,
analizira i interpretira rezultate...)
3) Centar za međunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraživačke
poslove (učestvuje u sprovođenju međunarodnih i drugih istraživanja,
učestvuje u planiranju strategije i metodologije spoljašnjeg vrednovanja,
sprovodi istraživačke studije u oblasti OiV...)
4) Centar za obrazovnu tehnologiju (učestvuje u planiranju razvoja kvalitetnog
digitalnog obrazovanja, izrađuje priručnike i ostvaruje programe obuke u
oblasti digitalnog obrazovanja...)
Zavod propisuje način osiguranja tajnosti podataka u postupku pripreme ispita, način
korišćenja i arhiviranja podataka dobijenih u međunarodnim i nacionalnim ispitima.
Zavod je dužan da objavi izveštaje o rezultatima nacionalnih i međunarodnih ispita i
istraživanja i spoljašnjem vrednovanju kvaliteta rada ustanova u roku od 30 dana od dana
izrade izveštaja.
40
Ustanove i druge organizacije
34. Vrste ustanova
Delatnost OiV obavljaju:

1) u predškolskom ViO - PU;
2) u osnovnom OiV:
a. OŠ,
b. osnovna muzička škola,
c. osnovna baletska škola,
d. OŠ za obrazovanje odraslih i
e. OŠ za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
3) u srednjem OiV:
a. gimnazija,
b. srednja umetnička škola,
c. stručna škola,
d. mešovita škola i
e. SŠ za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
4) O-V centar je ustanova u kojoj se ostvaruje više programa različitih nivoa
OiV ili više različitih područja rada.
OŠ može da ostvaruje PPP.
Škola može da obezbeđuje smeštaj i ishranu učenika (škola sa domom).
Ustanova od posebnog interesa za RS je ustanova koja je od posebnog kulturnog,
prosvetnog ili istorijskog značaja za RS. Vlada određuje ustanove od posebnog interesa.
Ustanova od nacionalnog značaja za RS je ustanova koja ostvaruje izuzetne
rezultate na međunarodnom nivou čime doprinosi unapređivanju i promovisanju sistema OiV
RS. To su Matematička gimnazija u BG-u i Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj" u NS-u.
Prema osnivaču, ustanova može da bude:

1) javna (osniva je RS, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave)
2) privatna (osniva je drugo domaće ili strano pravno ili fizičko lice)
Prema programu OiV koji ostvaruje, škola može da bude:

1) nacionalna (ostvaruje plan i program nastave i učenja donet na osnovu
Zakona o osnovama sistema OiV)
2) strana (ostvaruje strani program u skladu sa Zakonom o osnovama sistema
OiV).
41
35. Uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti
Ustanova može da počne sa radom i obavljanjem delatnosti kada:

1) se utvrdi da ispunjava
a. uslove za osnivanje
1. ima program OiV;
2. ima obezbeđena sredstva za osnivanje i rad;
3. postoji potreba za OiV učenika na određenom području (javna
ustanova), odnosno ima garanciju poslovne banke da su
obezbeđena sredstva za određeno vreme rada (privatna ustanova)
b. uslove za početak rada i obavljanje delatnosti
- propisani prostor, oprema i nastavna sredstva;
- nastavnici, vaspitači i stručni saradnici u radnom odnosu ili
njihove izjave saglasnosti da bi zasnovali radni odnos;
- upisani, odnosno redovni učenici;
- obezbeđeni higijensko-tehnički uslovi.
2) dobije rešenje o verifikaciji i
3) izvrši upis u registar nadležnog organa.
Osnivač ustanove ne može da bude fizičko lice koje je pravnosnažnom presudom
osuđeno za krivično delo (nasilje u porodici, oduzimanje, zapuštanje i zlostavljanje
maloletnog lica, primanje ili davanje mita, krivična dela protiv polne slobode, čovečnosti i
dr.) i za koje je utvrđeno diskriminatorno ponašanje.
36. Obavljanje delatnosti u sedištu i izdvojenom odeljenju
Ustanova obavlja delatnost u svom sedištu, a uz saglasnost Ministarstva može da

obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu, organizovanjem izdvojenog
odeljenja. Potrebno je da ispunjava uslove za početak rada i obavljanje delatnosti i ima
rešenje o verifikaciji. Izdvojeno odeljenje nema svojstvo pravnog lica.
37. Autonomija ustanove
Autonomija podrazumeva uzimanje u obzir specifičnosti ustanove prilikom:

1) donošenja opštih akata ustanove (statuta8, razvojnog plana, školskog programa,
godišnjeg plana rada, pravila ponašanja u ustanovi i dr.);
2) donošenja plana SU nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;
3) donošenja programa zaštite od DNZZ;
4) samovrednovanja rada ustanove.
8
Statut je osnovni opšti akt ustanove kojim se bliže uređuje organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje
u ustanovi, obezbeđivanjе ostvarivanja prava i obaveza učenika, roditelja, zaštita i bezbednost učenika i
zaposlenih i mere za sprečavanje povreda zabrana i druga pitanja.
42
Autonomija ustanove podrazumeva i:
1) pedagošku autonomiju škole
a. pravo da se definiše deo školskih programa zavisno od lokalnih prilika;
b. da se u realizaciji programa maksimalno koriste lokalni resursi;
c. pravo da se školski kalendar delimično prilagodi lokalnim prilikama,
d. razvijanje sistema SU nastavnika u školi na osnovu njenih realnih potreba;
e. ...
2) autonomiju nastavnika kao pedagoškog stručnjaka i stručnjaka za predmet – pravo
da samostalno koncipira proces nastave i učenja, uz odgovornost za rezultate učenja;
3) donošenje odluke o izboru udžbenika;
4) način ostvarivanja saradnje sa ustanovama, javnim preduzećima, privrednim
društvima i drugim organima, službama i organizacijama, radi ostvarivanja prava
učenika i zaposlenih.
38. Odgovornost ustanove za bezbednost dece i učenika,

pravila ponašanja u ustanovi
Odgovornost ustanove za bezbednost dece i učenika

Ustanova donosi akt kojim propisuje mere, način i postupak zaštite i bezbednosti
učenika za vreme boravka u ustanovi i za vreme svih aktivnosti koje organizuje ustanova, u
saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave.
Ustanova je dužna da sprovodi propisane mere.
Pravila ponašanja u ustanovi

