Srpski 5 1 Dnevne Pripreme

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА
Редни број часа 1.

Школа и разред
Наставник
Датум одржавања
Наставна област, Jезик, књижевност, језичка култура; уводни час
врста (тип) часа
Наставна јединица Уводни час
Облици рада Фронтални, индивидуални

Наставне методе Дијалошка, монолошка
Наставна средства Уџбенички комплет, папир са најважнијим информацијама о
предмету, табла, креда/фломастер
Циљ часа Упознавање ученика са предметом Српски језик и књижевност у
петом разреду.
Исходи, према /
образовним
стандардима
Кључни појмови Српски језик, пети разред

Међупредметне Дигитална компетенција, компетенција за учење, сарадња, рад
компетенције и с подацима и информацијама, комуникација; Информатика и
корелације рачунарство
Литература за Литература за сваку наставну јединицу биће посебно наведена.
наставнике
Уводни део часа

Наставник ће се најпре представити, а потом и сви ученици. Пожељно је да сваки ученик каже
нешто о себи (нпр. да наведе три речи које га најбоље описују, или да наведе своју највећу врлину
и ману, шта највише воли код себе, а шта би променио/променила да може и сл.).
77
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Главни део часа

Представљање предмета Српски језик и књижевност у петом разреду обухвата:
– наставни план и програм за септембар (уз напомену да ће ученици при крају сваког месеца
добијати план и програм за наредни месец);
– све јединице уџбеничког комплета и њихову структуру10 (читанка, граматика, радна свеска,
мултимедијални PDF и е-уџбеник, условно)11;
– потребан прибор;
– број и распоред писмених и усмених провера за прво полугодиште (обједињени распоред
писмених провера из свих предмета биће и на огласној табли и интернет страници школе);
– списак домаће лектире по месецима и кратко упутство за вођење читалачког дневника;
– упознавање ученика с начином рада и оцењивања;
– информације о раду школске библиотеке и библиотечком фонду;
– информисање о додатној и допунској настави, секцији/секцијама коју/које наставник води.
Све ове информације могу бити одштампане на једном папиру, који ће бити подељен
ученицима, или представљене у ПП презентацији, која ће бити приказана на уводном часу.
Упутити ученике на дигиталну читанку и Вуково објашњење појма „расковник” (стр. 3).
Уз то, упутити их и на дигиталну граматику. Упутства за коришћење дигиталних уџбеника
налазе се у оба случаја у заглављу сваке стране ових уџбеника.
Завршни део часа

Пошто у оквиру самог предмета постоје три предметна подручја, ученици се подстичу да
напишу шта мисле да је језик (граматика и правопис), шта је књижевност, а шта језичка
култура. Наставник ће написане одговоре потом ставити у коверте и отворити их на
завршном часу, када ће се видети да ли су ученици на почетку школске године тачно
претпоставили шта ће учити током године.
10 Основни текст уџбеничког комплета и његову методичку апаратуру, која ће помоћи ученицима да се лакше
снађу при коришћењу уџбеничког комплета.
11 Све наведене јединице уџбеничког комплета представљају литературу за ученике (с напоменом да радна
свеска није обавезни део комплета).
78
Наставник
Наставна област, Језик; утврђивање

Наставна јединица Диктат
Наставне методе Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Радна свеска, креда, табла/фломастер
Циљ часа Обнављање основних правописних правила из млађих разреда.
Исходи, према Ученик је у стању да: доследно примењује правописну норму у

образовним употреби великог слова; састављеног и растављеног писања речи;
стандардима интерпункцијских знакова.
Кључни појмови Језик, правопис, велико слово, писмо, интерпункција
Међупредметне Компетенција за учење, сарадња, рад с подацима и информацијама,

компетенције и комуникација
корелације
Литература за Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско издање), Klett,

наставнике Београд, 2015.

Наставник ће представити важност правилног писања и примене усвојених правописних правила
анализом неког примера (или више њих) са грешком/грешкама. Битно је изабрати типичне
примере правописних огрешења у интерпункцији, састављеном и растављеном писању речи,
писму (мешање ћирилице и латинице, латиница са словима без дијактритичких знакова) и
великом слову.
79
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Наставник са ученицима коментарише дате натписе са грешком (може их написати на табли

или направити ПП презентацију):
1)
2) Фејсбук статус:
NAJ TEZE JE NE PISMENOJ OSOBI OBJASNITI DA JE NE PISMENА ALI NE MA VEZE NETICE
MESE
3) СМС порука: Izvini te pogresijo sam ne ce se ponoviti.

Диктат (скраћен и прилагођен из Радне свеске 5, стр. 84).
Аутобус пун београдских основаца кретао се ка Сремским Карловцима. Ученици

Основне школе „Радоје Домановић” ишли су у посету својим вршњацима Карловчанима.
Пут прав, раван, обасјан пролећним сунцем, протезао се у недоглед. Жагор ученика
испуњавао је аутобус. Само би понеко викнуо: „Марко, смири се!” Кад завлада мир, многи
од њих читају „Забавник” или „Школарац”, а неки решавају ребусе и траже помоћ од
осталих.
„Хоћеш ли ми помоћи?”, пита плавокоси дечак друга до себе. Највише ученика гледа кроз
прозор и радује се што ће Ускрс провести у Карловцима.
Упутство за спровођење диктата:

Текст прочитати три пута. Први и трећи пут у целини, а други пут реченицу по реченицу.
Пошто су диктат записали, наставник ће рећи ученицима да замене папире са другом/
другарицом из клупе. Наставник говори како је требало написати, а ученици коригују радове
својих другова.
После тога ученици ће, уз евентуалну помоћ наставника, сврстати своје грешке у правописне
области: велико слово, интерпункција, састављено и растављено писање речи.

На крају часа наставник закључује које су биле најчешће грешке ученика. На основу њих
може да планира и даље активности за побољшање правописних знања. Могу се урадити и
додатна вежбања из Радне свеске 5 (стр. 82 и 83).
80
Наставник
Наставна област, Разумевање текста, граматика, језичка култура, књижевност;
врста (тип) часа провера
Наставна јединица Иницијални тест (провера усвојености градива из млађих
разреда)
Наставна средства Одштампани тестови
Циљ часа Тестирање знања које су ученици усвојили у млађим разредима.
Исходи, према Ученик је у стању да: одговара на једноставна питања у вези са
образовним текстом, проналазећи информације исказане експлицитно или
стандардима посредно (синонимија, парафраза); изводи једноставне закључке,
анализирајући информације исказане у различитим деловима
текста; тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује
их позивајући се на текст; пише писаним словима ћирилице и
поштује основна правописна правила (велико слово на почетку
реченице, у именима и презименима људи, у географским називима,
именима установа; одговарајући интерпункцијски знак на крају
реченице); препознаје врсте речи (именице, заменице, придеве,
бројеве и глаголе) и подврсте речи (властите и заједничке именице;
описне, присвојне и градивне придеве; основне и редне бројеве);
пише јасним и потпуним реченицама; препознаје граматичке
категорије променљивих речи (род и број заједничких именица
и глаголско време (прошло, садашње и будуће); уме да пребаци
глаголе из једног глаголског времена у друго; гради речи по
постојећим творбеним моделима; препознаје врсте реченица
према комуникативној функцији (обавештајне, упитне, узвичне,
заповедне) и по потврдности/одричности; познаје значење речи
које се употребљавају у свакодневној комуникацији и у школским
текстовима; препознаје фигуративна значења речи у тексту.
Кључни појмови Разумевање текста, језик, граматика, књижевност, грађење речи,
врсте речи, потврдне и одричне реченице, упитне реченице, служба
речи, прошло, садашње и будуће време.
Литература за Наставни планови и програми и уџбеници из млађих разреда
81
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник обавештава ученике да ће овог часа решавати иницијални тест, тест који проверава
усвојеност градива из млађих разреда.
Сврха овог теста јесте да покаже ученику на ком нивоу се његово знање налази, шта је добро
савладао, а шта заборавио или евентуално није разумео у градиву из млађих разреда. Такође,
ученик се на овај начин упознаје и са захтевима наставника српског језика. Наставнику
иницијални тест показује на које области треба више да обрати пажњу јер су слабије
савладане. Оцена са иницијалног теста не уписује се у дневник, али свакако би требало да
наставник у својој педагошкој документацији забележи резултат који је ученик постигао на
тесту, уз кратак коментар о областима које је ученик урадио добро, односно које није урадио
добро.
Наставник ће ученицима поделити одштампане тестове. У Прилогу се налази предлог за
иницијални тест.

У току рада наставник обилази ученике, надгледа рад, разрешава евентуалне нејасноће и
слуша коментаре ученика.

Наставник прикупља тестове и обавештава ученике када ће добити резултате.
За сваки тачан одговор на питање предвиђен је један поен (с тим да је у 6, 7, 9. и 11. задатку
могуће добити и пола поена). Предлог распореда оцена према поенима: 0–3 – недовољан, 4–5
– довољан, 6–8 – добар, 9–10 – врло добар, 11–13 – одличан.
Општа напомена: Важнија питања од начина бележења исхода према стандардима у
оријентационим плановима рада јесу питања које сваки наставник треба себи да постави:
1.Ако је стандардом описано шта моји ученици треба да знају, умеју и могу на крају
одређеног периода учења, шта је то што ја треба да урадим како бих им то омогућио?
2. Коју везу између циљева, задатака и садржаја програма уочавам?
3.Које наставне активности (наставника и ученика), облике и методе рада треба да применим,
какве захтеве да поставим ученицима да би они остварили постигнућа описана у
стандардима?
4.Колико времена треба да посветим појединим деловима наставног програма и када треба да
се бавим појединим деловима наставног програма како бих био сигуран да ће ученици
остварити жељена постигнућа?
5.Имајући на уму чињеницу да један стандард могу да повежем са различитим садржајима,
које све програмске садржаје могу да повежем са одређеним стандардима, чак и у
различитим разредима?
6. Које садржаје могу да повежем са већим бројем различитих стандарда и обрнуто?
7.Који су то стандарди који се „провлаче” кроз све разреде и којима треба да посветим
пажњу сваке године?
8.Како да направим најоптималнији распоред рада у току године узимајући у обзир
стандарде које ученици треба да достигну на крају школовања?
82
ПРИЛОГ Тест
Име и презиме
Прочитај пажљиво следећи текст, а затим одговори на питања која следе.

Разговор са победником смрти
Пријатно је кад зими седиш поред топле пећи и можеш да разговараш с ким хоћеш на свијету.
Има једно средство помоћу кога можеш да разговараш и са оним људима који су умрли прије двије
или три хиљаде година.
Па које је онда то средство? Ко је тај који је победио и саму смрт?
Ево, ја сам ових дана разговарао са старим баснописцем Езопом. Причао ми је једну занимљиву
басну о лукавој лисици.
Езоп је умро већ прије двије хиљаде година, али то мени нимало није сметало да се са њим врло
угодно поразговарам и да од њега много научим.
Јуче, опет, док је напољу сипао снијег, амерички писац Марк Твен причао ми је о доживљајима
свог главног јунака Тома Сојера. Заиста, врло занимљива историја.
Можда ми неко од вас неће веровати. Мислиће да се ја само шалим.
Добро, ево да вам објасним како то радим.
Са свима њима ја разговарам врло једноставно – преко књига.
Сви ти велики писци данас су моји гости и сједе код мене – у библиотеци. Кад хоћу са неким од
њих да разговарам, ја само узмем његову књигу и – отпочнем разговор.
Ето, видите, књига је то чаробно средство које је јаче и од саме смрти.
Књига побеђује простор. Она нас доводи у везу с писцима који живе и раде на хиљадама
километара далеко од нас. Зато ми данас, сједећи у својој соби, можемо да разговарамо с писцима
из свих крајева свијета и да дознамо како се живи и шта се ради код њих.
Ето, кад мало размислимо о књизи, тек онда видимо колико ја она моћна и корисна. Она нас
упознаје и веже са свим земљама и народима.
Заиста, срећан је онај ко зна да чита. Пред њим је отворен читав свијет.
Бранко Ћопић
1. Према наведеном тексту, победник смрти је:

а) библиотека;
б)књига;
в) басна;
г) време.
Заокружи слово испред тачног одговора.
2. Заокружи слово испред одговарајућег тумачења.

Књига побеђује простор тако што...
а) можемо да читамо писце из других земаља.
б) у библиотеку приповедача често долазе познати писци.
в) читалац може да разуме само књиге писаца из своје земље.
г) увек има срећан крај.
3. Објасни како књига побеђује време. Одговор напиши позивајући се на текст. Твој одговор
треба да је правописно и граматички исправан.
83
4.
Ако писца басни називамо баснописац, како се назива писац романа?
5.
Поново прочитај реченицу из текста, а затим одговори на питање.
Јуче, опет, док је напољу сипао снијег, амерички писац Марк Твен причао ми је о
доживљајима свог главног јунака Тома Сојера.
Како је падао снег ако је сипао?
6.
За именице издвојене из реченице напиши њихову врсту и тражене граматичке категорије.
Јуче, опет, док је напољу сипао снијег, амерички писац Марк Твен причао ми је о
доживљајима свог главног јунака Тома Сојера.
Именица Врста именице Род Број

Марк
јунак
7.
Именици књига додај један описни и један присвојни придев.
књига књига
(описни придев) (присвојни придев)
8.
Подвуци у датом тексту две упитне реченице.
9.
Следећим двема реченицама промени облик (потврдни/одрични облик).
Можда ми неко од вас неће веровати.
Мислиће да се ја само шалим.
10.
У следећој реченици подвуци субјекат.
Књига побеђује простор.
11.
Следећу реченицу напиши најпре у садашњем времену, а затим у будућем времену.
Причао ми је једну занимљиву басну о лукавој лисици.
Садашње време:
Будуће време:
12.
Наведи најмање две речи истог или сличног значења као глагол разговарати.
13.
Препиши писаним словима ћирилице следећу реченицу, водећи рачуна о правописним
правилима.
поред народне библиотеке србије у београду налази се споменик карађорђу петровићу
84
Решења иницијалног теста
1. б) књига
2. а) можемо да читамо писце из других земаља.
3. На пример: Књига побеђује време тако што писац књиге живи и после своје смрти кроз дело
које је написао. (Признају се и други смислени одговори.)
4. романописац
5. Прихватају се одговори у којима ученик објашњава да је снег падао јако, без престанка,
интензивно и сл.
6.
Именица Врста именице Род Број
Марк властита мушки једнина
јунак заједничка мушки једнина
7. занимљива/лепа/вредна/нова ... књига; сестрина/Ђорђева/татина/наставникова књига

(описни придев) (присвојни придев)
8. Па које је онда то средство? Ко је тај који је победио и саму смрт?
9. Можда ће ми неко од вас веровати; Неће мислити да се ја само шалим.
10. Књига побеђује простор.
11. Садашње време: Прича ми једну занимљиву басну о лукавој лисици.

Будуће време: Причаће ми једну занимљиву басну о лукавој лисици.
12. Причати, говорити, дискутовати...
13. Поред Народне библиотеке Србије у Београду налази се споменик Карађорђу Петровићу.
За сваки тачан одговор на питање предвиђен је један поен (уколико је одговор у 6, 7, 9. и 11. задатку
половичан, могуће је добити и пола поена).
Предлог распореда оцена према поенима: 0–3 – недовољан,
4–5 – довољан,
6–8 – добар,
9–10 – врло добар,
11–13 – одличан.
85
Наставник
Наставна област, Књижевност; обрада

Наставна јединица Народна бајка: Биберче
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Читанке, школске свеске, књига приповедака, табла, креда/

фломастер
Циљ часа Анализирање народне бајке; уочавање елемената бајке као

књижевне врсте.
Исходи, према Ученик је у стању да: чита са разумевањем и опише свој доживљај
образовним различитих врста књижевних дела; одреди род књижевног дела и
стандардима књижевну врсту; разликује реалистичку прозу и прозу засновану на
натприродној мотивацији; анализира елементе композиције епског
дела; анализира узрочно-последично низање мотива; илуструје
особине ликова примерима из текста; вреднује поступке ликова и
аргументовано износи ставове.
Кључни појмови Биберче, бајка, усмена књижевност, фантастична бића

компетенције и комуникација, естетичка компетенција; Грађанско васпитање
Литература за Радмила Пешић, Нада Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност,

наставнике Требник, Београд, 1996.
Вук Караџић, Српске народне приповијетке, Лагуна, Београд, 2017.
86
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник разговара са ученицима. На пример:
• Сетите се неких од првих књижевних дела која су вас увела у свет чаролије, маште,
фантастичних бића и догађаја у којима та бића учествују. Сигурно сте нека читали, односно
неко вам их је читао (можда пред спавање) још пре поласка у школу. О којим књижевним
текстовима је реч?
Претпостављамо да ће највећи број ученика за одговор на ово наставниково питање одабрати
бајке. Због тога је ово повезивање (давнашње, рекли бисмо, познанство са бајкама и садашње,
сложеније бављење бајком) врло функционално.

Ученици су код куће прочитали бајку Биберче (Расковник, стр. 33). Наставник је најавио да ће се
разговор на часу водити према питањима и задацима из дела Трагом речи (Расковник, стр. 35).
Тумачење текста се усмерава на главне догађаје, као и на особине главног јунака, који је
на страни правде и истине. Уочава се како Биберче помаже царској кћери, какве препреке
савладава и колику храброст и мудрост показује. Препознаје се због чега је он легитимни
изабраник цареве ћерке, због чега се принцези допао и како је и због чега на крају и порастао.
Ученике треба подстицати да самостално, уз питања наставника, уочавају карактеристичне
жанровске елементе бајке. Требало би запазити неодређеност места и времена радње, одсуство
именовања јунака, борбу добра и зла, стереотипни почетак и друге елементе.
Прочитати текст из Појмовника (Расковник, стр. 36).
Како је једна од најчешћих „јунакиња” наших народних бајки аждаја/ала, ученици би требало
да прочитају и сегмент Свет занимљивости (Расковник, стр. 36), а затим и да се сами подсете
других чудесних створења из света бајки.

Наставник ће проверити колико су ученици разумели бајку тако што припрема (са ученицима
или самостално) листу парова који се на било који начин формирају у бајци Биберче (парови
могу бити одштампани на посебним папирима или их наставник исписује на табли). Ученици
треба да укажу на кључне односе који се запажају међу паровима, на вредности које
представљају, ситуације у којима те вредности (врлине) или мане исказују и сл. (Примери
парова: (1) Биберче и његова мајка, (2) Биберче и ала, (3) Биберче и царева кћи, (4) царева кћи
и младожења, (5) Биберче и младожења и др.).
Ученици се упућују на звучни запис на стр. 33 у дигиталној читанци.

Наставник показује ученицима одломак из стрипа Биберче Ђорђа Лобачева у
дигиталној читанци, стр. 36.
Домаћи задатак: Ученици треба да прочитају изабране народне бајке (домаћа лектира)
– Аждаја и царев син, Баш-Челик, Три јегуље или неке друге бајке по избору наставника
или ученика.
87
Наставник

Наставна јединица Домаћа лектира: Народне бајке (избор)
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни
Наставна средства Читанка, школске свеске, збирка бајки, табла, креда/фломастер
Циљ часа Анализирање народне бајке; уочавање елемената бајке као

књижевне врсте.
Исходи, према Ученик је у стању да: анализира елементе композиције епског

образовним дела; анализира узрочно-последично низање мотива; илуструје
стандардима особине ликова примерима из текста; вреднује поступке ликова и
Кључни појмови Бајка, фантастика, књижевни родови
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавања проблема, рад с подацима и

компетенције и информацијама, естетичка компетенција.

Српске народне бајке, приредили Симеон Маринковић и Славица
Марковић, Креативни центар, Београд, 2011.
Зона Мркаљ, Наставно проучавање народних приповедака и
предања, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд,
2008.

На почетку часа ученици се подсећају одлика бајке као књижевне врсте.
88
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Ученици су код куће прочитали неколико српских народних бајки (предлог: Аждаја и царев
син, Баш-Челик, Пепељуга, Три јегуље).
Требало би да за час сваки ученик припреми запис у свом Дневнику читања, у коме је
укратко препричао бајку, исписао имена јунака, њихове особине, идеје које из бајке
проистичу и сл. (У Прилогу 1 се налази пример изгледа странице из Дневника читања.)
Наставник проверава како су се ученици припремили за час домаће лектире, а затим их
мотивише да представе бајке које су прочитали, да прочитају записе, али и да усмено
образложе због чега им се одређена бајка допада. Након оваквог представљања бајки, а да
би се указало на то да је усмена проза заснована на типизираним јунацима и догађајима,
дакле, да се у више дела истог жанра запажају исти елементи, потребно је обезбедити
ученичку активност којом би се то постигло.
Рад у групама: Наставник припрема хамер на који ће ученици груписани око једне бајке
уписивати одређене појмове у означене рубрике. Када формира три групе, наставник ученицима
дели лепљиве папириће (свака група различите боје) и упућује их да на папире исписују оно што
се тиче неке од понуђених рубрика (нпр. јунаке, њихове фантастичне противнике и сл.). Предлог
рубрика: Јуначина сам ја, Бића немогућа, Племенити циљ, Помагачи, Негативци и др.
Ученици најпре (на нивоу рада у групама) исписују одговоре за елементе бајке истакнуте на
табли/хамеру.

После лепљења папирића наставник и ученици анализирају пано. Основни циљ јесте
уочавање да се бајке, колико год се у извесним сегментима разликовале, одликују
присуством истих или сличних елемената.
Домаћи задатак: Ученици за домаћи задатак пишу састав на тему Моја бајка. Наставник даје
кратко упутство за писање задатка (пример у Прилогу 2).
ПРИЛОГ 1
Предлог сегмената/захтева у Дневнику читања
– Наслов бајке:
– Јунаци:
– Препреке које главни јунаци савладавају:
– Фантастична бића:
– Највише сам се забринуо/забринула када:
– Схватио/схватила сам о доброти и племенитости:
89
ПРИЛОГ 2
Упутство за писање домаћег задатка Моја бајка
– Пре него што почнеш писање рада, размисли о чему ћеш писати, ко ће бити јунаци твоје
бајке и у каквим ће догађајима они учествовати.
– Присети се особина бајке и онога што она треба да садржи. О томе смо разговарали у
току претходних часова. Потруди се да и у твојој бајци буде таквих елемената.
– У уводу рада упознај нас са јунацима бајке, а у главном делу рада (разради) опиши
некакве сукобе између јунака који представљају добро и оних који су зли. У закључку
обрадуј нас лепим вестима о племенитим јунацима своје бајке.
– Потруди се да реченице које пишеш буду јасне, међусобно добро повезане у целину, али
и да у њима нема граматичких и правописних грешака. Како би се то постигло, битно је
да рад пажљиво прочиташ неколико пута пре него што га запишеш у домаћу свеску.
– Када напишеш бајку, смисли и запиши њен наслов.
ПРИЛОГ 3
Као пример за читање нелинеарног типа текста може послужити и одговарајућа

илустрација дата у дигиталној читанци, или одломак из одабраног стрипа (на пример,
Биберче Ђорђа Лобачева).
Разговор о стрипу
1.Уочи што више детаља којима је представљен главни јунак! Опиши његов портрет: како
изгледа, како је обучен, којим се оружјем служи; наведи његове особине приказане у овом
одломку и објасни у којим се ситуацијама оне испољавају.
2.Опиши простор у ком живи (ентеријер и екстеријер) и људе који га окружују (споредне
ликове). Каква је природа (пејзаж)?
3. Како је у стрипу приказано добро, а како зло? Које су људске вредности истакнуте?
4.Стрип „Биберче” настао је за време Другог светског рата. Објасни основну идеју приче и
њену посебну вредност у ратном времену.
5.Истражи које су заједничке особине бајке и стрипа „Биберче”. Шта аутор стрипа
није променио у својој верзији бајке?
6.У чему се разликују драмски текст Биберче Љубише Ђокића и истоимени стрип у односу
на бајку која им је послужила као основна прича? Издвој шта ти је у бајци, стрипу и
драмском тексту посебно занимљиво и образложи своја запажања.
90
Наставник
Наставна област, Разумевање текста, граматика, језичка култура, књижевност;
врста (тип) часа утврђивање
Наставна јединица Анализа иницијалног теста
Наставна средства Прегледани тестови, табла, креда/фломастер, школске свеске
Циљ часа Анализирање иницијалног теста, поновним решавањем објаснити
тачне одговоре.
Исходи, према Ученик је у стању да: одговара на једноставна питања у вези са
образовним текстом, проналазећи информације исказане експлицитно или
стандардима посредно (синонимија, парафраза); изводи једноставне закључке,
анализирајући информације исказане у различитим деловима
текста; тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује
их позивајући се на текст; пише писаним словима ћирилице и
поштује основна правописна правила (велико слово на почетку
реченице, у именима и презименима људи, у географским називима,
именима установа; одговарајући интерпункцијски знак на крају
реченице); препознаје врсте речи (именице, заменице, придеве,
бројеве и глаголе) и подврсте речи (властите и заједничке именице;
описне, присвојне и градивне придеве; основне и редне бројеве);
пише јасним и потпуним реченицама; препознаје граматичке
категорије променљивих речи (род и број заједничких именица
и глаголско време (прошло, садашње и будуће); уме да пребаци
глаголе из једног глаголског времена у друго; гради речи по
постојећим творбеним моделима; препознаје врсте реченица
према комуникативној функцији (обавештајне, упитне, узвичне,
заповедне) и по потврдности/одричности; познаје значење речи
које се употребљавају у свакодневној комуникацији и у школским
текстовима; препознаје фигуративна значења речи у тексту.
Кључни појмови Разумевање текста, језик, граматика, књижевност, грађење речи,
врсте речи, потврдне и одричне реченице, упитне реченице, служба
речи, прошло, садашње и будуће време.
Међупредметне Рад с подацима, сарадња, компетенција за учење, комуникација
компетенције и
Литература за Планови и програми и уџбеници из млађих разреда
91
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник на почетку часа износи општa запажaња о томе како је урађен тест, а онда се
усредсређује на појединачне радове и оцене. Да би ученицима било лакше да прате (и јасније
где су погрешили), најбоље је исписати бодовну листу и објаснити како је бодован сваки
задатак.
Напомена: Саме оцене ученика се не уносе у дневник већ само у педагошку документацију
коју наставник води за сваког ученика. На основу самог резултата теста наставник може
сагледати савладаност градива (наставних области) из млађих разреда (шта је добро
савладано, а шта још треба увежбавати), појединачна знања и могућности ученика. Све му то
може бити добра основа за планирање рада у новој школској години како би био што
ефикаснији.

Пошто свима подели тестове, наставник заједно са ученицима пролази кроз цео тест,
додатно објашњава и коментарише сваки задатак. Посебно се задржава на најслабије
урађеним задацима, а најчешће грешке издваја правећи табелу на табли.
Табела најчешћих грешака

Број Нетачна решења Тачно решење
питања
Током анализе теста, ученици се активно укључују и коментаришу своје и туђе одговоре, и
тако решавају своје дилеме и недоумице.

Ученици враћају тест наставнику, износе свој став о тесту и заједно са наставником се
договарају шта ће и када додатно увежбавати. Осим на редовној настави, ученицима треба
поменути и допунску наставу (подсетити их на термин) као могућност да разјасне све што им
је нејасно, или да одређено наставно градиво боље увежбају.
92
Наставник
Наставна област, Језичка култура; утврђивање

Наставна јединица Анализа домаћег задатка (1): Моја бајка
Наставне методе Монолошка, дијалошка
Наставна средства Читанка, школске свеске, свеске за домаће задатке, табла, креда/
фломастер
Циљ часа Примењивање наученог кроз писање бајке.
Исходи, према Ученик је у стању да: користи различите облике казивања:

образовним дескрипцију (портрет и пејзаж), приповедање у 1. и 3. лицу; издваја
стандардима делове текста (наслов, пасусе) и организује га у смисаоне целине
(уводни, средишњи и завршни део текста); саставља говорени
или писани текст о доживљају књижевног дела и на теме из
свакодневног живота и света маште.
Кључни појмови Бајка, фантастика, машта
Међупредметне Решавања проблема, рад с подацима и информацијама, естетичка

компетенције и компетенција
Литература за Милија Николић, Методика наставе српског језика и

наставнике књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2012.
93
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник најављује читање домаћих задатака које су ученици написали код куће. Говори о
неопходности доброг става тела при читању, јачини гласа, правилном читању, као и значају
тога да остали ученици треба да буду пажљиви слушаоци како би, после читања, могли да
прокоментаришу рад који су чули, да упуте аутору рада сугестије и сл.

Ученици читају радове, а након сваког читања следи коментарисање рада, указивање на то да
ли је и какав је одговор ученик дао о теми, да ли се придржавао упутстава које је добио на
претходном часу и сл. Требало би увидети да ли је ученик написао рад који би се могао
одредити као бајка.

Наставник прикупља свеске свих ученика и прегледа их после часа, те тако стиче потпуни
увид у рад и напредовање ученика. Треба посветити посебну пажњу граматичкој и
правописној исправности рада.
ПРИЛОГ
Подстицајна питања за тумачење народне бајке Три јегуље могу послужити и као помоћ
ученицима приликом писања састава на тему Моја бајка.
• Како вам се допала народна бајка Три јегуље? Објасните своје утиске. Шта вам је
посебно привукло пажњу? Шта сте осећали док сте је слушали? Који вам се лик највише
свидео? Образложите. Наведите његове најупечатљивије особине и поткрепите их
текстом. Шта је посебно у овој бајци што је разликује од већине осталих бајки? Издвојте
реалистички представљене догађаје од фантастичних. Протумачите их помоћу примера
из текста.
• Запазите колико ликова има у бајци. Који ликови су, по вашем мишљењу, мање важни, а
који су значајнији? Зашто? Ко су главни ликови? Који лик покреће радњу? Које особине овог
лика би се могле истаћи? Ко је главни представник зла? Растумачите зашто.
• Уочите основне особине првог брата. Шта њега покреће да дела? Зашто се његове
акције завршавају неуспешно? Окарактеришите и споредне ликове у бајци!
• Сагледајте композицију бајке. Колико временских перспектива се може издвојити?
Како је исприповедана бајка? Протумачите позитивну симболику бројева два и три.
• На основу прочитаног текста, одредите који су главни елементи бајке као књижевне
врсте. У чему се огледа забаван, а у чему поучан карактер ове бајке? Које осећање изазива у
вама необичан завршетак бајке? На који закључак вас наводи? Елементи које књижевне
врсте се могу препознати у оваквом завршетку? Чему нас учи бајка Три јегуље?
94
Наставник
Наставна област, Језик; обрада

Наставна јединица Променљиве и непроменљиве речи
Наставна средства Граматика, пластелин, лопта, хамер, стикери, табла, креда/фломастер
Циљ часа Усвајање основних знања о променљивим и непроменљивим

речима.
Исходи, према Ученик је у стању да разликује променљиве речи од

образовним непроменљивих.
Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи
Међупредметне Рад с подацима и информацијама, сарадња, компетенција за учење;

компетенције и Ликовна култура
Литература за Весна Ломпар и сар., Асоцијације у настави српског језика

наставнике и књижевности, Klett, Београд, 2014.
95
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник ће са ученицима поновити градиво из млађих разреда. То
може учинити на два начина.
Први начин: Направити огласну таблу променљивих речи са посебним деловима за именице,
заменице, придеве, бројеве и глаголе (може бити на хамеру, али и на табли). Изабрати по 25
примера променљивих речи и измешати их (за сваког ученика по један): читати, писати,
седети, учити, доћи; плав, школски, гвоздени, Марков, кошаркашки; ја, ти, он, ми, ви; два,
други, један, двоје, петнаест; школа, Милош, грање, вода, град. Задатак сваког ученика је да
изабере по један пример (могу бити и на стикерима) и стави га на одговарајући део огласне
табле. На крају би требало да све променљиве речи буду правилно разврстане. После ове
уводне активности ученици се подсећају променљивих речи и њихових главних одлика.
Наставник саопштава ученицима да ће неке непроменљиве речи обрађивати у петом разреду
(прилози и предлози).
Огласна табла променљивих речи
Бројеви
Придеви
Именице
Глаголи
Заменице
Други начин: Како би се разбила апстрактна представа о променљивости и непроменљивости

речи, и ученици боље разумели појам променљивости речи, може се направити корелација
са Ликовном културом. Ученици могу да донесу пластелин и да направе неколико фугурица од
њега, а да наставник донесе неки чврст предмет (лоптицу, камен). Поређењем би требало да
закључе да пластелин може мењати облик и да се од њега могу правити различите фигуре, док
камен или лопта не мењају облик. Тако је и са речима – постоје променљиве и непроменљиве
речи. У наставку часа обновило би се колико има врста речи у српском језику, као и то које су
променљиве врсте речи и допунила би се подела непроменљивим врстама речи.
96
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Из Граматике 5 (стр. 8–10) искористити стрип и вежбања. Поређењем двеју датих реченица
на сликама, ученици треба да уоче које су се речи промениле, а које су задржале свој облик.
Наставник може приказати ученицима анимацију са стр. 10 у дигиталној

граматици. Заједно са ученицима наставник може играти и игру меморије са стр. 9
и упутити ученике на интерактивне задатке на стр. 8 и 9.

Уместо уобичајеног понављања, решити асоцијацију с коначним решењем врсте речи
(Асоцијације, стр. 34, асоцијација је прилагођена узрасту ученика).
А Б В Г
љути гусари слова нестална фиксна
десетица реч по... икс трајна
прсти часна величина математика
X писана одлука стална
10 реч променљива непроменљива
ВРСТЕ РЕЧИ
97
Наставник

Наставна јединица Именице (подела према значењу, граматичке категорије)
Наставна средства Наставни листић са ребусима, граматике, табла, креда/фломастер,

школске свеске
Циљ часа Обнављање и проширивање знања о именицама и њиховим

граматичким категоријама.
Исходи, према Ученик је у стању да разликује категорије рода, броја, падежа речи
образовним које имају деклинацију.
Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, именице

Литература за Душка Кликовац, Граматика српског језика за основну школу,

наставнике Креативни центар, Београд, 2010.

Ученицима задати пет ребуса (фотокопирати Прилог). Пошто их реше, ученици треба да
одреде којој врсти речи припадају решења ребуса (вода, туга, клупа, Алекса, браћа). Кад то
заврше, потребно је одредити подврсту сваке именице. Очекује се да ће ученици знати све
именичке подврсте осим мисаоних именица, јер њих нису учили у млађим разредима. То је
прилика да наставник прошири и употпуни њихово знање увођењем нове подврсте именица и
да, уз наставникову помоћ, ученици закључе шта су мисаоне именице, а онда и наведу
неколико нових примера.
98
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник ће, заједно са ученицима, проћи кроз лекцију о именицама из Граматике 5
(стр. 12 и 13).
Наставник са ученицима заједно решава 1, 2. и 3. интерактивни задатак са стр.

12. Уколико остане времена, могу се урадити и задаци број 1. и 2. са стр. 13 у
дигиталној граматици.

Ученицима задати домаћи задатак да на одређено слово смисле по један пример за сваку
именичку подврсту (нпр. Сања, сто, снопље, снег, срећа; Бојан, брод, браћа, брашно, бес;
Уна, уже, унучад, уље, умор), а затим да одреде род тих именица.
99
ПРИЛОГ
Д=Т
ДА
Решење: Решење:
К A СА
Решење: Решење:
в=ћ
Решење:
100
Наставник

Наставна јединица Именице
Наставна средства Граматике, табла, креда/фломастер, школске свеске
Циљ часа Утврђивање знања о именицама и њиховим граматичким

категоријама.
Исходи, према Ученик је у стању да: разликује категорије рода, броја, падежа речи
образовним које имају деклинацију.
Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, именице
Међупредметне Рад с подацима и информацијама, сарадња, комуникација,

компетенције и компетенција за учење; Ликовна култура.

101
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Мотивисати ученике за рад кроз игру асоцијације – користити пример чије је коначно
решење именица (Асоцијације, стр. 34).
А Б В Г
ципела особина сродство именске речи
римски имовина природни седам
цифра колективна граматички генитив
основни општа средњи облик
број заједничка род падеж
ИМЕНИЦА

Обнављање именица могуће је реализовати на два начина – решавањем Теста за
самооцењивање 1 (Граматика 5, стр. 140 и 141) или играњем игре На слово, на слово.
Упутство за реализацију игре На слово, на слово: учествују две екипе или више њих са по
једним „капитеном”. Постоје три врсте картица. Зелене картице имају с једне стране слова, а
с друге подврсту именице (нпр. С и заједничка именица, Љ и мисаона именица, Б и властита
именица, Л и збирна именица, Ш и градивна именица). Жуте картице имају с једне стране
слово, а с друге род и број (нпр. женски род једнине, мушки род једнине, средњи род једнине
и сл.). На црвеним картицама написано је само по једно слово, а задатак је да се за сваку
именичку подврсту смисли по један пример (нпр. Сања, сто, снопље, снег, срећа; Бојан,
брод, браћа, брашно, бес; Уна, уже, унучад, уље, умор).
У игри учествују сви ученици. Картице се налазе на наставниковом столу. Чланови екипа
извлаче наизменично питања за противничку екипу и бирају члана који ће на њих
одговорити. До краја часа, сви ученици треба да учествују. Екипе имају две врсте помоћи:
замену питања и помоћ наставника.
Треба настојати да свака група картица буде у другој боји или различитог облика. Водити
рачуна о томе да сваки ученик учествује у игри. Нетачне одговоре кориговати и објаснити.
Кроз примере обухватити и оне око којих се ученици најчешће колебају или греше (нпр.
деца, господа, браћа су збирне, а не заједничке именице; заједничке именице су извор,
хемијска, хлеб, а градивне вода, мастило, брашно и сл.). Објаснити број именица (заједничке
имају и једнину и множину, а збирне само једнину).

