PREDAVANJA ZA 01.04.2020.

GODINE

OBLAST: - PARNIČNE RADNJE STRANAKA

-ROKOVI (pojam,vrste,računanje)
-ROČIŠTA
-VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE (restitution in integrum)
 - POJAM PARNIČNIH RADNJI-

Parnična radnja je svako ponašanje subjekta procesa koje u parnici

proizovodi zakonom predviđena procesnopravna dejstva.

- VRSTE PARNIČNIH RADNJI –

Osnovna podela parničnih radnji vrši se prema subjekta koji ih

preduzimaju. Razlikujemo 2 vrste:

1)parnične radnje stranaka

2) parnične radnje sudova.

1.PARNIČNE RADNJE STRANAKA

Rekli smo da parnična radnja pretpostavlja ponašanje stranaka u

parnici. Pod ponašanjem se podrazumeva svako aktivno ponašanje, izraženo
bilo usmeno ( izlaganje na ročištu), bilo pismeno ( podnesci). Ovde spadaju i
tzv. negativne radnje stranaka, odnosno njihove izjave da neće preduzimati
neku parničnu radnju ( stranka se odrekne od prava na žalbu).

Parnična radnja se može preduzeti i nečinjenjem. Reč je o situacijama

kada zakonodavac za nečinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije
da je određena parnična radnja preduzeta. Tako, ako na pripremno ročište ne
dođe tužilac, smatraće se da je tužba povučena. Ako se tuženi u roku od 8 dana
od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome, smatraće se da je
pristao na povlačenje.

U izuzetnim slučajevima parnična radnja se može preduzeti i

konkludentno.

PRIMER: Smatra se da je tuženi pristao na preinačenje tužbe, ako se upusti

u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi, a pre toga se nije protivio
preinačenju.
 VRSTE PARNIČNIH RADNJI STRANAKA

Parnične radnje se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima.

Tako, parnične radnje mogu da budu:

- jednostrane i dvostrane, prema tome da li njihovo vršenje zahteva

aktivnost obe stranke.

- neposredne i posredne koja se vrši prema njihovim dejstvima u parnici.

- opoziva i neopoziva , u zavisnosti od toga da li stranka svojom naknadnom

parničnom radnjom može isključiti nastupanje procesnopravnog efekta na
koji je usmerena određena parnična radnja. Prema funkciji koju imaju u
postupku parnične radnje mogu biti: predlozi, tvrdnje i ponude dokaza.

-napadne i odbrambene, iz ugla gledanja procesnog položaja stranaka.

PODNESCI

- POJAM I VRSTE-

Podnesak je pismena parnična radnja stranaka koja se preduzima

isključivo van ročišta. Podnesak mora da bude predat sudu najkasnije u roku
od 15 dana pre dana održavanja ročišta. Zakon predviđa da sledeće parnične
radnje moraju biti preduzete u formi podneska:

a) punomoćje,

b) tužba i protivtužba,

V) odgovor na tužbu,

g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ).

Prema sadržini i cilju parnične radnje preduzete podneskom, oni se dele

na: određujuće, pripremne i obične.
 Određujući ( dispozitivni ) podnesci su oni koji sadrže određeni
procesni ili stvarni predlog.

NAPRIMER:

Tužba, pravni lekovi, odgovor na tužbu i odgovor na pravni lek. Dalje,

odricanje od tužbenog zahteva, priznanje tužbenog zahteva, povlačenje tužbe i
sl.

Pripremnim podneskom stranka nagoveštava činjenice koje namerava

da iznese na ročištu za glavnu raspravu, kao i dokaze čije izvođenje namerava
da predloži.

NAPRIMER: Obaveštenje sudu o novom dokazu čije izvođenje stranka

namerava da predloži.

- SADRŽINA PODNESKA I PODNOŠENJE PODNESKA-

S obzirom da je postupak strogo formalan, svaki podnesak mora da

bude sačinjen u zakonom predviđenoj formi, ali i sa zakonom predviđenom
sadržinom. Ovako sačinjen podnesak je uredan, u protivnom je neuredan.

Obavezni sastojci podneska su:

1) naziv suda, 2) označenje stranaka i 3) označenje predmeta spora. Ovi

sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). Nakon što je postupak
otpočeo,, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem
podnesku.

Određujući podnesci sadrže i : 1) predlog stranke, činjenice na kojima

stranka zasniva svoj predlog, kao i dokaze, itd.

Obavezni sadržaj podneska je i svojeručni potpis podnosioca , osim ako

se podnesak podnosi u elektronskoj formi ili telegramom.