U ustanovi se neguju odnosi međusobnog razumevanja i uvažavanja ličnosti učenika,
zaposlenih i roditelja.
Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose
razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.
Ustanova je dužna da aktom uredi pravila ponašanja i međusobne odnose učenika,
roditelja i zaposlenih u ustanovi.
39. Zabrana diskriminacije i stranačkog organizovanja
Zabrana diskriminacije
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki i imaju pravo na jednaku zakonsku zaštitu.
U ustanovi su zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje na neposredan
ili posredan, otvoren ili prikriven način. To znači da se neopravdano pravi razlika ili
nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje
prvenstva) u odnosu na lice ili grupe lica na osnovu ličnih svojstava, kao što su pol, starost,
rasa, nacionalna pripadnost, društveno poreklo, kultura, jezik, veroispovest, političko ili
drugo uverenje, imovno stanje, invaliditet i drugo.
43
Diskriminacijom se ne smatraju posebne mere uvedene radi postizanja pune
ravnopravnosti lica koja se nalaze u nejednakom položaju (npr. afirmativne mere).
Ustanova je dužna da preduzme sve mere propisane zakonom kada se posumnja ili
utvrdi diskriminatorno ponašanje u ustanovi.
Zabrana stranačkog organizovanja i delovanja

U ustanovi je zabranjeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora
ustanove u te svrhe.
40. Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i ponašanja kojim se vređa

ugled, čast ili dostojanstvo
Zabrana NZZ
U ustanovi je zabranjen svaki oblik nasilja prema bilo kome.
Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog ili
ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili
potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva učenika.
Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje ustanove ili zaposlenog
da obezbedi uslove za pravilan razvoj učenika.
Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod učenika
primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.
Zabrana ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo

Zabranjeno je svako ponašanje kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo bilo koga.
Direktor ustanove dužan je da u roku od 3 dana od dana saznanja za povredu ove
zabrane preduzme odgovarajuće aktivnosti i mere u okviru nadležnosti ustanove.
41. Razvojno planiranje i strukovno povezivanje
Razvojni plan (RP)

Razvojni plan ustanove jeste strateški plan razvoja ustanove koji sadrži:
1. prioritete u ostvarivanju O-V rada,
2. plan i nosioce aktivnosti,
3. kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i
4. druga pitanja od značaja za razvoj ustanove, i to:
a. plan pripreme za završni ispit;
b. mere unapređivanja O-V rada na osnovu analize rezultata učenika na
završnom ispitu;
c. mere za uvođenje inovativnih metoda nastave, učenja i ocenjivanja;
d. mere prevencije osipanja učenika;
44
e. mere prevencije nasilja i povećanja saradnje;
f. plan SU nastavnika, stručnih saradnika i direktora;
g. plan napredovanja i sticanja zvanja nastavnika i stručnih saradnika;
h. plan uključivanja roditelja u rad škole;
i. plan saradnje i umrežavanja sa drugim školama i ustanovama;
j. plan uključivanja škole u nacionalne i međunarodne razvojne projekte;
k. ...
RP se donosi na osnovu izveštaja o samovrednovanju i izveštaja o spoljašnjem
vrednovanju, najkasnije 30 dana pre isteka važećeg razvojnog plana ustanove.
RP donosi organ upravljanja, na predlog stručnog aktiva za razvojno planiranje, za
period od 3 do 5 godina.
U postupku vrednovanja kvaliteta rada ustanove vrednuje se i ostvarivanje RP.
RP sadrži i kriterijume i merila za praćenje ostvarivanja RP i služi kao oslonac za
izradu školskog programa i godišnjeg plana rada škole.
Povezivanje ustanova i zaposlenih

Ustanove mogu međusobno da se povezuju u zajednice ustanova radi ostvarivanja
saradnje u oblasti organizacije, planiranja, programiranja i drugih pitanja od značaja za
unapređivanje O-V rada. Ustanove mogu da se povezuju i sarađuju i sa odgovarajućim
ustanovama u inostranstvu radi unapređivanja OiV i razmene iskustva.
Zaposleni mogu da se međusobno povezuju u stručna društva. Stručna društva se bave
unapređivanjem O-V rada i mogu da imaju predstavnike u komisijama i timovima koji se
bave OiV.
Organi ustanove
42. Vrste i sastav organa ustanove
Ustanova ima sledeće organe:

1) upravljanja
a) upravni odbor u PU
b) školski odbor u školi
2) rukovođenja - direktor
3) stručne organe
a) veća (nastavničko i odeljenjsko veće u OŠ i SŠ, V-O veće u PU,
pedagoško veće u školi sa domom)
b) stručna veća,
c) stručni aktivi i timovi
4) savetodavne organe - savet roditelja
45
43. Organ upravljanja, predlaganje i njegovo imenovanje
Organi upravljanja
Organ upravljanja:
a) upravni odbor u PU
b) školski odbor u školi
Predsednik i članovi obavljaju poslove iz svoje nadležnosti, bez naknade.
Sastav i imenovanje organa upravljanja

Organ upravljanja ima 9 članova, uključujući predsednika. Čine ga po 3 predstavnika:
a) iz reda zaposlenih u ustanovi,
b) roditelja i
c) na predlog jedinice lokalne samouprave.
Sednicama organa upravljanja prisustvuju i učestvuju u njihovom radu, bez prava
odlučivanja predstavnik sindikata i 2 predstavnika učeničkog parlamenta (u školi).
Školski odbor OŠ za obrazovanje odraslih ima 7 članova, uključujući predsednika. Od
toga 4 iz reda zaposlenih i 3 predstavnika na predlog jedinice lokalne samouprave.
Izbor članova organa upravljanja:
a) članove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave
b) predsednika biraju članovi većinom glasova
Predlog članova organa upravljanja:
a) članove iz reda zaposlenih predlaže V-O, odnosno nastavničko veće (a za
školu sa domom - nastavničko i pedagoško veće, na zajedničkoj sednici)
b) članove iz reda roditelja - savet roditelja, tajnim izjašnjavanjem
Za člana organa upravljanja ne može da bude predloženo ni imenovano lice:
1) koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo (nasilje u porodici,
oduzimanje, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, primanje ili davanje
mita, krivična dela protiv polne slobode, čovečnosti i dr.) i za koje je utvrđeno
diskriminatorno ponašanje;
2) koje bi moglo da zastupa interese više struktura (roditelja, zaposlenih u
ustanovi, predstavnika jedinice lokalne samouprave), osim članova sindikata;
3) čiji su poslovi ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu
upravljanja (sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija);
4) koje je već član organa upravljanja druge ustanove;
5) koje je direktor druge ustanove;
6) koje obavlja poslove sekretara ili pomoćnika direktora te ustanove;
7) ...
Mandat organa upravljanja