За домаћи задатак наставник ће задати ученицима да илуструју поделу именица. Ученике
треба подстаћи да буду креативни и оригинални у тражењу идејног решења. Лепо би било
када би постојала асоцијативна веза између слике и подврста именица. Ученике обавестити
да ће од њихових најуспешнијих радова бити направљена мала изложба у холу школе.
102
Наставник

Наставна јединица Љубиша Ђокић, Биберче (одломак)
Наставна средства Читанке, школске свеске, фотографија писца, табла, креда/

фломастер
Циљ часа Анализирање драмског текста; поређење дела ауторске и усмене

књижевности.
образовним различитих врста књижевних дела; одреди тему и главне и споредне
стандардима мотиве; анализира узрочно-последично низање мотива; илуструје
Кључни појмови Биберче, драма, дијалог
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема

Литература за Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности,

наставнике Завод за уџбенике, Београд, 2012.
103
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Подсећање на народну бајку Биберче и на особине њеног главног јунака.
Објаснити да је Љубиша Ђокић написао оригинално дело по мотивима народне бајке Биберче,
уводећи нове јунаке, пишући га у драмској форми и у стиху. Пажњу треба посветити и
животу и стваралаштву Љубише Ђокића (Расковник, стр. 43).

Ученици ће извести одломак из читанке (Расковник, стр. 37), што су раније припремили на
часу додатне наставе или секције.
Анализа текста тече према задацима и питањима из одељка Трагом речи (Расковник, стр. 41).
Ученици треба да уоче због чега Свадиша критикује Биберчета и да своје одговоре образлажу
позивајући се на текст. Исто тако, потребно је анализирати и лик Биберчета, размотрити
ситуације у којима дела и објаснити које особине том приликом истиче, као и лик Добрише.
Наставник потом указује и на стилске особености текста и подстиче ученике да уоче функцију
епитета и поређења. Битна су и имена јунака, те и на то треба усмерити ток анализе текста.
Како у тексту запажамо елементе хумора, ученике треба усмерити да овај одломак сагледају и
из те перспективе, али је добро размотрити улогу хумора уопште у књижевним делима, као и у
животу.
Текст је згодна прилика да се ученик упозна са драмским текстом и његовим елементима.
У томе ће му помоћи Појмовник (Расковник, стр. 42), у коме се указује на појмове
дијалога, монолога и дидаскалије.
Наглашава се да је природа драмског текста и његова намена таква да се он најчешће
посматра као предложак и основна подлога за настанак позоришне представе. Због тога
је неопходно прочитати и разумети дату табелу у којој се наводе учесници у раду на
позоришној представи. На часу додатне наставе та табела послужиће при припреми
драматизације на часу.

У читанци (Бележница, Расковник, стр. 42), разматра се значење израза ни на крај памети,
односно пасти на памет. Завршни део часа конципирати у вези са овим текстом.
На крају часа ученици планирају извођење одломка драме на школској сцени за ученике
млађих разреда.
104
Наставник

Наставна јединица Густав Шваб, Бог сунца и његов син (одломци)
Наставна средства Читанке, школске свеске, табла, креда/фломастер
Циљ часа Упознавање са старогрчким митовима.
Исходи, према Ученик је у стању да: чита са разумевањем и опише свој

образовним доживљај различитих врста књижевних дела; разликује облике
стандардима казивања; одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у
књижевноуметничком тексту; анализира узрочно-последично
низање мотива; илуструје особине ликова примерима из текста;
вреднује поступке ликова и аргументовано износи ставове.
Кључни појмови Мит, антика, Густав Шваб, Хелиос
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавања проблема; Грађанско васпитање,

компетенције и Информатика и рачунарство
Литература за Грчки митови I, приредио Игор Симановић, Завод за уџбенике и

наставнике наставна средства, Источно Ново Сарајево, 2016.
Густав Шваб, Приче из класичне старине, Ne & Bo: Akia M.
Princ, Београд, 2004.
Зона Мркаљ, Српски језик 5, приручник за наставнике
„Методичка слагалица”, Klett, Београд, 2013.
105
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Како се на претходним часовима разговарало о фантастици у књижевним делима, као и о
митским бићима, ученицима се објашњава шта су митови. За то ће се наставник послужити
уводним текстом из читанке (Расковник, стр. 12).
Наставник пушта звучни запис текста Бог сунца и његов син, стр. 12 у
дигиталној читанци.

Овај део часа наставник ће посветити анализи изабраних одломака из књиге Приче из
класичне старине Густава Шваба. Ученике упутити на одељак о писцу Представљамо ти
(Расковник, стр. 15). Пре читања одломка ученицима се може пустити филм о јунацима из
грчке митологије: www.crtanifilmovi.rs/category/dugometrazni-crtani-filmovi-sa.../grcka-
mitologija/.
Како читање текста није отежано великим бројем непознатих речи, наставник би могао да, на
примеру овог текста, провери како ученици читају, односно да утиче на побољшање технике
њиховог читања. Исто тако, ученицима је на претходним часовима могао да буде дат налог да
текстове из читанке Бог сунца и његов син и Херакле прочитају код куће и дођу на час
припремљени тако што би (после читања) за задатак имали да пронађу одговоре на питања из
дела Трагом речи (Расковник, стр. 13).
Анализа текста треба да буде усмерена ка уочавању елемената фантастике и митских слојева,
а у односу на слике реалних ситуација и међуљудских односа. Најпре треба протумачити
слику Хелиосове дворане и његових дворана, као и самог Хелиоса, сунчаног бога. Ученици
треба да уоче проблем који прича доноси на почетку (Феатонову жељу да се потврди као
Хелиосов син, тј. да докаже своје божанско порекло); затим разлоге тог проблема (ругање
Феатону и ругање света који му не признаје божанско порекло), као и начин на који јунак
жели да свет увери да јесте божански потомак. Анализирати и очеву реакцију и довести је у
везу са трагичним исходом младићевим.
Као васпитни аспект текста намеће се део где отац упозорава сина, даје му јасне разлоге, а
на крају, када уочи да младића не може одвратити од намере да управља кочијама,
саветује га како да поступа када му преда своје коње. Зато ученици, у свеске, могу написати
одговор/образложење следећег задатка: У неколико реченица објасни због чега Хелиос
не жели да Феатону преда на управљање ватрене кочије и какве су последице младићеве
тврдоглавости.
После анализе дела, ученике подстаћи да разговарају о томе колико је прочитани мит
поучан и шта људи/деца нашег времена могу да науче из њега.

Ученике упознати са књижевнотеоријским појмовима (персонификација, дескрипција,
хипербола) и улогом ових језичкостилских средстава у свету књижевног дела. Користити
Појмовник (Расковник, стр. 15), као и текст из Света занимљивости (Расковник, стр. 15).
106
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Ученике упутити да код куће саслушају звучни запис Заљуљ о Орфеју

Љубивоја Ршумовића и/или аудио запис о Хераклу, уз посматрање задатака
које је краљ Еуристеј поставио Хераклу, стр. 14 и 16 у дигиталној читанци.
За додатни рад ученицима задати да реше интерактивну осмосмерку са називима
фантастичних бића, стр. 24 у дигиталној читанци.
Домаћи задатак (условно): У корелацији са наставом Информатике и рачунарства, ученици,

са својим наставником овог предмета, могу помоћу програма да направе осмосмерку која би
садржала следеће појмове у вези са грчком митологијом: Арес, Аполон, Атина, Ахил, Дедал,
Деметра, Зевс, Икар, Јапет, Јасон, Медуза, Пандора, Персеј, Посејдон, Прометеј, Тантал,
Фаетон, Хелиос, Хера и др.
107
Наставник

Наставна јединица Промена именица по падежима (деклинација)
Облици рада Фронтални, групни, рад у пару
Наставна средства Наставни листић, табла, креда/фломастер, школске свеске
Циљ часа Оспособљавање ученика за препознавање најчешћих падежних грешака у

говору и писању.
Исходи, према Ученик је у стању да: разликује променљиве речи од

образовним непроменљивих; разликује категорије рода, броја, падежа речи које
стандардима имају деклинацију.
Кључни појмови Језик, граматика, падежи, деклинација
Међупредметне Компетенција за учење, решавање проблема, сарадња

Литература за Весна Ломпар и сар., Квизови у настави српског језика

Милан Шипка, Занимљива граматика, Нови Сад, Прометеј, 2007.

Наставник ће мотивисати ученике за усвајање падежа краћим текстом о падежима из
Занимљиве граматике Милана Шипке (стр. 171–173).

Уводну лекцију о падежима из Граматике 5 (стр. 14 и 15) наставник ће проћи са ученицима.
108
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Наставник заједно са ученицима ради интерактивне задатке на стр. 14 и 15 у

дигиталној граматици. Наставник пушта једноставну анимацију са стр. 15.

Наставник ће направити краћи подсетник назива падежа и питања за падеже. Потом ће урадити
краћу вежбу у којој треба понуђене наставке за облик ставити уз одређени падеж именице кућа.
Наставци се могу исећи и дати сваком пару ученика да их стави на одговарајуће место.
Илустрација, на пример, може изгледати као кућа.
Наставник може (условно) пустити ученицима звучни запис на стр. 30 у дигиталној

граматици и упутити их на интерактивни задатак који се односи на овај звучни запис.
109
Наставник

Наставна јединица Народна лирска песма: Вила зида град
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна
Циљ часа Уочавање одлика и естетских вредности усмене митолошке лирике.
образовним различитих врста књижевних дела; анализира елементе
стандардима композиције лирске песме; увиђа звучне, визуелне, тактилне,
олфакторне елементе песничке слике.
Кључни појмови Митолошка лирска песма, митска бића, вила, породични односи
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавања проблема, естетичка

компетенције и компетенција; Историја, Ликовна култура
Литература за Радмила Пешић и Нада Милошевић Ђорђевић, Народна

наставнике књижевност, Требник, Београд, 1997.

Ученицима дати задатак да прочитају уводни текст из читанке, тј. део о народним лирским
митолошким песмама. Напоменути да је песму, у једној од својих збирки народних песама,
објавио Вук Стефановић Караџић. Проверити и унапредити ученичка знања о усменој
књижевности.
Наставник записује наслов на табли и чита песму Вила зида град (Расковник, стр. 8).
Подстиче ученике да сами пронађу песму у садржају читанке.
110
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

После читања текста из читанке са ученицима треба започети разговор о песми. Разговору
најпре треба приступити тако да се ученици подстакну да искажу своје утиске о песми, али
и да наставник одговори на ученичка питања у вези са оним што им је нејасно
и компликовано за разумевање. У том смислу требало би имати у виду и непознате речи из
текста, па наставник треба да мотивише ученике да сами дођу до закључака о значењу, на основу
контекста, затим да користе већ дата објашњења на маргинама текста, али и да им сам објасни
нешто уколико је то неопходно.
Ученике усмерити ка делу читанке који представља методичку апаратуру за овај текст
(Трагом речи, Расковник, стр. 10), те их подстицати да на њих одговарају и тако анализирају
песму Вила зида град. Важно је уочавање карактеристичних песничких слика у којима
запажамо елементе фатастичног/бајковитог и реалног. Затим указати и на симболичку везу
између материјалног и духовног (довођење у везу појмова злата и бисера са вилиним сином и
ћерком), којом се долази до разговора о вредности породице и породичног богатства, где се
може и васпитно деловати на ученике.
При крају ученике треба упутити да уоче како се иза слика које песма нуди могу наслутити
представе делова дана (јутро, подне и вече) и како се градња двора на облаку може довести у
везу са стремљењима ка одвајању од земаљског, као и са светом маште.
врата од скерлета (вила)
врата од бисера (ћерка)

(Ученици могу да нацртају град/дворац/тврђаву, на
њима врата, а на вратима да испишу од чега су и за кога
се везују.)
врата од злата (син)

Прочитати текст из Бележнице (Расковник, стр. 10) и одгонетнути значење израза добра вила,
као и сегмент Путоказ (Расковник, стр. 11) – текст о Вуку Караџићу.
На крају часа наставник за следећи час најављује писмену вежбу У вилином граду.
У оквиру задатка за додатни рад упутити ученике да саслушају звучни запис песме
Женидба сјајнога Мјесеца на стр. 9 у дигиталној читанци и да прочитају још две
митолошке песме о вилама: Вилина посестрима и Јунак вилу устријели, стр. 11.
Домаћи задатак:
• Насликати вилу и чланове њене породице и радове припремити за следећи час.
111
Наставник

Наставна јединица Писмена вежба: У вилином граду
Наставна средства Читанке, школске свеске
Циљ часа Примена наученог кроз писање приче.

Кључни појмови Вила, митолошки ликови, машта
Међупредметне Решавања проблема


112
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Са ученицима се, кроз разговор, подсетити песме Вила зида град, која је обрађена на претходном
часу. Ученици ће своје ликовне радове (које су радили као домаћи задатак) поставити на пано у
учионици. После ове активности, ученицима објаснити како да приступе теми за писмену вежбу и
о чему да пишу. Дати им следећи план:
• У уводном делу своје приче напиши како си доспео/доспела у вилин град. Буди маштовит/
маштовита, па измисли некакав необичан разлог или какву несвакидашњу ситуацију која
нас може одвести у свет маште и чаролије.
• У главном делу свога рада (разради) покушај да нам детаљно опишеш изглед вилиног града
из своје маште, коју је подстакла песма Вила зида град. Помози читаоцима да лепо замисле
тај чаробни град.
• Напиши кога све срећеш у том граду из маште, како је изгледао твој сусрет са вилом и
њеним сином или ћерком. Можеш да употребљаваш управни говор како би читаоцима
своје приче представио/представила разговор који су водили становници вилиног града или
разговор који си ти са њима водио/водила. Потруди се да поштујеш правила о писању
реченица у управном говору.
• Истакни и детаљно дочарај неки необичан догађај у коме си учествовао/учествовала у
вилином граду. У причу можеш да уведеш и нова митска бића, односно јунаке по сопственој
жељи.
• У завршном делу рада (закључку) опиши свој одлазак из вилиног града, растанак са
јунацима или нешто друго што процениш као интересантно за крај приче.

Ученици имају двадесетак минута да напишу кратку причу у којој би представили (на пример)
свој боравак и кретање кроз вилин град, описали призоре и бића која тамо виде/срећу;
приповедали би о могућим ситуацијама. Вежба би требало да на подесан начин доведе
до утврђивања онога о чему се говорило у току претходног часа, да креативно, забавно и
маштовито изнесе ученикове представе о митским бићима и ситуацијама у којима учествују,
а наставнику да буде вид евалуације претходног часа.
На ученичка питања треба одговарати афирмативно; тако да се што више поспеши њихова
машта. Уз то, требало би их подсетити на композицију састава и потребних целина, као и на
неопходност граматичке, стилске и правописне ваљаности текста који стварају. У Прилогу се
налази (могући) план за писање писмене вежбе који се, одштампан, даје ученицима и који
ученици могу да залепе у своје свеске.

После писања ученици читају своје радове и коментаришу радове својих другова. Наставник
прикупља свеске ученика и прегледа их након часа.
Најинтересантнији радови треба да буду изложени у наредном периоду, на паноу учионице
или школске библиотеке.
113
Наставник

Наставна јединица Номинатив
Наставне методе Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка, метода показивања
Наставна средства Граматике, школске свеске, табла, креда/фломастер
Циљ часа Усвајање појма, значења и типичних функција номинатива.

образовним непроменљивих; разликује категорије рода, броја, падежа речи
стандардима које имају деклинацију; разликује основне функције и значења
падежа; употребљава падежне облике у складу са нормом; разликује
основне реченичне чланове (у типичним случајевима).
Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, деклинација, падежи, номинатив,

субјекат, именски део предиката
Међупредметне Рад с подацима и информацијама, сарадња, компетенција за учење


Весна Ломпар, Зорица Несторовић, Радна свеска 5, Klett,
Београд, 2018.
114
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа треба обновити знања о променљивости и непроменљивости речи, као и о
промени именица по падежима. Наставник за то може искористити асоцијацију с коначним
решењем падежи (Асоцијације, стр. 37), с тим да би, због времена потребног за обраду нове
наставне јединице, у асоцијацији могао отварати целу колону, а не поље по поље.
Наставник може приказати ученицима кратак видео-прилог у вези с номинативом

на стр. 16 у дигиталној граматици.

Наставник саопштава ученицима да ће данас учити о првом падежу у српском језику. Он
неће саопштити одмах назив овог падежа, јер ће ученици, пошто разумеју значење овог
падежа, схватити и зашто се он зове баш тако.
Наставник на табли пише реченицу: Јован је ученик.
Ученици уочавају да су именице у овој реченици Јован и ученик. Уочавају да се наведене
именице добијају на питања ко?, шта? (Ко је ученик? Шта је Јован?). Такође, уочавају да
овим падежом именујемо бића, ствари и појаве око себе. Зато се он зове номинатив –
латинска реч nomen, од које долази назив номинатив, значи име.
Ученици би сада могли да закључе зашто је номинатив први падеж у нашем падежном
систему, зашто се сматра основним падежом. Треба да закључе да је то зато што номинатив
употребљавамо када именујемо нешто (То је лопта. Ово је дечак. итд.). Ученици наводе још
примера тако што један ученик покаже на неку особу или предмет у учионици, а други ученик
га именује. Следећи ученик који показује јесте онај који је претходно одговорио на питање.
Наставник пита ученике у ком облику се наводи именска реч у речнику. Ученици закључују
да се наводи у номинативу, јер је он основни облик речи. Ради бољег разумевања овог дела,
наставник може навести овакав пример: Замислите да странац учи српски језик и да треба на
свој матерњи језик да преведе реченицу: Читам занимљиву књигу. Он не може у (двојезичном)
речнику наћи речи читам, занимљиву и књигу, већ само речи читати, занимљив и књига,
јер су то њихови основни облици. (Како се зове основни облик глагола, ученици ће сазнати
у другом полугодишту.) Закључујемо да је основни облик именских речи – номинатив;
основни број – једнина; основни, неутрални род именских речи које се мењају по роду –
мушки род.
Наставник објашњава појам независни падеж – номинатив је независни падеж зато што може
да се употреби ван реченице.
Затим на примерима треба показати основне службе номинатива. На пример: Славко је
кошаркаш.
Ученици ће у овој реченици уочити две именице у номинативу – Славко и кошаркаш. Они
ће без потешкоћа одредити службу речи Славко (субјекат). Затим наставник треба да
наведе ученике на закључак да је предикат реченице је кошаркаш. Наставник ученицима
објашњава да је предикат оно што смо рекли о субјекту. Зато је и је кошаркаш предикат
(другим речима, нисмо хтели рећи да Славко је – да постоји, већ да је кошаркаш). Наставник
саопштава ученицима да се предикат који осим глагола (у личном глаголском облику) има и
именске речи назива именски предикат (о њему ће бити више речи када ученици буду учили о
служби речи). Даље треба уочити глаголски и именски део предиката, па закључити да
именица у номинативу (кошаркаш) има службу именског дела предиката.
115
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Пре него што наставник крене са вежбањима, са ученицима треба да обнови оно што је
рађено на данашњем часу (како се назива први падеж у српском језику, на која питања
се добија, које је његово значење, зашто је он основни облик именских речи, зашто је
независни падеж, које су његове главне службе у реченици).

Радити вежбе из Граматике 5 (стр. 16 и 17), а затим и из Радне свеске 5 (стр. 12 и 13). Оно
што остане неурађено, ученици треба да ураде за домаћи задатак.
Ученицима се за додатни рад препоручују интерактивни задаци на стр. 16 и 17 у

дигиталној граматици.
116
Наставник

Наставна јединица Џон Р. Р. Толкин, Хобит (одломци)
Наставна средства Читанке, књиге, ПП презентација посвећена аутору, делу и филмским

екранизацијама Толкинових дела
Циљ часа Тумачење одломка романа епске фантастике као вид мотивисања
ученика за читање дела у целости.
стандардима књижевну врсту; разликује реалистичну прозу и прозу засновану на
натприродној мотивацији; илуструје особине ликова примерима из
текста; вреднује поступке ликова и аргументовано износи ставове;
напредује у стицању читалачких компетенција; упореди књижевно и
филмско дело.
Кључни појмови Џон Толкин, Хобит, епска фантастика, Билбо Багинс, Гандалф.
Међупредметне Комуникација, сарадња, рад с подацима и информацијама, естетичка

компетенције и компетенција; Ликовна култура
Литература за Цветан Тодоров, Увод у фантастичну књижевност, Рад, Београд,

1987. Џон Р. Р. Толкин, Хобит, Чаробна књига, Београд, 2012.

Мотивациони разговор:
• Шта за вас представља авантура? Зашто човек има потребу за авантуром? Поред путовања
у далеке пределе у свету који познајемо, авантура може да се одвија и у измаштаним
светови- ма. Присетите се неког јунака из књижевних дела која сте до сада читали, који је
путовао по измаштаним световима и сусретао се са необичним бићима и појавама.
117
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Мотивација биографијом: на ПП презентацији представљају се кључни биографски подаци

о Џону Толкину, оснивачу жанра епске фантастике, који се заснива на митолошкој традицији
Келта, и чија два најзначајнија дела Хобит и трилогија Господар прстенова ученицима могу
бити позната кроз филмске екранизације у режији Питера Џексона.

Наставник изражајно чита одломак из романа, након чега следи његово тумачење засновано на
питањима из Трага речи (Расковник, стр. 50), којима се може додати још неколико питања.
• Ко су били хобити? Опиши њихов спољашњи и унутрашњи портрет. Какав начин
живота су водили? Зашто су тежили мирном, сређеном, породичном животу, далеко од
опасности и неизвесности? Како је изгледало њихово насеље? Опиши изглед једне хобитске
куће. Шта уређење њихових домова говори о њима и њиховим навикама и потребама?
• По чему је Билбо Багинс типични хобит? Каква је била породица његове мајке? Коју
је особину, као сасвим скривену и до тада неиспољену, Билбо могао наследити од
Тукових?
• Шта се у Билбовом животу променило доласком неочекиваног госта? Опиши
изглед чаробњака Гандалфа. Погледај Дизнијев цртани филм „Мач у камену” и
упореди изглед чаробњака Мерлина са изгледом Гандалфа.
• Зашто Гандалф није погрешио у процени када је решио да поведе Билба у авантуру?
Шта је он, као стар и мудар чаробњак, препознао у Билбу?
На часу је обрађен одломак из првог поглавља романа Хобит, а наставник мотивише ученике
да прочитају целу књигу, те да прате Билбове авантуре са дружином патуљака, сусрет са
дивовима, Голумом, вилењацима и бауцима, као и борбу са змајем Шмаугом, који је протерао
патуљке из њихове рударске престонице и отео им благо.
Ово дело припада епици (као књижевном роду), а представља роман (као књижевну врсту).

На ПП презентацији (коју може осмислити наставник) приказују се фотографије из филмова
Питера Џексона које представљају Билба, Гандалфа и село хобита, као и илустрације Алана
Лија, енглеског уметника који је илустровао Толкинову прозу (корелација књижевности,
ликовне и филмске уметности).
У завршном разговору наставник и ученици истичу чар авантура, које могу бити опасне и
неизвесне, али појединцу чине живот узбудљивијим.
Ученике упутити на интерактивне задатке са стр. 46 у дигиталној читанци, као и на

задатак на стр. 51.
• Писмено одговори на тему Мој сусрет са чаробњаком. План писаног састава, као
подстицај за писање домаћег задатка, налази се на стр. 138 овог приручника.
118
Наставник

Наставна јединица Предлози
Наставна средства Наставни листић, табла, креда/фломастер
Циљ часа Упознавање ученика са предлозима као непроменљивом врстом

речи.

Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, предлози
Међупредметне Рад с подацима и информацијама, дигитална, сарадња, компетенција

компетенције и за учење
Литература за Весна Ломпар, Зорица Несторовић, Радна свеска 5, Klett, Београд,

2018. Весна Ломпар, Језичке главоломке, Klett, Београд, 2014.
Граматика 5: српски језик и књижевност за пети разред основне
школе, дигитално издање
119
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

На почетку часа треба се подсетити врста речи и њихове поделе на променљиве и
непроменљиве.

Поразговарати о роману Хобит, који су ученици радили на претходном часу, а потом
попунити наставни листић (дат у Прилогу), у коме се налази неколико прилагођених реченица
из поменутог романа. Попуњавањем наставног листића ученици откривањем упознају нову,
непроменљиву врсту речи – предлоге.

Урадити вежбања (Граматика 5, стр. 74 и 75) и указати на разлику у употреби предлога због и
ради (Главоломке, стр. 68), предлога с или са (Граматика 5, стр. 75).
Ученике упутити на интерактивне задатке са стр. 74 и 75 у дигиталној граматици.
120
ПРИЛОГ
1. Пред тобом је један краћи одломак из Толкиновог романа Хобит. Допуни

дате реченице одговарајућим речима из низа:
без, према, у, на, у, са, од, са, за, са, у
једној рупи земљи живео је хобит. њој беху округла врата,

обојена зелено, сјајном месинганом ручком. Врата су се отварала
овалном холу сличном тунелу: веома удобан тунел дима подом
плочица и много вешалица капе и капуте јер је хобит волео
да му се дође посету.
2. Овакве речи спадају у ПРЕДЛОГЕ. У свакој реченици

недостаје један предлог. Подвуци онај који недостаје.
а) Хобити су мањи брадатих патуљака. ЗА, ИЗА, ОД,
ПРЕМА б) Ово је довољно почетак. ЗА, ИЗА, ОД, ПРЕМА
в) Можете потрчати Брду. ЗА, ИЗА, ОД, ПРЕМА
3. Предлози су увек у истом облику. То значи да су они:

а) променљиве речи;
б) непроменљиве речи;
в) некад променљиве, а некад непроменљиве речи.
Заокружи слово испред тачног одговора.
121
Наставник

Наставна јединица Генитив
Циљ часа Усвајање појма, значења и типичне функције генитива; правилно

употребљавање овог падежног облика.

Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, деклинација, падежи, генитив.
Међупредметне Рад с подацима и информацијама, сарадња, компетенција за учење.


Весна Ломпар, Зорица Несторовић, Радна свеска 5, Klett, Београд,
2018.
122
МОГУЋИ ТОК ЧАСА

У уводном делу часа треба обновити знања о променљивости/непроменљивости речи и
промени именских речи – деклинацији, као и о основном падежу – номинативу. Наставник то
може учинити и помоћу асоцијације с коначним решењем номинатив (Асоцијације, стр. 37)
Наставник може приказати ученицима кратак видео прилог у вези с генитивом на

стр. 18 у дигиталној граматици.

Наставник ће ученицима саопштити да ће данас учити о другом по реду падежу у српском
језику, генитиву. Упутиће ученике на део Занимљивости (Граматика 5, стр. 18) да сазнају
зашто се генитив тако зове.
Наставник на табли пише следећу реченицу: Иван је ушао у собу своје сестре. У овој реченици
наставник ће подвући скуп речи своје сестре. Ученици ће закључити да се овај облик речи
добија на питања кога? чега?. Затим, ученици треба да уоче да овај скуп речи у оквиру ширег
скупа речи (соба своје сестре) има значење припадања (чија је соба). Добро је да ученици сада
наведу још примера за генитив за значењем припадања из непосредног окружења (нпр. Гледам
у слику Вука Караџића. Окачио сам је на зид учионице. и сл.).
Ученици ће закључити да је генитив зависни падеж, пошто зависи од других речи у реченици.
Затим ће наставник на табли написати следећу реченицу: Мира је појела кришку хлеба са мало
ајвара. Ученици ће сада самостално издвојити облике генитива из дате реченице (хлеба,
ајвара). Уочавају да скупови речи кришку хлеба и мало ајвара означавају део, количину
намирнице исказане генитивом.
Наставник ће на табли записати ову реченицу: Марко ме је чекао испред школе. Ученици ће
пронаћи именицу у генитиву (школе) и одредиће да скуп речи испред школе има значење
места. Навешће примере за генитив са значењем места из непосредног окружења (Јован седи
иза Милице, Ранац је поред клупе и сл.). Наставник ученицима саопштава да су наведена
значења само нека од многобројних значења генитива (генитив је падеж са највише значења и
највећим бројем предлога који иду уз њега).
На основу примера, ученици закључују да генитив може да стоји с предлозима, али и без
њих. Ово је прилика да ученици обнове да су предлози непроменљиве речи које означавају
односе међу предметима и појавама и да номинатив никада не иде уз предлоге. Недоумица
коју често у пракси имају ученици јесте да ли треба предлог подвући када се говори о падежу
и његовом значењу. Ученицима треба разјаснити да се именска реч налази у неком падежу, а
не и предлог као непроменљива врста речи, али да се значење падежа остварује
комбинацијом облика именске речи и предлога.
С обзиром на то да је циљ наставе језика оспособљавање ученика за правилну употребу језика,
на овом часу треба указивати на погрешне облике генитива који се могу чути међу матерњим
говорницима српског језика (нпр. погрешна употреба генитива множине неких именица,
употреба предлога од у присвојном значењу, нпр. књига од Иве Андрића). Наставник ће
ученике упутити и на део Пажња (Граматика 5, стр. 18), заједно ће га прочитати и
коментарисати.
123
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Такође, наставник треба да укаже на то да различити облици генитива могу значити

различито (нпр. мој брат од тетке / брат моје тетке, кеса чоколадних бомбона / кеса од
чоколадних бомбона и сл.).
Пре него што наставник почне са вежбањима, треба обновити оно што је рађено на овом часу
(како се зове други падеж у српском језику, на која питања се добија, зашто је зависни падеж,
која су његова најчешћа значења и функције у реченици).

Радити вежбе из Граматике 5 (стр. 18 и 19), а затим и из Радне свеске 5 (стр. 13–15). Оно
С обзиром на то да су се ученици већ упознали са игром асоцијација, наставник им може за
домаћи задатак задати да направе асоцијацију чије ће коначно решење бити генитив.
Ученици се упућују на интерактивне задатке на стр. 18 и 19 у дигиталној

граматици.
124
Наставник

Наставна јединица Употреба наводника
Наставна средства Радна свеска, табла, креда/фломастер
Циљ часа Оспособљавање ученика за правилну употребу наводника.

Кључни појмови Језик, правопис, интерпункција
Међупредметне Рад с подацима и информацијама, дигитална компетенција, сарадња,

компетенције и компетенција за учење

Весна Ломпар, Зорица Несторовић, Радна свеска 5, Klett, Београд, 2018.
Граматика 5: српски језик и књижевност за пети разред основне
школе, дигитално издање
125
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник ће са ученицима обновити употребу наводника и нагласити да и отворени и
затворени наводници изгледају као две деветке (Граматика 5, стр. 103).

Провежбати употребу наводника кроз неколико задатака који ће обухватити управни говор,
имена књижевних дела и називе институција.
Слагалица: Ученици на разнобојним картонима или папирима добијају речи и знакове

интерпункције као делове реченице са управним говором. Свака група добија по три
реченице. Најпре ће речи и интерпункцијске знаке које припадају истој реченици препознати
и груписати по боји. Затим ученици треба да саставе (сложе) реченице водећи рачуна о
правописним правилима о писању управног говора (сва три начина).
126
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Стрип: Ученици добијају задатак да осмисле краћи стрип из школског живота. Потребно је да
нацртају и упишу изговорене речи у облачиће трудећи се да стрип буде духовит и занимљив и
правилно написан (са наводницима).
Лого клуба/школе: Пронађи лого свог клуба и школе и напиши њихов пун назив.
Књижевна дела: Присети се наслова неких књижевних дела које си до сада прочитао/ прочитала.
Напиши их правилно.
Пример осмишљеног стрипа

Урадити и вежбања из Граматике 5 (стр. 103).
Ученици се упућују на интерактивне задатке на стр. 103 у дигиталној граматици.
127
Наставник

Наставна јединица Датив
Циљ часа Усвајање појма, значења и типичне функције датива; правилно


Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, деклинација, падежи, датив.
Међупредметне Рад с подацима и ниформацијама, сарадња, компетенција за учење


128
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа треба обновити знања о падежном систему српског језика која су до
сада ученици стекли – о деклинацији, номинативу и генитиву, питањима на која се они
добијају, њиховим типичним значењима и службама у реченици. Ово се може учинити и
асоцијацијом са коначним решењем генитив (Асоцијације, стр. 37).
Наставник може приказати ученицима кратак видео прилог у вези с дативом на стр.
20 у дигиталној граматици.

Наставник саопштава ученицима да ће овог часа учити трећи падеж у српском језику. Како се
он зове боље је саопштити тек пошто ученици увиде које је његово основно значење.
Наставник ће на табли написати реченицу са именицом у дативу. На пример: Јелена је дала
књигу другарици.
Са ученицима наставник вежба све оно што су до сада научили – подвући именице у тексту
(Јелена, књигу, другарици) и одредити падеж у коме се налази именица Јелена (номинатив).
Затим пажњу ученика наставник усмерава на облик другарици. Ученици ће моћи да закључе
на која питања добијамо овај облик – коме? чему? Такође, моћи ће да закључе да се у
овом облику налази реч која значи коме је намењено нешто (овде: књига). Наставник ће
ученицима објаснити да име датива долази од латинске речи dare – дати, глагола који тражи да
се допуни именицом у дативу (дати некоме). Сада наставник са ученицима разговара
о служби коју има подвучена именица у дативу. Треба уочити да је у овој реченици глагол
дати допуњен двема именицама – књигу и другарици. Обе именице имају службу објекта.
Наставник саопштава ученицима да је објекат у дативу неправи објекат, али и да ће о томе
још сазнати учећи о другим падежима и посебно објекту у оквиру службе речи.
Затим наставник исписује реченицу која ће садржати именицу у дативу са другим типичним
значењем датива. На пример: Милица иде ка школи.
Пошто сада знају на која питања се добија облик датива, ученици ће сами моћи да у датој
реченици пронађу реч која се налази у овом облику – школи. Ученици ће моћи да закључе
да речи ка школи значе правац кретања, усмереност. Ученици често за пример оваквог типа
кажу да има значење места, што је доста широко одређење с обзиром на то да ће и неки
други падежи, широко одређено, имати значење места (места боравка/налажења или
значења места завршетка/циља кретања). Овде је добро обратити пажњу на значење правца
кретања које има датив не само ради каснијег бољег разликовања датива и нпр. акузатива и
локатива већ ради правилне употребе језика. Наиме, наставник наглашава да
дата реченица значи да Милица иде ка школи, то је њен правац кретања. Да ли је њен циљ да
стигне у школу, из ове реченице не можемо видети. Уосталом, ова реченица може овако бити
настављена: ... на раскрсници скрене лево и стигне у спортски центар. Затим треба одредити
службу коју датив има када значи правац кретања – то је прилошка одредба за место.
На основу наведених примера ученици ће закључити да је датив зависан падеж, да може да
се употребљава без предлога или са њима.
Наставник ће ученике упутити у део Пажња (Граматика 5, стр. 20), заједно ће га прочитати
и коментарисати.
129
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Пре него што ученици почну да раде вежбе, треба обновити оно што се радило на данашњем
часу – како се зове трећи падеж у српском језику, зашто се он тако зове, на која питања се
добија, која су његова основна значења и службе у реченици.

У завршном делу часа ученици раде вежбе најпре у Граматици 5 (стр. 20 и 21), а затим и у
Радној свесци 5 (стр. 15–17). Питања која су остала неурађена завршити за домаћи задатак.

граматици.
130
Наставник

Наставна јединица Падежи
Наставна средства Одштампани наставни листићи и прилози, табла, креда/фломастер
Циљ часа Утврђивање појма, значења и типичне функције номинатива,

генитива и датива; правилно употребљавање ових падежних облика.

Кључни појмови Језик, граматика, падежи, номинатив, генитив, датив

Литература за Весна Ломпар, Зорица Несторовић, Радна свеска 5, Klett, Београд, 2018.
131
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу наставник са ученицима обнавља знања о падежима које су ученици до
сада радили (номинативу, генитиву и дативу), питањима на која се они добијају, њиховим
типичним значењима и службама у реченици.