Podnesak se podnosi u dovoljnom broju za sud i stranke, dakle

najmanje u dva primerka.
 Uz podnesak se obavezno prilažu i dokazi ( najčešće isprave ) koji služe
da se potkrpe činjenični navodi iz podnesaka.

U podnesku ne sme da se vređa sud ili drugi učesnik u postupku. Za

podnosioca podneska predviđene su novčane kazne, ako je podnesak
uvredljiv.

- NEUREDAN PODNESAK- je onaj podnesak koji je nerazumljiv ili ako ne

sadrži sve ono što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati.

Ako je, pak, sama stranka podnela podnesak, sud će odrediti rok od 8
dana u kome je stranka dužna da podnese uredan podnesak.

Ako stranka ispravi podnesak o roku, smatra se da je uredan podnesak

predat sudu onog dana kada je bio prvi put podnesen. Obrnuto, nepostupanje
po nalogu suda ima za posledicu da se smatra da je podnesak povučen.

JEZIK U PARNIČNOM POSTUPKU

Parnični postupak se vodi na srpskom jeziku. U postupku se koristi

ćirilično pismo. Na srpskom se izrađuje presuda, izjavljuje žalba, kao i
vanredni pravni lekovi.

Postupak može da se vodi i na jeziku nacionalne manjine, pod sledećim

uslovima:

1) na jeziku nacionalne manjine se može voditi samo prvostepeni

postupak

2) potrebno je da je i jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi u

sudu pred kojim teče parnica.

3) stranka mora da bude pripadnik nacionalne manjine i dužna je da

podnese zahtev da se postupak vodi na njenom maternjem jeziku.

Na jeziku nacionalne manjine se vodi i zapisnik i izrađuje prvostepena

odluka.
 Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da se u postupku koristi
svojim jezikom, kada on nije u službenoj upotrebi u sudu. Sud je dužan da
ovakvim strankama i učesnicima obezbedi prevođenje onoga što se usmeno
iznosi na ročištu, kao i usmeno prevođenje isprava koje se na ročištu koriste
radi dokazivanja.

Kada se postupak vodi na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu, a taj

jezik stranke i učesnici u postupku ne razumeju, tada i strane i učesnici u
postupku imaju pravo na besplatnog prevodioca. Sud je dužan da ih o ovom
pravu pouči, te da pouku i izjave stranaka unese u zapisnik.

MESTO I VREME PARNIČNIH RADNJI

- MESTO-

Parnične radnje se vrše, po pravilu, u zgradi suda. Izuzeci su mogući, ali samo
tada kada to zakon predviđa. Takav je slučaj sa dostavljanjem, vršenjem
uviđaja i sl.

Čak i sud može da odredi da se ročište održi van sudske zgrade, ako je to
nužno, ili ako sud proceni da će se na takav način uštedeti u vremenu ili u
troškovima postupka. Protiv rešenja o održavanju ročišta van sudske zgrade
nije dopuštena žalba.

- VREME-

Parnične radnje (sudske) se preduzimaju radnim danom i u radno vreme.

Izuzeci važe samo za hitne predmete, kao što su radni i zemljišno-knjižni
predmeti, državinske parnice, alimentacione parnice i sporovi o čuvanju i
vaspitavanju dece, postupanje po predlogu za obezbeđenje dokaza.

Stranke preduzimaju parnične radnje u rokovima i na ročištima.

ROKOVI

Rok je vremenski period u kome stranka može ili je, pak, dužna da
preduzme određenu parničnu radnju. Takođe, pod rokom se smatra i
vremenski period čijim istekom nastupa dejstvo preduzete parnične radnje.
Primer:

U slučaju bezuspešnog dostavljanja, dostavljač će da ostavi obaveštenje

da pismeno može da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokušanog
dostavljanja. Po proteku ovog roka, smatra se da je dostavljanje izvršeno.
Istekom roka od 30 dana od dana pribijanja pismena dostavljanje se smatra
uredno izvršenim.

Pravila o rokovima, njihovom trajanju, računjanju i održanju su

imperativne prirode. Procesni rokovi se razlikuju u računanju od rokova u
materijalnom pravu.

- VRSTE ROKOVA-

Rokovi se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima.

Najznačajnija je podela na:

- zakonske,

- sudske,

- instrukcione rokove.

Zakonski rokovi su određeni u ZPP.

Naprimer: Rok za odgovor na tužbu, rokovi za podnošenje predloga za

povraćaj u pređašnje stanje, rok za žalbu, rok za podnošenje odgovora na
žalbu, rok za izjavljivanje revizije.