Mandat organa upravljanja traje 4 godine.
Postupak za imenovanje članova organa upravljanja pokreće se najkasnije 3 meseca
pre isteka mandata prethodnim članovima, a predlog ovlašćenih predlagača dostavlja se
skupštini jedinice lokalne samouprave najkasnije mesec dana pre isteka mandata.
46
Skupština jedinice lokalne samouprave razrešiće, pre isteka mandata, članove
(uključujući predsednika) ili organ upravljanja:
a) na lični zahtev člana
a) ako donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je dužan da donosi;
b) ako član organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim
radom onemogućava rad organa upravljanja;
c) utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja članova;
d) ovlašćeni predlagač pokrene incijativu za razrešenje člana kojeg je predložio;
e) nastupi jedan od uslova koje član ne treba da ispunjava.
44. Nadležnost organa upravljanja

Dokumenta9
a. donosi godišnji plan rada, razvojni plan i program OiV i usvaja izveštaje o
njihovom ostvarivanju i (samo)vrednovanju;
b. donosi plan SU zaposlenih i usvaja izveštaj o njegovom ostvarivanju;
c. donosi opšte akte (statut, pravila ponašanja...)
d. daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;
 Finansije
a. donosi finansijski plan ustanove;
b. usvaja izveštaj o poslovanju i godišnji obračun;
 Direktor
a. raspisuje konkurs za izbor direktora ustanove, daje mišljenje i predlaže
ministru izbor direktora ustanove;
b. odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora ustanove;
c. obrazuje komisiju za vođenje disciplinskog postupka protiv direktora i
donosi odluku o odgovornosti direktora za težu povredu radne obaveze ili
povredu zabrana;
 Delatnost ustanove
a. odlučuje o proširenju delatnosti ustanove;
b. razmatra ostvarivanje O-V rada (poštovanje opštih principa, ostvarivanje
ciljeva i standarda obrazovnih postignuća);
c. preduzima mere za poboljšanje uslova rada;
 ...
Organ upravljanja donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti organ upravljanja odgovara organu koji ga
imenuje (skupština jedinice lokalne samouprave) i osnivaču (RS, autonomna pokrajina ili
lokalna samouprava).
9
Grupisanje je napravljeno radi lakšeg učenja.
47
45. Direktor ustanove, uslovi i postupak za izbor i razrešenje
Direktor ustanove
Direktor rukovodi radom ustanove.
Dužnost direktora PU, odnosno škole može da obavlja lice koje ispunjava uslove za
prijem u radni odnos i ima:
1. dozvolu za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika,
2. obuku i položen ispit za direktora ustanove i
3. odgovarajuće obrazovanje i radni staž u ustanovi na poslovima OiV:
a. najmanje 8 godina rada u ustanovi ako ima studije II stepena za
nastavnika te vrste škole, vaspitača za PU ili stručnog saradnika,
b. najmanje 10 godina rada u ustanovi ako ima studije I stepena, studije u
trajanju tri godine ili više obrazovanje (ako se na konkurs ne prijavi
nijedan kandidat sa studijama II stepena).
Ispit za direktora ustanove može da polaže lice koje ispunjava uslove za direktora
ustanove i koje ima dokaz o pohađanom propisanom programu obuke. Lice koje položi ispit
za direktora stiče licencu za direktora, tj. dozvolu za rad direktora. Izabrani direktor je
dužan da položi ispit za direktora u roku do 2 godine od dana stupanja na dužnost (u
suprotnom mu prestaje dužnost). Licenca se oduzima direktoru koji je pravnosnažnom
presudom osuđen za krivično delo, povredu zabrana ili privredni prestup u vršenju dužnosti.
Izbor direktora ustanove