Наставник саопштава ученицима да ће овог часа увежбавати прва три падежа у српском
језику. У Прилогу 1 се налази наставни листић који би могао да се употреби за увежбавање.
Наставник заједно са ученицима ради наставни листић, додатно објашњавајући задатке.
За обнављање падежа могу се користити и следеће вежбе:
Дата су поља за игру (види стр. 134 и 135). Поља у која су уписане недовршене реченице
треба штампати једнострано. На полеђини оних поља у која је уписана именица школа
(односно именица метар/километар) промењена кроз падеже треба одштампати слике које су
дате у Прилогу 2. Задатак је да ученици допуне реченице одговарајућим облицима датих
именица. После сваког тачног одговора једно поље се окреће, све док се, на крају, не открије
цела слика. Ученици погађају име писца са слике, а затим наставник са њима води краћи
разговор о том писцу.
Такође, сврсисходно је указивати ученицима на типичне грешке при коришћењу падежа
које су учили. Наставник с тим циљем може написати реченице које садрже погрешно
употребљен облик, а да задатак ученика буде да пронађу неправилан облик и исправе га.
Наставник може реченице са грешкама исписивати на табли или их приказивати у ПП
презентацији.
На путовању су се лепо дружили Немац, Турак, Словак и
Чех. Јован је имао пуно оловки али их је све изгубио.
Петар је пошао кући, а Мира је
већ била кући.
Песма од Јована Јовановића Змаја
му се много допала.
Дивио се Марк Твену, творцу
Тома Сојера.
Ради указивања на правилне
падежне облике, наставник може
показати ученицима плакате из
кампање Негујмо српски језик а
које су везане за правилну
употребу научених падежа.

Завршни део часа наставник је оставио за евентуална додатна питања ученика.
132
ПРИЛОГ
Вежбање – номинатив, генитив и датив
1. Повежи називе падежа и одговарајућа питања.
Номинатив Кога? Чега?
Генитив Коме? Чему?
Датив Ко? Шта?
2. Дате именице стави у тражене облике:

Номинатив Номинатив Генити Генитив Датив Датив
једнине множине в множине једнине множине
једнине
оловка
наставник
лопта
двориште
3. Дати су скупови речи са градивним придевом. Искажи исто значење именицом у

генитиву, како је започето.
стаклени бокал – бокал од стакла
пластична чинија –
кожна ташна –
дрвена кутија –
4. Повежи реченице са називом падежа у којима је именица школа у њима.
Школа је у центру града. Генитив
Марко је испред школе. Датив
Кренуо је ка школи. Номинатив
133
5. Подвуци у следећим реченицама именице у номинативу.
Марија је моја другарица из клупе. Зовем је Мара. Она је моја другарица од малих ногу.
6. Подвуци у следећим реченицама именице у генитиву.

Из кухиње моје баке шире се миомириси. Волим када ми бака спреми тањир крофни, и
бокал сока од вишања.
7. Подвуци у следећим реченицама именице у дативу.

Марта је Милици поклонила књигу за рођендан. Марта ће је понети када крене ка мору.
8. Заокружи слово испред правилно употребљеног подвученог облика.

а) Милан је остао кући.
б) Гледао је филм од Емира Кустурице.
в) Тај филм погледало је много гледалаца.
г) Милан је један задовољан гледаоц филма.
9. Одреди падеж подвучених речи.

а) Јанко је трчао без престанка.
б) Тамара је рекла истину наставници. в) Петар је дрхтао од хладноће.
г) Проћи ћемо поред продавнице.
д) Корица књиге се поцепала.

Напољу је сипила киша.
Базен је поред стадиона.
Јанко је потрчао ка мени.
Мата је пружио руку комшији.
Ове године ћу бити вреднији.
134
ПРИЛОГ 2
У многим…
Једва чекам да постоји
Идем у… почне… продужени
боравак.
Данас је у … било Игралиште је

занимљиво. Чекај ме пред… иза…
школама школа школу
школе школом школи
135
Маратон је трка
Дунав је дугачак Ајфелова кула
која приближно
2850… висока је 301…
има 42…
Најкраћа тркачка Снег је направио

дисциплина на Кинески зид је дуг
сметове висине
отвореном је 8851…
два…
трчање на 100…
метар километра километара
километар метра метара
136
Наставник

Наставна јединица Анализа домаћег задатка (2): Мој сусрет с чаробњаком
Наставне методе Монолошка, дијалошка, демонстративна, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Свеске за домаће задатке
Циљ часа Усавршавање писаног израза ученика, садржаја, стила и композиције

наративног текста подстакнутог прочитаним књижевним делом.
Исходи, према Ученик је у стању да састави писани текст о доживљају књижевног

образовним дела на теме из света маште.
Кључни појмови Домаћи задатак, прича, Мој сусрет с чаробњаком, писано

изражавање, Хобит
Међупредметне Kомуникацијa, решавање проблема, сарадња; Грађанско васпитање,


Џо Елен Мур, Како написати причу, Креативни центар, Београд, 2005.
137
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник подсећа ученике да су за домаћи задатак имали да напишу састав на тему Мој
сусрет са чаробњаком. Почетна мотивација за писање је био одломак из Толкиновог романа
Хобит, а од ученика се очекивало да на маштовит начин одговоре на задату тему.
Ученицима је претходно дат план писаног изражавања као подстицај за писање:

1. Сусрет са незнанцем (време, место, околности сусрета);
2. Незнанац необичног изгледа (спољашњи портрет) и чудесних моћи;
3. Мој дијалог са чаробњаком;
4. Наша необична авантура / наш сукоб;
5.Од чаробњака сам научио/научила (савладао/савладала сам чаробњака).
Ученици су могли и да илуструју свој састав.

Ученици читају своје радове. После сваког прочитаног рада, наставник мотивише остале
ученике да прокоментаришу садржај и одговор на тему, допуњава ђачке коментаре и увидом у
свеску вреднује стил, правопис и композицију рада. Важно је у сваком раду уочити добре
стране, али и прецизно упутити ученика како да свој литерарни израз унапреди.

Наставник даје општи осврт о прочитаним радовима, а било би добро да и остале радове
прочита и вреднује писаним коментаром, како би стекао слику о особеностима писаног
изражавања сваког ученика у одељењу.
138
Наставник
Наставна област, Kњижевност; обрада

Наставна јединица Народна епска песма: Женидба Душанова (одломци)
Циљ часа Тумачење епске народне песме (тематско-мотивски, стилистички и

идејни слој дела).
стандардима књижевну врсту; анализира елементе композиције епског дела у
стиху; одреди тему и главне и споредне мотиве; анализира узрочно-
-последично низање мотива; илуструје особине ликова примерима
из текста; вреднује поступке ликова и аргументовано износи
ставове; илуструје веровања, обичаје, начин живота и догађаје у
прошлости.
Кључни појмови Народна епска песма, Женидба Душанова, преткосовски тематски

круг, Милош Војиновић, женидба с препрекама
Међупредметне Комуникација, решавање проблема; Историја

Литература за Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме II,

наставнике Просвета, Београд, 1987.
Радмила Пешић, Нада Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност,
Требник, Београд, 1996.
139
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник наводи ученике да се присете народних епских песама које су читали у млађим
разредима (Марко Краљевић и орао, Марко Краљевић и бег Костадин, Стари Вујадин).
Такође, упућује их да се присете историјског лика цара Душана, кога су спомињали на
часовима Природе и друштва.
Уводна мотивација за читање (Расковник, стр. 58) ученике усмерава на догађаје који претходе
следу догађаја у одломку, са фокусом на мотив прерушеног јунака.

Наставник изражајно, интерпретативно чита текст. На основу питања из сегмента Трагом
речи (Расковник, стр. 63) анализира се одломак песме. Ученици запажају да, иако је у наслову
поменуто име знаменитог цара, протагониста заправо бива његов сестрић Милош Обилић.
Важно је истаћи контраст између споља неугледне појаве Милоша Војиновића и његовог
испољеног херојства, као и између спољашњег сјаја царске пратње и неспремности да
га на мегдану одбране. Ученици се усмеравају да подвуку стихове којима Милош цару
Душану и леђанском мејданџији указује на то да спољашњи изглед често вара и да се њиме не
доказује херојство. Ток савладавања препрека усмерава ученике на стилски поступак
градације (мегдан са царевим заточником, прескакање три пламена мача, стрељање јабуке
кроз прстен, препознавање девојке), као и на то да се у прва три задатка Милош доказао
физичком, а у четвртом задатку умном спретношћу. Лукавост Латина, који су по мраку извели
Роксанду пред Тодора везира, превазиђена је Милошевом претњом девојкама да ће ону
која узме драгоцености он сурово казнити. Сукоб Балачка војводе и Милоша Војновића тек је
наговештен спољашњим описом бајковитог лика. Ученици се упућују да упореде изглед
Балачка са фантастичним бићима у народној бајци (ала, аждаја, змај). Наставник у кратким
цртама представља како је Милош савладао ову неман.
Мотив препознавања у завршном делу песме усмерава ученике да закључе да појединац, без
обзира на моћ и славу, без својих најближих не може опстати, те да се последњи стих: Тешко
свуда своме без својега може схватити као мото песме.
Појам епске песме теоријски се проширује и уводи се Вукова подела народне поезије, а
помињу се и најзначајније песме преткосовског тематског круга које ученици треба да
прочитају као домаћу лектиру (Појмовник, стр. 63).
1) Наставник приказује ученицима одломке из стрипа Ђорђа Лобачева Женидба

цара Душана на стр. 64 у дигиталној читанци и упућује их на интерактивне
задатке на стр. 63 и 64.
2) За домаћи задатак ученици се упућују да прочитају песме преткосовског
тематског круга: Женидба краља Вукашина и Урош и Мрњавчевићи, стр. 68
у дигиталној читанци.

Читање сегмената Свет занимљивости (Расковник, стр. 64). За час домаће лектире потребно
је да ученици прочитају песму Женидба Душанова у целости.
140
Наставник

Наставна јединица Домаћа лектира: Народне епске песме преткосовског тематског

круга
Циљ часа Тумачење структуре епске народне поезије (тематско-мотивске,

композиционе и стилистичке) и уочавање сличности и разлика у
карактеризацији епских јунака.
Исходи, према Ученик је у стању да: одреди род књижевног дела и књижевну врсту;
образовним анализира елементе композиције епског дела у стиху; одреди тему и
стандардима главне и споредне мотиве; анализира узрочно-последично низање
мотива; вреднује поступке ликова и аргументовано износи ставове;
илуструје веровања, обичаје, начин живота и догађаје у прошлости
описане у књижевним делима.
Кључни појмови Домаћа лектира, народне епске песме, преткосовски тематски круг,
Женидба краља Вукашина, Зидање Скадра, Урош и Мрњавчевићи
Међупредметне Комуникација, решавање проблема; Историја, Географија, Грађанско

компетенције и васпитање
Литература за Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме II,

наставнике Просвета, Београд, 1987.
141
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Припремне радње – истраживачки задаци: Ученицима се дају одштампани истраживачки

задаци на основу којих ће се припремити за разговор о песмама на часу (дато у Прилогу).

Наставник са ученицима обнавља опште одлике преткосовског тематског круга и кључне
мотиве песме Женидба Душанова.

Водећи се истраживачким задацима датим у Прилогу, наставник тумачи са ученицима
кључне мотиве одабраних епских песама, тематику, карактеризацију и мотивацију, са
посебним истицањем градације и контраста као доминантних изражајних средстава.
Посебно је значајно уочавати разлике у представљању ликова у различитим песмама (Гојко
и Јевросима као позитивни и негативни ликови). На тај начин се ученици уче да пореде три
књижевноуметничка текста и уочавају разлике у карактеризацији и мотивацији.
Користећи се Појмовником (Расковник, стр. 68), наставник ученицима приближава појмове
сталног епитета и епског десетерца.
Наставник може, током главног дела часа, ученицима пустити звучни запис уз
песму Зидање Скадра – одломак из романа На Дрини ћуприја, стр. 68 у дигиталној
читанци. Уз то, могу се урадити интерактивни задаци са стр. 68.
142
Наставник, упућује ученике да се за следећи час припреме за говорну вежбу Исповест
епског јунака, у којој ће се у првом лицу, у виду монолога, уживети у улогу неког од
ликова преткосовског тематског круга.
План излагања:
1.Јунак се представља слушаоцима;
2.Јунак описује из свог угла догађаје у песми;
3.Јунак описује своје осећања, бриге, дилеме;
4.Јунак оправдава своје поступке и (не) оправдава поступке других јунака;
5.Јунак даје мишљење о свему ономе што је проживео и осетио.
Домаћи задатак: Радна свеска, стр. 148−149, 1−8. задатак.
ПРИЛОГ
Предлог за вођење дневника читања:

• Име аутора, кратки биобиблиографски подаци;
• Назив дела; кратак садржај; омиљени лик (образложење);
• Најлепши цитати;
• Препорука за читање.
• Континуирано вођење овог дневника (дебела свеска, од 5. до 8. разреда)

• Награде за најпродуктивније читаоце.
• Илустрације, колажи, рекламе за књигу, препис приказа; запажања са Сајма књига.
Истраживачки задаци – Народне епске песме преткосовског тематског круга
• Прочитај народне епске песме Женидба краља Вукашина, Зидање Скадра и Урош
и Мрњавачевићи и одговори на следећа питања.
1. Женидба краља Вукашина
• Какво писмо Вукашин шаље Момчиловој љуби Видосави? Како описује Момчилов
двор на Дурмитору, а како свој двор у Скадру? Који стилски поступак користи?
Размисли шта је покренуло Видосаву да изда супруга?
• Каквог коња и оружје има Момчило? По чему они личе на коња и оружје из бајки?
За ког Видосава у писму истиче да је Момчилова особа од поверења?
• Како Видосава дознаје тајну Момчиловог коња? Коју је слабост он ту показао?
Какав сан те ноћи сања? Шта му тај сан предсказује?
143
• Опиши напад Вукашинове војске на Момчила и његову браћу. Како Момчило
постепено схвата да је издан? Шта му поручује коњ Јабучило?
• Представи мотив сестринске љубави у овој епској песми. Какву жртву чини Јевросима
да би помогла брату? Зашто је ипак њен напор узалудан?
• На шта својим последњим речима Момчило указује Вукашину? Зашто женидба
за издајицу може бити погубна?
• Како Момчилово одело и опрема делују на Вукашину? Где видимо да је гори
победио бољег на превару?
• Ко је био син краља Вукашина и Јевросиме? Које особине је наследио од ујака?
2. Зидање Скадра
• Ко је све учествовао у зидању Скадра? На какву су препреку наишли при градњи?
Какве је жртве тражила вила бродарица?
• Какав су договор браћа постигла схвативши да ће једна од супруга бити узидана? Ко се
држао договора, а ко не? Зашто мора да страда најмлађа јетрвица, мати нејаког чеда у
колевци? Протумачи Гојково обраћање супрузи стиховима: „Имао сам од злата јабуку / па
ми данас паде у Бојану, / те је жалим, прегорет не могу”.
• Објасни постепено узиђивање Гојковице у темеље града. Којим стилским поступком је

представљен мотив уграђене жртве? Када тек Гојковица постаје свесна свог злог удеса?
Како исказује жал за животом и љубав према маленом Јови? Шта представљају њене две
последње жеље?
• Какав се чудотворан догађај догодио након њене смрти? Које веровање кружи међу
народом о месту њене погибије? Шта је њена трагична смрт оставила у аманет мајкама
које немају млека?
3. Урош и Мрњавчевићи
• Ко је након Душанове смрти требало по праву наслеђа да наследи престо Немањића?
Зашто се као претенденти на власт појављују браћа Мрњавчевићи? Зашто Урош Нејаки
ћути док се Вукашин, Угљеша и Гојко бурно расправљају, потежући ножеве?
• Како се изасланици сва четири табора понашају у порти цркве у Призрену према
протопоп Недељку? Како се односе према светом чину литургије и храму као духовној
кући? На кога их и зашто свештеник упућује? Коју је службу млади Марко Краљевић
имао на Душановом двору?
• Објасни поруку Јевросиме Мрњавчевић сину Марку? Протумачи стихове: „Ни по
бабу ни по стричевима, / Већ по правди Бога истинога”. Зашто су истинољубивост и
правдољубивост важније од породичних веза?
• Шта све Вукашин, Угљеша и Гојко нуде Марку? Којим стилским
поступком су представљене њихове понуде? Чијем табору се Марко
приклања?
• Како Вукашин реагује на Марково саопштење да царство треба да наследи син од оца?
Које особине показује јурећи Марка око цркве ножем? Зашто му Марко не узвраћа?
Какав грех је Вукашин починио на улазу у цркву?
• Објасни функцију Вукашинове клетве и Урошевог благослова на крају песме.
Размисли шта је у Марковом животу било благослов, а шта усуд честите пресуде.
144
Наставник
Наставна област, Jезичка култура; утврђивање

Наставна јединица Говорна вежба: Исповест епског јунака (Милоша Војиновића,

цара Душана, краља Вукашина, Гојковице)
Наставна средства Подсетник са тезама, читанке, књига лектире, костими
Циљ часа Доживљавање емпатије према судбини епских јунака и њено

приказивање.
Исходи, према Ученик је у стању да: користи приповедање у 1. лицу; саставља

образовним говорени или писани текст о доживљају књижевног дела и на теме
стандардима из света маште.
Кључни појмови Говорна вежба, Исповест епског јунака, језичка

култура, преткосовски тематски круг
Међупредметне Комуникација, сарадња; Историја

Литература за Милија Николић: Методика наставе српског језика и

145
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник подсећа ученике да су добили задатак да се у форми првог лица уживе у неки од
ликова из песама преткосовског тематског круга. Ова говорна вежба заснива се на техници
промене перспективе и драмском методу вођене фантазије, где ученици треба да представе
начин на који неки од књижевних ликова виде догађаје описане у књижевном тексту.
Ученици на тај начин усвајају употребу монолога у усменој комуникацији, а код куће су могли
да спреме подсетник који им помаже у редоследу казивања и усмерава их на логички след
казивања.

Ученици казују своје монологе и труде се да што уверљивије представе лик. Као вид
креативног стваралаштва, даје им се могућност да се костимирају у лик који тумаче, што
доприноси уверљивости јавног наступа. Наставник прати садржину и композицију говорне
вежбе, поштовање стилских и граматичких правила, као и познавање прочитаног књижевног
дела. Након сваке говорне вежбе следи усмено вредновање ученичког стваралаштва, а ученици
се подстичу на оцењивање и самооцењивање.

Наставник похваљује труд и креативност ученика и истиче успешне сегменте говорне
културе, али усмерава ученике и на оне сегменте јавног наступа који би се у наредном
периоду могли унапредити.
Елементи за вредновање изражајног читања и казивања ученика:

• поузданост у познавању садржине песме, прозног или драмског текста, у
целости или одломку;
• јасност и прецизност;
• правилно акцентовање речи;
• правилан реченични акценат;
• динамика говора;
• тон (интонација) казивања који одражава унутрашњи свет песме, приче,
драмског текста, доживљаје, ставове и гледишта лирског субјекта, приповедача
или јунака дела / наратора / лица;
• оригиналност у интерпретацији ауторских утисака и ставова саопштених у
делу посредством лирског субјекта / наратора / лица;
• уважавање водећих поетичких и естетских посебности песме, прозног или
драмског текста;
• способност испољавања језичке сугестивности током рецитовања, односно
усменог језичког дочаравања сложених значења у лирској песми / причи / драмском
делу;
• активно коришћење вербалних (говорних) и невербалних знакова
комуникације (став тела, израз лица, контакт са слушаоцима, односно са
аудиторијумом).
146
Наставник

Наставна јединица Акузатив
Наставне методе Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка, демонстративна
Циљ часа Усвајање појма, значења и типичне функције акузатива; правилно


Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, деклинација, падежи, акузатив
Међупредметне Рад с подацима и информацијама, сарадња, компетенција за учење,

Литература за Весна Ломпар, Језичке главоломке, Klett, Београд, 2014.

Весна Ломпар и сар., Асоцијације у настави српског језика
и књижевности, Klett, Београд, 2014.
Милан Шипка, Занимљива граматика, Прометеј, Нови Сад, 2010.
147
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа добро је обновити знања о падежном систему српског језика која су до
сада ученици стекли – о деклинацији, номинативу, генитиву и дативу, питањима на која се
они добијају, њиховим типичним значењима и службама у реченици. Ово се може учинити и
асоцијацијом с коначним решењем генитив или датив (Асоцијације, стр. 37/38).
Наставник може приказати ученицима кратак видео прилог у вези с акузативом на


Наставник саопштава ученицима да ће овог часа учити четврти падеж у српском језику. Како
се он зове боље је саопштити тек пошто ученици могу да увиде зашто се он тако зове.
Наставник ће на табли написати реченицу са именицама у акузативу. На пример: Софија је
купила хаљину и ципеле.
Ученицима треба пружити прилику да оно што знају обнове на овом примеру – да пронађу
именице (Софија, хаљину, ципеле) и препознају да је именица Софија у номинативу и у
служби субјекта. Даље, ученици ће препознати да се именице хаљину и ципеле добијају на
питање шта (је купила)? (тј. кога? ако је у питању особа). Ученици закључују да је овим
именицама исказан трпилац радње/предмет радње. Наставник им саопштава да се четврти
падеж у српском језику зове акузатив. Његов назив долази од латинске речи accusare, што
значи оптужити. У Граматици 5 (стр. 22) може се прочитати да је акузатив грешком добио
име.
Ученици се могу упутити да прочитају ту причу или ће је наставник испричати.
После објашњења имена акузатива и закључка о томе на која се питања он добија, наставник
ће се вратити на дати пример. У њему ученици треба још да увиде да именице у облику
акузатива имају службу објекта. Ако је акузатив без предлога (као што је у наведеном
примеру), објекат је прави.
Треба навести и друга типична значења и службе које има акузатив. На пример: У петак
идемо на море.
У овој реченици ученици треба да уоче да су обе именице у акузативу, и да прва (у петак) има
значење времена и службу прилошке одредбе за време, а друга (на море) значење места
завршетка кретања (циља кретања) и службу прилошке одредбе за место.
На овом месту наставник ће нагласити разлику између значења правца кретања, које има
датив, и значења циља кретања, које има акузатив. У ту сврху наводи примере овог типа:
Путујемо ка мору.
Путујемо на море.
Ученици треба да уоче да у првој реченици није јасно да ли нам је циљ стизање на море (само
путујемо у том правцу), док друга реченица значи да нам је циљ да стигнемо на море. На
табли треба записати и реченицу са акузативом са значењем начина. На пример: Милан
задатак увек уради на лакши начин.
Наставник упућује ученике да запазе оно што већ знају – да препознају именске речи (речи
које имају падеже), да одреде у којим су оне падежима, њихово значење и службу, а затим и
да обрате пажњу на речи на лакши начин. Треба да одреде да се оне налазе у акузативу, да
имају значење начина и службу прилошке одредбе за начин.
На основу наведених примера ученици ће закључити да је акузатив зависан падеж, да може
да се употребљава без предлога или са њима.
148
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
С обзиром на то да се облици номинатива и акузатива односно генитива и акузатива неких

именица поклапају, наставник ће то у овом тренутку разјаснити.
Најпре, ученици треба да уоче да се акузативи именица које означавају живо и неживо
разликују – ако именица означава нешто живо, облик акузатива једнак је облику генитива;
ако именица означава нешто неживо, облик акузатива једнак је облику номинатива.
То се уочава на примерима следећег типа:
Видим дечака.
Видим ранац.
Вежбе везане за ову појаву дате су у Радној свесци 5 (18. стр, 5. задатак), где су
изабране именице коју могу да значе и особу и предмет, па се и њихови акузативи
разликују по наставку за облик.
Такође, на овом месту било би корисно навести грешку која се често чује међу говорницима
српског језика:
Купили смо пежоа.
Поправили смо мерцедеса. и сл.
С обзиром на претходно изведени закључак, ученици треба да закључе да је једино
правилно рећи:
Купили смо пежо.
Поправили смо мерцедес.
Ученицима се може, као занимљивост и мозгалица, задати да размисле о томе зашто говорници
српског језика чине овакве грешке (Зато што аутомобиле доживљавају као своје љубимце,
„чланове породице”, дакле – као нешто живо).
Друга ствар која је важна јесте утврдити како тачно одредити падеж када номинатив и
акузатив односно генитив и акузатив имају исте облике. Пошто се то поклапање облика
дешава код именица мушког и средњег рода, ученици могу да закључе да ће дилему решити
ако такву именицу замене именицом женског рода. Нпр.:
Саградили су мост.
Мост је саграђен.
Ако бисмо у овим реченицама именицу мост заменили неком именицом женског рода, не би
више било истих облика и лако бисмо препознали о којим се падежима ради. На пример:
Саградили су зграду.
Зграда је саграђена.
Из ових реченица јасно је да је у првој реченици именица зграда у акузативу, а у другој
реченици у номинативу. Тај закључак преносимо и на горње реченице, реченице са
именицом мост. За објашњење ове појаве може се користити и текст Бако, помози! из
Занимљиве граматике Милана Шипке (стр. 173–176).
Пошто ученици обнове шта је рађено на данашњем часу (како се зове четврти падеж у
српском језику, на која питања се добија, која основна значења и службе има), наставник им
може задати главоломке које треба решити примењујући знање о акузативу (27, 57. и 87.
главоломка у Језичким главоломкама).

граматици.

Радити вежбе у Граматици 5 (стр. 22 и 23) и Радној свесци 5 (стр. 17–19). Оно што се не
уради, задати за домаћи задатак.
149
Наставник

Наставна јединица Припрема за први писмени задатак
Наставне методе Дијалошка, монолошка
Наставна средства Табла, креда/фломастер, хамер, стикери
Циљ часа Оспособљавање ученика за писање писменог задатка.
Исходи, према Ученик је у стању да: састави говорени или писани текст о доживљају
образовним књижевног дела и на теме из свакодневног живота и света маште;
стандардима доследно примењује правописну норму у употреби великог слова:
састављеног и растављеног писања речи; интерпункцијских знакова.
Кључни појмови Језичка култура, писмени задатак
Међупредметне Дигитална компетенција, компетенција за учење, сарадња, рад с

компетенције и подацима и информацијама

Милија Николић, Стилске вежбе, Просветни преглед, Београд, 2002.
Божидар Павловић, Како написати писмени задатак,
ИП ,,Ваша књига”, Београд, 2003.

Подсетити се како се пише писмени задатак, будући да су ученици у млађим разредима (и у
трећем и у четвртом) имали писмене задатке, па им је сама техника писања састава у великој
мери позната.
150
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Да би ученицима било занимљивије, писмени задатак се може сликовито представити као
дрво у коме је корен увод, стабло разрада, а крошња закључак (на табли или хамеру).
После тога се може рећи да то све чини композицију једног састава, па је приликом писања
битно водити рачуна о избору и равномерном распореду појединости (грађе), обимности и
груписању према композиционим етапама. Састав ученици могу писати на неку задату
слободну тему или тему из градива. При вредновању једног састава важан је и језик и стил
којим је задатак написан (потребно је да се ученици прецизно изражавају и праве што мање
правописних, граматичких и стилских грешака).
Пожељно је посебно указати на стилске грешке: безначајне појединости, непотребна
понављања и сувишне речи, двосмисленост навођењем што више примера (Граматика 5,
стр. 120; Стилске вежбе, стр. 6, 7, 13, 87). Понекад могу бити врло функционални примери
стилских грешака које је сам наставник забележио:
Јесен је стигла у мој град. Јесен је са собом донела лоше време и жуто лишће.
Дошла је хладна јесен. Више не можемо да идемо на базен да се купамо, садa се купамо само у
кади.
Кад су ми купили кућног љубимца, трчао је као нов.
Вратио се натраг у своју малу кућицу.
Због великог броја неформалних речи које постају део ученичких писмених задатака (нпр.
супер, екстра, врх, зезати, смарати и сл.), наставник може осмислити вежбу којом ће
ученици за сваку некњижевну реч тражити неки књижевни синоним.
Наставник ученицима даје савете за писање доброг састава: изабрати адекватну тему, узети
папир, размислити и направити план састава, водити рачуна о реду у излагању, писати краће
реченице, на крају обавезно прочитати још једном и исправити грешке. Веома је битно да
ученици сами пишу саставе, у складу са својим узрастом. Наравно да није страшно што ће
бити грешака, јер ће на њима најбоље научити како се пише добар састав. Битно је да не
користе готове идеје, већ да теже оригиналности и што бољем сопственом изражавању. За то је
потребан и добар фонд речи, који се стиче читањем, а за писање је, поред талента, битно и
вежбати описивање, приповедање, рефлексију кад год је то могуће.
Како све не би било апстрактно ученицима, потребно је осмислити вежбе где би ученици на
задату тему предлагали, износили или пак на стикерима записивали шта је могуће писати у
уводу, разради, а шта у закључку. Нпр. портрет омиљеног јунака из бајке; представљање себе
и сл. Битно је да се ученици ослободе и оснаже да размишљају и износе своје мишљење и
успешно савладају вештину писања састава.

Наставник може одштампати додатне реченице са правописним, граматичким и стилским
грешкама, а да задатак ученика буде да грешке уоче и исправе.
Наставник ће ученике упознати са елементима који се узимају у обзир приликом оцењивања
151
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
писменог задатка: одговор на тему; структура задатка; правопис; стилска обрада састава;
језичка усклађеност; рукопис; оригиналност; способност ученика за аргументацију.
ПРИЛОГ
Предлог додатних реченица за вежбање
• Подвуци и исправи погрешно написане речи у свакој реченици.

1. Брат се често шали самном.
2. Немогу да се сетим кад смо се последњи пут срели.
3. Видеће те да сам био у праву.
4. Нај боље да се заједно спремимо за сутрашњи тест.
5. Бијо је увек пријатан према комшијама.
6. Не ма права да се било ко љути на нас.
7. Ми ћемо бити најбоље оделење у школи.
8. Хвали ми мало слободног времена.
9. Марко је вишљи од мене.
10. Павлетов и Милицин брат је јутрос стигао с мора.
• Подвуци речи које нису написане у складу са правилом о писању великог слова.
1. Синоћ смо гледали представу у Народном Позоришту.
2. Распуст сам провела у Сремској митровици код баке и деке.
3. Обожавам да читам политикин забавник.
4. У четвртом разреду смо учили о првом Српском устанку.
5. Хвала вам, господине Марковићу, што сте дошли.
6. На мору сам се дружио са крагујевчанима и ваљевцима.
• Подвуци сувишне (непотребне) речи у свакој од датих реченица.

1. Живео је у малој кућици поред реке.
2. Дубоко у себи размишљам о својим поступцима.
3. Често пута сам погрешио у процени својих другова и другарица.
4. Попео се горе на таван да потражи стари албум са сликама.
5. Сиђи доле да поразговарамо.
6. Очи су јој плаве боје.
7. Чак штавише и последњи договор није испоштовао.
8. Скинула је ручни сат са руке.
9. Авион је летео у ваздуху.
10. Киша је јутрос престала да пада.
152
Наставник
Наставна област, Језичка култура; провера

Наставна јединица Први писмени задатак
Наставна средства Вежбанке, табла, креда/фломастер
Циљ часа Проверавање примене ученичких знања о писању састава – да ли

знају да одговоре на задату тему, организују састав, које речи
користе, какав им је стил, да ли пишу граматички и правописно
исправне реченице.
Исходи, према Ученик је у стању да: издваја делове текста (наслов, пасусе) и
образовним организује га у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део
стандардима текста); саставља говорени или писани текст о доживљају
књижевног дела и на теме из свакодневног живота и света маште;
доследно примењује правописну норму у употреби великог слова;
Кључни појмови Језичка култура, писмени задатак, стил, правопис
Међупредметне Компетенција за учење


153
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник саопштава ученицима да ће, као што је најављено, овог часа
радити писмени задатак. Наставник дели ученицима вежбанке и објашњава им да ће задатак
писати на првој слободној левој страни, да неће прелазити маргине (јер су оне предвиђене за
коментаре наставника) и да ће, када попуне страну, прећи на следећу леву
страну, остављајући десну страну за исправак. Наставник бележи две до три теме на табли и
објашњава их укратко. Препоручује ученицима да пре писања састава, на посебном папиру
направе план састава.
С обзиром на обрађена књижевна дела, домаће задатке и говорне вежбе које су претходиле,
наставник може задати две или три од следећих тема, а ученик бира једну.
1.Ја као јунак бајке
2.Волео бих/ Волела бих да имам чаробну моћ
3.На крилима маште
4. „Тешко свуда своме без својега”
5. „Имао сам од злата
јабуку, Па ми данас паде у
Бојану!”
6.Зима најављује свој долазак
7.Јесењи дан у парку
8.И смех и сузе у исти мах
9.Како проводим слободно време
10.Мој навећи успех
Поред теме о обрађеним књижевним делима треба понудити и тему у којој ће ученици
описивати природу, причати неки свој доживљај или говорити о својим интересовањима.

Ученици пишу задатке. Наставник их обилази и одговара на њихова питања. Упозорава их на
то колико је остало времена до краја часа.

Наставник сакупља вежбанке и обавештава ученике када могу очекивати оцене. Слуша
њихове коментаре о писменом задатку.
154
Наставник

Наставна јединица Вокатив
Циљ часа Усвајање појма, значења и типичне функције вокатива; правилно


Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, деклинација, падежи, вокатив, запета

компетенције и Књижевност

Весна Ломпар, Језичке главоломке, Klett, Београд, 2014.
155
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник са ученицима обнавља знања о падежима које су до сада ученици обрадили. Час
се може почети и тако што ће наставник прочитати део из Аутобиографије Бранислава
Нушића о падежима (Аутобиографија, стр. 92–93).
Наставник може пустити звучни запис о падежима из Нушићеве Аутобиографије

на стр. 15 у дигиталној граматици, а затим може приказати ученицима кратак
видео прилог у вези с вокативом (стр. 24).

Наставник саопштава ученицима да ће овог часа учити пети падеж у српском језику. Како се
он зове боље је саопштити тек пошто ученици увиде које значење он има.
Наставник ће на табли написати реченицу са именицом у вокативу. На пример: Петре, дођи и
донеси ми свеску!
Ученици ће уочити све именске речи и падеже које познају (заменица ми у дативу, значење
намене, служба неправог објекта; именица свеску у акузативу, значење предмета радње,
служба правог објекта). После тога, пажњу ученика наставник ће усмерити на именицу
Петре. Ученици треба да увиде да овакав облик речи служи за обраћање, и да се слаже уз
узвик хеј! Наставник ће ученицима објаснити да назив вокатив долази од латинске речи
vocare – звати, дозивати.
Такође, ученици ће закључити да овај облик нема службу у реченици. Оно што ученици
типично помисле јесте да именица у вокативу има службу субјекта. Међутим, наставник
треба да им скрене пажњу на то да је у датој реченици субјекат изостављен.
Ученици даље треба да увиде да се уз овај облик не могу употребити предлози и да је од
других речи у реченици одвојен запетом. Пошто не зависи од других речи у реченици,
вокатив је, уз номинатив, независни падеж.
Због тога што су једини номинатив и вокатив независни падежи, номинатив се може
заменити једино вокативом у епским песмама ради потребе већег броја слогова у песми,
односно грађења десетерца. На пример: Књигу пише жура Вукашине. Плану Јуже како
огањ живи. Вино пије Краљевићу Марко.
Затим ће наставник скренути пажњу ученика на погрешне облике вокатива који се могу чути
међу говорницима српског језика. Један тип грешке везан је за старије штокавске дијалекте:
Драгано, Светлано и сл. Други тип грешке јавља се у свим подручјима Србије, чак и у
дијалектима који су узети за основу српског књижевног језика, а то су грешке везане за
вокатив страних женских имена која однедавно улазе у српски језик, нпр. Маша, Ива, Лена,
Тара, Ања и сл. Ученицима треба објаснити да ако се први самогласник изговара кратко,
вокатив ће облички бити једнак номинативу (Тара, Ања), а ако је први самогласник дуг,
вокатив ће се завршавати на -о (Машо, Иво, Лено). С обзиром на то да су ова имена честа
у данашњим генерацијама, наставник може ово увежбавати тако што ће се један ученик
обратити другом (рећи његово име у вокативу), тај ученик ће устати, обратити се другом итд.,
док не устану сви ученици у одељењу.
Такође, наставник треба ученицима да скрене пажњу на то да код неких именица у вокативу
долази до мењања понеког сугласника. Заједно ће прочитати део Пажња (Граматика 5, стр.
24).
156
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Наставник треба да нагласи да се облик вокатива увек одваја запетама, и то са обе стране
када је у средини реченице. Наводи примере: Милоше, пази на бару! Пази на бару, Милоше!
Пази, Милоше, на бару!
Пре него што наставник почне са вежбањима, треба обновити оно што је рађено на овом
часу (како се зове пети падеж у српском језику, како се добија његов облик, зашто је
независни падеж, којим интерпункцијским знаком се обележава).

граматици.