Sudske rokove određuje sud. Kada određuje dužinu trajanja roka, sud
je dužan da vodi računa o okolnostima konkretnog slučaja i vremenskim
okvirom parnice.

Naprimer: Rok za uklanjanje nedostataka koji se tiču stranačke sposobnosti i

pravilnog zastupanja.
 Istrukcioni rokovi su mešavina zakonskih i sudskih, jer
zakonodavac ovde određuje samo minimalno i maksimalno trajanje roka, dok
sam rok, u datim okvirima, određuje sud.

Naprimer: Rok za pismenu izradu presude je 8 dana. Sud ga može produžiti u

složenim stvarima, ali ne duže od 15 dana.

U pogledu dejstva, rokovi mogu da budu peremtorni i dilatorni.

Istekom peremtornih rokova subjekt u pranici gubi pravo da preduzme neku
parničnu radnju. Gubitkom ovog prava nastupa prekluzija.

Naprimer: 1) rok za žalbu i 2) rok za podnošenje predloga za dopunu presude

Obrnuto, istekom dilatornih (odložnih) rokova subjekt stiče mogućnost

da preduzme neku procesnu radnju. Dok rok traje, subjekti u parnici nemaju
pravo da preduzimaju parnične radnje.

Naprimer: Prekid postupka.

S obzirom na momenat od kojeg se tok roka računa, rokovi mogu biti

subjektivni i objektivni.

Subjektivni rokovi se računaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala

za neku činjenicu.

Objektvni su nezavisni od subjektivnog stava stranke.

Naprimer:

Rok za povraćaj u pređašnje stanje.

1) subjektivan rok iznosi 8 dana i računa se od dana kada je stranka

saznala za razlog propuštanja;

2) objektivni rok iznosi 60 dana i računa se od dana kada je došlo do

propuštanja;

Rokovi mogu biti i produživi i neproduživi. Pravilo je da se trajanje

rokova ne može produžiti. Svi zakonski rokovi su neproduživi.
 Rokovi mogu da budu i restitutivni i nerestitutivni. Propustom
restitutivnog roka moguće je da se zahteva povraćaj u pređašnje stanje, dok
istekom nerestitutivnog roka nastupa prekluzija.

- RAČUNANJE ROKOVA-

Rokovi u parničnom postupku počinju da teku od momenta kada je

podnesak dostavljen stranci. Ako nije dostavljen, tada od momenta kada je
ona saznala za parničnu radnju (na primer, objavljivanje presude). Dan u
kome je preduzeta parnična radnja ne računa se u rok.

Rokovi se računaju na dane, mesece i godine.

Rok određen u danima počinje da teče na dan koji neposredno dolazi iza
dana od kojeg rok počinje da teče (dostavljanje). Rok ističe okončanjem
poslednjeg dana roka.

Naprimer: rok za žalbu protiv presude je 15 dana. Ako je stranci dostavljen

prepis presude 01.05, prvi dan roka je 02.05. Rok ističe u 16.05. u 24,00 časa.

Kada se rok računa u nedeljama, mesecima ili godinama za poslednji

dan roka se uzima onaj dan koji se po imenu ili broju podudara sa danom u
kome se desio događaj od kojeg počinje da teče rok.

Naprimer: Tok roka od mesec dana koji počinje da teče 1.1. ističe 1.2. Rok od
godinu dana koji počinje da teče 23.03.2006. ističe 23.03.2007. Rok od nedelju
dana koji počinje da teče u ponedeljak, ističe u sledeći ponedeljak.

Nedelje i praznici nemaju uticaja na početak toka roka. Ali, ako poslednji
dan roka padne u nedelju, na državni praznik ili na neki drugi dan kada sud ne
radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana.

Naprimer:

Prepis presude je dostavljen stranci 31.marta. Prvi dan roka za žalbu je

1.april. Poslednji dan roka je 15. April. Ako je to nedelja, poslednji dan roka će
biti ponedeljak 16.april.
 - ZASTOJ I PREKID ROKA-

Do zastoja roka dolazi zbog nekog izvanrednog događaja koji ometa

vršenje parničnih radnji. Nastupom tog događaja rok ne teče, a nastavlja da
teče prestankom događaja. Suprotno tome, kada se rok prekine, on počinje da
teče iznova.

ROČIŠTA

- POJAM I VRSTE-

Ročište je određeni vremenski period koji služi za preduzimanje

parničnih radnji suda i stranaka. Ročište određuje sud.

Ročišta mogu da budu obavezna i fakultativna ročišta.