Ministar imenuje direktora ustanove (na teritoriji Vojvodine uz saglasnost nadležnog
organa autonomne pokrajine), na period od 4 godine.
Organ upravljanja
1. raspisuje konkurs za izbor direktora (najranije 6 meseci, a najkasnije 4 meseca
pre isteka mandata direktora)
2. obrazuje komisiju za izbor direktora koja sprovodi postupak za izbor direktora:
a) vrši obradu konkursne dokumentacije,
b) utvrđuje ispunjenost uslova za izbor direktora,
c) obavlja intervju sa kandidatima,
d) pribavlja mišljenje V-O, nastavničkog, odnosno pedagoškog veća o
prijavljenim kandidatima,
e) uzima u obzir izveštaj prosvetnog savetnika, tj. rezultat stručno-
pedagoškog nadzora u radu kandidata
Komisija sačinjava izveštaj o postupku za izbor direktora na osnovu koga organ
upravljanja sačinjava obrazloženu listu svih kandidata koji ispunjavaju uslove i predlog za
izbor direktora. Sve to se dostavlja ministru koji vrši izbor direktora i donosi rešenje o
njegovom imenovanju (ovo rešenje je konačno u upravnom postupku).
Ministar donosi rešenje o ponovnom raspisivanju konkursa ako utvrdi da nije
sproveden u skladu sa zakonom.
Učesnik konkursa ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.
48
Prestanak dužnosti direktora
Dužnost direktora ustanove prestaje:
a) istekom mandata,
b) na lični zahtev,
c) razrešenjem i
d) navršavanjem 65 godina života
Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi ministar (na teritoriji Vojvodine uz
saglasnost nadležnog organa autonomne pokrajine).
Ministar razrešava direktora ustanove ako je utvrđeno da:
1) ne ispunjava uslove za prijem u radni odnos;
2) odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja ili ministra;
3) ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu učenika;
4) direktor ne preduzima odgovarajuće mere u slučajevima povreda zabrana i težih
povreda radnih obaveza zaposlenih;
5) u ustanovi nije obezbeđeno čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;
6) nije obezbedio blagovremen i tačan unos i održavanje baze podataka ustanove u
okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete kao i kontrolu unetih podataka;
7) ne postupa po nalogu nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i
nepravilnosti;
8) je za vreme trajanja njegovog mandata škola 2 puta uzastopno ocenjena najnižom
ocenom za kvalitet rada;
9) nije obezbedio uslove za inspekcijski, stručno-pedagoški nadzor i spoljašnje
vrednovanje;
10) ...
Direktor je odgovoran za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom nanese ustanovi.
Rešenje ministra kojim se direktor razrešava, konačno je u upravnom postupku.
46. Prava, obaveze i odgovornosti direktora
Status direktora
Organ upravljanja zaključuje sa direktorom ugovor o radu na određeno vreme.
Ukoliko je direktor imenovan iz reda zaposlenih
a) u toj ustanovi – donosi se rešenje o premeštaju na radno mesto direktora koje
zamenjuje odgovarajuće odredbe ugovora o radu
b) kod drugog poslodavca – donosi se rešenje o imenovanju kojim ostvaruje
pravo na mirovanje radnog odnosa.
Direktor kome prestane dužnost
a) nakon 1. ili 2. mandata ima pravo da se vrati na poslove koje je obavljao pre
imenovanja za direktora ustanove
b) tokom 3. i svakog narednog mandata raspoređuje se na poslove koji
odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja (ako nema odgovarajućih
poslova, ostvaruje prava kao zaposleni za čijim radom je prestala potreba)
49
Nadležnost i odgovornost direktora ustanove
Direktor je odgovoran za zakonitost rada i uspešno obavljanje delatnosti ustanove.
Direktor za svoj rad odgovara ministru i organu upravljanja (direktor ustanove sa
sedištem u Vojvodini za svoj rad odgovara i nadležnom organu autonomne pokrajine).
Osim poslova utvrđenih zakonom i statutom ustanove, direktor:
1) planira i organizuje ostvarivanje programa OiV i svih aktivnosti ustanove;
2) je odgovoran za samovrednovanje i stvaranje uslova za sprovođenje spoljašnjeg
vrednovanja;
3) je odgovoran za unapređivanje kvaliteta O-V rada i ostvarivanje razvojnog plana
ustanove;
4) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih i obezbeđuje
uslove za njihovo ostvarivanje;
5) sarađuje sa
a) roditeljima i savetom roditelja;
b) učenicima i učeničkim parlamentom;
c) organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruženjima;
6) obavezan je da blagovremeno informiše zaposlene, učenike, roditelje, stručne organe i
organe upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove u celini;
7) planira i prati SU zaposlenih i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika,
vaspitača i stručnih saradnika;
8) preduzima mere u slučajevima povreda zabrana;
9) rukovodi sednicama veća (V-O, nastavničkog, pedagoškog), bez prava odlučivanja;
10) obrazuje stručna tela i timove, usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi;
11) ...
47. Stručni organi ustanove
Stručni organi su:

1) veća:
a) V-O veće (PU),
b) nastavničko veće (OŠ i SŠ),
c) odeljenjsko veće (OŠ i SŠ),
d) pedagoško veće (škola sa domom)
2) stručna veća
a) za razrednu nastavu (samo u OŠ)
b) za oblasti predmeta (OŠ i SŠ),
3) stručni aktivi
a) vaspitača i medicinskih sestara – vaspitača (PU),
b) za razvojno planiranje (PU, OŠ i SŠ) i
c) za razvoj školskog programa (OŠ i SŠ)
U ustanovi direktor obrazuje sledeće timove:

a) tim za inkluzivno obrazovanje;
b) tim za zaštitu od DNZZ;
c) tim za samovrednovanje;
50
d) tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj ustanove;
e) tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva (nije
obavezno za PU);
f) tim za profesionalni razvoj;
g) druge timove.
Pedagoški kolegijum razmatra pitanja i daje mišljenje u vezi sa određenim poslovima

direktora (npr. organizovanje ostvarivanja programa OiV i aktivnosti u ustanovi, ostvarivanje
razvojnog plana ustanove, saradnja sa lokalnom zajednicom).
Članovi stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma:

 V-O i pedagoško veće čine vaspitači i stručni saradnici. Nastavničko veće
čine nastavnici i stručni saradnici. Većima predsedava i rukovodi direktor,
bez prava odlučivanja.
 Odeljenjsko veće u školi čine odeljenjski starešina i nastavnici koji izvode
nastavu u određenom odeljenju. Odeljenjskim većem predsedava i rukovodi
odeljenjski starešina
 Stručno veće za razrednu nastavu čine svi nastavnici koji ostvaruju nastavu
u prvom ciklusu OiV. Nastavnik koji ostvaruje O-V rad u produženom boravku
učestvuje u radu stručnog veća za razrednu nastavu, bez prava odlučivanja.
 Stručno veće za oblasti predmeta čine nastavnici grupe srodnih predmeta.
 Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika,
vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog
parlamenta i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje
imenuje organ upravljanja.
 Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine predstavnici nastavnika i
stručnih saradnika. Članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa
imenuje nastavničko veće.
 Tim čine predstavnici zaposlenih, roditelja, učeničkog parlamenta, jedinice
lokalne samouprave, odnosno stručnjaka za pojedina pitanja.
 Pedagoški kolegijum čine koordinatori stručnih veća, aktiva i timova i
stručni saradnici. Pedagoškim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor.
Sednicama stručnih organa škole mogu da prisustvuju predstavnici učeničkog
parlamenta, bez prava odlučivanja.
Nadležnost stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma:

1) staraju se o obezbeđivanju i unapređivanju kvaliteta O-V rada ustanove;
2) staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda obrazovnih postignuća;
3) prate ostvarivanje školskog programa;
4) vrednuju rezultate rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;
5) prate i utvrđuju rezultate rada učenika;
6) preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa učenicima u procesu OiV i
7) rešavaju druga stručna pitanja O-V rada.
51
48. Savetodavni organi ustanove
Ustanova ima savet roditelja (osim škole za obrazovanje odraslih).