Радити вежбе из Граматике 5 (стр. 24 и 25), а затим и из Радне свеске 5 (стр. 19 и 20). Оно
157
Наставник

Наставна јединица Колективни исправак првог писменог задатка
Наставна средства Вежбанке, табла, креда/фломастер, школске свеске
Циљ часа Утврђивање знања о писању састава, увиђање индивидуалних

стилских, граматичких и правописних грешака, угледање на примере
добро написаног састава и анализирање састава у коме би требало
понешто поправити.
Исходи, према Ученик је у стању да: издвоји делове текста (наслов, пасусе) и
Кључни појмови Језичка култура, писмени задатак, стил, правопис
Међупредметне Компетенција за учење, сарадња


158
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник саопштава ученицима како су уопштено урадили писмени – да
ли су садржински добро одговорили на тему, како су организовали саставе, какав је стил,
граматика и правопис њихових састава. Ова анализа уједно је и прилика да се ученицима још
једном предочи шта се све вреднује при оцењивању писменог задатка. Затим наставник
саопштава ученицима оцене.

Наставник је, док је прегледао писмени, бележио на једном папиру грешке ученика, нарочито
оне које се понављају. Затим их је организовао по областима – грешке при одговарању на тему,
грешке у организацији састава, стилске, граматичке и правописне грешке. Те грешке
наставник бележи на табли, а ученици их записују у свеске. Заједно их тумаче. Добро је да
наставник најпре да прилику ученицима да уоче грешку и исправе је, јер ће на тај начин пре
разумети и запамтити језичко правило. Типичне грешке ученика обично су следеће:
1.Садржински није добро одговорено на тему. Ово се дешава када ученик није добро разумео
тему, што говори о значају кратког упознавања ученика са темама на часу на коме се пише
писмени. Ово се може догодити и ако наставник унапред отприлике најави теме, па ученик
код куће пре писменог задатка напише састав, који се можда неће уклопити уз наслов
писменог задатка.
2.Најчешћа грешка у организацији састава јесте да ученици не излажу логичним редоследом
догађаје/доживљаје/ставове у саставу. Чест случај у пракси јесте накнадно убацивање
реченица на места на којима их је требало првобитно написати те реченице Такође, грешка
овог типа може бити и несразмера између делова састава – предугачак увод/почетак састава
наспрам краће разраде или закључак и разрада исте величине. Грешке оваквог типа
предупредило би сачињавање плана састава пре него што почне да се пише састав.
3.Пракса је показала да стилске грешке које ученици праве често долазе од недовољног
читања књижевних дела. Ученицима је често тешко да пронађу праве речи за оно што
желе да кажу (имају сиромашан речник). Ученике треба упућивати да што више читају,
препоручивати им дела која могу прочитати ван школске лектире (с тим да се навика
читања и љубав према књизи може и треба да развија много раније, у породици).
4.Граматичке и правописне грешке ученика такође су типичне, а за презентовање треба
изабрати оне које су ученици најчешће правили.
Пошто са ученицима проанализира најчешће грешке, наставник предлаже који ученици ће
прочитати свој задатак. То би требало да учине ученици са најбољим задацима, али и они са
слабијим оценама како би остали ученици увидели шта је у њиховим саставима требало
боље урадити.

Завршни део часа остављен је за коментаре ученика о писменом задатку и резултату који су
постигли.
159
Наставник

Наставна јединица Индивидуални исправак првог писменог задатка
Наставна средства Вежбанке
Циљ часа Утврђивањем знања о писању састава, ученици треба да увиде своје
стилске, граматичке и правописне грешке, да упознају примере
добро написаног састава и састава у коме би требало понешто
поправити.
Кључни појмови Језичка култура, писмени задатак, правопис
Међупредметне Компетенција за учење, решавање проблема


160
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник саопштава ученицима на који начин је обележавао њихове
грешке, нпр. таласастом линијом – стилске грешке, равном пуном линијом – граматичке грешке, а
равном испрекиданом линијом – правописне грешке. Каже ученицима да ту легенду треба да
напишу на првом листу вежбанке. Наставник није исправљао грешке ученика тако што је давао
готова решења (јер тада ученици приликом индивидуалне исправке само препишу правилне
облике често не размишљајући о својим грешкама), већ је идеја да ученик сам размили шта би ту
требало да поправи, а ако то не зна, тек тада треба да потражи помоћ наставника.

Ученици размишљају о својим грешкама и исправљају их. Наставник их обилази и
евентуално им помаже. Ако ученици заврше пре краја часа, може се чути још неки састав.

Завршни део часа остављен је за коментаре ученика о писменом задатку и томе да ли је било
тешко исправити своје грешке.
161
Наставник

Наставна јединица Инструментал
Циљ часа Усвајање појма, значења и типичне функције инструментала;

правилна употреба овог падежног облика.

Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, деклинација, падежи, инструментал

Литература за Весна Ломпар, Језичке главоломке, Klett, Београд, 2014.

162
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу наставник са ученицима обнавља знања о падежима које су ученици до сада
радили. Ово се може урадити и помоћу асоцијације с коначним решењем акузатив или
вокатив (Асоцијације, стр. 38).
Наставник може приказати ученицима кратак видео прилог у вези с

инструменталом на стр. 26 у дигиталној граматици.

Наставник саопштава ученицима да ће овог часа учити шести падеж у српском језику. Како се
он зове боље је саопштити тек пошто ученици увиде која он значења има.
Наставник ће на табли написати реченицу са именицом у инструменталу. На пример: У Париз
путујемо авионом.
Ученике треба питати све оно што они знају и што би требало да обнове – да пронађу речи
које су у овој реченици у падежима – (у) Париз, авионом, и да одреде падеж који познају: (у)
Париз – акузатив, затим значење и службу у реченици – значење циља кретања и службе
прилошке одредбе за циљ.
Сада наставник пажњу ученика усмерава на другу именицу у овој реченици, облик авионом.
Ученици закључују да се овај облик добија на питање чиме? и да има значење средства.
Наставник објашњава да је назив инстументал дошао од именице instrumentum, која значи
средство.
Затим наставник пише следећу реченицу на табли: У биоскоп идем са Тањом.
Оно што знају ученици увежбавају на овој реченици – проналазе именице (биоскоп, Тањом),
одређују падеж именице биоскоп (акузатив), његово значење (место завршетка кретања / циљ
кретања) и службу у реченици (прилошка одредба за циљ). Затим пажњу усмеравају
на скуп речи са Тањом. Закључују да се овај облик добија на питање с ким? (допуњују прво
питање и образују пар – с ким? чиме?). Увиђају да је у питању значење друштва. Запажају да се
предлог с(а) користи у инструменталу са значењем друштва али не и са инструменталом са
значењем средства (Неправилно је рећи: Возим се са аутом. Пишем са оловком. и сл.).
Наставник се задржава на двојаким облицима предлога с/са. Даје ученицима неколико речи
које треба ставити у инструментал са предлогом са (истовремено наставник вежба овај
падежни облик), нпр. отац, мајка, брат, сестра, зет, снаха. Ученици стављају ове речи у
облике инструментала са предлогом с(а) и закључују да морају рећи: са сестром, са зетом,
са снахом, а код осталих именица може се употребити и с и са. (Ако ученици не познају речи
зет, снаха, ово је прилика да науче речи које означавају родбинске односе.
Ученицима треба указати на то које службе типично има инструментал. На табли наставник
пише ове реченице:
Дочекали су нас са узбуђењем.
Четвртком и суботом Маја иде на тренинг.
Славиша је шетао шумском стазом.
Ученици ће препознати облике инструментала, а затим и одредити службу коју имају у
реченици – прилошке одредбе за начин, време и место.
163
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Ученици могу решавати главоломке број 12 и 67 (Главоломке, стр. 15 и 53), јер су оне о
падежу који су данас учили. Пре него што наставник почне са вежбањима, треба обновити оно
што је рађено на овом часу (како се зове шести падеж у српском језику, на која питања се
добија његов облик, која типична значења и службу у реченици има).

Ученици ће са наставником радити вежбе из Граматике 5 (стр. 26 и 27), а затим и из Радне
свеске 5 (стр. 20–22). Оно што остане неурађено, ученици треба да ураде за домаћи задатак.

граматици.
164
Наставник

Наставна јединица Народне лирске породичне песме (избор)
Наставна средства Читанке, одабране илустрације
Циљ часа Тумачење породичне народне лирике (тематика, стилска средства,

идејне вредности).
Исходи, према Ученик је у стању да: одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу
образовним у књижевноуметничком тексту; одреди тему и главне и споредне
стандардима мотиве; илуструје веровања, обичаје, начин живота и догађаје у
прошлости описане у књижевним делима; уважава националне
вредности и негује српску културноисторијску баштину.
Кључни појмови Народна лирика, породичне песме, успаванке, брат, сестра
Међупредметне Комуникација, сарадња, одговорно учешће у демократском друштву;

компетенције и Историја
Литература за Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме I, Просвета,

165
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Мотивациони разговор: Ученици се подстичу да истакну на које све начине се исказује љубав
у њиховом породичном окриљу (гестови, лепе речи, знаци пажње).
Наставник истиче да се породична љубав у прошлости исказивала народном поезијом и
упознаје ученике са тематиком народних лирских породичних песама и њиховим извођењем у
породичном кругу (Расковник, Појмовник, стр. 90).

Наставник изражајно, интерпретативно чита породичне песме које тематизују однос браће и
сестара. Низом питања из сегмента Траг речи (Расковник, стр. 93) уочавају се тематско-
мотивске сличности песама Цијена брата и драгога, Тешко сестри без брата, а брату без
сестре, Сестра брату зарукавље везе и Сестре без брата, да би се интерпретативни фокус
поставио на песму Највећа је жалост за братом. У овој песми посебно је значајно истаћи
градацију – начин на који Ђурђевица оплакује мужа, девера и брата бивају све тежи. Такође,
важно је уочити контрастивност између пролазног бола према мужу и деверу и вечитог бола за
братом.
Читањем народних успаванки ученици се фокусирају на кључне мотиве (Појмовник, стр. 93),
персонификовану слику Сна, који води дете за ручицу, као и на стилски поступак поређење
који се уочава у успаванци Мајка Јову у ружи родила („Нек је румен ко ружа румена / нек је
бијел ко бијела вила, / нек је радин ко пчела малена, /нек је хитар као ластавица”) и потом
теоријски дефинише (Расковник, Појмовник, стр. 93)
Почетком главног дела часа, наставник може пустити ученицима звучни запис
Народне лирске породичне песме, стр. 90, као и песму Највећа је жалост за
братом, стр. 94 у дигиталној читанци, кад ова песма дође у фокус наставне
интерпретације.

Ученици уочавају етичке и естетичке вредности народне породичне лирике. Истичу значај и
снагу љубави и нераскидиве везе брата и сестре, као и посебну врсту благости и нежности у
народним успаванкама.
166
Наставник

Наставна јединица Локатив
Циљ часа Усвајање појма, значења и типичне функције локатива; правилна

употреба овог падежног облика.

Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, деклинација, падежи, локатив

компетенције и творба речи

167
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу наставник са ученицима обнавља знања о падежима које су ученици до
сада радили. Наставник може ово урадити и помоћу асоцијације са коначним решењем
инструментал (Асоцијације, стр. 38).
Наставник може приказати ученицима кратак видео прилог у вези с локативом на


Наставник саопштава ученицима да ће овог часа учити последњи, седми падеж у српском
језику. Како се он зове боље је саопштити тек пошто ученици увиде које је његово типично
значење.
Наставник ће на табли написати реченицу са именицом у локативу. На пример: У Београду
су почеле Београдске музичке свечаности.
Ученике треба питати све оно што они знају и треба да обнове – да пронађу речи које су у
овој реченици у падежима – (у) Београду, Београдске музичке свечаности, и да одреде падеж
који познају: Београдске музичке свечаности – номинатив, а затим и службу у реченици –
служба субјекта.
Сада пажњу ученика наставник усмерава на другу именицу у овој реченици, облик (у)
Београду. Ученици закључују да се овај облик добија на питање (у) коме? (у) чему?, а да
има значење места (места налажења). Наставник објашњава да је назив локатив дошао од
именице locus, која значи место.
Затим наставник пише следећу реченицу на табли: Ученици су разговарали о занимљивој
књизи. Оно што знају ученици увежбавају на овој реченици – проналазе именске речи
(ученици, занимљивој књизи), одређују падеж именице ученици (номинатив), његову службу у
реченици (субјекат). Затим пажњу усмеравају на скуп речи о занимљивој књизи. Закључују да
се овај облик добија на питање о коме? Увиђају да је у питању значење предмета разговора.
Пошто овај скуп речи означава предмет радње/разговора, он има службу објекта. Објекат који
се не налази у акузативу без предлога јесте неправи објекат.
Наставник пише и следећу реченицу на табли: У јулу идемо на планину.
Ученици из ове реченице издвајају речи које су у падежима – (у) јулу и (на) планину. Одређују
падеже, њихова значења и службу у реченици: (у) јулу – локатив, значење времена, служба
прилошке одредбе за време, и (на) планину – акузатив, значење циља кретања, служба
прилошке одредбе за циљ.
На основу наведених примера ученици закључују да је локатив падеж који увек има
предлоге. Наставник са ученицима понавља који падежи имају предлоге а који не.
С обзиром на то да датив и локатив увек имају исте облике, наставник на овом месту треба да
разјасни ученицима како да их разликују (замењивање именице мушког односно средњег рода
именицом женског рода овде неће помоћи, јер свака именица има исти облик у дативу и
локативу). Наставник треба да на примерима објасни разлику између ових двају падежа.
168
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Написаће следеће реченице на табли:

Марија је позајмила свеску другарици.
Јелена путује ка Нишу.
Софија је у Нишу.
Ученици се подсећају тога да је датив падеж који може бити без предлога или са њима,
а локатив је падеж који увек има предлоге. На основу ових знања закључују да је у
првој
реченици употребљен датив (другарици). Даље, наставник подсећа ученике да уз датив стоје
предлози ка, према, и тада именске речи у дативу имају значење правца кретања, а уз локатив
стоје предлози у, на о, по, при, а именске речи у локативу имају значење места налажења.
Пре него што наставник почне са вежбањима, треба обновити оно што је рађено на овом часу
(како се зове седми падеж у српском језику, на која питања се добија његов облик, која
типична значења и службу у реченици има).

Радити вежбе из Граматике 5 (стр. 28 и 29), а затим и из Радне свеске 5 (стр. 22–24). Оно

граматици.
169
Наставник

Наставна јединица Милован Глишић, Прва бразда
Облици рада Фронтални, индивидуани
Циљ часа Тумачење уметничке приповетке.
дела; разликује појам приповедача у односу на писца; разликује
облике казивања; одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу
у књижевноуметничком тексту; развија имагинацијски богате
асоцијације на основу тема и мотива књижевних дела; одреди тему и
главне и споредне мотиве; анализира узрочно-последично низање
мотива; илуструје особине ликова примерима из текста; вреднује
поступке ликова и аргументовано износи ставове; илуструје
веровања, обичаје, начин живота и догађаје у прошлости описане
у књижевним делима; наводи примере личне добити од читања;
напредује у стицању читалачких компетенција.
Кључни појмови Епика, приповетка, облици казивања, књижевни јунак
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема; Историја

Литература за Јован Деретић, Историја српске књижевности, Нолит, Београд, 1983.

Драгана Вукићевић, Писмо и прича, Друштво за српски језик и
књижевност Србије, Београд, 2006.
170
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Како приповетка Прва бразда тематизује односе и ситуације из живота једне породице, са
ученицима се треба подсетити књижевних текстова који су обрађени у току претходних часова, а
тичу се породице и породичне љубави.
Наставник може приказати ученицима ПП презентацију Српско село у 19. веку,

стр. 100.

Ученике упознати са животом и радом Милована Глишића. Прочитати текст из дела
Представљамо ти (Расковник, стр. 101).
Наставник чита приповетку из читанке (Расковник, стр. 95), а ученици текст прате у
својим читанкама.
Издвојићемо главне јунаке и одредити Миону као главну јунакињу ове приповетке.
Ученике упутити на задатак у оквиру Радионице (Расковник, стр. 101).
После задатка из Радионице (кратко препричавање основних целина приповетке према
датом упутству), ученици истичу које су основне композиционе целине текста.
Анализа ће тећи према питањима и задацима из дела Трагом речи (Расковник, стр. 100). У овом
делу првог часа размотриће се уводни део приповетке и слика историјских околности из којих
је проистекла тешка судбина и социјално стање породице главне јунакиње Мионе.
Ученици се упућују на интерактивни задатак у дигиталној читанци, стр. 100.

Ученицима предочити на који начин ће се анализи текста приступити у току следећег часа и
дати им задатак да у школску свеску запишу одговоре за задатак број 2:
• Размисли о чему се све јунакиња (главни лик ове приче) издвојила од осталих удовица у
селу. Нагласи каква осећања Миона показује према покојном мужу. Објасни зашто јој је
тешко да са децом напусти породично огњиште.
171
Наставник
Наставна област, Књижевност; утврђивање

Наставна јединица Милован Глишић, Прва бразда
Облици рада Фронтални, индивидуани
Циљ часа Тумачење уметничке приповетке.
дела; разликује појам приповедача у односу на писца; разликује
облике казивања; одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу
у књижевноуметничком тексту; развија имагинацијски богате
асоцијације на основу тема и мотива књижевних дела; одреди тему и
главне и споредне мотиве; анализира узрочно-последично низање
мотива; илуструје особине ликова примерима из текста; вреднује
поступке ликова и аргументовано износи ставове; илуструје
веровања, обичаје, начин живота и догађаје у прошлости описане
у књижевним делима; наводи примере личне добити од читања;
напредује у стицању читалачких компетенција.
Кључни појмови Епика, приповетка, облици казивања, књижевни јунак
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема; Историја (традиција,

компетенције и фолклор)
Литература за Јован Деретић, Историја српске књижевности, Нолит, Београд, 1983.

Драгана Вукићевић, Писмо и прича, Друштво за српски језик и
књижевност Србије, Београд, 2006.
172
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Подсетити се изреченог у току претходног часа. Проверавамо ученичке одговоре на постављени
задатак и анализирамо их.

Анализу текста настављамо према осталим задацима и питањима из читанке.
Анализа се односи на уочавање елемената карактеризације Миониног лика, на њену велику
пожртвованост, храброст и истрајност. Према задацима из читанке (Трагом речи, Расковник,
стр. 100) долази се до осветљавања Мионине личности, али и разлога који су је мотивисали
да буде истрајна и да се бори за опстанак свога дома и деце, затим да децу школује и од њих
начини вредне, осећајне и захвалне људе. Уочиће се и значај прве бразде коју је узорао
Огњан (њена симболика).
Анализа текста ће се, у одређеној мери, усмерити и ка облицима казивања присутним у
тексту како би се и судбина главне јунакиње осветлила, али и да би се уочила функција
примене различитих облика казивања. Посебно је за ову приповетку значајно приповедање о
Миони и томе како је живела и размишљала, а подједнако је значајан и Мионин дијалог
са девером Јеленком, као и њен завршни монолог ( „Та ред је једном да и мене бог обрадује!
И зар ја нисам срећна! Те како сам срећна! Море, имам ја сина! Имам домаћина, хеј! Неће
мени више пословати туђе руке. Аја! Нема нико оваког детића. Ено га оре! Не може боље
ни Јеленко! Момак је то! Још годину, две па ћу га и оженити – ако бог да! О, та и моја ће
кућа пропевати!”).
У вези с облицима казивања биће и текст из Појмовника (Расковник, стр. 101), који ће се
прочитати и из кога ће ученици научити појмове у вези са приповедањем у књижевном делу
(фабула, облици казивања).

Наставник ће задати домаћи задатак и детаљно објаснити ученицима како да га ураде:
Прављење мултимедијалне презентације или зидних новина о Миловану Глишићу.
Задаци за припрему изражајног читања одломка из одабраног дела

1. Увежбај да изражајно прочиташ један одломак из приповетке Прва бразда.
Уз помоћ наставника обрати пажњу на реченичну интонацију и покушај да
повежеш речи које се читају обједињено, као целине.
2. Подвуци речи које ћеш посебно нагласити приликом читања. Притом обрати
пажњу на интерпункцију, али и на она места у тексту где би се могла наћи логичка
пауза. Уколико желиш неку реч која у тексту следи посебно да нагласиш, застани
испред ње.
3. Планирај брзину читања појединих делова. Ако одабереш део текста који
садржи дијалог, није неопходно да промениш глас, или да имитираш говор неког
од јунака. Довољно је да, читајући својим гласом, јасно и чујно, садржај текста што
боље приближиш онима који те слушају. Приликом припреме за овај задатак води
рачуна о дисању.
173
Наставник

Наставна јединица Падежи (квиз)
Облици рада Фронтални, групни
Наставна средства Наставни листић са питањима, табела

Исходи, према Ученик је у стању да разликује основне функције и значења падежа и

образовним употребљава падежне облике у складу са нормом.
Кључни појмови Језик, граматика, падежи
Међупредметне Компетенција за учење, решавање проблема, сарадња; Језичка

компетенције и култура
Литература за Весна Ломпар и сар., Квизови у настави српског језика

174
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Направити другачији распоред клупа. Поделити ученике у групе, а потом их упознати са
основним правилима квиза (Квизови, стр. 18–20). Време предвиђено за реализацију квиза је
један школски час. Квиз има 15 питања различите тежине, а 16. је џокер питање.
Основна правила квиза:

1.Потребно је направити екипе (групе) од четири до шест чланова, зависно од броја ученика у
одељењу. Свака екипа треба да буде уједначена по успеху ученика, па је препорука да
наставник састави/предложи састав група или да бар изабере четири капитена који ће
саставити екипе. Екипе ће себи смислити име или пак бити нумерисане.
2.Питања су углавном затвореног типа: четири понуђена одговора, од којих је само један
тачан. Неколико питања захтевају кратак одговор. Свако од њих вреди један поен.
Освојени поени се уносе у уцртану табелу.
3.Комплет питања наставник копира из Приручника свакој екипи (Квизови, стр. 22–25).
Осим питања, групе добијају четири картице са словима А, Б, В и Г и један празан папир за
уписивање одговора.
4.Наставник чита питање, чланови екипе прате, потом се консултују и на дат наставников
знак подижу једну од картица.
5.У случају подизања два одговора или закашњења, екипа губи право на одговор.
6.Уколико се догоди да две екипе на крају имају исти број поена, поставља се резервно
(џокер) питање, при чему је битно ко први одговори тачно.
7.Победничкој екипи се на крају часа додељује диплома.

Ученици решавају падежни квиз (Квизови, стр. 22–25).
Напомена: Пожељно је да све картице буду у истој боји како би се онемогућило ослањање
ученика на одговoре других екипа. Такође, квиз се може реализовати и преко компјутера и
пројектора на пројекционом платну, где би се током часа приказивала ПП презентација са
питањима квиза.
Ученици се упућују на квиз у дигиталној граматици, стр. 30.

Проглашење победника и уручење дипломe (у Прилогу) победничкој екипи.
175
ПРИЛОГ
176
Наставник

Наставна јединица Народне лирске песме о раду (избор)
Циљ часа Тумачење лирске народне поезије о раду (контекст певања,

тематика, стилска изражајна средства, идејни слој).
Исходи, према Ученик је у стању да: разликује народну од уметничке

образовним књижевности; одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у
стандардима књижевноуметничком тексту; илуструје обичаје, веровања, начин
доживљаја живота у прошлости; уважава националне вредности и
негује српску културноисторијску баштину.
Кључни појмови Народна лирика, песме о раду, моба, прело, надметање младића и
девојака
Међупредметне Комуникација, сарадња; Историја

Литература за Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме I, Просвета,

Видо Латковић, Народна књижевност, Научна књига, Београд, 1987.
177
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник обнавља опште одлике усмене лирике и митолошке песме и уводи
књижевнотеоријски појам песме о раду или посленичке песме (Расковник, стр. 83). Ученицима
се приближава амбијент жетви, сетви и прела, на којима су се најчешће певале ове песме
читањем етнографских записа Моба и прело и Прело и супредак Вука Стефановића Караџића
(Расковник, стр. 85 и 86).

Избор песама у Расковнику се изражајно чита, после чега се песме анализирају.
Наджњева се момак и девојка
Ову песму памтиш са часова српског језика из 4. разреда. Ко су њени јунаци? У чему се све
надмећу? Зашто имају потребу да се такмиче? Како објашњаваш то да је девојка у свему
вреднија и успешнија од младића?
У последња два стиха наставник упућује ученике да уоче супротност између младићевог
тврдог сна и девојке која везе. Овде се може увести контраст као стилска фигура кроз две
међусобно супротне песничке слике.
Или грми ил’ се земља тресе (Јабланова моба)
Какву то необичну буку стварају учесници мобе? На шта она подсећа народног певача?
Како се исказује Јабланова љубав и пажња према супрузи? Због чега је он забринут? Замисли и
опиши Јаблана и његову љубу.
Вино вози Марица дјевојка
Каквим се послом бави девојка Марица? Како изгледају њена кола? Зашто је народни певач
представио кола и опрему тако раскошно? Какву поруку о значају рада за човеков положај у
животу жели да нам пренесе?
Осврт на песму Кујунџија и хитропреља и мотив надметања кујунџије Јанка и Јање

хитропреље (значајан је за тематско повезивање са народном новелом Дјевојка цара
надмудрила, која ће се обрађивати на наредним часовима).
Читање сегмента Свет занимљивости (Расковник, стр. 84) – одломак о игри сламкама из
књиге Вида Латковића Народна књижевност.

Наставник са ученицима обнавља одлике посленичких песама и њихове кључне мотиве.
178
Наставник

Наставна јединица Народна новела: Све, све, али занат
Циљ часа Тумачење народне новеле (жанровско, тематско, мотивско, идејно).
Исходи, према Ученик је у стању да: разликује народну од уметничке прозе;

образовним разликује реалистичку прозу од прозе засноване на натприродној
стандардима мотивацији; анализира елементе композиције епског дела; анализира
узрочно-последично низање мотива; анализира поступке ликова;
уважава и негује српску културну баштину.
Кључни појмови Усмена проза, народна новела, Све, све, али занат, реалистичност, рад
Међупредметне Комуникација, решавање проблема, одговорно учешће у

компетенције и демократском друштву
Литература за Вук Стефановић Караџић, Српске народне приповијетке, Просвета,

Нада Милошевић Ђорђевић, Од бајке до изреке, Друштво за српски
језик и књижевност, Београд, 2000.
предања, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2008.
179
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник упућује ученике да размисле какав их текст може чекати иза наслова Све, све, али
занат. Већ по наслову ученици закључују да текст истиче значај и вредност људског рада.
Наставник пушта аудио запис текста Све, све, али занат на стр. 150 у

Наставник изражајно, интерпретативно чита текст, а након тога следи анализа.
• Како започиње овај књижевни текст? У ком тренутку се лагодни живот царске
породице мења? На шта је невоља нагнала цара? Зашто није смео јавно да обелодани у
другом краљевству да је племенитог порекла? Зашто је прихватање посла говедара било
нужно за њихов опстанак?
• Зашто цар није одмах дао своју кћер за жену царевићу? Образложи због чега је
инсистирао да младић научи неки занат. Чиме је мотивисана његова одлучност да ризикује
чак и када је у питању ћеркина срећа? Шта младић схвата борећи се за наклоност будућег
таста? Како се учи вредностима рада и самосталног зарађивања? Зашто је познавање заната
вреднији посао од чувања говеда? Зашто је вредније од царевања?
Ученици запажају да, иако текст почиње као бајка, он се врло брзо преокреће у причу о борби
за егзистенцију, причу о реалним животним околностима које могу да снађу сваког појединца.
Цар живи као говедар, принцеза одраста у беди, а царевић није спасилац принцезе, већ
појединац који, упркос племенитом пореклу, мора да научи да ради и зарађује. Наставник
објашњава појам народна новела (Расковник, Појмовник, стр. 149), истичући реалистички
садржај прича без чудеса, у којима се истичу мудрост, досетљивост, сналажљивост, као и
превладавање реалних животних проблема у којима се ликови могу наћи.

У наслову приповетке ученици уочавају пословицу Све, све, али занат. Наставник упућује
ученике на народне пословице које говоре о раду и залагању у Бележници (Расковник, стр.
51) и које могу бити поруке овог текста.
• Припреми се да на наредном часу напишеш састав на тему У једној занатској радњи.
Размисли који стари занати и данас постоје и одабери један који ти је најзанимљивији.
Размисли о изгледу занатске радње и занатлија, као и о производима који се тамо израђују.
180
Наставник

Наставна јединица Писмена вежба: У једној занатској радњи
Наставна средства Свеске за домаће задатке, фотографије занатске радње, презентација

Стари занати
Циљ часа Анализирање прозних писаних радова и унапређивање вештине писаног

изражавања ученика.
Исходи, према Ученик је у стању да састави прозни текст описног карактера.

Кључни појмови Писано изражавање, описивање, У једној занатској радњи
Међупредметне Комуникација, решавање проблема, одговоран однос према

компетенције и околини; Техника и технологија

181
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Ученици добијају задатак да на часу напишу састав на тему У једној занатској
радњи. Као подстицај за писање ученицима се даје план писаног излагања:
1.стара занатска радња – необична, другачија од других савремених радњи (увод);
2.екстеријер (спољни изглед) радње – излог, натпис на радњи;
3.ентеријер (унутрашњи изглед) – предмети у просторији, роба, машине и алати, мириси,
боје, звукови;
4.портрет занатлије;
5.муштерије и купци;
6.лепота старог заната и старе радње – сећање на нека стара времена (закључак).

Ученици читају своје радове. Након прочитаног рада, наставник мотивише остале ученике да
прокоментаришу садржај и одговор на тему, допуњава коментаре и увидом у свеску ученика
вреднује стил, правопис и композицију рада. Важно је у сваком раду уочити добре стране, али
и упутити ученика како би његов литерарни израз могао да се унапреди. Читање радова могу
пратити и фотографије радионице на паноу или у ПП презентацији.
Ученицима се показују фотографије старих заната из Галерије на стр. 169 у


Наставник даје општи осврт о прочитаним радовима и досадашњем напретку у писању. Најуспелији
радови могу се уврстити у школски часопис или окачити на пано у учионици.
182
Наставник

Наставна јединица Најчешће падежне грешке
Наставне методе Дијалошка, текстовна

Исходи, према Ученик је у стању да: разликује основне функције и значења падежа
образовним и употребљава падежне облике у складу са нормом.
Кључни појмови Језик, граматика, падежи
Међупредметне Компетенција за учење, решавање проблема, сарадња; Математика


Весна Ломпар и сар., Квизови у настави српског језика
183
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Подсетити се падежног система и свих битних термина у вези с њим кроз игру асоцијације
чије је коначно решење деклинација (Асоцијације, стр. 37).
Наставник заједно са ученицима ради асоцијацију на стр. 15 у дигиталној

граматици.

Указати на типичне грешке (које су врло често део ученичких говорних навика) и недоумице
везане за употребу одређеног падежног облика, али и одређивања падежа у реченици (нпр.
номинатив и акузатив; датив и локатив; акузатив и локатив; инструментал са предлозима и
инструментал без предлога с(а); једнакост облика акузатива и номинатива или акузатива и
генитива; једнакост или различити облици номинатива и вокатива нарочито код двосложних
женских личних имена са дугоузлазним акцентом, генитив једнине и генитив множине уз
бројеве и сл.).
Вежбање се може спровести кроз неколико типова задатака.
Предлози задатака с падежним грешкама у говору и писању

Пример задатка бр. 1. Дијалози с падежном грешком
Прочитај следеће кратке дијалоге. Подвуци погрешно употребљен падежни облик у сваком
од њих. Исправи га и објасни у чему је грешка.
– Где си био јуче? Тражио сам те цео дан. – Не питај, обавеза преко главе. Био сам у
школу, код бабе, па увече на тренинг.
– Право је чудо како си стигао на време. – Искрено, да нисам дошао с таксијем, сигурно
бих закаснио.
– Марко има нови ауто. – Да, вози неког аудија.
– Госпођо, ја сам на реду. Немојте ићи преко – Извините, господине Петровићу, приђите на
реда. каси.
– Питајте, децо, све што је нејасно. – Наставниче, шта имамо на контролни?
– Маја, чекај ме после школе! – Важи, Јелена.
– Колико часова имаш сутра? – Имам шест часа.
Пример задатка бр. 2. Позивница за рођендан

Замисли да за своје другаре треба да напишеш рођенданску позивницу која почиње њиховим
именима. Њихова имена разврстај према томе да ли се облици имена номинатива и вокатива
подударају, или се разликују.
184
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Номинатив и вокатив се не разликују Номинатив и вокатив се разликују
Пример задатка бр. 3. Исправак контролног задатка

Пред тобом је Петров контролни задатак. Погледај како је Петар одредио падеже, па у свакој
реченици пронађи у чему је погрешио, исправи грешку црвеном хемијском оловком и објасни.
а) У суботу су у Бор дошли гости из Београда.
акузатив номинатив номинатив генитив
б) Стари друже, видећеш да је Копаоник наша најлепша планина.
вокативноминативакузатив
в) Полако су се путници приближили Врњачкој Бањи.
номинативлокатив
г) Дођи ове недеље на тренинг, спремамо се за важну утакмицу.
генитивлокативакузатив
д) У центру града биће одржан концерт Рибље чорбе.
датив генитивноминативгенитив
ђ) Јована, да ли вечерас излазимо у град са друговима?
номинативакузатив инструментал
е) Купили су поклон за рођендан Милану, нашем најмлађем брату.
номинатив акузативдативдатив
Пример задатка бр. 4. Мозгалице (Језичке главоломке: стр. 15, 24, 53).
Напомена 1: Час прилагодити говорном подручју како би ученици лакше уочили разлике
између локалног говора и језичке норме, боље их упамтили и тако избегли грешке у говору и
писању. Заснивањем наставе падежа на уочавању типичних грешака, ученици се навикавају да
лакше уоче неправилности и да их не понављају, а сама настава постаје диференцијална
(разликовна) јер се пореде и контрастирају стандардни и нестандардни примери, што
доприноси унапређивању наставне праксе, лакшем раду и трајнијем знању ученика.

Прочитати неке вицеве/шале о падежима:
1) Професор на часу српског језика каже Перици:
– Промени кроз задате падеже именицу кифла!
Перица:
– Номинатив: ко, шта? Кифла.
– Инструментал: с ким, чиме? Са саламом.
– Датив: коме, чему? Па, мени!
2) – Господине, јесте ли Ви дошли с југа? – Не, ми смо дошли с пунта.
185
Наставник

Наставна јединица Падежи
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у пару
Циљ часа Утврђивање знања о врстама речи и падежном систему српског

језика.

Кључни појмови Језик, граматика, падежи, номинатив, генитив, датив, акузатив,

вокатив, инструментал, локатив
Међупредметне Рад с подацима, сарадња, компетенција за учење



У уводном делу часа наставник обнавља знања о падежима.
186
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У главном делу часа наставник ће поделити задатке из Граматике 5. Једном ученику у клупи
задаће да решава Тест за самооцeњивање 1 (стр. 140 и 141), а његовом другу из клупе – Тест
за самооцењивање 2 (стр. 142 и 143). Када сви ученици заврше тест, размениће граматике с
другом из клупе и један другом прегледати рад. Најпре ће промислити о задацима које је имао
друг из клупе, покушати самостално да уочи грешке, а затим ће наставник са ученицима проћи
кроз тест, решити га и објаснити тачне одговоре.
Наставник може ученицима приказати кратак видео-прилог у вези са

систематизацијом падежа на стр. 30 у дигиталној граматици.

У завршном делу часа наставник ће одговорити на евентуална питања ученика. За домаћи
задатак задаће вежбање о падежима из Радне свеске 5 (стр. 24–26). Ако је остало још времена
на овом часу, наставник са ученицима може решавати језичке мозгалице (Радна свеска 5, стр.
27 и 28).
Наставник може да размисли о организовању пројектне наставе са темом Падежи. Види стр.
28–31 овог приручника.
187
Наставник
Наставна област, Језик; провера

Наставна јединица Контролни задатак: Падежи
Наставна средства Одштампани контролни задаци
Циљ часа Проверавање усвојености знања о врстама речи и падежном

систему српског језика.

Кључни појмови Језик, граматика, падежи, номинатив, генитив, датив, акузатив,

вокатив, инструментал, локатив

Литература за В. Ломпар, С. Јовановић, Наставни листови 5 уз Граматику

наставнике српског језика за 5. разред, Klett, Београд, 2012.
188
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник саопштава ученицима да ће овога часа, као што је претходно
најављено, радити контролни задатак о падежима. Да би ученици што боље урадили тест,
наставник ће им дати следеће савете:
• Добро би било да ученици најпре летимично погледају цео тест, па тек онда почну да
решавају задатке.
• Сваки задатак треба пажљиво да прочитају и размисле шта се у њему тражи. Добро би било
да ученици прво ураде оне задатке у чије тачно решавање су најсигурнији, како би им остало
више времена за задатке које су проценили као теже.
• Одговоре треба исписивати читко, уз поштовање правописних и граматичких правила.
Пожељно је прво писати графитном оловком, а затим хемијском оловком, како би се
избегла прецртавања и исправљање одговора.
• Не користити скраћенице. На крају још једном проверити цео тест (пажљиво прочитати
сваки задатак и написани одговор), па тек онда предати наставнику.
Наставник дели ученицима одштампане примерке тестова. У наставку припреме налази се
пример теста (предлог за бодовање и распоред оцена дат је у припреми Анализа контролног
задатка о падежима, 46. припрема).