Obavezna su ona ročišta za koja je zakonom propisano da ih sud mora

zakazati.

Fakultativno ročište sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe

postupka.

ZPP predviđa obavezu da se održe dva ročišta: prvo, ročište radi

odbacivanja tužbe. Ono se obavezno održava kada je sud, nakon prethodnog
ispitivanja tužbe, utvrdio da bi tužbu trebalo odbaciti.

Drugo obavezno ročište jeste ročište za raspravljanje o predlogu za

ponavljanje postupka. Pripremno ročište, kao centralni deo parnice, je, u
prinicipu obavezno. Međutim, njegovo održavanje može da izostane ako među
strankama nema spornih činjenica ili ako je spor jednostavan ili hitan.
 - ZAKAZIVANJE ROČIŠTA-

Ročište zakazuje sud. Protiv rešenja o određivanju ročišta žalba nije

dozvoljena.

O održavanju ročišta sud je dužan da obavesti stranke i eventualno

ostale učesnike u postupku, ako je njihovo učešće potrebno.

Poziv za ročište sadrži:

1) podatke o mestu, prostoriji i vremenu održavanja ročišta

2) upozorenje o zakonskim posledicama izostanka sa ročišta. Ako se uz

ročište ne dostavlja podnesak, u pozivu na ročište sud će navesti: 1) stranke,
2) predmet spora, 3) radnje koje će se preduzeti na ročištu.

Poziv za pripremno ročište i ročište za glavnu raspravu se dostavlja

najkasnije 8 dana pre održavanja ročišta.

- ODLAGANJE ROČIŠTA-

Odlaganje ročišta predstavlja usko grlo parničnog postupka. Ono se

može odložiti kada je to potrebno radi izvođenja dokaza ili zbog sprečenosti
sudije. Druga mogućnost za odlaganje ročišta, tačnije za njegovo otkazivanje,
ne postoji.

Sud je dužan da odloži raspravu kada god dođe do objektivnog

preinačenja tužbe, jer sud tada mora tuženom da ostavi dovoljno vremena da
pripremi odbranu po preinačenoj tužbi.

Najzad, ročište se obavezno odlaže i kada su stranke ili jedna od njih

uredno opravdale svoj izostanak.

Troškove do kojih je došlo usled odlaganja ročišta, nezavisno od ishoda

spora, snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili
slučajem koji ju je pogodio.
 PROPUŠTANJE PARNIČNIH RADNJI

Parnična radnja je propuštena kada nije preduzeta u roku. Podnesak

nije predat u roku, kada ne stigne u sud do isteka roka. Usmena parnična
radnja je propuštena kada je stranka izostala sa ročišta. U ređim slučajevima
propuštanje postoji i kada je stranka udaljena sa ročišta, kada ćuti ili se sa
ročišta neopravdano udalji.

- POSLEDICE PROPUŠTANJA

Pravilo je da propuštanje parnične radnje povlači za sobom

prekluziju ( gubitak prava ). Bila kriva ili ne, kada stranka ne ispoštuje rok
za preduzimanje pismene radnje ili izostane sa ročišta, ona gubi pravo da tu
radnju naknadno preduzme. Ovo važi bez izuzetka za zakonske rokove koji su
neproduživi.

Primer: Rok za izjavljivanje pravnih lekova.

Najzad, ponekad propuštanje stranke da preduzme parničnu radnju

povlači za sobom nastupanje fikcije.

Naprimer:

1) tuženi je dužan da se u roku od 8 dana od dana obaveštenja o

povlačenju tužbe o tome izjasni. Ako se ne izjasni, smatra se da je dao
pristanak.

2) izostanak tužioca sa pripremnog ročišta stvara fikciju da je povukao

tužbu, osim ako tuženi ne zahteva da se ročište održi. Kada sa ročišta za
glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi, tužba se smatra
povučenom.
 - VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE (restitution in integrum)-

Predlog za vraćanje u pređašnje stanje je pravno sredstvo kojim

stranka traži da se otklone posledice prekluzije (gubitka prava), te da se
parnica vrati u stanje u kome je bila pre nego što je prekluzija nastupila. Dakle,
zahtevom za vraćanje u pređašnje stanje se traži ukidanje posledica koje
je prekluzija proizvela.

Naprimer:

Tuženi nije odgovorio na tužbu u roku od 30 dana. Nastupila je

prekluzija. Usled toga, sud je doneo presudu zbog propuštanja. Zahtevom za
vraćanje u pređašnje stanje, tuženi traži da se parnica vrati u fazu odgovora na
tužbu, te da se ukinu posledice prekluzije (presuda na osnovu propuštanja).