U savet roditelja škole bira se svake školske godine po jedan predstavnik roditelja za
svako odeljenje (odnosno vaspitnu grupu, ako škola ostvaruje PPP).
U ustanovi u kojoj obrazovanje stiču učenici pripadnici osetljivih grupa (nacionalne
manjine ili učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom), njihovi roditelji su srazmerno
zastupljeni u savetu roditelja.
Savet roditelja:
1) predlaže predstavnike roditelja u organ upravljanja i timove ustanove;
2) razmatra predlog školskog programa, razvojnog plana, godišnjeg plana rada;
3) razmatra izveštaje o ostvarivanju programa OiV, razvojnog plana i godišnjeg plana
škole, o spoljašnjem vrednovanju, samovrednovanju, završnom ispitu, rezultatima
nacionalnog i međunarodnog testiranja;
4) učestvuje u predlaganju sadržaja vannastavnih aktivnosti i programa ustanove;
5) daje saglasnost na programe ekskurzije, odnosno nastave u prirodi i razmatra izveštaj
o njihovom ostvarivanju;
6) učestvuje u postupku izbora udžbenika;
7) razmatra namenu korišćenja sredstava (od donacija, proširene delatnosti ustanove,
ostvarenih radom učeničke zadruge i prikupljenih od roditelja);
8) razmatra i prati uslove za rad ustanove, odrastanje i učenje, bezbednost i zaštitu
učenika;
9) učestvuje u postupku propisivanja mera zaštite i bezbednosti učenika;
10) ...
Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upućuje organu upravljanja, direktoru,
stručnim organima ustanove i učeničkom parlamentu.
49. Sekretar
Sekretar obavlja pravne poslove u ustanovi:
1. u vezi sa javnim nabavkama, upisom dece i statusnim promenama u ustanovi;
2. stara se o zakonitom radu ustanove;
3. izrađuje pravne akte i ugovore;
4. prati propise i o tome informiše zaposlene;
5. pruža stručnu podršku u vezi sa izborom organa upravljanja i koordinira rad
komisije za izbor direktora ustanove;
6. ...
Sekretar mora da ima odgovarajuće obrazovanje (II stepen studija), savladan program
obuke i licencu za sekretara.
52
Programi OiV
50. Vrste programa OiV u ustanovi
PU razvija i ostvaruje programe ViO dece, u skladu sa Osnovama programa

predškolskog ViO, predškolskim programom i posebnim zakonom. PU ostvaruje:
a) redovne programe V-O rada (u celodnevnom i poludnevnom trajanju)
b) posebne i specijalizovane programe
- program V-O rada u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama za decu
na bolničkom lečenju
- predškolski program u putujućem vrtiću (namenski opremljen autobus)
usled nedostatka prostornih kapaciteta ili nedovoljnog broja dece
potrebnog za formiranje vaspitne grupe
c) PPP (koji je deo redovnog programa PU u celodnevnom ili poludnevnom
trajanju) sa decom u godini pred polazak u školu.
d) ...
OŠ ostvaruje školski program (koji se donosi u skladu sa Nacionalnim okvirom
OiV), a može da ostvaruje i:
a) IOP za učenike sa smetnjama u razvoju i izuzetnim, odnosno posebnim
sposobnostima,
b) individualan program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za
učenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi nastava,
c) školski program za muzičko i baletsko obrazovanje,
d) školski program za obrazovanje odraslih,
e) vaspitni program za učenike u školi sa domom,
f) PPP
g) ...
SŠ ostvaruje školski program opšteg, stručnog i umetničkog OiV, a može da
ostvaruje programe koje ostvaruje OŠ, kao i:
a) program specijalističkog i majstorskog obrazovanja,
b) program obrazovanja za rad,
c) programe stručnog osposobljavanja,
d) ...
(Zakon o osnovama sistema OiV, Član 56, 58, 61)
(Zakon o predškolskom ViO, Članovi 15-26)
51. Donošenje nastavnog plana i programa,

predškolskog, školskog i vaspitnog programa
Nacionalni okvir OiV

Nacionalni okvir OiV je osnova za izradu planova i programa nastave i učenja.
53
Planovi i programi nastave i učenja osnovnog i srednjeg OiV
PLANOVI nastave i učenja u osnovnom i srednjem OiV, sadrže:
1) listu obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti po razredima;
2) ukupan godišnji fond časova po predmetima, programima i aktivnostima;
3) nedeljni fond časova po predmetima, programima i aktivnostima.
PROGRAMI nastave i učenja u osnovnom i srednjem OiV, sadrže:
1) ciljeve OiV i ciljeve učenja predmeta, programa i aktivnosti po razredima;
2) obrazovne standarde za osnovno i opšte srednje OiV;
3) ključne pojmove sadržaja svakog predmeta;
4) uputstvo za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa;
5) uputstvo za formativno i sumativno ocenjivanje učenika;
6) način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog OiV, OiV učenika sa
izuzetnim/posebnim sposobnostima, za OiV na jeziku nacionalne manjine i
obrazovanje odraslih;
Nadležnost i postupak za donošenje programa OiV

Ministar donosi sve vrste programa OiV, pri čemu pribavlja mišljenje Nacionalnog
prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Donošenje i objavljivanje programa OiV ustanova

Predškolski, školski i vaspitni program (za škole sa domom učenika) pripremaju
odgovarajući stručni organi ustanove. O predlogu programa sve ustanove pribavljaju
mišljenja saveta roditelja, a škola i od učeničkog parlamenta.
Program donosi organ upravljanja ustanove. Školski program donosi se po pravilu na
period od 4 godine, najkasnije 2 meseca pre početka školske godine u kojoj će početi njegova
primena.
Predškolski, školski i program vaspitnog rada objavljuje se, u skladu sa opštim aktom
ustanove. Ustanova je u obavezi da ove programe učini dostupnim svim zainteresovanim
korisnicima.
Ostvarivanje OiV
Organizacija O-V rada
O-V rad organizuje se u:
1. Odeljenju
- Odeljenje istog razreda može da ima do 30 učenika (do 33 uz
saglasnost Ministarstva).
- U jednom odeljenju mogu da budu do 2 učenika sa smetnjama u
razvoju i invaliditetom.
- Broj učenika umanjuje se za 2 po učeniku koji se obrazuje po IOP-1,
odnosno za 3 po učeniku koji se obrazuje po IOP-2.
54
- O-V rad u OŠ može da se organizuje i u kombinovanom odeljenju.
Kombinovano odeljenje sastavljeno od učenika dva razreda može da
ima do 15 učenika, a odeljenje od tri ili četiri razreda do 10 učenika.
2. Grupi
- Za predmete za koje je podela odeljenja na grupe predviđena planom i
programom nastave i učenja
- Izuzetno, u grupi može da se organizuje i ostvarivanje nastave izbornih
programa i slobodnih aktivnosti, ukoliko nije moguće organizovanje
O-V rada na nivou odeljenja.
- Grupa se po pravilu formira se na nivou razreda i ima od 15 do 30
učenika
- Izuzetno, grupa može da se formira na nivou ciklusa. Grupa sastavljena
od učenika dva razreda može da ima do 15 učenika, a grupa od tri ili
četiri razreda do 10 učenika.
3. Individualno
Odeljenje ili grupa u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i
invaliditetom može da ima do 10 učenika, a kada odeljenje čine učenici sa smetnjama koje se
manifestuju istovremeno u nekoliko oblasti do 6 učenika.
Razredna i predmetna nastava