Ученици решавају тестове. Наставник надгледа рад, прилази ученицима који имају
евентуална питања. Ученици који желе нешто да питају наставника, у тишини подижу руку
како не би ометали рад осталих ученика. Повремено саопштава ученицима колико још
времена имају за рад.
Иако је пожељно да наставник обилази ученике и разјасни им евентуалне нејасноће, ученике
што више треба учити самосталном раду. Они треба да навикну да сами читају задатак и
разумеју шта се од њих захтева.

У завршном делу часа наставник сакупља контролне задатке и саопштава ученицима када да
очекују резултате. Пита их за утисак о контролном задатку – да ли им је било лако или тешко,
шта је било најлакше, а шта најтеже.
189
ПРИЛОГ
Контролни задатак – Падежи
1.
Напиши назив падежа у којем је именица у наслову приповетке Прва бразда
Милована Глишића.
2.
Заокружи слово испред падежа у којем је подвучена именица у реченици.
Огњан иде у школу.
а) локатив б) акузатив в) инструментал г) генитив
3.
Повежи именице у датим падежима са одговарајућим питањем.
Јеленко само слегне раменима. Коме?
Уме чак и погачу да умеси. Чиме?
Не једампут говорио је Јеленко

Шта? својој снахи...
4.
Заокружи слово испред реченице у којој је подвучена реч у инструменталу.
а) Све једно другом до увета. б) – Ја сам му испунила жељу.
в) – Куда ћеш ти, Душанка? г) Душанка оста пред кућом.
5.
Речи из заграда стави у одговарајући облик.
Јеленко зајми (рало) и (волови), те оде на
(њива). Ти добри људи помагали су (Миона) у
(рад) који не може да савлада женска рука.
6.
Промени кроз падеже именицу раме.
Једнина Множина
Номинатив
Генитив
Датив
Акузатив
Вокатив
Инструментал
Локатив
7.
Напиши како гласи номинатив једнине именице људи.
190
8.
Повежи подвучену реч са називом падежа у ком се налази.
Тек у подне стигне Миона из чаршије. датив
Добар је бог. вокатив
– Никад, дешо, никад! номинатив
Огњану беше трећа година. генитив
9.
Миона своју децу ословљава са: „Тићи моји лепи!” Који падеж употребљава?
Којим интерпункцијским знаком бисмо ову групу речи
одвојили од остатка реченице?
10.
Одреди падеж и службу подвучених речи.
Покојни Сибин Џамић погинуо је у другом рату иза Јанкове клисуре.
Падеж:
Служба речи:
11.
Прочитај реченицу, па одреди падеж и службу подвучених речи.
Рад је тежак, а детиња рука још нејачка.
Падеж:
Служба речи:
12.
Заокружи слово испред падежа у којем је подвучена именица.
Миона се већ навикла на самотињу и терет.
а) номинатив б) генитив в) датив г) акузатив
13.
Повежи подвучене речи са одговарајућим значењем инструментала.
Већ под планином Вратарном види се друштво

скромна сеоска кућица.
– Отишао је с воловима и ралом... место
Сад се бели ветар игра голим гранама средство

високих букава.
Ишла је тамо зором да обиђе време

Сенадина.
191
Наставник

Наставна јединица Народна новела: Дјевојка цара надмудрила
Циљ часа Анализа народне новеле.
дела; разликује облике казивања; одреди тему и главне и споредне
мотиве; анализира узрочно-последично низање мотива; илуструје
Кључни појмови Епика, народна новела, облици казивања, књижевни јунак, Дјевојка
цара надмудрила


Радмила Пешић и Нада Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност,
Зона Мркаљ, Наставно проучавање народних приповедака и предања,
Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2008.
192

На почетку часа са ученицима треба обновити све што је на претходним часовима научено о
усменој, народној књижевности. Уводни разговор, пре читања текста, водити на основу
питања испод наслова (Расковник, стр. 146) – разговор о значењу речи мудрост.

Наставник чита текст из читанке (Расковник, стр. 146).
После читања текста, анализи се посветити пратећи задатке и питања из одељка Трагом речи
(Расковник, стр. 149). Са ученицима је потребно протумачити главне ситуације и догађаје из
новеле Дјевојка цара надмудрила тако што ће се пратити начини на које девојка, главна
јунакиња, захваљујући својој мудрости, решава тешке и наизглед нерешиве задатке које јој
цар задаје. Потребно је посвећено обратити пажњу на сваки задатак, на очеву реакцију када
добија задатке од цара, али и на то како девојка реагује на задатке, како долази до решења и
како, касније, разговара са царем и на крају га надмудрује.
Битан аспект новеле јесте и контрастна слика околности у којима јунакиња живи (оскудица,
сиромаштво, скромност) и њене мудрости, паметних одговора и решења. Указати на намеру
даровитог непознатог појединца који је смислио причу да истакне вредности духовног,
моралног, наспрам славе, власти, силе и богатства.
Анализу треба водити ка уопштавању особина јунака новеле (оца, девојке и цара). Указати на
девојчино непосустајање, брзе реакције, сналажљивост и мудра решења, на њену честитост и
љубав коју исказује у својој породици, али и касније, када је постала царева супруга. Исто
тако, треба осветлити и лик цара, његових намера, тврдоглавости, али и захвалности коју
осећа на крају новеле. Ученици могу да одговоре на питање: Због чега је цар на крају пољубио
девојку и вратио се са њом у свој двор?
Наставник мотивише ученике да анализирају девојчине изјаве, тј. решења на одређене
цареве задатке. У том смислу, посебну пажњу треба обратити на седми задатак из одељка
Трагом речи. Ученици могу своје одговоре на овај задатак најпре записати, а затим
оформљене и целовите одговоре прочитати.

Наставник упућује ученике на Појмовник (Расковник, стр. 149), подстиче их да се
присете одлика бајке и да поређењем уоче разлике између новеле и бајке.
Наставник упућује ученике на интерактивни задатак из дигиталне читанке, стр.

146.
193
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Домаћи задатак: Ученици треба да препишу по три реченице из народне новеле у којима се
запажа именица у вокативу. Такве именице треба да подвуку.
Додатни задатак за рад на часовима секције или додатне наставе:
Наставник организује припрему луткарске представе на редовном часу или на часу драмске
секције или додатне наставе. Ученици креирају лутке или ликове праве од картона.
Драматизација се ради помоћу дијалога из текста новеле или наставник даје задатак
ученицима да креирају драмски текст на основу новеле.
Ова активност се може припремити и пре часа обраде новеле Дјевојка цара надмудрила, па
се искористити за уводни део часа. Ученици могу на почетку часа да изведу свој кратки
луткарски драмски комад.
194
Наставник

Наставна јединица Анализа контролног задатка о падежима
Наставна средства Прегледани тестови, табла, креда/фломастер, школске свеске
Циљ часа Утврђивање знања о падежном систему српског језика; увиђање

направљених грешака на контролном задатку.

Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, падежи, номинатив, генитив, датив,
акузатив, вокатив, инструментал, локатив

Литература за Весна Ломпар, Зорица Несторовић, Радна свеска 5, Београд,

наставнике Klett, 2018.
Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско издање),
Београд, Klett, 2015.
195
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник саопштава ученицима како су урадили контролни задатак,
износи своја запажања у односу на очекивања које је имао. На табли записује расподелу
бодова по оценама. Ученицима саопштава појединачне оцене и дели им контролне задатке.

Наставник и ученици ће проћи кроз контролни задатак, решавајући сва питања. Наставник
објашњава како је требало решити питања. Договара се са ученицима о начину поправљања
оцена.

Наставник одговара на евентуална додатна питања ученика.
Приказати кратак видео Друг (падежи систематизација), у дигиталној граматици

на стр. 30.
Решења контролног задатка – Падежи

1. номинатив 1 бод
2. б) 1 бод
3.
Јеленко само слегне раменима. Коме?
Уме чак и погачу да умеси. Чиме? Све тачно – 1 бод
Не једанпут говорио је Јеленко својој снахи... Шта?
4. г) Душанка оста пред кућом. 1 бод

5. Јеленко зајми рало (рало) и волове (волови), те оде на њиву (њива). Ти
добри људи помагали су Миони (Миона) у раду (рад) који не може да Све тачно – 1 бод
савлада женска рука.
6.
Једнина Множина
Номинатив раме рамена
Генитив рамена рамена Све тачно – 1 бод;
10–13 тачних
Датив рамену раменима одговора – 0,5
Акузатив раме рамена бодова
Вокатив раме рамена
Инструментал раменом раменима
Локатив рамену раменима
196
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
7. човек 1 бод
8. Тек у подне стигне Миона из чаршије. датив
Све тачно – 1
Добар је бог. вокатив бод; два тачна
– Никад, дешо, никад! номинатив одговора – 0,5
бодова
Огњану беше трећа година. генитив
9. Вокатив. Оба тачна
Запетом/Запета. одговора – 1 бод;
1 тачан одговор –
0,5 бодова
10. Падеж: генитив Све тачно – 1
Служба речи: прилошка одредба за место бод; 1 тачан –
0,5 бодова
11. Падеж: номинатив Оба тачна
Служба речи: именски део предиката одговора – 1 бод;
1 тачан одговор –
0,5 бодова
12. г) акузатив 1 бод
13. Већ под планином Вратарном види се Друштво
скромна сеоска кућица.
– Отишао је с воловима и ралом... Место Све тачно – 1

бод; два тачна
Сад се бели ветар игра голим гранама Средство одговора – 0,5
високих букава.
бодова
Ишла је тамо зором да обиђе Време

Сенадина.
Предлог распореда оцена: 0–2 бода – недовољан (1);

3–4 бода – довољан (2);
5–7 бодова – добар (3);
8–10 бодова – врло добар (4);
11–13 бодова – одличан (5).
197
Наставник

Наставна јединица Народна новела са шаљивом тематиком: Еро с онога свијета
Наставна средства Читанка, школска свеска, дигитални уџбеник, стр. 140.
Циљ часа Анализа народне новеле са шаљивом садржином.
стандардима књижевну врсту; анализира елементе композиције епског дела;
разликује облике казивања; одреди тему и главне и споредне
Кључни појмови Епика, шаљива новела, облици казивања, књижевни јунак, Еро с
онога свијета

Литература за Еро с онога свијета: педесет шаљивих народних приповедака

наставнике [изабрао и приредио Стојадин Љубенковић; илустратор Младен
Анђелковић], пето издање, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности,
Завод за уџбенике, Београд, 2012.
Радмила Пешић и Нада Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност,
198
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Час је најбоље почети разговором о новели и њеним одликама. Нагласити да многе новеле имају
шаљив садржај и да се у различитим новелама може јављати исти јунак који је носилац сталних,
карактеристичних особина. Кроз уводни текст из читанке потцртати да је један од таквих јунака и
Еро (Расковник, стр. 140).

Наставник чита текст из читанке (Расковник, стр. 140).
Најпре се проверава да ли су ученици разумели прочитани текст, те да ли им је јасно значење
свих речи или израза у тексту. Наставник их усмерава на речи и појмове који се налазе на
маргинама текста новеле и одговара на евентуална додатна питања.
Текст ће се тумачити коришћењем одељка Трагом речи (Расковник, стр. 142). Наставник ће
подстицати ученике најпре да препричају текст, те ће тако проверити њихове читалачке
компетенције, разумевање прочитаних садржаја, начин на који се ученик усмено изражава и
искористиће прилику да ученике похвали, али и да им упути и сугестије како би, на било ком
од наведених аспеката, дошло до побољшања. Овај део часа може се обликовати тако што ће
више ученика учествовати у препричавању текста праћењем његове фабуле.
После указивања на низ узрочно-последично повезаних догађаја из новеле, треба анализирати
поступке главног јунака новеле, одредити његове кључне карактерне особине и начине на које
се сналази у неприликама. Такав ток тумачења треба довести у везу са прочитаним уводним
текстом о Ери и његовим карактерним особинама. Наставник поставља захтев да се истакнуте
јунакове особине из уводног текста (довитљивост, сналажљивост, духовитост) уоче у новели
Еро с онога свијета, те да образложе своје одговоре позивајући се на текст.
Анализирати дијалоге у причи, као и особине споредних јунака – Туркиње и Турчина. Указати
на њихове особине које Еро користи како би их преварио.
Наставник пушта звучни запис новеле на стр. 140 у дигиталној читанци и упућује
ученике на интерактивни задатак са стр. 142.

У драмској игри ученици ће преузети улогу неког од јунака (постају Еро, Турчин или
Туркиња). Задатак ових ученика јесте да преузму перспективу гледања на догађаје која би
могла да буде перспектива одабраног јунака. Ученик иступа пред остатак одељења, док му
остали ученици постављају питања у вези са његовим осећањима и ставовима поводом
ситуација из новеле. Циљ овакве игре јесте да се уочи колико су сви ученици разумели текст,
како они који су преузели перспективу јунака, тако и остали ученици који постављају питања
и на тај начин показују да ли разумеју суштинске идеје приповетке. Исто тако постиже се и
ефекат говорне вежбе, а предност је што овај поступак доноси и дијалошку форму као модел и
у том смислу је једноставније укључивање свих учесника.
Домаћи задатак: Ученици за 49. час читају избор шаљивих прича (домаћа лектира).
199
Наставник

Наставна јединица Препричавање прочитаних текстова
Наставна средства Граматика, радна свеска, школске свеске
Циљ часа Разумевање појма препричавање и његова примена.

Кључни појмови Препричавање, прозни текст, Еро с онога свијета
Међупредметне Решавање проблема

Литература за Весна Ломпар, Зорица Несторовић, Радна свеска 5, Klett, Београд,

2018. Милија Николић, Методика наставе српског језика и
књижевности,
200
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Уводни разговор са ученицима о томе шта је препричавање. Наставник их упућује на уџбеник
(Граматика 5, стр. 112).

После читања текста са ученицима је потребно урадити задатке (Граматика 5, стр. 113),
а затим објаснити шта је препричавање, уз читање објашњења и примера из уџбеника.
Обрадити појмове писменог и усменог препричавања; сажетог и опширног препричавања.
На основу датих примера доћи до закључака о свакој врсти препричавања.
Посебно се осврнути на појмове субјективног и објективног препричавања и прочитати о
њиховим особинама из дате табеле (Граматика 5, стр. 115) како би се ученици што боље
припремили за писмену вежбу која следи.
Довршити проучавање текста из уџбеника; упознати се са особеностима усменог и писаног
препричавања и урадити дате задатке (Граматика 5, стр. 116).
Затим ученици раде кратку писмену вежбу – на два начина препричавају новелу Еро с онога
свијета. Најпре ће овај обрађени текст сажето препричати на објективан начин. Наставник ће
их усмерити ка прочитаном садржају из уџбеника, ка посебно истакнутим особеностима
сажетог препричавања (јасно истицање најважнијих догађаја и прескакање појединости).
Следећи задатак треба да буде субјективно препричавање у коме ће ученик препричати
народну новелу тако што ће бити пристрасни читалац уметничког дела чије су симпатије на
страни главног јунака, Ере. Овај задатак ученик ради на основу поменуте табеле из уџбеника
(Граматика 5, стр. 115). Како би био конкретнији и прецизнији, наставник може припремити
листиће са тезама за препричавање (пример листића дат је у Прилогу ове припреме).

Одређен број ученика чита текстове које је написао, а наставник и остали ученици усмено
анализирају радове уочавајући елементе тражених врста препричавања.
Ученици се упућују на интерактивни задатак са стр. 115 у дигиталној граматици.
201
Домаћи задатак: Задаци из Радне свеске 5 (стр. 105)
ПРИЛОГ
План препричавања
Сажето објективно препричавање

1.Истакни кључни догађај из новеле Еро с онога свијета.
2.Наведи јунаке и њихове главне поступке у новели.
3.Наведи последице њихових поступака и напиши како се новела завршила.
Субјективно препричавање
1.Представи главне догађаје и јунаке из новеле Еро с онога свијета тако да своја
расположења и доживљај тих догађаја унесеш у текст.
2.Када говориш о сусрету Ере и Туркиње, пиши тако да нас убедиш како се дивиш Ериној
домишљатости.
3.Опиши Турчинову потрагу за Ером, али опет тако да схватимо да си на Ериној страни.
4.Када пишеш, битно је да у текст унесеш своје мишљење, осећања и расположења која
изазивају јунаци.
5.У раду користи табелу из своје Граматике 5 (стр. 115).
202
Наставник

Наставна јединица Домаћа лектира: Шаљиве народне приче (избор)
Наставна средства Читанка, школске свеске, дигитална читанка стр. 143, 144.
Циљ часа Анализа шаљивих народних прича.
стандардима књижевну врсту; разликује појам приповедача у односу на писца;
разликује облике казивања; развија имагинацијски богате
асоцијације на основу тема и мотива књижевних дела; напредује у
стицању читалачких компетенција.
Кључни појмови Епика, шаљиве народне приче


предања, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2008.
203

На почетку часа ученике подсетити на обрађену новелу Еро са онога свијета. Присетити
се делова у којима Еро код читалаца изазива смех приликом сналажљивог и домишљатог
преокретања ситуација са Турчином и Туркињом у своју корист (Расковник, стр. 140).

Наставник упућује ученике на избор шаљивих народних прича у читанци (Расковник, стр.
143). Проверава да ли су ученици прочитали понуђене приче и јесу ли своје утиске и податке о
причама записали у својим Дневницима читања. (У Прилогу се налази пример изгледа
странице из Дневника читања.)
Анализа ових дела тећи ће најпре уз читање ученичких записа из Дневника читања, а затим
кроз одговарање на питања и захтеве из одељка Трагом речи (Расковник, стр. 145). Ученици
се мотивишу да прочитају припремљене записе, да образложе своје утиске, коментаре и
запажања. Било би добро да се сваки ученик укључи у разговор и да на тај начин наставник
стекне бољи увид у њихову припремљеност за час, начин на који су се спремали, ниво
разумевања прочитаног, као и у то колико су им шаљиве народне приче биле интересантне за
читање и шта наставник у току часа обраде треба да уради како би се ученичке компетенције
ојачале.
Када се ова етапа главног дела часа доврши на адекватан начин, наставник уводи активност
којом ће покушати да на креативан начин са ученицима дође до закључака о томе које су
основне одлике шаљивих усмених прича и како се у њима постиже ефекат хумора.
Креативна активност:
Сваком пару ученика наставник даје картице са одштампаном одликом усмене прозе. Пар
треба да размисли и да залепи своју картицу на унапред припремљено место (најбоље на
хамер који ће се затим поставити на пано у учионицу). Једно место је предвиђено за одлике
шаљивих народних прича, а друго може бити означено натписом Уљез. Примери понуђених
одлика: дуге приче, кратке приче, засноване на хумору, радња приказана кроз дијалог, писане
су у стиху, прозна дела, садрже комичне речи, фантастична бића итд.
За ову активност неко од ученика може претходно нацртати на хамеру стабло с гранама с
натписом Шаљиве народне приче испод дрвета или на стаблу. Картончићи са одликама
усмене књижевности могу се припремити у облику листова, који ће се лепити на
припремљено дрво. Такав хамер се може изложити у кабинету или школској библиотеци.

После креативне активности, наставник упућује ученике на Појмовник (Расковник, стр. 145),
тј. на основне одлике шаљивих народних прича. На тај начин провериће се и резултати
претходне игровне активности, чији је циљ да ученике на функционалан начин припреми да
сами уоче особине шаљивих прича, те да их синтетизују кроз текст у Појмовнику.
204
ПРИЛОГ 1
Пример странице у Дневнику читања
– Наслови шаљивих прича које си прочитала/прочитао.
– Напиши наслов најинтересантније шаљиве народне приче, по свом избору.
– Објасни шта је шаљиво у тој причи.
– Прочитај текст из одељка Појмовник, у читанци, на 145. страни. Објасни које си одлике
шаљивих прича запазио/запазила у прочитаним причама. Наведи за то примере из самих
прича.
ПРИЛОГ 2
Шаљиве народне приче
Прочитај следећу шаљиву народну причу, па уз помоћ питања одреди њене особине које
запажаш.
Добро је (кашто) и паметну жену послушати
Некакав Херцеговац запитао кадију ваља ли жену послушати, а кадија му одговори да не

ваља; онда Херцеговац настави:
– Моја жена јутрос бјеше навалила да ти понесем један ћуп масла, но сам ја међер добро
учинио што је нијесам послушао.
Онда кадија рече:
– Добро је кашто и паметну жену послушати.
Извор: Вук Врчевић,
Српске народне приповијетке, понајвише кратке и шаљиве,
Београд, 1868, стр. 56, бр. 128.
кашто – кадшто, понекад; међер – збиља, заиста, стварно
Размотри у ком су историјском тренутку раја (народ), па и чипчије (кметови), морали својим
агама да носе пешкеш (дар, поклон). Шта код кадије (судије) изазива питање Херцеговца? А
шта образложење које му је сељак дао? Какав је кадијин однос према женама? Објасни због
чега он на крају приче мења своје мишљење. На чему је заснован хумор у овој причи?
205
Наставник

Наставна јединица Велико слово у вишечланим географским називима
Облици рада Фронтални, групни, индивидуални
Циљ часа Оспособљавање ученика за правилно писање великог слова у

вишечланим географским називима.
Исходи, према Ученик je у стању да доследно примењује правописну норму у

образовним употреби великог слова.
Кључни појмови Језик, правопис, велико слово
Међупредметне Компетенција за учење, сарадња, решавање проблема, рад с

компетенције и подацима и информацијама; Енглески језик; Географија

206
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Ученике мотивисати за рад решавањем језичке мозгалице број 1 (Радна свеска 5, стр. 99) или
читањем једне шале (мотивација хумором):
Филип: – Наставник нам стално говори правописно правило да се свака реч вишечланог
назива насељених места пише великим почетним словом.
Борко: – Искрено нисам приметио (сад још кад би ме чуо) и не звучи баш логично.
Филип: – Зашто?
Борко: – И мора, реке и језера су насељена места, у њима живе рибе, а то правило не важи.
Не бих баш тврдио да је наставник у праву. Ту је правопис подбацио! Боркопис је закон.
И један, и други начин добра су основа за обнављање правила о писању вишечланих
географских назива (Граматика 5, стр. 96).

Географску карту Србије поделити на четири дела. Свакој групи дати два задатка. Први
задатак је да пронађе, издвоји и напише писаним словима задате географске називе:
ГРАДОВ
И СЕЛА
ЈЕЗЕРА
РЕКЕ
ПЛАНИН
Е БАЊЕ
Други задатак је да на хамеру свака група осмисли и направи путоказ на коме ће бити по
неколико издвојених назива.
Напомена: Ученицима објаснити правило о писању бања као лечилишта (прва реч се пише
великим, а друга малим словом, нпр: Врњачка бања) и бања као насељених места (обе речи
се пишу великим словом, Врњачка Бања).

Презентовати завршене радове и задати вежбања из Радне свеске 5 (стр. 85–86) за домаћи
(ископирати и поделити).
Ученици се упућују на интерактивни задатак у дигиталној граматици, стр. 96.
207
Наставник

Наставна јединица Велико слово у називима институција, установа, предузећа,

организација
Циљ часа Оспособљавање ученика за правилно писање великог слова у

вишечланим називима предузећа, установа и организација.
Исходи, према Ученик je у стању да доследно примењује правописну норму у

образовним употреби великог слова.
Кључни појмови Језик, правопис, велико слово
Међупредметне Компетенција за учење, сарадња, решавање проблема, рад с

компетенције и подацима и информацијама; Енглески језик

Весна Ломпар, Зорица Несторовић, Радна свеска 5, Klett, Београд,
2018.
208
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Подсетити се правописног правила о писању назива институција, организација, установа и
предузећа које су ученици усвојили у млађим разредима, а потом њихово знање утврдити на
новим примерима (Граматика 5, стр. 97).

Направити пет група. Задатак сваке групе је исти: треба правилно написати девет истих
вишечланих назива. Да би се постигли различити нивои тежине, задатак је различито
формулисан (подвуци, напиши, допуни) и тако прилагођен различитим ученичким
могућностима.
Прва група: У свакој реченици подвуци неправилно написан вишечлани назив и напиши га
правилно.
1.Ново допуњено и измењено издање ,,Правописа српскога језика” издала је Матица Српска
2010. године.
2.Вечерас се у југословенском драмском позоришту игра „Сумњиво лице” Бранислава
Нушића.
3.Пријемни испит на филолошком факултету у Београду одржаће се 21. и 22. јуна.
4.Ваздухопловни Музеј један је од најпосећенијих музеја у Београду.
5.Назив међународне организације Уједињене Нације осмислио је Рузвелт током Другог
светског рата.
6.Комерцијална Банка послује у нашој земљи од 1970. године.
7.српска академија наука и уметности организује и реализује многа научна истраживања од
значаја за развој земље.
8.Народна Банка Србије је централна банка Републике Србије.
9.Председник кошаркашког савеза Србије је Предраг Даниловић, наш прослављени
кошаркаш.
Друга група: Напиши правилно писаним словима ћирилице следеће називе, водећи рачуна о
великом слову.
1.МАТИЦА СРПСКА
2.ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
3.ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ
4.ВАЗДУХОПЛОВНИ МУЗЕЈ
5.НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ
6.КОШАРКАШКИ САВЕЗ СРБИЈЕ
7.УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ
8.КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА
9.СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
209
Трећа група: Следеће реченице допуни примером из заграде. Води рачуна о употреби
великог слова.
1. Ново допуњено и измењено издање „Правописа српскога језика” издала је
2010. године.
(матица српска)
2. Вечерас се у игра „Сумњиво
лице” (југословенско драмско позориште)
Бранислава Нушића.
3. Пријемни испит на у Београду одржаће се 21. и 22.
јуна. (филолошки факултет)
4. је један од најпосећенијих музеја у
Београду. (ваздухопловни музеј)
5. Назив међународне организације осмислио је Рузвелт током
(уједињене нације)
Другог светског рата.
6. послује у нашој земљи од 1970.
године. (комерцијална банка)
7. организује и
реализује (српска академија наука и уметности)
многа научна истраживања од значаја за развој земље.
8. Председник је Предраг Даниловић,
наш (кошаркашки савез србије)
прослављени кошаркаш.
Четврта група: У сваком низу је по један пример правилно написан. Пронађи га и подвуци.
а) Матица Српска, матица Српска, Матица српска

б) Филолошки факултет, Филолошки Факултет, филолошки Факултет
в) Југословенско драмско позориште, Југословенско Драмско Позориште,
југословенско драмско позориште
г) Ваздухопловни музеј, Ваздухопловни Музеј, ваздухопловни
Музеј д) Уједињене Нације, уједињене нације, Уједињене нације
ђ) Комерцијална Банка, Комерцијална банка, комерцијална банка
е) Српска академија наука и уметности, српска академија наука и уметности, Српска
Академија наука и Уметности
ж) Кошаркашки Савез Србије, кошаркашки Савез Србије, Кошаркашки савез Србије
з) Народна банка Србије, Народна Банка Србије, народна банка Србије
210
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Пета група: Напиши следеће вишечлане називе ћирилицом у складу с правилом о писању
великог слова.

Проверити исправност одговора и урадити додатна вежбања (могу се користити примери из
Радне свеске 5, стр. 87–88).
Напомена: Током часа врло је важно указати на типичне грешке: писање свих речи вишечланих
назива великим словом под утицајем енглеског језика12 или писање заједничких именица и
присвојних придева на -ски (-чки, -шки) на почетку назива малим словом, јер су такво правило
ученици усвојили у млађим разредима, као једно од основних.
Домаћи задатак: Правописна шетња градом (ученици треба да сликају мобилним телефоном
или фото-апаратом неколико назива који су погрешно написани и да фотографије пошаљу
наставнику на мејл).
12 Видети корелацију са наставом енглеског језика на стр. 24 овог приручника.
211
Наставник

Наставна јединица Прилози
Наставна средства Граматике, школске свеске, табла, креда/фломастери
Циљ часа Усвајање основних знања о прилозима (подели према значењу).

Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, непроменљиве речи, прилози


212
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Подсетити се поделе речи на променљиве и непроменљиве, а затим поновити које врсте
речи речи спадају у једну групу, а које у другу.
За најаву нове наставне јединице може послужити шаљиви стрип који осликава једну
ситуацију из школског живота. (Видети илустрацију из припреме бр. 20.)

Ученике упутити на Граматику 5 (стр. 72–73), где ће на полазном тексту и у методичкој
апаратури након текста јасно уочити и издвојити прилоге, а потом их разврстати према
значењу. Врло је важно нагласити разлику између придева и прилога, али и указати на
могућност компарације одређених прилога.
Ученици се упућују на интерактивне задатке у дигиталној граматици на стр. 72 и

73.

Ископирати и поделити вежбања из Радне свеске 5 (стр. 57–58) за домаћи задатак.
213
Наставник

Наставна јединица Реченица и њени делови
Наставне методе Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Папири, граматике, школске свеске
Циљ часа Упознавање ученика са реченицом и њеним деловима.
Исходи, према Ученик је у стању да разликује основне реченичне чланове (у

образовним типичним случајевима).
Кључни појмови Језик, граматика, реченица, реченични чланови

Литература за Весна Ломпар, Славка Јовановић, Наставни листови 5 уз Граматику

214
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Обновити шта је то реченица (мисли се на комуникативну реченицу, али се не помиње
термин).
Четири ученика узимају по један папир на којем је записан неки реченични члан (нпр. Марко
/ игра / фудбал / у школском дворишту). Папири се налазе на наставниковом столу. Сваки
ученик наглас прочита како гласи реченични члан који је извукао, а након тога ученици
треба да се поређају тако да реченица има смисла.
Ово је одличан начин да ученици схвате зашто реченица није обичан скуп речи, него логична
мисаона целина којом се преноси нека порука. Такође, биће више прихватљивих решења (поред
устаљеног модела СУБЈЕКАТ–ПРЕДИКАТ–ОБЈЕКАТ–ПРИЛОШКА ОДРЕДБА), што је
пожељно како би се ученици ослободили идеје о препознавању неког реченичног члана на основу
положаја у реченици.

Ученици треба да именују сваки реченични члан, а наставник треба посебно да истакне улогу
предиката. Да би ученици уочили важност предиката за образовање реченице, могуће је питати
их који реченични члан у примеру Марко игра фудбал у школском дворишту не може да се
изостави. Да би се уочило и то да од значења предиката зависи које ће још чланове реченица
имати, наставник може искористити и примере дате у граматици (Граматика 5, стр. 78).
Такође, наставник може навести све реченичне чланове о којима ће бити речи у петом
разреду, на овај начин:
• субјекат
Главни
• предикат
Реченични чланови
• прави објекат
Зависни • неправи објекат
• прилошке одредбе
После тога, наставник може дати реченицу у којој ученици уочавају сваки од наведених
реченичних чланова (нпр. Бака ми је јуче направила торту).

Ученици се могу упознати са палиндромским реченицама (одељак Занимљивости у
Граматици 5, стр. 78), али и увежбавати реченицу смишљањем нових примера (нпр. сваки
члан да почиње на одређено слово (нпр. М, Ј, С: Марија мази мачку. Ја једем јабуке. Соња
стално сања. и сл.).
215
Наставник

Наставна јединица Кратке фолклорне форме (избор)
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни
Наставна средства Расковник, школске свеске, пано за квиз
Циљ часа Усвајање одлика кратких фолклорних форми и њихово разликовање.
Исходи, према Ученик је у стању да: одреди род књижевног дела и књижевну врсту;
образовним разликује карактеристике народне од карактеристика уметничке
стандардима књижевности; уважава националне вредности и негује српску
културноисторијску баштину.
Кључни појмови Kратке фолклорне форме, брзалице, загонетке, пословице питалице


Вук Стефановић Караџић, Народне умотворине, Дечији свет књига,
Инђија, 2012.
216
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Припремне радње: Наставник дели ученике на четири групе, од којих ће свака представити
по једну фолклорну форму. Избор фолклорних форми заснива се на примерима датим у
Расковнику (стр. 160−164), који се може проширити умотворинама штампаним у школским
изборима усмене народне традиције или доступним на интернету. Свака група добија
упутства за реализацију.
1.група – брзалице
а) Објасните значење појма брзалице.
б) Увежбавајте изговор брзалица, од споријег ка бржем.
в) Уочите који се сугласници понављају у брзалицама.
2.група − пословице
а) Објасните појам пословице.
б) Протумачите значење неколико пословица.
в) Објасните значење појма афоризам.
г) Нађите неколико пословица које имају слично значење.
3.група – питалице
а) Објасните појам питалице.
б) Драматизујте неколико питалица.
4.група – загонетачи
а) Објасните појам загонетке.
б) Осмислите краћи квиз са загонеткама поређаним по тежини (три лакше, три средње
тежине, три теже и један резервни пример). Користите познате и мање познате примере.
Загонетке напишите на стикерима испод којих се налазе решења.
5.и 6. група – одгонетачи
Припремите се за квиз о загонеткама, користећи Расковник, књиге и интернет презентације
на којима се загонетке могу наћи.
Ученици из 1. групе упућују се да послушају снимак брзалица које изговара

глумица у дигиталној граматици, стр. 90–91 и снимак брзалица у дигиталној
читанци на стр. 160.

Наставник подсећа ученике да ће на овом часу проширити и обновити знања о кратким
фолклорним формама. Свака група добила је задатак да представи фолклорну форму, а
начини презентације су различити (ортоепска вежба, тумачење пословица, глума, квиз).
Довољно је десетак минута за представљање.

Ученици представљају кратке фолклорне форме, а наставник их допуњује и усмерава.
Посебно је значајно уочити разлику између пословице и афоризма, примену управног
говора у питалицама и метафоричност загонетки.

Наставник обнавља кратке фолклорне форме. Вреднује рад група, похваљује и награђује
ученике, даје сугестије за унапређење групног рада.
217
Наставник
Наставна област, Књижевност; утврђивање

Наставна јединица Народна проза
Наставна средства Читанка, радне свеске, школске свеске
Циљ часа Обнављање садржаја везаних за усмене прозне облике.
Исходи, према Ученик је у стању да: анализира елементе композиције епског дела;
образовним илуструје особине ликова примерима из текста.
Кључни појмови Епика, бајка, новела, шаљива прича, кратке народне умотворине

Литература за Весна Ломпар, Зорица Несторовић, Радна свеска 5, Klett,


Наставник ће се са ученицима усмено подсетити народне прозе (дела и жанровских особина).
218
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Ученици се могу подстаћи да систематизују до сада стечена знања о народној прози на
примеру народне бајке Чудотворни прстен и изразе своја запажања у вези са њеним
особеностима.
1.Прочитали сте једну народну бајку која није толико позната као Пепељуга, Биберче или
Златна јабука и девет пауница, али исто обилује чудесним ситуацијама и позива на
маштање. Шта вам се у овој причи посебно допало?
2.Како је на вас деловала упорност малог сина да помогне својој мајци, сиротој удовици?
Који делови бајке су вас привукли? Објасните због чега.
3.Како сте се осећали кад је дечак одабрао да помогне змији, а не јелену? Колико је времена
имао за размишљање? Да ли је правилно просудио? Образложите своје мишљење.
4.У којим сте се тренуцима уплашили за дечаков живот? Изнесите своје утиске о дечаковом
карактеру. Шта му је све помогло да савлада препреке на које је наилазио? У којим
ситуацијама су дечакова доброта и племенитост прерасле у наивност и лаковерност?
5.Размотрите у чему је моћ и снага чудотворног прстена. Како сте замислили тај прстен?
Опишите га.
6.Какве је све мисли и осећања код вас побудила ова бајка? Чиме сте остали зачуђени? Шта
вас је задивило, а шта уплашило?
7.Да сте, којим чудом, могли да закорачите у ову причу о дечаку и чудотворном прстену, где
бисте се „сакрили” у причи? У шта бисте се претворили да можете неометано да будете уз
јунака?
Затим ће наставник поделити ученицима наставни листић (у Прилогу припреме). Ученици
решавају задатке, а пред крај овог дела часа проверавају се одговори и разговара се о
задацима и решењима.
Ученици слободно износе своје утиске о бајци Чудотворни прстен. Диве се дечаку који је,
иако мали, храбро решио да свој и мајчин живот промени набоље. Уочавају однос између
фантастичног и реалистичног у народној бајци.
Ученици тумачењу и разумевању бајке приступају доживљајно, а не књижевнотеоријски.
Уочавају мноштво необичних догађаја у овој причи, брзо смењивање чудесног и још
чудеснијег. Зачуђени су тиме колико далеко од куће одлази дечак у потрази за прстеном, и
са колико њему непознатих ликова ступа у контакт. Изненађује их појава робова и џелата у
бајци, помињање Арапа и Стамбола. Уз помоћ наставника ученици одређују ко је главни
јунак, ко је у бајци у улози помоћника, а ко је творац препрека.
Да су имали могућност, неки ученици би се смањили и сакрили у дечакову косу, а неки би
постали невидљиви и пратили би га на његовом необичном путу као тајни помоћници. Путем
унутрашње чулности, ученици се усмеравају како да у старијим разредима одређују тачку
гледишта јунака књижевних дела.