Vraćanje u pređašnje stanje ne može da se zahteva zbog propusta

stranke da na pripremnom ročištu za glavnu raspravu iznese sve činjenice na
kojima zahteva svoj zahtev, dokazne predloge i sl. Jer, ovde se ne radi o
propuštanju ročišta ili roka za preduzimanje neke ranične radnje, pri čemu bi
propuštanje roka ili ročišta imalo za posledicu gubitak prava da se propuštena
radnja naknadno preduzme.

- USLOVI ZA VRAĆANJE-

Da bi stranka mogla da izdejstvuje vraćanje u pređašnje stanje,

neophodno je da se ispuni samo jedan zakonom predviđen uslov. Naime,
restitucija može da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani
razlozi za propuštanje”.

Pod opravdanim razlozima imaju se smatrati samo oni događaji koje

stranka nije mogla da predvidi (saobraćajni udes) ili čije nastupanje nije
mogla da otkloni (pad ledene kiše ili viša sila).
Naprimer:

1) punomoćnik tuženog je blagovremeno krenuo svojim automobilom iz

mesta gde se nalazi njegova kancelarija u drugo mesto, gde se nalazi sedište
suda. Na putu mu se pokvari automobil. On preduzme sve moguće mere da
stigne na ročište, ali uprkos tome zakasni i propusti raspravu.

2) tuženi je usled bolesti bio vezan za postelju i nesposoban za bilo

kakvo putovanje, a živi van mesta suda.

3) gustina u saobraćaju nije opravdan razlog za vraćanje u pređašnje

stanje.

- KADA JE ISKLJUČENO VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE-

Predlog za vraćanje u pređašnje stanje je nedopušten kada stranka ima

ili je imala mogućnost da propuštenu parničnu radnju naknadno preduzme ili,
pak, kada je mogla da zahteva produženje roka za preduzimanje parnične
radnje, a to nije učinila.

- POSTUPAK VRAĆANJA U PREĐAŠNJE STANJE-

Predlog za vraćanje u pređašnje stanje podonosi stranka koja je

pogođena prekluzijom-gubitkom prava. Predlog za restituciju se podnosi u
obliku podneska.

Predlog za vraćanje u pređašnje stanje mora biti podnesen u zakonom

propisanom roku. Subjektivni rok iznosi 8 dana i računa se od dana kada je
prestao razlog koji je prouzrokovao popuštanje. Ako je stranka tek kasnije
saznala za propuštanje, subjektivni rok se računa od dana kada je za to
saznala.

Objektivni rok iznosi 60 dana i računa se od dana propuštanja. Kao dan

propuštanja se uzima dan kada je održano ročište na koje stranka nije došla,
odnosno dan kada je istekao rok koji stranka nije ispoštovala.

Uz predlog za restituciju, stranka je dužna da istovremeno preduzme i

propuštenu procesnu radnju.
 -ODLUKE SUDA PO PREDLOGU ZA RESTITUCIJU-

Predlog za restituciju se podnosi onom sudu pred kojim je trebalo

preduzeti propuštenu parničnu radnju. Ovaj predlog nema nikakvog uticaja na
tok parnice, ali sud može doneti odluku da se zastane sa postupkom, sve dok
rešenje o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje ne bude pravosnažno.

Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen, nedozvoljen i neuredan.

Neuredan je onaj predlog uz koji nisu priloženi odgovarajući dokazi.
Nedozvoljen je onaj predlog za čije podnošenje stranaka nema pravni interes.

Da bi sud doneo rešenje kojim se parnica vraća u pređašnje stanje,

dovoljno je da predlagač uveri sud da su razlozi na koje se u predlogu poziva
verovatni.

O predlogu sud odlučuje rešenjem. Protiv rešenja kojim se odbija ili

odbacuje predlog za povraćaj u pređašnje stanje predlagač može uložiti žalbu.
Međutim, ako je predlog za vraćanje u pređašnje stanje usvojen, protivnik
predlagača može izjaviti žalbu samo iz dva razloga:

1) kada je sud usvojio neblagovremen predlog

2) kada je sud usvojio nedozvoljen predlog

- PRAVNE POSLEDICE RESTITUCIJE-

Ako sud nađe da je predlog za restituciju osnovan, doneće o tome

rešenje. Ovim rešenjem se parnica vraća u ono stanje u kome se nalazila pre
propuštanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije.

Troškove postupka koji su nastali povodom predloga za povraćaj u

pređašnje stanje uvek snosi predlagač.