Za učenike 1. ciklusa OŠ organizuje se razredna nastava. Predmetna nastava se može
organizovati iz stranog jezika i izbornih programa, kao i predmeta srpski jezik kao
nematernji. Takođe, škola je dužna da za učenike 4. razreda organizuje časove predmetne
nastave radi upoznavanja sa predmetnim nastavnicima koji će realizovati nastavu u 5.
razredu.
Za učenike 2. ciklusa OŠ organizuje se predmetna nastava10, a kada postoje uslovi i
zajednička nastava više srodnih predmeta sa interdisciplinarnim sadržajem.
(Zakon o osnovnom OiV, Članovi 34-35)
52. Školska godina
O-V rad ostvaruje se u toku školske godine, koja počinje 1. septembra, izvođenjem
himne Republike Srbije, a završava se 31. avgusta naredne godine. O-V rad organizuje se u
dva polugodišta. Učenici imaju školski raspust.
Školskim kalendarom utvrđuje se trajanje i organizacija O-V rada i školskog
raspusta. Školski kalendar propisuje ministar do 1. juna za narednu školsku godinu i može da
se menja po odluci ministra ili uz njegovu saglasnost na zahtev škole ili jedinice lokalne
samouprave.
V-O rad predškolske ustanove ostvaruje se u toku radne godine, koja se prilagođava
školskoj godini.
10
U školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, može da se organizuje razredna
nastava i u 2. ciklusu.
55
Vreme koje učenik provodi u školi izražava se u satima i obuhvata:
1) časove obaveznih predmeta;
2) časove izbornih programa;
3) vreme provedeno u slobodnim aktivnostima.
OŠ:
 Učenik u 1. ciklusu ima do 20 sati nedeljno.
 Učenik u 2. ciklusu ima do 25 sati nedeljno.
SŠ:
 U gimnaziji učenik može da ima do 30 sati nedeljno,
 U stručnoj i umetničkoj školi do 31 sat, osim u školi koja ostvaruje programe
baletskog obrazovanja, gde učenik može da ima do 37 sati.
Kada učenik stiče obrazovanje na jeziku nacionalne manjine (u OŠ ili SŠ), ima do 2
sata nastave nedeljno više.
U nedeljni broj sati ne uračunava se trajanje časova dopunske i dodatne nastave, a za
SŠ i časa odeljenskog starešine.
Časovi (teorijska nastava i vežbe) traju 45 minuta, osim časova praktične nastave u SŠ
koji traju 60 minuta. Nastava u SŠ može da bude organizovana u blokovima.

(Zakon o osonovnom OiV, Član 59)
53. Godišnji program rada
Godišnjim planom rada utvrđuju se vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja

programa OiV. Godišnji plan rada ustanova donosi do 15. septembra u skladu sa:
a) školskim kalendarom,
b) razvojnim planom i
c) predškolskim, školskim i vaspitnim programom.
Ukoliko u toku radne godine dođe do promene nekog dela godišnjeg plana rada,
ustanova donosi izmenu u odgovarajućem delu.
54. Predškolsko ViO
Trajanje predškolskog ViO

Predškolsko ViO ostvaruje se u trajanju utvrđenom programom predškolskog ViO.
Pripremni predškolski program kao deo predškolskog ViO traje 4 sata dnevno,
najmanje 9 meseci.
PPP ostvaruje vaspitač. Izuzetno, PPP može da ostvaruje nastavnik razredne nastave,
kada zbog malog broja dece nije moguće formirati vaspitnu grupu, već se deca priključuju
učenicima kombinovanog odeljenja.
56
Delatnost predškolskog ViO
Delatnost predškolskog ViO, tj. ViO dece predškolskog uzrasta (od 6 meseci do
polaska u OŠ), je delatnost od neposrednog društvenog interesa i ostvaruje se kao javna
služba. Obavlja se u PU, a izuzetno može da se obavlja i u školi.
Ostvarivanje ostalih delatnosti u predškolskoj ustanovi

PU obavlja i delatnost kojom se obezbeđuju ishrana, nega, preventivno-zdravstvena i
socijalna zaštita dece predškolskog uzrasta.
55. Trajanje osnovnog i srednjeg obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke
Trajanje osnovnog OiV

Osnovno OiV traje 8 godina i ostvaruje se u 2 obrazovna ciklusa (1-4. i 5-8. razred).
Osnovno muzičko OiV traje od 2-6, a baletsko 4 godine i ostvaruju se u 2 obrazovna
ciklusa. Muzičko, odnosno baletsko OiV za učenike sa izrazitim sposobnostima (muzičkim,
odnosno baletskim) traje 8 godina.
Osnovno obrazovanje odraslih traje od 3-5 godina i organizuje se po razredima (od 1.
do 8. razreda).
Trajanje osnovnog OiV može biti duže ili kraće od navedenog, u zavisnosti od
postignuća i napredovanja učenika
Učeniku koji je navršio 15 godina života prestaje obaveza pohađanja škole istekom te
školske godine. Škola je dužna da učeniku omogući školovanje do navršenih 17 godina
života, ako to zahteva učenik ili njegov roditelj. Učenik koji je navršio 15 godina života, a
nije stekao osnovno OiV, može i da nastavi sticanje obrazovanja po programu funkcionalnog
osnovnog obrazovanja odraslih.
Trajanje srednjeg OiV, stručnog usavršavanja i drugih oblika stručnog obrazovanja