Упутити ученике на задатке из Радне свеске 5 које треба да ураде код куће (стр. 146, 1, 2. и
9. задатак; стр. 155, 2, 4, 5. и 7. задатак).
219
ПРИЛОГ
Наставни листић
1. У следећем низу подвуци називе усмених прозних књижевних врста. лирска
песма, бајка, новела, епска песма, шаљива прича, пословица
2. Пажљиво прочитај следеће тврдње. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, а ако је

нетачна, заокружи Н.
• Бајка и
новела су иста врста прозних књижевних дела. Т Н
• У новели
се појављују нестварни јунаци и догађаји. Т Н
• Шаљиве
народне приче засноване су најчешће на једном догађају. Т Н
• Загонетке
, пословице и брзалице су кратке народне умотворине. Т Н
3. На линији поред народне умотворине напиши назив врсте којој припада.
Гвожђе се кује док је вруће. Миш у
пушку. Ко је увек сам у кући? (Пуж.)
4. На линији напиши наслов:

• једне народне
бајке ;
• једне народне
новеле ;
• једне
шаљиве народне приче .
5. Заокружи слова испред одлика бајке које препознајеш у следећем одломку.
Једном најстарији син пође у лов, па како изађе иза града, скочи зец иза грма а
он за њим, те овамо, те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за
њим, кад тамо, а оно не био зец него аждаја, па дочека царева сина те га
прождере.
а) неодређеност времена радње б)
устаљени завршетак
в) коришћење сталних бројева
г) борба између добра и зла
д) елементи фантастике
220
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
6. Напиши на линији једну особину девојке из новеле Дјевојка цара надмудрила, а

затим запиши на основу чега си закључио/закључила да је девојка таква. Напиши
неколико јасних реченица. Потруди се да у твом одговору не буде правописних
грешака.
Особина: Образложење:
219
Наставник

Наставна јединица Субјекат
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни рад
Наставна средства Табла, креда/фломастер, школске свеске, уџбеници, слагалице из прилога
Циљ часа Утврђивање појма субјекта, увежбавање препознавања субјекта у

реченицама.

стандардима које имају деклинацију; разликује основне реченичне чланове (у
типичним случајевима).
Кључни појмови Реченични чланови / служба (функција) у реченици, реченица,

субјекат, номинатив


222

С обзиром на то да су ученици појам субјекта усвојили у млађим разредима, у уводном делу
часа потребно је та знања обновити. Наставник то може урадити помоћу слагалица (датих
у Прилогу). Ученици ће бити подељени у групе од 4–5 чланова. Наставник ће им рећи да ће
свака група ученика добити по једну слагалицу. Задатак ученика је да од задатих речи саставе
што дужу реченицу (уз употребу интерпункцијских знакова). У сваком комплету постоје речи
и интерпункцијски знакови који су вишак (реч којом се може почети реченица није написана
великим словом – коју реч треба написати великим словом закључиће ученици када саставе
реченицу).
Пошто су групе завршиле са радом, погледати њихове резултате. Ученици су могли да
саставе следеће реченице:
• Велика лађа тешко плови узбурканим морем.
• Софија је поклонила мами цвеће, а тати сат.
• Зар Милица шије хаљине за своје лутке?
• Никола ужива купајући се у базену.
• Ко ће доћи на прославу Милошевог рођендана?
• Радознали дечак чита занимљиву књигу о диносаурима.
Наставник и ученици коментаришу примере. Ако су ученици дошли до неког другог решења,
наставник коментарише да ли је решење добро, који је ред речи дозвољен, зашто су евентуално
погрешили итд.

Сада наставник пита ученике које би све речи могли да изоставе из датих реченица а да
реченица и даље има смисла. Ученици ће рећи следеће реченице:
• Лађа плови.
• Зар Милица шије?
• Никола ужива.
• Ко ће доћи?
• Дечак чита.
Ученици уочавају да су у својим реченицама заправо задржали субјекат и предикат. То су два
главна реченична члана – све остале речи се на њих наслањају. Ученици обнављају оно што су
учили у млађим разредима – да је субјекат онај који врши радњу, а предикат представља оно
што субјекат ради.
Сада наставник усмерава ученике да уоче чиме су у датим реченицама исказани субјекти.
Они су исказани једном речју – Софија, Милица, Никола, ко или групом речи – велика лађа,
радознали дечак.
221
Наставник ће упутити ученике да уоче падеж субјекта (када је једна реч – падеж те једине
речи, када је субјекатски скуп – падеж главне речи из групе). Ученици ће уочити да је у
питању номинатив. То је типичан падеж субјекта.
222
Даље, наставник ће са ученицима коментарисати зашто нису изабрали неке друге речи од
понуђених и у вези с тим донети важне закључке, нпр. субјекат се мора слагати са
предикатом у лицу, броју и роду (када глагол разликује род), придев се са именицом уз коју
стоји слаже у роду, броју и падежу, субјекат може бити и изостављен али само када је из
претходне реченице / претходних реченица јасно ко врши радњу.
Пре него што наставник и ученици пређу на вежбања у граматици и радној свесци, обновиће
шта су научили на овом часу – да су субјекат и предикат главни реченични чланови, да
субјекат представља вршиоца радње или носиоца стања, да може бити исказан речју или
скупом речи, да је типичан падеж субјекта номинатив.

Радити вежбе у Граматици 5 (стр. 81) и Радној свесци 5 (стр. 66–68). Оно што се не
уради, наставник ће задати за домаћи задатак.
Ученике упутити на интерактивне задатке у дигиталној граматици, стр. 81.
223
ПРИЛОГ
. велики луку
довози
огроман
,
плови
у морем
лађа узбуркани тешко

м
224
мами
Софија а
цвеће
је поклонила сат
тати је дао .
, књигом него
225
њене Милица за
.
шије
лутке
своје блузу
хаљине
зар купујеш ?
226
? Никола базену
. купајући се
летос
у окупавши се купа
се
они
о ужива
227
шта
ће доћи ко
на
рођендана .
где прославу !
Милошевог
ја ?
228
чита
радознал ,
и
.
на
диносаурима
дечак
занимљив о
у
весела књигу
огромних
229
Редни број часа 57. и 58.
Наставник
Наставна област, Књижевност; обрада и утврђивање

Наставна јединица Бранко Ћопић, Поход на Мјесец
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, демонстративна, аналитичко-

-синтетичка
Наставна средства Читанке, ПП презентација, аудио-запис приповетке, школске свеске
Циљ часа Наставно тумачење уметничке приповетке (тематско-мотивско,

лингвостилистичко).
стандардима књижевну врсту; анализира елементе композиције епског
дела у прози; одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у
књижевноуметничком тексту; илуструје особине ликова примерима
из текста; вреднује поступке ликова и аргументовано износи ставове.
Кључни појмови Бранко Ћопић, Поход на Мјесец, Баја, самарџија Петрак, приповетка
Међупредметне Компетенција за учење; Географија, Историја

Литература за Валентина Хамовић, Непрекидно детињство, Змајеве дечје игре,

наставнике Нови Сад, 2015.
Милија Николић, Методика наставе српског језика и
књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2012.
230
Структура првог часа

Решавајући асоцијацију ученици се присећају Бранка Ћопића, чија су дела читали у млађим
разредима.
А Б В Г
Десанка Максимовић доктор млинар умањеница
Рене Гијо Зоолошки врт деда бодље
Луис Керол Калемегдан животиња дом
Антоан де Сент Егзипери жирафа догодовштине Славни ловац
Болесник на три Доживљаји мачка
писац Јежева кућица
спрата Тоше
Бранко Ћопић

Уочи читања, наставник усмерава ученике на наслов текста и пита их какав садржај очекују
иза оваквог наслова. Ученици одговарају да их овај наслов асоцира на путовање у свемир,
одлазак свемирским бродом на Земљин сателит и упознавање са људима са Месеца.
Наставник изражајно чита текст из читанке. После психолошке паузе следи тумачење текста,
коришћењем питања под тачкама 1 и 2 у Трагу речи (Расковник, стр. 171). Важно је уочити
разлику између статичког, предвидљивог живота Бајине породице (дјед Раде, стриц Ниџо) и
самарџије Петрака. Док се у свету породице петогодишњем Баји упућују забране, неуморна
скитница Петрак детету нуди ширину и слободу, укус авантуре и снова. Запажа се да су
Петракови дани време кад је детету „штошта дозвољено”, кад није под строгим надзором
породице, те да су представљени епитетима празнични, сјајни и пуни шапата. Месец се
персонификацијски представља као живи створ, он мами дечака на авантуру, а ову Бајину
детињу жељу ученици повезују са својим детињим жељама да досегну Месец и Сунце, дођу
до хоризонта, прођу испод дуге. Петрак сâм жали зашто није успео да се отргне строгом оцу
који је батинама „избио душу из њега”. Страх деда Рада ученици оправдавају његовом бригом
да се унуку нешто не деси, јер авантуре могу бити опасне.

Наставник упућује ученике да још једном пажљиво прочитају целу приповетку код куће.
Једној групи ученика даје креативни задатак да осмисле драматизацију сцене лова на Месец, а
остали ученици треба да обнове сазнања о Месецу из Географије и америчкој мисији освајања
Месеца ракетом Аполо 11.
231
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Структура другог часа

Ученици драматизују покушај Баје и Петрака да освоје Месец, представљајући ноћни
амбијент села сценографски цртежом на табли, паноом или позадином на паметној табли, а
костимографским решењима амбијент села с почетка 20. века.

Током анализе текста ученици се усмеравају да уоче две просторне равни – простор брега
(простор горе), који освајају Петрак и Баја, и простор воденице (простор доле), у коме остаје
деда, те њихово супротстављање путем довикивања. Такође, скреће им се пажња на Бајину
подељеност између познатог, дединог света и непознатог света авантуре. Ученицима се
поставља питање зашто се Месец представља као да гори иако исијава хладну светлост.
Очекује се одговор да је сјај Месеца повезан са страшћу авантуре, жеље за узбуђењем, отуд
Баја Месец посматра као ватру, покретач. Наставник напомиње ученицима да ће сличан
мотив наћи и у песмама Чудесни свитац Добрице Ерића и Плава звезда Мирослава Антића, у
којима загонетна светлост на небу представља циљ, покретач, идеал који никада нећемо
сасвим досегнути, али коме вреди тежити јер нас покреће у животу.
Потом се тумачи мотив првог разочарања. Ученици уочавају да Петрак истиче да „нема
дјечака коме је Мјесец клиснуо тако брзо” и да Бају деда Раде теши речима „паметна дједова
глава”, али да младо биће тешко подноси свест о ограничености људских моћи: „Даље се или
не може или се не иде...”, те да му од тог тренутка Месечева светлост постаје хладњикава, као
одраз његове туге и бола, а ватра дединог огњишта постаје ватра дома, сигурности и утехе.
Мотив детињег стида и заборава такође се запажа, као и дедино саучесништво; и он крије
тајну пред стрицем Ниџом, штитећи унука, представљајући себе и Петрака као месечаре.
Ученици се усмеравају на значење последњих реченица текста и дилему приповедача који
стоји „распет између смирене дједове ватрице, која постојано горуцка у тамној долини, и
страшног бљештавог мјесечевог пожара, хладног и невјерног, који расте над хоризонтом
и силовито вуче у непознато” (Расковник, стр. 170). Последња реченица им је сигнал да
ипак авантура није била залуд, да месечарење није лудост, јер томе супротставља лик свог
стрикана, који се „кад загусти тјеши ракијом”, жалећи над празним животом и неоствареним
сновима.
Како је реч о исповедном тексту, сећању, аутентичност личног доживљаја добија се приповедањем у
првом лицу. Користећи се Појмовником (Расковник, стр. 171), наставник ученицима представља
разлику између приповедања у првом и приповедања у трећем лицу.

Упутити ученике на одломке из књиге Месец над тепсијом Горана Петровића, у којима се
описује пријатељство између деде и унука.
Разговарати са ученицима о Месецу, на основу њихових сазнања из географије.
232
Наставник

Наставна јединица Глаголски и именски предикат
Наставна средства Табла, креда/фломастер, школске свеске, уџбеници
Циљ часа Утврђивање појма предиката, увежбавање препознавања предиката у

реченицама, усвајање појмова глаголски предикат и именски
предикат.

Кључни појмови Реченични чланови / служба (функција) у реченици, субјекат,

предикат, глагол.


233
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник у уводном делу часа обнавља знања о реченици – да је реченица целовита мисао,
почиње великим словом и завршава се одговарајућим интерпункцијским знаком, да су главни
реченични чланови субјекат и предикат, да субјекат означава оног ко врши радњу или ко је у
некаквом стању, да је типичан падеж субјекта номинатив, да предикат означава оно што ради
субјекат или стање у коме се он налази.

Пошто ученици већ знају шта је предикат, главни део часа може се започети игроликом
активношћу. Један ученик ће рећи реч или скуп речи који треба да има службу субјекта, затим
ће изговорити име ученика кога одабере. Задатак одабраног ученика јесте да субјекту дода
предикат (без других реченичних чланова). Овај ученик потом бира следећег ученика који
учествује у игри тако што ће предикат који је изрекао претходни ученик допунити субјектом.
Следећи ученик субјекат из ове реченице допуњава предикатом, и тако редом. На пример:
Мама пева.
Пева младић.
Младић спава.
Спава медвед.
Медвед трчи.
Ученици ће, подстакнути наставниковим питањима, уочити да су предикате у својим
реченицама исказивали глаголима.
Наставник ће питати ученике да ли су могли на пример саставити реченицу овако:
Мама певајући.
Медвед спавати.
Ученици ће из ових примера закључити да реченицу може градити, тј. бити предикат, само
глагол у личном глаголском облику. Наставник саопштава ученицима да се овакав предикат
зове глаголски предикат. Такође, каже им да ће се сад упознати с једном, за њих новом
врстом предиката. Наставник пише следеће примере на табли:
Маријин тата је лекар.
Сима је расположен.
Ученици треба да препознају предикат у овим реченицама. Они ће закључити да су
предикати је лекар и је расположен, зато што је то оно што смо рекли о субјекту. Ученицима
треба на овом месту указати на то да глагол јесам/бити овде нема своје пуно значење – бити,
постојати (па зато није сам предикат), већ само везује субјекат и оно што смо о њему рекли.
Другим речима, ми нисмо рекли да Маријин тата је (да постоји), већ да је лекар. Исто тако,
нисмо рекли да Сима је (постоји), већ да је расположен.
Наставник и ученици уочавају делове подвучених предиката. Део је назива се глаголски део
предиката. На основу овога, закључујемо да не постоји предикат без глагола (глагола у
личном глаголском облику). Други део чини именица (лекар), односно придев (расположен).
Пошто именице и придеви, уз бројеве и заменице, спадају у именске речи, овај предикат
назива се именски предикат. Његов други део назива се именски део предиката.
234
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Ученици наводе именске предикате са бројем (нпр. Петар је први.). Пре него што наставник и
ученици почну да раде вежбе из граматике и радне свеске, треба поновити шта су научили на
овом часу: предикат је оно што смо рекли о субјекту (шта субјекат ради или у каквом је
стању), он мора садржати глагол у личном глаголском облику, предикат може бити глаголски
(ако садржи само глагол) или именски (ако уз глагол има и неку именицу, придев, број),
именски предикат има глаголски део и именски део.

Радити вежбе у Граматици 5 (стр. 79 и 80) и Радној свесци 5 (стр. 65 и 66). Оно што се не
уради, наставник ће задати за домаћи задатак.
Ученике упутити на интерактивне задатке у дигиталној граматици, стр. 79, 80.
235
Наставник

Наставна јединица Главни реченични чланови
Наставна средства Табла, креда/фломастер, школске свеске, уџбеници, наставни листић
Циљ часа Утврђивање појма субјекта и предиката, увежбавање препознавања

субјекта и предиката у реченицама, разликовање глаголског и
именског предиката.


предикат, глаголски предикат, именски предикат, падежи


и књижевности, Београд, Klett, 2014.
236
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Утврђивање знања о главним реченичним члановима наставник може започети
асоцијацијом с коначним решењем предикат (Асоцијације, стр. 57).
А Б В Г
обавештење посао вид први
сложена функција род ... и одговорни
проста реченични члан начин баја
комуникација државна облик најважнији
реченица служба глагол главни
ПРЕДИКАТ
Ученици ће са наставником обновити знања о главним реченичним члановима – субјекту и

предикату.
Ако је на прошлом часу задато да се заврше вежбања код куће, укратко усмено проверити са
ученицима да ли су то добро урадили.

У главном делу часа ученици ће, заједно са наставником, решавати задатке у наставном
листићу (датом у Прилогу). Наставник ће помагати ученицима у решавању задатака и
разјашњавати оно што ученицима није јасно.
Важно је да ученици знају да у реченици препознају субјекат и предикат. Типична грешка
ученика када је у питању субјекат јесте да мисле да службу овог реченичног члана обавља
једна реч, па када реченица има субјекатски скуп речи, као субјекат издвајају главну реч
скупа. Наставник треба да им скрене пажњу на то. Такође, треба да им укаже на разлику
између субјекатског скупа речи и више субјеката у једној реченици. Када је у питању
предикат, треба нарочито нагласити (и на примерима увежбати) да није сваки глагол
предикат, већ само онај у личном глаголском облику. С обзиром на то да ученици нису
обрадили глаголске облике, треба их упутити у то како да разликују личне и неличне
глаголске облике. Друга типична грешка ученика јесте да, у случају да је предикат исказан
сложеним глаголским обликом, као предикат издвајају само главни глагол, без помоћног
глагола (нарочито када је он у реченици одвојен од главног глагола). На примерима из
наставног листића треба нагласити ове случајеве, како би се избегле грешке које се врло
често јављају у пракси. Именски предикат је за ученике новоусвојено градиво, па на његово
препознавање у реченицама нарочито треба ставити акценат.

Завршни део часа остављен је за евентуална додатна питања ученика.
237
ПРИЛОГ
Наставни листић – Главни реченични чланови (субјекат и предикат)
1. У следећим реченицама подвуци субјекте:

Марија свира клавир.
Андреј вози ауто.
Моја комшиница најбоље зна географију.
2. У следећим реченицама подвуци предикате:

Јуче смо гледали занимљив филм.
Марко је фудбалер.
Тијана ће путовати у
Русију. Данас сам весела.
3. Одреди у ком падежу се налазе подвучени субјекти.

Милан воли фудбал. Ученици гледају утакмице заједно.
4. Повежи реченице и врсту подвученог предиката.

Ђорђе воли пливање.
Сваког четвртка одлази на базен. именски предикат
Пливање је користан спорт.
Оно ангажује мишиће целог тела. глаголски предикат
Уз помоћ пливања, бићемо здрави.
5. Следећим реченицама додај субјекат или предикат тако да изградиш

персонификацију.
Месец . спава.
Шума . се смеши.
Цвеће . се љути.
238
6. Заокружи слово испред тачне тврдње.
Јуче смо ишли на концерт дечјег хора
„Колибри”. а) У овој реченици нема субјекта – не знамо ко врши
радњу.
б) У овој реченици субјекат није изречен, али постоји – ко врши радњу знамо
према облику предиката.
в) У овој реченици субјекат је изречен – субјекат је концерт дечјег хора
„Колибри”. г) У овој реченици постоје два субјекта – субјекти су јуче и
„Колибри”.
7. У реченицама подвуци субјекте, а затим повежи реченицу са одговарајућим

правоугаоником.
Светлана и Ана су прославиле рођендан.
Мој брат од тетке тренира кошарку. Реченица има један субјекат.
Ненад, Иван и Милан заједно уче математику. Реченица има више Јованова
кошаркашка лопта је нова. равноправних субјеката.
8. Заокружи слово испред тачне тврдње.

Изашавши из куће, Лидија је срела
Мишу. а) У овој реченици предикати су изашавши и је срела.
б) У овој реченици предикат је је срела.
в) У овој реченици предикат је изашавши.
г) У овој реченици нема предиката.
9. Напиши како гласи именски део предиката који запажаш у датој реченици.
Марко је кошаркаш.
239
Наставник

Наставна јединица Горан Петровић, Месец над тепсијом (одломци)
Наставна средства Читанка, школске свеске, аудио запис из електронске читанке, стр. 102.
Циљ часа Анализа уметничке прозе.
образовним различитих врста књижевних дела; одреди род књижевног
стандардима дела и књижевну врсту; разликује облике казивања; одреди
стилске фигуре и разуме њихову улогу у књижевноуметничком
тексту; развија имагинацијски богате асоцијације на основу тема
и мотива књижевних дела; одреди тему и главне и споредне
аргументовано износи ставове; илуструје веровања, обичаје, начин
живота и догађаје у прошлости описане у књижевним делима;
наводи примере личне добити од читања; напредује у стицању
читалачких компетенција.
Кључни појмови Епика, приповетка, облици казивања, књижевни јунак, Горан

Петровић, Месец над тепсијом
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема; Историја


240
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

На почетку часа ученицима представити савременог писца Горана Петровића одељком
Након тога са ученицима разговарати о Александру Македонском и употпунити њихово
знање о овој познатој историјској личности.
Следи читање уводног текста из читанке и локализација одломка (Расковник, стр. 102).

Наставник чита текст из читанке, а након тога са ученицима разговара о њиховим утисцима
које је текст произвео. Ученике усмерава на одељак Радионица (Расковник, стр. 106) и
најављује захтеве из овог одељка као домаћи задатак или самостални рад у школској
библиотеци.
Тумачење текста уследиће према одељку Трагом речи (Расковник, стр. 106). Ученике
треба најпре усмерити ка породичној причи (унук, дека и бака), а затим и према
својеврсној унутрашњој причи коју прича деда.
Како је реч о породици, разговор се може повезати и са раније обрађеним лирским и епским
текстовима како би се боље објаснио и овдашњи породични однос између унука и деде.
Посебан осврт треба имати на причу о Александру Македонском и старцу, као и о феномену
приче и приповедања. У том смислу треба разговарати и о реченици: Свет је тепсија
обрубљена приповедањем. И објаснити њен смисао.
Како би се функционално повезала настава књижевности и граматике, наставник подстиче
ученике да у тексту уоче и подвуку субјекте и предикате. (На претходним часовима обрађени
су ови реченични чланови.) Ученици треба да објасне шта је субјекат и због чега се тај члан
тако назива, али и да запазе како је субјекат (вршилац радње) најчешће књижевни јунак и
актер приче.
Наставник пушта звучни запис са стр. 102 у дигиталној читанци.

Ученици у свеске цртају два круга, један у другом. Уочава се начин приповедања и графички
се представља прича у причи. Наставник мотивише ученике да те представе повежу са раније
поменутом реченицом (да је се присете): Свет је тепсија обрубљена приповедањем.
Александар
дечак деда
старац
241
Наставник

Наставна јединица Прави и неправи објекат
Наставна средства Табла, креда/фломастер, свеске, уџбеници, слагалице из прилога
Циљ часа Утврђивање појма објекта, увежбавање препознавања објекта у

реченицама, усвајање појмова прави објекат и неправи објекат.


предикат, објекат, прави објекат, неправи објекат

компетенције и Енглески језик

242
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

С обзиром на то да ученици из млађих разреда већ знају шта је објекат, наставник час може
започети игром коју су ученици користили пре неколико часова. Наставник ће поново
ученицима дати слагалице (Прилог уз 56. час), од којих ће ученици саставити реченице.
(Наставник може коверте са слагалицама поделити тако да свака група ученика не добије
слагалицу коју је већ слагала.). Пошто ученици сложе реченице, наставник ће са њима
поновити који су главни реченични чланови.

Ученици су сложили следеће реченице.
• Велика лађа тешко плови узбурканим морем.
• Софија је поклонила мами цвеће, а тати сат.
• Зар Милица шије хаљине за своје лутке?
• Никола ужива купајући се у базену.
• Ко ће доћи на прославу Милошевог рођендана?
• Радознали дечак чита занимљиву књигу о диносаурима.
Ученици ће уочавати да ли ове реченице имају објекат или не. На основу примера, закључују
да је објекат предмет радње – радња исказана предикатом прелази на објекат (Софија је
поклонила мами цвеће, а тати сат. – Шта је предмет поклона? Цвеће и сат. Коме се поклања?
Мами и тати. / Зар Милица шије хаљине за своје лутке? – Шта је предмет шивења? Хаљине. /
Радознали дечак чита занимљиву књигу о диносаурима. – Шта је предмет читања? Занимљива
књига о диносаурима.)
Ученици уочавају да објекат, као и субјекат, може бити исказан речју или групом речи.
Затим одређују у којим падежима се налазе подвучени објекти: цвеће, сат, хаљине, књигу (о
диносаурима) – у акузативу; мами, тати – датив. Наставник ће им рећи да је објекат који се
налази у акузативу без предлога прави објекат, а да се у акузативу са предлогом и у осталим
зависним падежима налази неправи објекат.
Дакле, акузатив је типичан, не и једини, падеж објекта. Зато што је номинатив типичан падеж
субјекта а акузатив типичан падеж објекта, у српском језику имамо релативно слободан ред
речи. Иако је типичнија, чешћа ситуација да се субјекат налази на почетку реченице а објекат
на крају, то није и једина могућност. Наставник ће то показати на примерима:
Александра чита књигу.
Књигу чита Александра.
Оваквим примерима наставник ће показати да променом реда речи не мењамо њихове
функције у реченици. Овде се може направити и поређење са енглеским језиком, који
ученици уче у школи. У енглеском језику, као језику који нема падежне наставке (осим
генитивног наставка), функција у реченици одређује се на основу реда речи (на почетку
реченице стоји субјекат, и на том месту не може стајати објекат).
Наставник ће саопштити ученицима да се глаголи који захтевају прави објекат називају прелазни
глаголи, али да ће о томе више сазнати у другом полугодишту.
243
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Пре него што наставник и ученици пређу на вежбања у граматици и радној свесци, обновиће
шта су научили на овом часу – да је објекат предмет радње, да је типичан падеж објекта
акузатив, да објекат може бити прави (у акузативу без предлога) или неправи (у акузативу са
предлогом и у осталим зависним падежима).

Радити вежбе у Граматици 5 (стр. 82–84) и Радној свесци 5 (стр. 68–70). Оно што се не
уради, наставник задаје за домаћи задатак.
Ученике упутити на интерактивне задатке у дигиталној граматици, стр. 82–84.
244
Наставник

Наставна јединица Прави и неправи објекат
Наставна средства Табла, креда/фломастер, свеске, уџбеници, цедуљице са реченицима
Циљ часа Утврђивање појма објекта, увежбавање препознавања објекта у

реченицама, утврђивање појмова прави објекат и неправи објекат,
увежбавање препознавања правог и неправог објекта.


предикат, објекат, прави објекат, неправи објекат.


и књижевности, Београд, Klett, 2014.
245
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа треба обновити знања о субјекту, предикату и објекту. Наставник може
задати и асоцијацију са коначним решењем објекат (Асоцијације, стр. 57).
А Б В Г
истински оптужити стамбена судски
стварни трпилац фасада неживо
неправи падеж спрат ствар
лажни четврти кућа школски
прави акузатив зграда предмет
ОБЈЕКАТ
Ако је на прошлом часу задато да се заврше вежбања код куће, укратко усмено проверити са
ученицима да ли су то добро урадили.

У главном делу часа знања о реченичним члановима (нарочито о објекту), наставник може
организовати кроз игру Изокренуте реченице.
За игру је потребно штампати цедуљице са реченицама (у Прилогу). Ученик извлачи цедуљу
с реченицом, прочита је, а затим преформулише тако да субјекат постане објекат, а објекат
субјекат. То може урадити на два начина – тако што ће променити ред речи или тако што ће
оставити исти ред речи. Поред тога, сваки ученик ће одредити падеж у ком се налази објекат и
одредити да ли се ради о правом или неправом објекту.
С обзиром на то да је уобичајени, немаркирани ред речи субјекат–предикат–објекат, ако
ученик наведе реченицу у реду објекат–предикат–субјекат, наставник га може посебно
похвалити. Обртањем служби које речи имају у реченици у неким случајевима добићемо
духовите реченице, што ће допринети доброј атмосфери на часу.
После ове игре, или у току ње, наставник ће са ученицима донети закључак да се у српском
језику, језику који има падеже, реченични чланови не одређују према реду речи, већ према
падежима – типичан падеж субјекта је номинатив, а типичан падеж објекта акузатив. Ова
ситуација се може упоредити са енглеским језиком, који ученици уче у школи. У енглеском
језику ред речи је релевантан за одређивање реченичних чланова.
После ове игре наставник са ученицима може решавати Језичке мозгалице (Радна свеска 5,
стр. 75. и 76).

Завршни део часа намењен је евентуалним питањима ученика.
246
ПРИЛОГ
Наставница је Тамара је обрадовала

Миљан мисли на Ану. маму.
похвалила Николу.
Милан је загрлио Марија се наљутила

Никола јури пса.
баку. на Лидију.
Они су срели њих на Милана је пољубила

Андрија личи на тату.
улици. Јована.
Бранко се навикао на Тата је изненадио

Војин је посетио деку.
новог љубимца. Стефана.
247
Бака се сећа старе Кокошке се клоне Павле и Сергеј су
комшинице. лисице. причали о одељењу.
Дарко се руковао
Милена је устала баки Родитељи су изгрдили
са омиљеним
у аутобусу. Милоша.
фудбалером.
Ђорђе се јавио Софија машта о Жељко је позвао

пријатељу. Борису. Наташу.
Михаилов тата
Новак је победио
је задовољан Ана воли Милована.
Федерера.
продавцем.
248
Наставник

Наставна јединица Прилошке одредбе
Облици рада Фронтални, рад у пару
Наставне методе Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Наставни листић, граматика, свеска
Циљ часа Упознавање ученика са прилошким одредбама.
Исходи, према Ученик је у стању да: разликује основне реченичне чланове (у

Кључни појмови Језик, граматика, реченица, реченични чланови


249

Подсетити се реченице и реченичних чланова (основног – субјекатско-предикатског, али и
осталих реченичних модела, са осталим члановима, и тако доћи до прилошких одредби).

Попунити наставни листић у Прилогу и закључити шта су прилошке одредбе. Да би ученици
уочили да се у улози прилошких одредби могу наћи и прилози и именице у одређеном
падежу (са предлогом или без њега), најбоље их је упутити на примере у Граматици 5 (стр.
84–86).

Провежбати примере у Радној свесци 5 (стр. 71, задаци 1, 2, 3 и 4).
250
ПРИЛОГ
Основна информација исказана субјектом, предикатом и објектом може се допунити и
информацијама о глаголској радњи.
Допуни следеће реченице информацијама о вршењу радње.

Алекса и Јана су се посвађали (узрок). Деца се (начин)
слажу.
Прилошке
Другарица ми је (време) купила књигу. одредбе
Ученици су за Светог Саву пред родитељима извели представу
(место).
Путовали смо (количина) до Копаоника.
Прилошке одредбе су
.
Постоји пет врста прилошких одредби:

1. ;
2. ;
3. ;
4. ;
5. .
Прилошке одредбе је најлакше одредити у реченици постављањем одређеног питања уз предикат.

Попуни следећу табелу подацима који недостају.
Питање Назив прилошке одредбе

прилошка одредба за количину
прилошка одредба за место
Зашто? Због чега?
прилошка одредба за време
Како?
251
Наставник
Наставна област, Књижевност; обрада и утврђивање

Наставна јединица Бранислав Нушић, Хајдуци
Наставна средства Књига лектире, дневници читања, сценографија и лутке за луткарско

позориште, аудио запис одломка из романа – дигитална читанка, стр.
152.
Циљ часа Наставно тумачење романа за децу и младе (тематско-мотивско,

композиционо, идејно).
стандардима књижевну врсту; разликује реалистичну прозу и прозу засновану на
натприродној мотивацији; илуструје особине ликова примерима из
текста; вреднује поступке ликова и аргументовано износи ставове.
Кључни појмови Бранислав Нушић, Хајдуци, роман, ђачка дружина, одметање
Међупредметне Компетенција за учење, естетичка компетенција; Историја, Грађанско

компетенције и васпитање

Бранислав Нушић, Хајдуци, Публик практикум, Београд, 2009.
252
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Припремне радње: Наставник даје упутство ученицима о вођењу читалачког дневника који
треба да садржи следеће елементе:
1.Биографија Бранислава Нушића;
2.Сажето препричавање романа;
3.Опис омиљеног лика из ђачке дружине (уз илустрацију);
4.Представљање омиљене приче из приповедног низа од седам прича које казују одметници;
5.Представљање најдуховитије сцене у роману;
6.Идеје дела.
Група ученика добија задатак да осмисли луткарско позориште (позорница од картона у виду
кутије или застора, лутке од картона на дрвеним штапићима) и драмски прикаже поглавље На
храстовом стаблу.

На основу записа у читалачким дневницима представља се стваралачка биографија Бранислава
Нушића. Такође, ученици представљају лик хајдука у давној прошлости насупрот
разбојничким бандама које су користиле тај назив у Нушићево време (поглавље Хајдуци), а
истовремено се обнављају мотиви епске народне песме Стари Вујадин, обрађене у четвртом
разреду.

Ученици, на основу дневника читања, одређују време и место збивања романа, а потом
портретишу чланове дружине, доводећи у везу њихово поступање и изглед са надимком који
носе. Важно је уочити заједничке црте свих дечака (лош успех у школи, обешењаштво,
склоност авантури), као и анегдоте из њиховог школовања (Симино одговарање географије,
Милетов разговор са свештеником). Посебно се истиче потртет вође Чеде Брбе, који се намеће
млађој групи дечака, јер је у својој генерацији губитник, удаљен из школе и послат на занат.
Ученици ће опазити да је Чеда Брба заправо слаб, немоћан и неуспешан, али да силно жели да
постане јунак и да се докаже. Његову склоност ка прављењу невоља ученици издвајају кроз
најдуховитије поглавље Avanti, generale, a потребу да се докаже као херој (иако га је заправо
газда на занату казнио) у поглављу Матамута. Користећи се Појмовником (Расковник, стр.
155), ученици ће усвојити појам спољашњег и унутрашњег портрета.
Потом се путем луткарске драматизације поглавља На храстовом стаблу представља свет
снова и жеља дечака и они се сагледавају као бића жељна промене, узбуђења, нечег сасвим
необичног, чиме се мотивише њихова потреба за бегом, а тумачење одломка заснива се на
питањима у сегменту Трагом речи (Расковник, стр. 155).
С друге стране, истиче се подељеност малих бегунаца између оданости дружини и везаности за
дом (приповедач, Цврца), као и њихова незрелост и неспремност да се сами снађу у великом
свету пуном изазова.
Такође, представљају се ритуалне радње које дружину повезују (заклетва на гробу Максе
Жабе) и припреме за бег. Ученици из поглавља Опроштај издвајају духовите стихове којима
се приповедач опрашта од света дома и сигурности.
253

Наставник упућује ученике да за следећи час представе приче које јунаци приповедају у гори,
те да повежу њихове мотиве и жанровску структуру са претходно обрађеним делима усмене
и писане књижевности.

Игра именима:
Имена и надимци ликова романа Хајдуци доживели су „мали земљотрес”. Испреметана слова
врати на место.
И-Ж-А-К Р-Њ-Д-А-О (Жика Дроња)
Д-Е-А-Ч Р-А-Б-Б (Чеда Брба)
А-З-А-Л В-Р-А-Ц-Ц (Лаза Цврца)
А-А-Т-А-М-М-Т-У (Матамута)
Именовање јунака овог романа може се започети и интерактивним задатком из

дигиталне читанке, стр. 155. Ученици се упућују и на интерактивни задатак на стр.
152, као и на звучни запис одломка на истој страни.
254
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Ученици описују фазе одметања ђачке дружине (градња логора, први „бој”, осећања страха и
глади, покушаји ’арамбаше да задржи ауторитет код осталих у дружини), уочавајући контраст
између ученичких снова и реалности бега у дивљину.
У роман је укључено седам прича различите жанровске структуре (бајка, легенда, басна,
сатирична прича, новела), а њихова функција је борба против страха. „Магаретова прича”
представља ситуацију аналогну њиховом властитом бегу, „Глуваћева прича” сродна је
народној бајци и истиче љубав и пожртвованост младог козара, Брбина прича истиче
племенити и мудри лик младог Марка Краљевића, што ће ученике подсетити на збирку
приповедака Књига за Марка Светлане Велмар Јанковић, која тематизује знамените српске
личности средњег века у детињству, „Дроњина прича” се може упоредити са народном
новелом Све, све, али занат (вредност рада и стварања), а „Врапчева прича”, по структури
басна, као наравоученије намеће да је издаја највећи грех. Ова прича може се упоредити са
неким од епизода цртаног филма Том и Џери, као и баснама Лав и миш и Није вјера тврда у
јачега. Осврт на приче погодан је за обнављање одлика усмене и ауторске прозе, али и за
развијање вештина поређења књижевних текстова.
Расплет ђачког одметања приказује суноврат њихових снова. Ученици примећују како се
мрачна тамница у овом роману хумористички преобраћа у вашљиви свињац, што је видљиво у
пародичној Врапчевој десетарачкој песми. Такође, запажају непопустљивост и строгост
пандура, као и казну која следи повратком у варош (родитељи их бију, избачени су из школе).
Последње поглавље, које, као и прво, носи назив На храстовом стаблу (прстенаста
композиција), указује на затворени круг, тамо одакле су почели, мали изгредници су се
вратили, али са последицама. Ако су на почетку романа били весели и несташни дерани,
сада су утучени и разочарани млади људи, лишени школовања. Одсуство Чеде Брбе ученици
мотивишу његовим стидом – млађи су видели колика је кукавица, а његова жеља да постане
јунак није се остварила.

Наставник ово дело жанровски одређује као хумористички роман о ђачкој дружини,
најављујући ученицима да ће у наредном периоду читати још неколико дела у којима се
истиче значај колектива (Дечаци Павлове улице Ференца Молнара, Орлови рано лете и
Магареће године Бранка Ћопића, Дружина Сињи галеб Тонета Селишкара). Важно је истаћи
модел позитивног вође, што ће ови романи и тематизовати, јер деца вођена лошим узором
могу упасти у бројне проблеме.
• Напиши састав на тему Моја ђачка дружина.
План писменог излагања:

1.Моја дружина – мој тим за авантуре и игре (увод);
2.Чланови моје ђачке дружине (сажети унутрашњи и спољашњи портрети);
3.Наше тајно склониште / место за састајање;
4.Опис једне наше авантуре;
5.Шта за мене представља моја ђачка дружина (закључак).
255
Наставник

Наставна јединица Анализа домаћег задатка (3): Моја ђачка дружина
Наставна средства Свеске за домаће задатке
Циљ часа Анализа прозних писаних радова и унапређивање вештина писаног

изражавања ученика.
Исходи, према Ученик је у стању да састави прозни текст приповедног и описног

образовним карактера.
Кључни појмови Писано изражавање, приповедање, описивање, Моја ђачка дружина
Међупредметне Kомуникацијa, решавање проблема


256
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник подсећа ученике да су за домаћи задатак имали да напишу састав на тему Моја
ђачка дружина. Почетна мотивација за писање био је одломак из Нушићевог романа Хајдуци,
а од ученика се очекивало да на креативан начин одговоре на задату тему.
На претходном часу ученицима је дат план писменог излагања.

Ученици читају своје радове. Након прочитаног рада, наставник мотивише остале ученике да
прокоментаришу садржај и одговор на тему, допуњава коментаре и увидом у свеску ученика
вреднује стил, правопис и композицију рада. Важно је у сваком раду уочити добре стране, али
и упутити ученика у то како да унапреди свој литерарни израз.

Наставник даје општи осврт о прочитаним радовима и досадашњем напретку у писању.
Најуспелији радови могу се уврстити у школски часопис или окачити на пано у учионици.
257
Наставник

Наставна јединица Апозиција
Наставна средства Табла, креда/фломастер, школске свеске, уџбеници, копирани

прилог
Циљ часа Усвајање појма апозиције, увежбавање њеног препознавања у

реченици, уочавање интерпункције у вези с њом (примена у писању).


предикат, објекат, апозиција, запета


Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско издање), Klett,
258
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник са ученицима обнавља знања о реченичним члановима која су до сада стекли. На
пример: Марко одлично игра кошарку. Ученици одређују реченичне чланове у овој реченици:
игра – (глаголски) предикат, Марко – субјекат, кошарку – прави објекат и добро – прилошка
одредба (за начин).

Сада наставник испод ове реченице пише следећу: Марко, мој комшија, одлично игра
кошарку.
Наставник не записује одмах запете у ову реченицу, већ пита ученике да ли би они у овој
реченици, осим тачке на њеном крају, употребили још неки интерпункцијски знак. Ученици
ће на овај начин уочити да овај реченични члан треба одвојити запетама јер је накнадно
додат у реченицу и постоји пауза у говору.
Затим ученици закључују да издвојени реченични члан одређује именицу уз коју стоји
(Марко), и то тако да је дефинише (казује ко је Марко). Састоји се од скупа речи у коме је
именица главна (комшија). Наставник им саопштава да се такав именички додатак назива
апозиција.
Ученици одређују падеж именица Марко и комшија – номинатив. Затим мењају облик
именице Марко, на пример:
Видео сам Марка, мог комшију.
У овој реченици одређују падеж именице Марко и комшија – акузатив. Закључују да се
апозиција (њена главна реч) налази у истом падежу као и именица коју апозиција одређује.
Увежбавање новог реченичног члана може се обавити путем игре У слици и речи. Наставник у
коверти има одштампане сличице (у Прилогу). Сваки ученик ће добити сличицу, а задатак је
да уз оно што слика приказује дода апозицију. На пример:
Никола Тесла, наш најзначајнији научник, рођен је у Смиљану.
Вук Караџић, реформатор наше азбуке, задужио је нашу
културу. Бицикл, моје омиљено превозно средство, возим често.
Да би игра била динамичнија, ученик који одговара бира ученика који ће следећи
одговарати. Ученици настоје да направе што дужи низ тачних одговора.
Ученици се упућују на интерактивне задатке са стране 87 у дигиталној граматици.

Наставник ће са ученицима радити вежбе у Граматици 5 (стр. 87) и Радној свесци 5 (стр.
72). Оно што се не уради, задаће за домаћи задатак.
259
ПРИЛОГ
260
261
Наставник

Наставна јединица Писање запете
Циљ часа Оспособљавање ученика за правилну употребу запете у набрајању,

писању вокатива и апозиције
Исходи, према Ученик је у стању да доследно примењује правописну норму у

образовним употреби интерпункцијских знакова.
Кључни појмови Језик, правопис, запета
Међупредметне Компетенција за учење, дигитална компетенција, рад с подацима и

компетенције и информацијама, сарадња

Весна Ломпар и сар., Квизови у настави српског језика
262
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Одличан начин да ученици увиде важност поштовања Бојан чека Наташу на тргу. После неког вре
правописних правила, конкретно запете, јесте следеће или да одем? Наташа одговара:
питање из приручника Квизови (стр. 40), где испуштена – Не чекај ме. И Бојан одлази. Кад је Наташ
запета ствара проблем. Који интерпункцијски знак у њеном одговор
а) запетаб) упитник в) узвичникг) тачка
Подсетити се основних правила о писању запете
(Граматика 5, стр. 102). После тога урадити
вежбања са наставног листића датог у Прилогу.

Задати ученицима да на Фејсбуку пронађу неки неправилан пример и препишу га за наредни
час.
Ученици се упућују на интерактивни задатак на стр. 102 у дигиталној граматици.
ПРИЛОГ
1. Стави запету где је то потребно, а затим образложи зашто је њена употреба

неопходна (вокатив, набрајање, апозиција).
Чекај Милане Декија и мене.
Милан најбољи фудабалер одредио је ко ће играти на турниру.
Марија Јелена и Теодора су управо стигле.
Милан Ана и Милица воле кад ја направим палачинке.
Ви врло добро знате господине Петровићу да сам човек од речи.
Марко Ђорђевић познати адвокат заступа велике иностране фирме.
2. У следећој СМС поруци недостаје један интерпункцијски знак. Допиши га.

Петре јави ми када имамо контролни задатак.
3. Који падеж се
увек одваја запетом од остатка реченице?
4. Заокружи слово испред реченице у којој је запета правилно употребљена.

а) Хоћеш ли Мила са мном у шетњу? в) Хоћеш ли Мила, са мном у шетњу?
б) Хоћеш ли, Мила, са мном у шетњу? г) Хоћеш ли, Мила са мном у шетњу?
263
Наставник

Наставна јединица Реченични чланови
Циљ часа Утврђивање реченичних чланова, увежбавање њиховог

препознавања на конкретним примерима реченица.


предикат, глаголски предикат, именски предикат, именске речи,
номинатив.


264
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник са ученицима обнавља знања о реченичним члановима. То
може учинити и тако што ће ученици решити асоцијацију:
А Б В Г
имена на и закон посао
презимена крај библиотека субјекат
имена места кључање учесник предикат
правопис запета карта за спасавање
велико слово тачка члан служба
РЕЧЕНИЦА

У главном делу часа наставник ће поделити задатке из Граматике 5. Једном ученику у клупи
задаје да решава Тест за самооцeњивање 11 (стр. 159. и 160), а његовом другу из клупе – Тест
за самооцењивање 12 (стр. 161. и 162). Када сви ученици заврше тест, размениће граматике
с другом из клупе и један другом прегледати рад. Најпре ће промислити о задацима које је имао
друг из клупе, покушати самостално да уочи грешке, а затим ће наставник са ученицима проћи
кроз тестове, решити их и објаснити тачне одговоре. Наставник ће се нарочито задржати на оним
задацима у којима ученици не дају тачне одговоре, указујући на типичне грешке ученика и
додатно објашњавајући те примере.
На овај начин ученици се навикавају на самостални рад. Такође, радећи на свом тесту и
прегледајући тест свог друга из клупе, сваки ученик је прошао кроз два теста. Овакав, самостални
рад, који укључује и промишљање о тачности задатака, одлична је припрема за контролни задатак
који ће уследити.

У завршном делу часа наставник ће одговорити на евентуална питања ученика. За домаћи
задатак задаће вежбање о реченичним члановима из Радне свеске 5 (стр. 72–74). Ако је остало
још времена на овом часу, наставник са ученицима може решавати језичке мозгалице (Радна
свеска 5, стр. 75. и 76).
265
Наставник

Наставна јединица Реченични чланови
Наставна средства Табла, креда/фломастер, свеске, уџбеници, копирани прилог
Циљ часа Утврђивање реченичних чланова, увежбавање њиховог

препознавања на конкретним примерима реченица.


предикат, глаголски предикат, именски предикат, номинатив.


266
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник са ученицима обнавља знања о реченичним члановима. То
може учинити на конкретном примеру:
Сања, наставница музичког, сваког четвртка одлази у позориште.
Ученици одређују реченичне чланове у овој реченици и обнављају теоријска знања: одлази је
предикат, Сања – субјекат, наставница музичког – апозиција, сваког четвртка – прилошка
одредба за време, у позориште – прилошка одредба за место.

Обнављање знања о реченичним члановима може се организовати путем стваралачких
активности. Ученицима се може дати реченица која садржи само предикат (и неизречени
субјекат), а ученици треба да додају реченични члан који им зада наставник. Реченичне
чланове ученици додају тако што их дописују на табли. На пример.
Јелена
управо
журно
књигу са стола .
узима
Иако је могуће додати више реченичних чланова када је дат прелазни глагол, наставник као
почетну реч бира и прелазне глаголе, али и непрелазне, уз коментарисање колико места отвара
који глагол (нпр. Читају. Даје. Долазе. Ишли су.).
Поред ове активности, ученици могу увежбавати реченичне чланове тако што ће спајати
раздвојене реченичне чланове у реченице (дато у Прилогу), а затим одговарати на питања
наставника о томе који реченични члан коју службу врши у реченици. Ову активност треба
организовати кроз групни рад. Копирати Прилог више пута (у зависности од броја група
у одељењу), исећи реченице на делове и дати их ученицима. Свака група ученика ће,
вероватно, саставити различите реченице. Ученици ће закључити да је, ако желе да задатак
реше што брже, корисно да најпре раздвоје дате реченичне чланове на субјекте, предикате,
објекте, апозиције, прилошке одредбе.

Завршни део часа предвиђен је за евентуална питања ученика.
267
ПРИЛОГ
на здраву исхрану учитељ јуче пазимо фудбал
моја сестра од тетке иду Весна понесите посећује
је мој омиљени спорт играју тенис кишобран са задовољством
прошлог викенда прекосутра ми су одложиле свакодневно
у дворишту школе на базен врло лепо моји другови библиотеку
најбоље другарице радо Павле Александар Јована
због могуће кише ти и је прославио на Дунаву
на рекреативну наставу је одвео Марија свој рођендан понекад
ученике другог разреда на Тару Ана у дискотеци забацим
је била веома срећна плешеш често врло весело удицу
због постигнутог успеха и Стојан сваког петка врло радо
268
Наставник
Наставна област, Језик; провера

Наставна јединица Контролни задатак: Реченични чланови
Облици рада Индивидуални
Наставне методе Фронтални, индивидуални
Наставна средства Одштампани контролни задаци
Циљ часа Проверавање усвојености знања о реченичним чановима.
Исходи, према Ученик je у стању да разликује основне реченичне чланове (у

Кључни појмови Језик, граматика, реченични чланови


269

Ученике на почетку часа упутити у контролни задатак и дати им основне смернице за рад
(израду) како би били што успешнији.
1.Најпре погледати летимично цео тест, па тек почети рад.

2.Пажљиво прочитати сваки задатак и размислити шта се у њему тражи.
3.Прво урадити оне задатке који се учине лакшим, па тек касније оне који су по процени
ученика тежи.
4.Одговоре исписивати читко уз поштовање правописних и граматичких правила.
5.Пожељно је прво писати оловком, а на крају одговоре подебљати хемијском оловком.
6.Не користити скраћенице.
7.Не прецртавати и исправљати одговоре.
8.На крају још једном проверити цео тест (пажљиво прочитати сваки задатак и написани
одговор), па тек онда предати наставнику.
Напомена: На овај начин ученици благовремено и постепено уче да створе навику
правилног писања и пажљивог решавања сваког задатка.
Након тога, наставник ће поделити контролне задатке.

Ученици раде контролни задатак. Наставник надгледа рад и повремено их обавештава о
времену (колико је времена прошло, а колико још имају за рад). Свим ученицима који брзо
раде тест наставник сугерише да не журе, да буду пажљиви и добро концентрисани јер добро
прочитан задатак јесте предуслов за његово тачно решавање. Уколико има још неких
нејасноћа или дилема, наставник их може разјаснити, али се све време стара да нико не
ремети и не деконцентрише рад ученика.

Наставник сакупља контролне задатке и обавештава ученике кад могу очекивати резултате.
Наставник може као контролни задатак користити и тестове из Наставних листова 5 (стр.
49–56) или из Граматике 5 (стр. 159–162).
270
ПРИЛОГ
Контролни задатак – Реченични чланови

1. Прецртај назив који не припада служби речи:

субјекат, именски предикат, именица, објекат, прилошка одредба.
2. Подвуци субјекатски скуп речи у датој реченици.

Његови писмени задаци изгледали су као географске карте са огромним
океанима од мрља на свакој страни.
3. Заокружи слово испред службе коју има подвучени део у реченици.

Пре неки дан Врабац је добио јединицу из математике.
а) субјекат б) предикат в) објекат г) прилошка одредба
4. Подвуци прилошку одредбу за начин.

Мита Трта је увек одговарао кратко сваку лекцију јер га је мрзело да говори.
5. Повежи подвучене реченичне чланове са називом службе коју имају у реченици.
У школи смо се сви здружили. предикат
Били смо добри другови. субјекат
Слободно време смо проводили на стаблу. прилошка одредба
Школа нам никад није била омиљена. прави објекат
6. У следећој реченици подвуци апозицију.

Лаза Цврца, наш најмлађи члан дружине, увек је умео да нас орасположи.
7. У следећој реченици подвуци прави објекат.

У том тренутку изговорили су заклетву.
271
8. У следећој реченици подвуци неправе објекте.
О хајдуковању више нисмо говорили никоме.
9. Одреди службу речи у реченици:
Чеда Брба долази само недељом на храстово стабло.
10. Напиши једну реченицу у којој ће редослед реченичних чланова бити: субјекат–
предикат–објекат.
11. Одреди врсте подвучених прилошких одредби:

а) Трипут сам устајао ноћас.
трипут ноћас
б) Свако јутро сви заједно кренемо у школу.
заједно
у школу
272
Решења контролног задатка
1. именица 1
2. Његови писмени задаци 1
3. г) прилошка одредба 1
4. кратко 1
5. У школи смо се сви здружили. предикат 4

Били смо добри другови. субјекат
Слободно време смо проводили на стаблу. прилошка одредба
Школа нам никад није била омиљена. прави објекат
6. наш најмлађи члан дружине 1
7. заклетву 1
8. о хајдуковању; никоме 2
9. Чеда Брба долази само недељом на храстово стабло. 4

субјекат предикат прилошка одредба прилошка одредба
(за време) (за место)
10. Признаје се сваки одговор који садржи реченичне чланове у задатом редоследу 1
(нпр. Марко игра фудбал. /Мајстори зидају кућу. /Петар пише песме. и сл.).
11. а) трипут – прилошка одредба за количину или меру; ноћас – прилошка одредба за 4
време; б) заједно – прилошка одредба за начин; у школу – прилошка одредба за
место
Предлог распореда оцена: 0–5 поена – недовољан (1),

6–9 поена – довољан (2),
10–13 поена – добар (3),
14–17 поена – врло добар (4),
18–21 поен – одличан (5).
273
Наставник

Наставна јединица Домаћа лектира: Данијел Дефо, Робинcон Крусо (одломак о

градњи склоништа)
Наставна средства Читанке, школске свеске, роман Робинсон Крусо Данијела

Дефоа, аудио запис одломка из романа – дигитална читанка, стр.
179.
Циљ часа Анализа одломка романа
разликује појам приповедача у односу на писца; разликује облике
казивања; развија имагинацијски богате асоцијације на основу тема
и мотива књижевних дела; анализира узрочно-последично низање
мотива; наводи примере личне добити од читања; напредује у
стицању читалачких компетенција.
Кључни појмови Епика, роман, Робинсон Крусо
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема; Ликовна култура,

компетенције и Техника и технологија

Јелена Спасић, У потрази за скривеним благом (енглески
авантуристички роман XVIII и XIX века), Каирос, Сремски
Карловци, 2013.
274

Наставник упућује ученике на одељак читанке Представљамо ти (Расковник, стр. 183) како
би ученици сазнали основне податке о Данијелу Дефоу. Затим локализује одломак из читанке
који су ученици прочитали код куће и говори им о осталим догађајима из романа уз помоћ
ученика који су роман (по жељи) прочитали у целости.
Користећи дигиталну читанку, наставник показује ученицима слику првог издања

романа Робинсон Крусо, стр. 179 и упућује их на звучни запис одломка из романа
на истој страни.

Након осветљавања ширег спектра догађаја и јунака у роману, наставник ученике усмерава
ка одломку који се тиче Робинсоновог боравка на острву и изградње склоништа. Анализа
тече према питањима и захтевима из сегмента Трагом речи (Расковник, стр. 183).
Ученици треба да запазе како се Робинсон снашао на острву и како је осмислио своје склониште,
чиме га је изградио и на који начин уредио. Ученици увиђају како се Робинсон понаша и обавља
физичке радове, али се, уз помоћ наставника, они упућују и на разумевање јунакових
размишљања и откривају на који начин он сагледава своју судбину. Посебно се истиче осећање
наде које га не напушта.
Пажњу треба обратити на облике казивања у тексту, на приповедање и дескрипцију. Уочити
да јунак приповеда у првом лицу и подстаћи ученике да размисле о томе због чега је овакав
начин приповедања користан и за самог читаоца. Ученици треба да дођу до закључка да
првим лицем приповедање добија исповедни тон, те нам јунака чини ближим и тако боље
разумемо његов положај и осећања.
Да би ученике подстакао да стекну бољи увид у Робинсонове животне околности, наставник
их усмерава на текст из сегмента Свет занимљивости (Расковник, стр. 182), али и на
Бележницу (Расковник, стр. 182), како би се увидело шире значење одређених речи и израза
275
из романа (метафорично значење израза дављеник се и за сламку хвата и речи бура).
Последњи део ове етапе часа треба посветити стваралачкој активности коју је наставник
раније најавио и која је обављена код куће уз дате инструкције (могу се консултовати и
наставници Ликовне културе и Технике и технологије). Ученици од различитих материјала
(нпр. даска или стиропор за подлогу, плави најлон за море, пластелин, фигурице дрвећа,
животиња, каменчићи, комадићи дрвета, убрано лишће и слично), у претходно формираним
групама, праве макете Робинсоновог острва, које ће касније изложити у витринама у
библиотеци, холу школе, учионици и слично.
Последња фаза главног дела часа треба да буде осмишљена као презентација макета острва од
стране ауторских група.

Наставник даје упутства за писање домаћег задатка У гостима код Робинсона.
ПРИЛОГ
Упутство за писање домаћег задатка У гостима код Робинсона
– Приликом писања састава потруди се да што више употребиш своју машту и креативност,
присети се одломка романа Робинсон Крусо који смо читали (Расковник, стр. 179).
– Присети се одлика доброг писаног рада. О томе смо разговарали у току претходних часова.
Потруди се да рад чине јасне и добро повезане реченице, у којима неће бити граматичких и
правописних грешака. Да би се то постигло, пажљиво читај све што напишеш и исправљај
грешке.
– У уводу рада упознај нас са околностима и разлозима због којих доспеваш на Робинсоново
острво. Опиши начин на који си дошао/дошла на острво. Имаш потпуну слободу при
одабиру околности и ситуација.
– Главна целина твог састава (разрада), коју може да чини више пасуса, треба да нас на
интересантан начин уведе у свет Робинсоновог острва виђеног твојим очима, али и
заснованог на подацима које добијамо у самом одломку из романа. Детаљно опиши острво и
склониште. Опиши и Робинсона и свој сусрет са њим, ваше дружење на острву и слично.
– Закључак рада осмисли тако да нам укажеш на своја осећања и размишљања о Робинсону,
острву, одласку или спасавању са њега и слично.
276
Наставник

Наставна јединица Анализа домаћег задатка (4): У гостима код Робинсона
Наставна средства Читанке, свеске за домаће задатке
Циљ часа Примена наученог кроз писање састава.

образовним дескрипцију (портрет и пејзаж), приповедање у 1. и 3. лицу, дијалог;
стандардима издваја делове текста (наслов, пасусе) и организује га у смисаоне
целине (уводни, средишњи и завршни део текста); саставља
говорени или писани текст о доживљају књижевног дела и на теме
из свакодневног живота и света маште.
Кључни појмови Описивање, острво, Робинсон
Међупредметне Решавање проблема


277
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник најављује читање домаћих задатака које су ученици написали код куће. Говори о
неопходности доброг става тела при читању, јачини гласа, правилном читању, као и о значају
тога да остали ученици треба да буду пажљиви слушаоци како би, након читања, могли да
прокоментаришу рад који су чули, да упуте аутору рада сугестије и сл.

Током обраде одломка из романа Робинсон Крусо (о изградњи склоништа), ученици су
подстицани да говоре о тексту неким од следећих питања. Наставник уочава у којој мери су
питања била подстицајна и на који начин су послужила ученицима да што боље осмисле
писмени одговор на тему У гостима код Робинсона.
1.Какво место за становање је тражио Робинсон? Које све одлике је морало да има његово
склониште? Пронађи у тексту реченице у којима се то истиче.
2.Опиши својим речима како замишљаш Робинсоново склониште (где се налазило, од којих
се делова састојало, каква га природа окружује...).
3.Које све занате је Робинсон морао да познаје, да би успешно саградио ново место боравка?
4.У ком лицу је исприповедан одломак из овог романа о чувеном бродоломнику? Шта је
тиме постигнуто? У ком лицу ти желиш да напишеш свој домаћи задатак?
5.Испричај којим чудом би се ти нашао/нашла на острву код Робинсона.
6.Како мислиш да би те Робинсон дочекао? О чему бисте разговарали?
7.Пошто се у гостима не остаје предуго, како би се вратио/вратила с острва? Да ли би повео/
повела и Робинсона са собом?
Ученици читају радове, а након сваког читања уследиће коментарисање рада, указивање на
то да ли је и какав је одговор ученик дао о теми. Ученици дају одговоре и аргументују их,
позивајући се на изречено у прочитаном саставу.
Наставник бележи своје утиске, примедбе, указује на све аспекте рада које може да процени
приликом слушања.

Наставник прикупља свеске свих ученика и прегледа их после часа, те тако стиче потпуни
увид у рад и напредовање ученика. Том приликом посветиће посебну пажњу граматичкој и
правописној исправности рада.
278
Наставник

Наставна јединица Анализа контролног задатка о реченичним члановима
Облици рада Фронтални и индивидуални
Наставна средства Прегледани контролни задаци, табла, креда/фломастер
Циљ часа Анализа усвојености знања о реченичним чановима.
Исходи, према Ученик је у стању да разликује основне реченичне чланове (у

Кључни појмови Језик, граматика, реченични чланови


279
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник обавештава ученике како су урадили контролни задатак – најпре износи своје
опште запажање о томе како је тест урађен, а затим и саопштава појединачне оцене ученика.
Затим исписује бодовну листу и објашњава начин вредновања сваког задатка како би ученици
могли да прате током анализе. У наставку следи подела контролних задатака.
Напомена: Наставник резултате теста може и графички приказати како би резултат теста био
јаснији и прегледнији (број петица, четворки, тројки, двојки и јединица). Уколико је још неко
одељење истог разреда радило, може упоредити резултате.

Наставник заједно са ученицима анализира свако питање и истиче најчешће грешке. То је
одлична прилика да се сагледа који су задаци најбоље, а који најслабије урађени. Све
нејасноће и недоумице током часа ученици могу разјаснити својим питањима. Грешке је
пожељно и издвојити и исписати.
Табела најчешћих грешака

Број Нетачна решења Тачно решење
питања
Током анализе теста, ученици се активно укључују и коментаришу своје и туђе одговоре, и
тако решавају своје дилеме и недоумице. Уочавањем и издвајањем грешака, ученици боље
науче градиво јер их постају свесни и труде се да их убудуће не праве.

Ученици враћају тест наставнику, износе свој став о тежини задатака и договарају се о
поправљању оцена. Пожељно је ученике подсетити и на термин допунске наставе на којој
могу разјаснити све нејасноће и дилеме, али и додатно увежбати пређено градиво.
Напомена: Сам резултат теста је значајан показатељ савладаности овог дела градива и
основа планирања будућег рада. Уколико је резултат лош, потребна је корекција плана и
начина рада.
280
Наставник

Наставна јединица Михаило Петровић Алас, У царству гусара
Циљ часа Анализа уметничке прозе.
Исходи, према Ученик је у стању да: чита са разумевањем и опише свој

образовним доживљај различитих врста књижевних дела; разликује облике
стандардима казивања; одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у
књижевноуметничком тексту; развија имагинацијски богате
асоцијације на основу тема и мотива књижевних дела; одреди
тему и главне и споредне мотиве; анализира узрочно-последично
низање мотива; илуструје особине ликова примерима из текста;
вреднује поступке ликова и аргументовано износи ставове; наводи
примере личне добити од читања; напредује у стицању читалачких
компетенција
Кључни појмови Прозни текст, Михаило Петровић Алас, У царству гусара
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема; Историја, Географија

Литература за Војислав Гледић, Књига о Аласу, Збирка Великани српске науке,

наставнике Штампар Макарије – Ободско слово, Београд – Подгорица, 2014.
Михаило Петровић Алас, По гусарским острвима, Младо
поколење, Београд, 1960.
281
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Час почети решавањем дате асоцијације. Циљ је да се ученици заинтересују за рад на часу,
али и да се приближимо писцу, познатом математичару Михаилу Петровићу Аласу.
А Б В Г
биће ходање пирана спорт
људи помоћ пастрмка хоби
Адам мотка сом вода
хуман дрвени шаран лов
човек штап риба риболов
РИБАР
После решавања асоцијације и разговора о синонимима алас и рибар, чита се одељак


Подсећање на роман Робинсон Крусо и на прочитани одломак из романа.
Наставник чита текст из читанке, а потом са ученицима разговара о утисцима које је текст У
царству гусара на њих оставио. Ученике усмерава на одељак Радионица (Расковник, стр.
186). Одговори се записују у школске свеске, а затим се наглас читају како би се проверило
да ли су ученици разумели прочитани текст. Наставник наглашава да одговори треба да буду
целовити, добро уобличени, јасни и засновани на тексту Михаила Петровића Аласа.
После ових, ученици одговарају и на следеће захтеве:
1.Пронађи у тексту податке о Робинсоновом острву из Аласовог времена. Шта о том острву
сазнајемо у времену 1932. године?
2.Алас истиче да и у његово време има примера људи налик Робинсону (живе сами на
морским острвима). Пронађи тај део текста. Како усамљени Скандинавац реагује када
придошлице на острво желе да га поведу са собом? Због чега се тако понаша?

Наставник препоручује ученицима да у слободно време прочитају књигу Путописи Михаила
Петровића Аласа.
282
Наставник

Наставна јединица Душан Радовић, Капетан Џон Пиплфокс
Циљ часа Наставна анализа драмског текста (жанровска, тематско-мотивска,

идејна).
Исходи, према Ученик је у стању да: одреди род књижевног дела и књижевну
образовним врсту; анализира елементе композиције драмског дела; илуструје
стандардима особине ликова примерима из текста; вреднује поступке ликова и
Кључни појмови Душан Радовић, Капетан Џон Пиплфокс, драма, радио-драма, гусари
Међупредметне Компетенција за учење; Географија, Енглески језик,

компетенције и Грађанско васпитање
Литература за Душан Радовић, Капетан Џон Пиплфокс, ЗУНС, Београд, 2010.

Наташа Кљајић, Капетан Џон Пиплфокс Душка Радовића – пут
ка интегралном читању у настави, Школски час 3–4, 2013.
283
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник се са ученицима подсећа кључних биографских података о Душку Радовићу
(Расковник, стр. 52), као и песама које су читали у млађим разредима ( „Плави зец”,
„Разбојник Кађа и принцеза Нађа” итд.). Најављује ученицима да ће се током данашњег часа
наћи на једној гусарској лађи. Ученици ће се присетити играних и цртаних филмова које
тематизују свет гусара (Пирати с Кариба, Острво с благом, Петар Пан) и описати типичан
портрет једног гусарског капетана.

Ученици читају одломак из радио-драме по улогама (Расковник, стр. 26–31). Разговор о
прочитаном тексту заснива се на питањима из Трага речи (Расковник, стр. 31), а могу се
допунити следећим питањима.
• Зашто су Капетан и његова посада послати у превремену пензију? Шта се догодило са
њиховим оружјем? Ко их је казнио и поново вратио на море? Каква се то неман појавила у
Јужном кинеском мору?
• Протумачите капетаново презиме. Које особине он носи? Какав му је темперамент?
Напомена: Пиплфокс је презиме састављено од двеју енглеских речи – рeople (народ) и fox
(лисица). Корелацијском везом са наставом Енглеског језика ученици се подстичу да уоче да
је капетан човек из народа, да нема титуле и племенито порекло, али да је довитљив,
сналажљив и храбар. Он је, баш као и сваки прави вођа, ауторитативан, доминантан, строг,
неретко груб и на речима и делима, али му је стало до своје посаде.
• Где капетан одлази са посадом да сазна како да савлада неман? Како доживљавате
Пећину, као биће или као простор? На који начин разговарају Пећина и Џон Пиплфокс?
Зашто Пећина отеже са одговором и зашто се капетан љути? Каква су то „више тешка него
лака” питања која треба поставити чудовишту?
• Опишите сцену сусрета капетана са Седмоглавим Чудовиштем. Уочите особине
чудовишта. Зашто је физичка сила узалудна уколико немамо памети? Зашто је капетанова
победа на мегдану релативно лака?
• Протумачите епилог ове радио-драме. На који начин капетан доказује своју девизу „ја
хоћу да будем ја”? Зашто море за њега представља слободу?

Уз кратко обнављање појма драма, наставник објашњава књижевнотеоријски појам радио-
-драма (Расковник, Појмовник, стр. 31).
• Припремите се за сценско извођење одломка из радио-драме Капетан Џон Пиплфокс
по групама. Научите реплике или увежбајте да их изражајно и сугестивно читате.
Осмислите костиме, реквизите и сценографију.
Напомена: Уколико ученици прочитају дело код куће, потребан је посебан школски час да се
у целости обради, уз истраживачке задатке и вођење дневника читања. Ова активност може се
спровести и у оквиру литерарне секције.
284
Наставник

Наставна јединица Извођење одломака драмског текста Капетан Џон Пиплфокс
Наставна средства Читанке, костими и реквизити за сценски наступ, сценографија
Циљ часа Сценско читање одломка из драмског текста.
Исходи, према Ученик говори одабране књижевне текстове или одломке.

Кључни појмови Драмско извођење, Капетан Џон Пиплфокс, Душан Радовић,

глума, школско позориште
Међупредметне Естетичка компетенција; Ликовна култура

Литература за Душан Радовић, Капетан Џон Пиплфокс, ЗУНС, Београд, 2010. Златко
Грушановић, Драматизација у настави, Klett, Београд, 2011. Марија
Бјељац, Школска сцена, Едука, Београд, 2013.
285
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник подсећа ученике да су за овај час добили задатак да по групама сценски оживе
одломак из радио-драме Капетан Џон Пиплфокс. Простор учионице се прилагођава
потребама драматизације (распоред клупа, употреба табле, паметне табле или паноа за
сценографију). Клупе се могу изнети из учионице, а од столица направити полукружно
гледалиште. Уколико школа има свечану салу са уређеном сценом, час се може реализовати
и у том простору, погодном за сценске активности.

Користећи обрађени одломак из Читанке (стр. 26−30), на основу упутстава аутора у
дидаскалијама, свака група је требало да се припреми за извођење. Ако се овај изазов нешто
раније поставља пред ученике (на почетку месеца, при давању месечног плана), они би могли
да науче напамет реплике, а добро је увести и улогу суфлера, који ће помагати друговима у
групи при казивању текста. Наставник прати како ученици читају или изговарају текст, уочава
сугестивност исказа, саживљеност ученика са ликом који сценски представља, као и
функционисање групе на сцени. (Ова активност може се спровести и у оквиру драмске
секције.)

Наставник и ученици дају коментаре о успешности драматизованих целина и размењују
идеје о томе како унапредити драмски израз. Бирају се најбољи глумац, најбоља групна
драматизација и најмаштовитији костим. Овај одломак или целовита драма могу се и на
часовима драмске секције увежбавати и извести на некој од школских приредби.
Домаћи задатак
Ученицима се може задати да ураде интерактивни задатак са стр. 31 дигиталне

читанке, као и да погледају презентацију Писање писма, на стр. 26 истог
дигиталног уџбеника.
286
Наставник

Наставна јединица Припрема за други писмени задатак
Наставна средства Табла, креда/фломастер, свеске, копирани наставни листови
Циљ часа Проверити примену ученичких знања о писању састава – да ли знају

да одговоре на задату тему, организују састав, које речи користе,
какав им је стил, да ли пишу граматички и правописне исправне
реченице.
Међупредметне Компетенција за учење, решавање проблема, сарадња

Литература за Милија Николић, Стилске вежбе, Просветни преглед, Београд, 2002.

287
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник саопштава ученицима да ће, као што је најављено, следећег
часа радити други писмени задатак.
Како би се ученици припремили, наставник може користити наставне листове (дате у
Прилогу) припремљене на основу задатака ученика. Коментаришући и оцењујући дате
задатке, ученици ће увиђати шта је добар састав, а које би саставе и у чему требало
поправити. На овај начин, осим тога што уче да пишу добре саставе, ученици развијају
критичко мишљење и повећавају своју самосталност.

Наставник ће ученике поделити у групе од по 4–6 ученика. Свака група ће добити по
један наставни листић са писменим задатком ученика. Прочитаће га у оквиру групе и
коментарисати. Наставник обилази ученике, надгледа њихов рад и помаже им.
После 15–20 минута ученици ће представити свој рад осталим ученицима у одељењу –
прочитаће добијени састав и изложити своје коментаре поводом њега. Остали ученици ће
пажљиво слушати и коментарисати прочитани састав и запажања које је изнела група.
Коментарисаће да ли би и они прочитани састав оценили као што је то учинила група чији је
то задатак био. На овај начин, ученици, између осталог, увежбавају изношење свог става и
његово аргументовано образлагање, што ће им бити потребно не само у областима српског
језика него у скоро свим осталим школским предметима, као и у свакодневном животу.