Srednje OiV traje 3 ili 4 godine:
- stručna škola – 3 ili 4 godine
- gimnazija i umetnička škola – 4 godine
U stručnoj školi mogu da se stiču:
- specijalističko i majstorsko obrazovanje – 1 do 2 godine
- obrazovanje za rad – 2 godine,
- stručno osposobljavanje i obuka – 1 godinu.
57
56. Ogled
Ogledom može da se, pre uvođenja, proverava uvođenje novih sadržaja programa
OiV, organizacionih novina ili načina finansiranja, odnosno unapređivanje kvaliteta i
osavremenjavanje O-V rada.
Podnošenje inicijative i odobravanje ogleda
- Ustanova, nadležni savet ili zavod može da podnese inicijativu za uvođenje
ogleda sa predlogom programa koji sadrži cilj, očekivane ishode, trajanje,
način i uslove njegovog ostvarivanja, praćenja i vrednovanja.
- Nadležni savet, zavod ili odgovarajuća institucija kompetentna za predmet
ogleda, koji nisu podnosioci inicijative, daju stručnu procenu i preporuku
ministru.
- Na osnovu nje ministar odlučuje o odobravanju ogleda i propisuje program
ogleda. Ministar može da raspiše konkurs za ustanove u kojima će se
sprovoditi ogled.
Praćenje i vrednovanje ogleda ostvaruje se u skladu sa metodologijom koju utvrđuju
zavodi i Ministarstvo.
- Prosvetni savetnik prati sprovođenje ogleda.
- Zavod za unapređivanje OiV sprovodi vrednovanje ogleda, odnosno prati
kvalitet sadržaja programa ogleda i metoda rada i procenjuje ostvarenost
ciljeva i ishoda ogleda. Zavod dostavlja izveštaj o rezultatima praćenja i
vrednovanja ministru i inicijatoru ogleda. Izveštaj sadrži preporuku o daljem
statusu ogleda i predloge za unapređivanje. Izveštaj se objavljuje na zvaničnoj
internet stranici Ministarstva i Zavoda za vrednovanje kvaliteta OiV.
57. Udžbenici
Udžbenik je osnovno didaktički oblikovano nastavno sredstvo (u bilo kom obliku ili
mediju) koje se koristi u O-V radu u školi za sticanje znanja, veština, formiranje stavova,
podsticanje kritičkog razmišljanja, unapređivanje funkcionalnog znanja i razvoj
intelektualnih i emocionalnih karakteristika učenika. Sadržaji udžbenika utvrđeni su planom i
programom nastave i učenja i on mora biti odobren u skladu sa Zakonom o udžbenicima.
Pored udžbenika, u ostvarivanju O-V rada koriste se i druga nastavna sredstva (npr.
priručnik, radna sveska, zbirka zadataka, atlas, praktikum, audio ili video zapis i sl.).
Prilagođeni udžbenik je prethodno odobreni udžbenik koji je prilagođen obrazovnim
potrebama učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Jezik i pismo. Udžbenici i nastavna sredstva izdaju se na srpskom jeziku i ćiriličkom
pismu. Izuzetno, priručnik za stručne predmete i elektronski dodatak uz udžbenik mogu da se
izdaju na latiničkom pismu, ukoliko je to u funkciji boljeg predstavljanja i razumevanja
sadržaja. Udžbenik stranog jezika izdaje se na odgovarajućem stranom jeziku i pismu.
Udžbenik se izdaje na jeziku i pismu nacionalne manjine kada se O-V rad izvodi na tom
jeziku. Za izvođenje O-V rada sa decom oštećenog vida, udžbenik ili nastavno sredstvo
izdaje se na Brajevom pismu, u elektronskoj formi ili formatima koji su prilagođeni (sadržaj
štampan uvećano, fotografska uvećanja, reljefni crteži, sheme, karte, zvučni zapis).
58
Udžbenik mora da bude usklađen sa Standardima kvaliteta udžbenika radi postizanja
kvalitetnog i uravnoteženog OiV, zasnovanog na tekovinama i dostignućima savremene
nauke, prilagođenog obrazovnim potrebama svakog deteta. Standarde i uputstvo o njihovoj
primeni donosi ministar na predlog Zavoda za unapređivanje OiV i po pribavljenom
mišljenju Nacionalnog prosvetnog saveta. Standardi predstavljaju uslove koji se odnose na
a) sadržinu,
b) pedagoško-psihološke zahteve,
c) didaktičku i metodičku obradu,
d) jezičke zahteve,
e) izradu,
f) grafičku, likovnu i tehničku opremljenost udžbenika.
Udžbenik koji je odobren u skladu sa Zakonom o udžbenicima uvršćuje se u Katalog
udžbenika. Zabranjeno je školi da koristi udžbenik koji nije uvršten u Katalog.
Izbor udžbenika. Stručna veća daju predlog udžbenika iz Kataloga udžbenika za svaki
predmet u svakom razredu. Nastavničko veće na osnovu ovih predloga donosi odluku o
izboru udžbenika. Direktor obaveštava Savet roditelja.
Kvalitet udžbenika i rezultate korišćenja u O-V radu kontinuirano prati Zavod za
unapređivanje OiV.
(Zakon o udžbenicima, Član 2, 6, 12, 18-19, 34, 37)
Nadzor nad radom ustanova

Nadzor nad radom ustanova vrši Ministarstvo kroz inspekcijski i stručno-pedagoški
nadzor.
58. Upravni nadzor
Prosvetna inspekcija u okviru Ministarstva, odnosno prosvetni inspektor, vrši

inspekcijski nadzor u pogledu:
1. sprovođenja zakona, propisa i opštih akata;
2. ostvarivanja prava i obaveza učenika, roditelja i zaposlenog;
3. zaštite od DNZZ, ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo i stranačkog
organizovanja i delovanja;
4. postupka upisa i poništavanja upisa u školu;
5. ispunjenosti propisanih uslova za sprovođenje ispita;
6. izdavanja javnih isprava;
7. vođenja propisane evidencije koju vodi ustanova;
(Zakon o prosvetnoj inspekciji, Član 5, 7)
59
59. Stručno-pedagoški nadzor
Poslove stručno-pedagoškog nadzora vrši Ministarstvo u okviru školske uprave,

odnosno prosvetni savetnik tako što:
1) ostvaruje neposredan uvid u celokupan rad ustanove i zaposlenih
2) prati poštovanje opštih principa i ostvarivanje ciljeva OiV
3) vrednuje
- kvalitet rada ustanove na osnovu utvrđenih standarda
- ostvarivanje razvojnog plana i programa OiV
4) pruža pomoć i podršku
- samovrednovanju ustanove
- poboljšanju kvaliteta rada ustanove i zaposlenih
5) predlaže ustanovi, ministru i nadležnim organima aktivnosti za otklanjanje
nedostataka i unapređivanje rada
6) inicira pokretanje inspekcijskog nadzora ukoliko utvrdi nepravilnosti u radu
7) procenjuje
- ispunjenost uslova za sticanje zvanja
- kvalitet rada savetnika - spoljnog saradnika
Finansiranje delatnosti ustanova

Izvori sredstava
Sredstva za finansiranje delatnosti ustanova obezbeđuju se u budžetu Republike
Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Ustanove mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu proširene delatnosti, kao i
druge prihode u skladu sa zakonom.
60. Sredstva iz budžeta Republike
U budžetu RS obezbeđuju se sredstva za OiV učenika u javnoj ustanovi, odnosno za:

1) ostvarivanje PPP u godini pred polazak u školu;
2) ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom
a. sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
b. na bolničkom lečenju
3) plate, naknade, dodatke, doprinose za obavezno socijalno osiguranje i otpremnine
za zaposlene u OŠ i SŠ;
4) razvojne programe i projekte ustanova, obeležavanje jubileja ustanova, kao i
učešće RS u oblasti investicija, stručnog usavršavanja zaposlenih i takmičenja
učenika na republičkom i međunarodnom nivou;
5) rad škola od posebnog interesa za RS;
6) podršku posebno talentovanim učenicima u vidu bespovratne novčane pomoći;
7) ...
60
61. Sredstva iz budžeta jedinice lokalne samouprave
U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za:

1) ostvarivanje delatnosti predškolskog ViO (poludnevni i celodnevni boravak, ishrana,
nega i preventivna zaštita dece predškolskog uzrasta) u visini do 80% od ekonomske
cene po detetu, uključujući u celosti sredstva za plate, naknade, dodatke, doprinose za
obavezno socijalno osiguranje, otpremnine i pomoć zaposlenima u PU;
2) ostvarivanje dodatne podrške učeniku u skladu sa mišljenjem IRK, osim onih za
koje se sredstva obezbeđuju u budžetu RS;
3) stručno usavršavanje zaposlenih;
4) jubilarne nagrade i pomoć zaposlenima u OŠ i SŠ;
5) prevoz zaposlenih i učenika (pod uslovima propisanim zakonom)
6) zaštitu i bezbednost učenika u skladu sa propisanim merama;
7) ...
62. Obezbeđivanje višeg standarda obrazovanja
Ustanova može da obezbedi sredstva za viši kvalitet u oblasti predškolskog, osnovnog

i srednjeg OiV:
a) učešćem jedinice lokalne samouprave;
b) od proširene delatnosti;
c) sredstvima donatora ili sponzora;
d) dobrovoljnim učešćem roditelja, u skladu sa zakonom.
Navedena sredstva koriste se za:
a) poboljšanje uslova OiV u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava;
b) ostvarivanje programa koji nisu osnovna delatnost ustanove;
c) ishranu i pomoć učenicima.
61

PROPISI - Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PROPISI - Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PROPISI U OBLASTI OIV

PRAVA DECE, UČENIKA I ODRASLIH.......................................................................................................................3

Ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni su da obezbede ostvarivanje prava

1. Pravo na dostupnost obrazovanja i kvalitetno obrazovanje

U skladu sa preporukama iz Opšte deklaracije o ljudskim pravima, a u cilju

Ustavom Republike Srbije propisano je sledeće:

Opšti principi OiV

2. Pravo na pokretljivost u okviru sistema obrazovanja

Opšti principi OiV

U okviru sistema predškolskog i osnovnoškolskog OiV, dete na osnovu prevodnice

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (dete sa intektualnim, senzornim,

Učeniku kome je potrebna dodatna podrška u OiV usled socijalne uskraćenosti,

Individualni obrazovni plan (IOP)

4. Pravo na upis u dečji vrtić i školu

Upis dece u predškolsku ustanovu

5. Pravo na besplatno obrazovanje

Zakonom o osnovama sistema OiV obezbeđuje se pravo na besplatno ViO u javnoj

6. Pravo na brže napredovanje

Učenik sa izuzetnim, odnosno posebnim sposobnostima ima pravo na IOP koji

Ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni su da obezbede ostvarivanje prava

8. Pravo na učešće u radu određenih organa škole

Ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni su da obezbede ostvarivanje prava

Dva predstavnika učeničkog parlamenta učestvuju u radu školskog odbora (organ

9. Pravo na pohađanje nastave i ocenjivanje

Odgovornost za upis i redovno pohađanje nastave

Praćenje i ocenjivanje učenika

Praćenje razvoja, napredovanja i postignuća učenika u toku školske godine obavlja se

Učenik se ocenjuje iz:

Način i postupak ocenjivanja.

Ocena je opisna i brojčana.

Zaključna ocena utvrđuje se na kraju 1. i 2. polugodišta na osnovu svih ocena u

10. Pravo na polaganje ispita

11. Pravo na sticanje javnih isprava, podnošenje prigovora, žalbe

Prijava Ministarstvu radi zaštite prava deteta i učenika

Prigovor na ocenjivanje, ocenu i ispit

Prigovor na ispite kojima se završava nivo obrazovanja

Pravna zaštita učenika

12. Obaveze i odgovornost

Nastavnici, vaspitači i stručni saradnici

Zadatak nastavnika i vaspitača jeste da svojim kompetencijama osigura: ostvarivanje

14. Stepen i vrsta obrazovanja i uslovi i način prijema u radni odnos

Uslovi za prijem u radni odnos u O-V ustanovi.

Prijem u radni odnos

15. Uslovi za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika

17. Licenca i registar izdatih licenci

18. Izdavanje, suspenzija i oduzimanje licence

Oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku

Zaposleni je dužan da se u toku rada stručno usavršava za rad, a poslodavac je dužan

20. Rad na neodređeno i određeno vreme sa

Radni odnos na neodređeno vreme

Radni odnos na određeno vreme

Puno i nepuno radno vreme

22. Upućivanje na rad u inostranstvo

23. Pedagoška norma

Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru

24. Godišnji odmor

Opšta deklaracija o ljudskim pravima i Ustav RS propisuju pravo na odmor i

Zaposleni u O-V ustanovi ima pravo na odmore i odsustva u skladu sa Zakonom o

Sticanje prava na godišnji odmor

Srazmerni deo godišnjeg odmora

Korišćenje godišnjeg odmora u delovima

Raspored korišćenja godišnjeg odmora

26. Pravo na platu i druga primanja