Ученици ће на основу вежбања закључити да је добар састав онај који је добро одговорио
на тему, који има добар стил (добар избор речи, богат и сликовит језик), који је добро
организован (има чврсту композицију), који нема граматичких и правописних грешака.
На крају часа ученици евентуално постављају питања у вези са предстојећим писменим
задатком.
288
ПРИЛОГ
Наставни листић 1
Пред вама је један писмени задатак ученика. Прочитајте га пажљиво, размишљајући

о томе да ли је ученик одговорио на тему, како је организовао састав, као и о стилу,
граматици и правопису задатка. Затим заједно одговорите на постављена питања.
Како сам провела летњи распуст

Као сваке године за летњи распуст организујемо нешто ново, па је тако било и
ове године.
Моја сестра од ујака Ивана и ја увече направимо чоколадно млеко, изађемо на
терасу и причамо. Свако вече је друга тема нашег разговора рецимо једно вече је
љубав, проблеми или шта ће мо радити сутра. Пошто у Босни има вашар од
три дана. Па смо решиле да зарадимо нешто новца за вашар, јер нам родитељи
недају колико ми хоћемо. Док смо причале дошле смо на идеју да продајемо сокове.
Ујутро смо припремиле сто, столице, чаше и наравно сокове. Седеле смо и
погледале на сат било је десет сати. Однела сам сокове у фрижидер и вратила се.
Било нам је вруће, па смо поставиле сунцобран. Чекале смо и чекале. Кад нам је
досадило почеле смо да правимо визит картице. И кренуле да делимо по селу. За
пола сата смо се вратиле кући. Поставиле смо сто и чекале. Негде пред ноћ добиле
смо прву муштерију која је била наша тетка. Вратиле смо сто и отишле да вечерамо.
Направиле смо поново чоколадно млеко. Изашле смо на терасу и кренуле да се
смејемо нашем неуспеху. Отишле смо да спавамо срећне јер се завршио и овај дан.
Схватиле смо да су нам довољне паре које добијамо од родитеља.
1. Шта мислите: да ли је задатак одговорио на задату тему? Шта је, евентуално,

могло бити боље?
2. Шта мислите о организацији задатка? Да ли је добро осмишљен редослед излагања?
289
3.Шта мислите о стилу и језику задатка? Да ли бисте употребили неке друге речи или
конструкције уместо употребљених? Да ли сте пронашли у задатку граматичке и
правописне грешке? Ако јесте, подвуците их и исправите.
4.Којом бисте оценом вредновали овај задатак? Образложите своју одлуку.
5.Ваша додатна запажања о задатку.
290

Један мој сан

Освануло је јутро пробудио сам се и полако припремио за школу. Тог јутра
чекајући аутобус на станици угледао сам мајмуна како трчи по улици, збунио сам се
и протрљао очи. Тог тренутка он је нестао и појавио се аутобус.
Ушао сам у аутобус и један човек ми је уступио место, ја сам се захвалио и кроз
прозор видео истог мајмуна као и на станици. Дошао сам у школу и видео џунглу
испред себе, нисам обратио пажњу. На часу биологије видео сам све клупе да су
преврнуте и везане лијанама. Рекао сам наставници да ме боли глава. Рекла ми је да
одем кући. Стигао сам кући и прилегао, заспао сам. Будећи се, мајмун је седео на
мени и пружио ми руку у знак пријатељства. Пружио сам и ја. Повукао ме је за руку
да кренем сњим. Одвео ме је до његовог дома. Био је јако дружељубив, имали смо
велику забаву и направили журку. Лепо смо се забављали. Било је време да кренем
кући. Поздравио сам се и у том тренутку пробудио.
Схватио сам да је све то био сан.

291
292

Лепоте Француске
После моје земље Француска је мени најлепша земља од оних које сам посетио.
Париз, главни град Француске одушевљава сваког кога посети и заувек остаје
као незаборавна слика широких булевара, Ајфелове куле, Тријумфалне Капије и
Галерије „Ла Фајет”. Париз везујем са Шанзелизеом, многим великим сликарима
познатим врстама вина и сирева. Много луна паркова и Наполеонова тврђава је
оно што се мени највише допада. У луна парку бих могао да проведем највише
времена на свету. То је место разноврсне забаве: вожње у брзим вртешкама и
чудесног лавиринта. Увек посетим и стадион јер волим фудбал и увек купим
неки сувенир. Сетим се три мускетара и великих француских писаца. Био сам и у
прелепом Дизниленду, пуном лепих ствари и за велике људе и за малу децу.
Један од најачих клубова у Француској је фудбалски клуб „Пари Сен Жермен”.
Народ је толико културан и лепо васпитан да се то не може описати речима.
Париз има велико срце, исто као мој Београд и руке шири свима.

293
294

Овако су живели моји преци

Из дана у дан све више размишљам о животу људи у прошлости. Како су се
облачили? Чиме су се деца играла? Како су издржавали породицу?
Некада давно људи су живели у земуницама или кућама од блата и трске. Главна
просторија у кући била је огњиште. Ту би се на крају дана окупљала породица и
разговарала о плану за сутрашњи дан.
Мајке су обично остајале и правиле ручак или поспремале кућу. У слободно
време би везле, ткале или шиле и крпиле одећу. Носиле су доламу, хаљину беле
боје са везом на оковратнику.
Играјући се деца су избегавала многе обавезе и послове у кући. Вуненим
луткама би имитирала укућане и комшије. Такође, волела су и да се играју жмурке,
шуге, труле кобиле, вијаче...
Очеви су радили на њиви по цео дан. Орали су, косили, жњели жито, окопавали
земљу итд. Када би неком сељаку требала помоћ за посао, позивао би најближе
сељане и договарао се са њима како ће им узвратити помоћ.
Наравно, поред земљо радника постојале су и занатлије. Они су имали радње у
којима су показивали своје мајсторије, а неке од њих и данас постоје. То су:
бомбонџијница, абаџијска радња, шеширџијска радња, пекара итд.
Размишљајући о животу људи у прошлости, отворила су ми се нова питања.
На сва та питања одговор може бити исти. Ако желимо бољу будућност за нас и
генерације које следе, морамо да познајемо нашу традицију и наше корене.

295
296

Добро јутро, Београде!

Буди се лагано мој град. Свакога јутра затресе таласе ушћем, и протегне се Савом
и Дунавом дуж Калемегдана. Са пристаништа крену трамваји и звоне. Буде поспане
Београђане.
У небеском огледалу, сунце отвори безброј чудесних цветова. Јутарњи хлеб
замирише целом улицом и измами осмехе многих пролазника. Цвркут птица свима
пожели добро јутро! Ово је мој град – слободан Београд! Утихнули су ратови и
оружје спава дубоким сном. Издигнути споменици чувају прошлост. У њима се
зауставило време, прекинула игра, избрисао осмех… Ко је све чуо за мој град?
Зна ли се да је у њему лето чаробно? У врелим зорама се спусти на реке, спакује
кофере, рашири сунцобране, тражећи згодно место за одмор. Да ли се чуло да рана
јесен затресе јутра и закотрља улицама кестење и орахе? Ту, изнад мог слободног
града тек што сунце одскочи, а већ му дрвеће украде боје и окити се бакарним
лишћем. „Добро јутро, комшија!”, поздрављају се пролазници, причајући да је
Београд Град отвореног срца. Многи су пожелели да прошетају његовим улицама
и осете сву чар и топлину једног балканског града. Знам да су многи чули како
је разорен и уништен. Понекад заболи сазнање да га знају само по недаћама и
ратовима. Пожелим да кажем да је то прошлост, да мој народ шири љубав, радост и
мир. Добродошли су сви они који кроз капије Београда пролазе чистог срца.
Хтео бих да објавим да је мој град најлепши град на Балкану, који свакога јутра
читавом свету пожели добро јутро! „Београд је опет огрејало сунце, јер нико други
није хтео”, рекао је Душко Радовић, а то сунце смо сви ми – Београђани.

297
298
Наставник
Наставна област, Језичка култура; провера

Наставна јединица Други писмени задатак
Наставна средства Вежбанке, табла, креда/фломастер
Циљ часа Проверити примену ученичких знања о писању састава – да ли знају

да одговоре на задату тему, организују састав, које речи користе,
какав им је стил, да ли пишу граматички и правописне исправне
реченице.


299
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник саопштава ученицима да ће, као што је најављено, овог часа
радити други писмени задатак. Наставник дели ученицима вежбанке и објашњава им да
ће задатак писати на првој слободној левој страни, да неће прелазити маргине (јер су оне
предвиђене за коментаре наставника) и да ће, када попуне страну, прећи на следећу леву
страну, остављајући десну страну за исправак. Наставник пише две до три теме на табли и
објашњава их укратко. Подсећа ученике да би им препоручио да пре писања састава, на
посебном папиру направе план састава.
С обзиром на обрађена књижевна дела, домаће задатке и говорне вежбе које су претходиле,
наставник може задати две или три теме од следећих:
1. Мој комшија има златне руке
2. Еро је надмудрио Турчина
3. Насмејао/Насмејала сам се Ериним и Насрадиновим досеткама
4. Друга страна Месеца
5. Моја пустоловина
6. На пустом острву
7. Моја новогодишња жеља
8. Дирнула ме је Мионина храброст
9. Снежна бајка
Поред тема о обрађеним књижевним делима треба дати и теме у којима ће ученици
описивати природу, причати неки свој доживљај или говорити о својим интересовањима.

Ученици пишу задатке. Наставник их обилази и одговара на њихова питања. Упозорава их на
то колико је времена остало до краја часа.

Наставник сакупља вежбанке и обавештава ученике када могу очекивати оцене. Слуша
њихове коментаре о писменом задатку.
300
Наставник

Наставна јединица Придеви (подела према значењу, граматичке категорије)
Циљ часа Упознавање ученика са поделом придева према значењу и њиховим

граматичким категоријама.
Исходи, према Ученик је у стању да разликује подврсте придева и одређује њихове

образовним граматичке категорије.
Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, придеви

компетенције и комуникација; Ликовна култура

301
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Пошто су ученици у млађим разредима учили придеве (описне, присвојне и градивне), најпре
треба обновити основне одлике придева као променљиве врсте речи, а потом увести две нове
подврсте: временске и месне придеве. Обнављање се може спровести на два начина.
Предлог број 1: Ученицима дати по једну именицу и задати да смисле по неколико придева.
Именица Описни придеви

(могућа решења)
књига занимљива, обимна, лепа
Именица Присвојни придеви
играчка Милошева, Маријина, дечја
Именица Градивни придеви
мост дрвени, гвоздени, метални
Предлог број 2: Тежи облик оваквог понављања био би узети једну именицу и смислити по
један пример за сваку подврсту придева (ограда: крива, сеоска, дрвена; колач: укусан,
бакин, шећерни; тепсија: велика, мамина, земљана...).

Наставник ће на табли написати следеће реченице:
Јучерашња шетња ми је баш пријала.
Горњи улаз су затворили.
У овим реченицама треба прво тражити да ученици подвуку именицу, а онда и придев. Када то
учине, требало би да сваки ученик размисли како подвучени придеви одређују именице, дакле,
о његовом значењу. Тада би требало увести и две нове подврсте придева (временски и месни)
и тако проширити ученичко знање. Наставник треба да истакне да се придеви слажу са
именицом у роду, броју и падежу. У наставку часа ученике упутити на Граматику 5 (стр.
32–34).

Провежбати придеве решавањем наставног листића у Прилогу.
302
ПРИЛОГ
Наставни листић – Придеви
1. Повежи стрелицама придеве из леве колоне са врстама придева којој према

значењу припадају:
школски временски
горњи описни
млад присвојни
камени градивни
овогодишњи месни
2. Из следећих реченица издвој придеве и одреди их према врсти.
Дечак је био збуњен и уплашен. Описни:

Данашњи разговор ми је пријао. Присвојни:
Вељков брат ми је помогао. Градивни:
Поклонила јој је сребрне минђуше. Временски:
Овдашњи обичаји су ме одушевили. Месни:
3. Решењем задатог ребуса добићеш један описни придев у женском роду. Напиши га.
ПА+ Ш=Ж
4. У једном од следећих наслова књижевних дела нема присвојног придева.

Заокружи слово испред њега.
а) Доживљаји Тома Сојера, Марк
Твен б) Зона Замфирова, Стеван
Сремац в) Одисејева лутања, Роберт
Гревс
г) Женидба Душанова, народна епска песма
5. Допуни дате реченице придевима из заграде и одреди им род, број и падеж: а)
Мама је спремила (укусан) јело.
Род: Број: Падеж:
б) Присвојни придеви на -ов и -ев пишу се (велики)
словима.
Род: Број: Падеж:
303
Наставник

Наставна јединица Поређење придева (компарација)
Наставна средства Слика, граматике, школске свеске, табла, креда/фломастер
Циљ часа Упознавање ученика са променом придева (компарацијом).
Исходи, према Ученик је у стању да: разликује основне елементе поређења

образовним придева: позитив, компаратив и суперлатив.
Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, придеви

компетенције и комуникација; Ликовна култура

304

Наставник ће поразговарати са ученицима о трчању – да ли воле да трче, јесу ли учествовали
на неком кросу или маратону, као и о особинама које су потребне да би неко био победник.
Ученици ће сигурно рећи да су брзина, издржљивост, снага, кључни за победу. Започету тему
употпунити датим ђачким цртежом, који треба прокоментарисати.
• Упореди брзину дечака на слици. Какав је други такмичар у односу на првог и какав је
трећи у односу на осталу двојицу?
На основу одговора ученика формирати парадигму: брз, бржи, најбржи.
Исто степеновање урадити и за издржљив, спретан и снажан, како би ученицима била јаснија
суштина компарације (различити степен неке особине).
издржљив издржљивији најиздржљивији

снажан снажнији најснажнији
спретан спретнији најспретнији
После тога наставник ће навести термине за степене поређења: позитив, компаратив и

суперлатив, и објаснити сваки од њих.

На начине грађења компаратива и суперлатива наставник ће упутити ученике путем лекције у
Граматици 5 (стр. 36–37).
Ученицима се може показати анимација за грађање компаратива са стр. 36 и

суперлатива са стр. 37 у дигиталној граматици.
305
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник ће указати на нека најчешћа огрешења у компаративу (строжији, вишљи, теснији,
чишћи...) и суперлативу (најаснији, нај бољи...).
Прочитати као занимљивост питалицу из читанке (Расковник, стр. 163):
Питали ђаци старца калуђера:
– Кажи нам, деда, који је био најјачи српски јунак?
– Краљевић Марко.
– Па после?
– После опет Краљевић Марко.
Наставник ће са ученицима радити вежбе у Радној свесци 5 (стр. 32 и 33). Оно што се не уради,
задаће за домаћи задатак.
Ученике упутити на интерактивне задатке у дигиталној граматици, стр. 35, као и на

тестове за самооцењивање 3 и 4 на стр. 38.
306
Наставник

Наставна јединица Колективни исправак другог писменог задатка
Наставна средства Вежбанке, школске свеске, табла, креда/фломастер
Циљ часа Утврдити знања о писању састава, ученици треба да увиде своје
стилске, граматичке и правописне грешке, треба да упознају
примере добро написаног састава и састава у коме би требало
Кључни појмови Језичка култура, писмени задатак, правопис.



У уводном делу часа наставник саопштава ученицима како су урадили писмени задатак – да ли
су садржински добро одговорили на тему, како су организовали саставе, какав је стил,
граматика и правопис њихових састава. Затим наставник саопштава ученицима оцене.
307
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник је, док је прегледао писмени, бележио на једном папиру грешке ученика, нарочито
оне које се понављају. Затим их је организовао по областима – грешке при одговарању на
тему, грешке у организацији састава, стилске, граматичке и правописне грешке. Те грешке
наставник бележи на табли, а ученици у свеске. Заједно их тумаче. Добро је да наставник
најпре да прилику ученицима да уоче грешку и исправе је, јер ће на тај начин пре разумети и
запамтити језичко правило. Типичне грешке ученика обично су следеће:
1.Садржински није добро одговорено на тему. Ово се дешава када ученик није добро разумео
тему, што говори о значају кратког упознавања ученика са темама на часу на коме се пише
писмени. Ово се може догодити и ако наставник унапред отприлике најави теме, па ученик
код куће пре писменог задатка напише састав, који се можда неће уклопити уз наслов
писменог задатка. Значајно је, стога, да наставник, ако отприлике најављује теме о којима
ће се за писмени писати, назначи да то чини искључиво да би ученици размислили о њима
код куће, али да не треба да их пишу унапред.
2.Најчешћа грешка у организацији састава јесте да ученици не излажу логичним редоследом
догађаје/доживљаје/ставове у саставу. Чест случај у пракси јесте накнадно убацивање
реченица на места на којима је требало првобитно написати те реченице, што састав чини
неуредним и непрегледним за читање. Такође, грешка овог типа може бити и несразмера
између делова састава – предугачак увод/почетак састава наспрам краће разраде или
закључак и разрада исте величине. Грешке оваквог типа предупредило би сачињавање плана
састава пре него што почне да се пише састав.
3.Пракса је показала да стилске грешке које ученици праве често долазе од недовољног
читања књижевних дела. Ученицима је често тешко да пронађу праве речи за оно што
желе да кажу (имају сиромашан речник). Ученике треба упућивати да што више читају,
препоручивати им дела која могу прочитати ван школске лектире (с тим да се навика
читања и љубав према књизи може и треба да развија много раније, у породици).
4.Граматичке и правописне грешке ученика такође су типичне, а за презентовање треба
изабрати оне које су ученици најчешће правили.
Наставници који раде у подручјима чији се народни говор умногоме разликује од књижевног
језика треба нарочито да издвоје грешке типичне за то место.
Пошто заврше са тумачењем грешака, наставник предлаже који ученици ће прочитати свој
задатак. То би требало да учине ученици са најбољим задацима, али и они са слабијим
оценама како би остали ученици увидели шта је у њиховим саставима требало боље урадити.
Наставник подстиче ученике да коментаришу саставе других ученика и притом образлажу
своје мишљење.

Завршни део часа остављен је за коментаре ученика о писменом задатку и резултату који су постигли.
308
Наставник

Наставна јединица Индивидуални исправак другог писменог задатка
Наставна средства Вежбанке
Циљ часа Утврдити знања о писању састава, ученици треба да увиде своје
стилске, граматичке и правописне грешке, треба да упознају
примере добро написаног састава и састава у коме би требало
Кључни појмови Језичка култура, писмени задатак, правопис.


309
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник саопштава ученицима да ће овог часа, као што је планирано,
радити индивидуални исправак писменог задатка. Подсећа их на легенду коју су утврдили за
прошли писмени задатак (нпр. таласаста линија – стилске грешке, равна пуна линија –
граматичке грешке, а равна испрекидана линија – правописне грешке). Свако ће у складу с
тим како му је наставник обележио грешке, размислити о њима и покушати да их исправи.
Ако ученик и после промишљања не уме да исправи грешке, треба да потражи помоћ
наставника.
Наставник дели вежбанке са прегледаним задацима ученицима. Ученици ће исправак писати
на десној страни, пратећи писмени задатак на левој страни.

Ученици размишљају о својим грешкама и исправљају их. Наставник их обилази и
евентуално им помаже.
Често се час индивидуалног исправка писменог задатка погрешно схвата као час на коме ће ученици
преписати састав уносећи измене које им је наставник сугерисао. Овај час треба
да буде час за писање побољшане верзије задатка. Размишљањем о својим грешкама и
њиховим исправљањем, ученици ће унапредити своју вештину писања. Наставник треба да
охрабрује и мотивише ученике да исправе не само граматичке и правописне грешке већ и да
у свом саставу начине веће интервенције, употпуњујући или мењајући садржај и
организацију састава. Наставник ће побољшану верзију задатка прегледати и вредновати, о
чему ће обавестити ученике на наредним часовима.
Ако ученици заврше рад пре краја часа, можемо чути још неки састав. Ученици ће
коментарисати састав који су чули, износећи и образлажући своје ставове. Ученик који је
завршио пре краја часа, а за чији састав наставник процени да је успешно исправљен, може
прочитати обе верзије састава, како би остали ученици увидели шта значи написати добру
побољшану верзију састава.

Завршни део часа остављен је за коментаре ученика о писменом задатку и томе да ли је било
тешко исправити своје грешке.
310
Наставник

Наставна јединица Иво Андрић, Мостови (одломак)
Наставна средства Читанке, школске свеске, аудио запис – дигитална читанка, стр. 73.
Циљ часа Анализа есеја.
образовним различитих врста књижевних дела; одреди стилске фигуре и разуме
стандардима њихову улогу у књижевноуметничком тексту; развија имагинацијски
богате асоцијације на основу тема и мотива књижевних дела; наводи
примере личне добити од читања.
Кључни појмови Проза, есеј, Иво Андрић, мостови

Литература за Вук Милатовић, Књижевно дело Иве Андрића у настави, Завод

наставнике за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.
Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности,

Наставник упознаје ученике са животом и делом Иве Андрића, упућујући их на одељак
311
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

После читања одломка текста Мостови (Расковник, стр. 73), са ученицима приступити
његовој анализи према одељку Трагом речи (Расковник, стр. 74). Најпре је потребно упутити
ученике да уоче на који начин на почетку текста Андрић говори о мостовима, да размисле о
томе због чега Андрић те грађевине сматра битнијим од многих других. Затим ученици
уочавају о каквим све мостовима есејиста говори, по чему се ти мостови разликују, а шта им
је заједничко и универзално. Поспешити ученичку активност и позивом да се присете
мостова које су и сами видели уживо или на фотографијама, да објасне због чега су им ти
мостови интересантни и значајни.
Ученицима указати и на целину у читанци Појмовник (Расковник, стр. 75), те их упутити
у значења књижевнотеоријских појмова: мотив, тема и дескрипција. Нагласити им да ће
се у наредним разредима уверити у тврдњу да је мост један од доминантних мотива у
Андрићевим делима. Разговарати о симболици и општијим значењима мостова.
Игровна активност
Наредна ученичка активност може да траје десетак минута, да их опусти, учини им синтезу разговора
и тумачења интересантнијим, али и да на креативан начин произведе код
њих нове асоцијације и решења у смислу значења мостова, али и целокупног доживљаја
Андрићевог текста.
Ученици треба да одглуме, тј. представе разнолике ситуације везане за прелазак преко
различитих мостова. Наставник показује слику моста, а ученик који се добровољно јави треба
да прикаже прелазак преко тог моста тако да дочара осећања, покрете, изјаве – понашање
какво би проистекло из те ситуације (у реалности).
Примери задатака:
1.Прелазак преко уског дрвета (моста) над дубоком планинском провалијом.
2.Прелазак преко висећег моста над великом реком.
3.Прелазак преко прелепог моста из средњег века на коме су различите скулптуре.
4.Прелазак преко моста на коме је велики број људи, тј. на коме је гужва.
Остали ученици треба да постављају питања, притрчавају у помоћ, бодре онога који тобоже
прелази мост итд. Наставник их ка томе усмерава и учествује, а након сваког задатка
разматра са ученицима представљену ситуацију, подстиче их да уоче значај људске потребе
за изградњом мостова и њихову симболику.

У свеске се црта мост, на који се исписују појмови: повезаност, пријатељство и сл.
Домаћи задатак: Урадити задатак из Бележнице (Расковник, стр. 75).
Ученицима се може задати да ураде и интерактивне задатке из дигиталне читанке,

стр. 73 и 75.
312
Наставник

Наставна јединица Правилно писање придева (правописна решења за присвојне придеве

и суперлатив)
Наставна средства Граматике, табла, креда/фломастер, наставни листић
Циљ часа Упознавање ученика са основним правописним решењем у вези са

писањем придева

Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, придеви, правопис


Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско издање), Klett,
313
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник ће ученике најпре подсетити шта су то придеви и навести примере у којима се
често греши: пре свега писање нај- у суперлативу (спојено са компаративом и удвојено ј уз
придеве који почињу гласом ј), затим велико и мало слово у писању присвојних придева
(придеви на -ов/-ев и -ски).

Након обновљених правила и урађених примера у Граматици 5 на странама 98 и 100,
наставник може још мало појаснити правописна правила о писању присвојних придева.
Присвојни придеви изведени на -ов/-ев/-ин пишу се великим почетним словом само ако су
изведени од властитих имена (упоредити примере на слици).
Присвојни придеви на -ски (-чки, -шки) пишу се малим почетним словом. Изузетак од овог правила
имамо уколико су они саставни део одређених вишечланих назива институција, предузећа,
организација и манифестација. Тада се пишу великим почетним словом.

Наставник ће задати ученицима да за домаћи ураде питања са Наставног листића датог у
Прилогу.
314
ПРИЛОГ
1. Наставница је покушала да се сети чије су ствари остале у учионици. Помози јој

тако што ћеш правилно написати присвојне придеве од имена датих у заградама.
(Павле) ранац, (Марија) оловка,
(Ђорђе) прибор, (Јелена) шестар,
(Ива) свеска и (Милош) књига.
2. Заокружи слово испред правилног облика придева који треба да стоји уместо
знака питања.
скуп : најскупљи = јефтин : ?
а) најефтинији б) нај јефтинији в) најјефтинији
3. Допуни пословицу суперлативом придева ДОБАР.

Пример је учитељ.
4. Придев СРПСКИ напиши правилно у следећим примерима:

а) Матица
б) академија наука и уметности
5. Пред тобом је краћи дијалог између Луке и његове наставнице српског језика.
Допуни га суперлативима придева датих у заградама.
– Трећи задатак ми није био (јасан).
– Покушаћу да ти објасним на (једноставан) начин.
6. Заокружи слова испред реченица у којима су придеви правилно написани.

а) Прочитали смо Нушићев роман „Хајдуци”.
б) На Београдским улицама је велика гужва.
в) Месец је Земљин сателит.
г) Посетили смо неколико Европских градова.
315
Наставник

Наставна јединица Говорна вежба: Празници у мом дому
Наставне методе Монолошка, дијалошка, демонстративна
Наставна средства Подсетник за говорну вежбу, ПП презентација
Циљ часа Оспособљавање ученика за усмено излагање.
Исходи, према Ученик je у стању да: користи приповедање у 1. лицу; саставља

образовним говорени или писани текст.
Кључни појмови Говорна вежба, Празници у мом дому, усмено излагање, монолог
Међупредметне Комуникација; Верска настава, Грађанско васпитање; Информатика и

компетенције и рачунарство

316
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА
Припремне радње: Ученици се спремају за усмено излагање писањем подсетника по

тезама, а план излагања обухвата следеће аспекте:
1.Радост празничних дана (увод);
2.Изглед мог породичног дома за празнике (ентеријер);
3.Празнични обичаји;
4.Један упечатљив празнични догађај;
5.Празници у мом сећању (закључак).
Излагање ученика могу пратити и фотографије празника у породичном окружењу на паноу или
на ПП презентацији.

Наставник подсећа ученике да су за текући час добили задатак да спреме говорну вежбу
Празници у мом дому, усмено излагање о обичајима и атмосфери протеклих световних и
духовних празника.

Ученици пред одељењем усмено представљају атмосферу протеклих празника. Да би дочарали
дух празника, могу на рачунару представити фотографије које визуелно допуњују говорну реч
или их окачити на пано, као фото-галерију.
Наставник прати колико се ученик држи задате теме, како саставља реченице, да ли поштује до
тада усвојена граматичка правила, као и начин излагања, јасност изговорене речи.
После сваке говорне вежбе, наставник и ученици вреднују успешне и мање успешне аспекте
излагања, а говорник се подстиче да у процесу самооцењивања вреднује своје постигнуће на
усменом изражавању.

Наставник даје општи осврт о говорним вежбама и истиче да је вештина јавне усмене
презентације у данашњем друштву, у бројним занимањима, изузетно важна. Зато подстиче
ученике да усавршавају говорне вештине.
317
Наставник

Наставна јединица Војислав Илић, Зимско јутро
Наставна средства Читанке, школске свеске, табла, креда/фломастер, аудио-запис песме

у дигиталној читанци (стр. 127)
Циљ часа Тумачење лирске песме и сагледавање њених естетских вредности.
образовним различитих врста књижевних дела; анализира елементе композиције
стандардима лирске песме; увиђа звучне, визуелне, тактилне, олфакторне елементе
песничке слике.
Кључни појмови Лирска песма, Војислав Илић, песничка слика, композиција, мотив
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавања проблема, естетичка

компетенције и компетенција; Ликовна култура
Литература за
318
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник упознаје ученике са значајним српским песником Војиславом Илићем, упућујући
их на одељак Представљамо ти (Расковник, стр. 129). Затим треба прочитати и одељак Свет
занимљивости (Расковник, стр. 129), који говори о чувеној песниковој породици.

Наставник ће прочитати текст песме из читанке (Расковник, стр. 127). Ученицима ће објаснити
значење одређених речи које Илић користи, а упутиће ученике и на сегмент Путоказ
(Расковник, стр. 129).
Након читања текста, посветиће се анализи песме пратећи задатке и питања из одељка
Трагом речи (Расковник, стр. 128). Дати задаци и питања воде ученика ка уочавању основних
догађаја који су опевани, као и времена и места представљених ситуација. Како је песма
описна, ученике треба подстаћи да уоче дескриптивне мотиве који се уклапају и чине
композицију ове песме.
Ученици разматрају стих песме, одређују број слогова у сваком стиху, размишљају о
функцији дугог стиха и подстичу се да схвате како се употребом оваквог стиха постиже
дочаравање мира који прожима поглед на уснуло село зими.
Задатак у коме се захтева стварање листе мотива ученици раде у својим свескама. Мотиве
бележе према песничким сликама у строфама. Усмеравају се ка анализи разноликих
аудитивних, визуелних и других слика у којима одређени мотив доминира. Упућују се и на
стилски слој песме (коришћење епитета и персонификације) и мотивишу се да уоче функцију
коришћених стилских средстава у песми.
Врло битан аспект тумачења требало би да буде и начин на који је песма испевана, односно
треће лице у коме је написана. Размотрити како на доживљај читалаца утиче таква лирска
перспектива.
Како би се оснажила већ стечена књижевнотеоријска знања ученика и остварио њихов
дубљи увид у природу песме, потребно је прочитати и размотрити одељак Појмовник
(Расковник, стр. 128), где су објашњени следећи појмови: композиција (књижевног дела),
мотив и песничка слика.
Ученици у свеске цртају својеврсну мотивску мрежу, којом ће графички представити
композицију песме истицањем главног мотива, као и различитих мотива који граде песничке
слике у строфама.
319
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Одељак Радионица (Расковник, стр. 129)
Домаћи задатак: Сваки ученик код куће треба да наслика зимску разгледницу и да је
припреми за наредни час, на коме ће се (ученике о томе треба обавестити) на основу тог
ликовног рада писати писмена вежба Зимска разгледница. Пре писмене вежбе, ученици ће на
пано у учионици ставити свој ликовни, а касније, поред њега, литерарни рад. (Приликом ових
активности добро је консултовати се са наставником Ликовне културе и, ако је могуће,
остварити блок тематских часова посвећених зими.).
Ученици се упућују да код куће слушају звучни запис песме Сребрне плесачице
Десанке Максимовић (дигитална читанка, стр. 130) и ураде интерактивни задатак
на истој страни. Звучни запис песме Зимско јутро налази се на стр. 127 у
320
Наставник

Наставна јединица Писмена вежба: Зимска разгледница
Наставна средства Читанка, школске свеске
Циљ часа Увежбавање технике писања дескриптивног текста.

Кључни појмови Зима, опис
Међупредметне Решавање проблема; Ликовна култура, Информатика и рачунарство


321
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник ће се са ученицима, кроз разговор, подсетити песме Зимско јутро, која је
обрађена на претходном часу.
Ученици ће своје ликовне радове (које су радили као домаћи задатак) поставити на пано у
учионици. Свако ће оставити место да, уз свој ликовни рад, накнадно приложи и литерарни
рад.
После овакве активности, ученицима објаснити како да приступе теми за писмену вежбу и о
чему да пишу.

Ученици имају двадесетак минута да напишу кратак рад тако да у њему представе зимски
пејзаж који су насликали и поставили на пано у учионици. Циљ оваквог приступа писменој
вежби јесте тежња да се ученици подстакну да своје идеје и машту која је уложена приликом
сликања сада рационализују кроз писање текста.
Сваки ученик добија одштампано упутство за писање писмене вежбе (дато у Прилогу).
Вежба би требало да упути у учениково напредовање у писаном изражавању, да покаже како
ученик конструише текст, односно ствара текстуалне целине, какав лексички фонд користи
и сл. Врло је битно, пошто је реч о дескриптивној теми, ученике упутити на неопходност
истицања описаних предмета и бића кроз детаљне, стилски богате описе, како би се боље
сугерисало на зимски пејзаж и асоцијације које он буди.
На ученичка питања треба одговарати афирмативно, тако да се што више поспеши њихова
машта. Уз то, требало би их подсетити на композицију састава и потребних целина, као и на
неопходност граматичке, стилске и правописне ваљаности текста који стварају.

После писања ученици читају своје радове и коментаришу радове својих другова. Наставник
прикупља свеске ученика и прегледа их након часа.
Прегледане саставе, са предлозима измена и исправкама, ученици преписују на папир у боји
или га код куће пишу на рачунару и штампају. Након тога га спарују са својим ликовним
радом на паноу.
322
ПРИЛОГ
План писмене вежбе
• У уводном делу свог састава истакни оно што је твоја најчешћа помисао када чујеш реч зима
или када, након јесени, у наше крајеве дође зима. Потруди се да на основу твог увода ми,
читаоци/слушаоци рада, схватимо да ли волиш или не волиш ово годишње доба.
• У главном делу рада (разради) детаљно опиши свој ликовни рад. Потруди се да текст буде
богат описима као што је ликовни рад богат бојама. Како би то постигла/постигао, користи
описне придеве или именице којима ћеш дочарати слику.
• Док пишеш и речима сликаш, слободно у опис унеси и своје утиске и осећања. То значи да
слика коју ствараш речима треба да истакне неко твоје осећање (нпр. радост због зимских
игара, тугу због хладноће и клизавих улица и сл.).
• Ако на твојој слици има људи, потруди се да и њих опишеш и да укажеш на ситуацију у
којој су у тренутку када су насликани.
• Обавезно напиши закључак рада.
• Приликом писања пази на правопис и труди се да твоје реченице буду јасне. Како би то
постигао/постигла, пажљиво, након завршетка, поново прочитај свој рад.
323
Наставник

Наставна јединица Личне заменице
Наставна средства Граматика, табла, креда/фломастер
Циљ часа Усвајање појма личних заменица и њихове деклинације.

стандардима које имају деклинацију; употребљава падежне облике у складу са
нормом.
Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, личне заменице

компетенције и комуникација; Енглески језик

324
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Пошто су ученици радили личне заменице у млађим разредима, почетак часа пожељно је
искористити за кратко подсећање. Наставник ученике може питати да именују учеснике
једне говорне ситуације: говорник, саговорник и неприсутно лице/предмет.
Полазна основа за обнављање може бити краћи припремљени дијалог или краћа
импровизована дијалошка ситуација на часу. Као пример дајемо једну ученичку шалу:
Разредни старешина: ,,Не подносим ове ваше лоше оцене.”

Ученик: ,,Разредни, па Ви их избришите.”
У датом примеру говорник је разредни старешина, саговорник је ученик. Следећи корак је да

ученици истакну које личне заменице упућују на говорника (ја) и саговорника (ти). После
тога питати којом би личном заменицом упутили на неко неприсутно лице или предмет (он,
она, оно). Интересантно је истаћи и прокоментарисати облике множине личних заменица (ми
означава говорника заједно са групом у којој се он налази; ви саговорника заједно са групом у
којој се он налази; они, оне, она – више неприсутних лица или предмета).

Ученике упутити на Граматику 5 (стр. 40–43) ради упознавања са променом заменица (уз
указивање на краће и дуже облике у генитиву, дативу и акузативу), а затим и са специфичном
употребом заменице себе и њеном деклинацијом.
Напомена
У граматици се уз деклинацију заменице себе не наводи енклитички облик у генитиву, јер за
његову употребу нема одговарајућих примера у савременом језику. Довољно је рећи да
енклитички облик (се) постоји само у акузативу.
Ученици се упућују на интерактивне задатке са стр. 41 и 42 у дигиталној граматици.

У завршном делу часа направити поређење са личним заменицама у енглеском језику (ученици
врло често не повезују градиво већ га уче изоловано, што је погрешно). Са ученицима урадити
задатке 1–12 из Радне свеске 5 на стр. 35–37. Оно што се не стигне на часу, ученицима задати за
домаћи задатак.
325
Наставник

Наставна јединица Личне заменице
Наставна средства Граматике, табла, креда/фломастер
Циљ часа Усвајање појма личних заменица и њихове деклинације.

стандардима које имају деклинацију; употребљава падежне облике у складу са
нормом.
Кључни појмови Језик, граматика, врсте речи, личне заменице

компетенције и комуникација; Информатика и рачунарство

326
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Ученике за рад мотивисати игром асоцијације (овде дајемо прилагођену верзију из
приручника Асоцијације, стр. 34).
А Б В Г
друго лице говорник падежи карта
персирање ти и... ... на боље персонална
уважавање представљање лица хигијена
Пређи са на ти умишљеност велика властита
ви/Ви ја промена лична
ЗАМЕНИЦ
Е

У главном делу часа ученицима дати Тест за самооцењивање 5 (Граматика 5, стр. 148–149).

Прокоментарисати са ученицима резултате теста за самооцењивање, поново објаснити
делове градива који су им били најтежи.
Уколико остане времена, са ученицима урадити још неколико реченица у којима ће бити
заступљене типичне грешке у вези са писањем личних заменица:
1. Допуни следеће реченице заменицом ја у одређеном
падежном облику. Преда је увек имао трему.
Ишао је за иако сам био љут.
Воли са да прича о свему и да се шали.
2. У сваком пару реченица подвуци ону која је правилна:
а) Мени ћу набавити карте за базен.
Себи ћу набавити карте за базен.
б) Мислиш само на себе.
Мислиш само на тебе.
3. Која је реченица пример Давидовог обраћања наставнику српског језика, а која
другарима из суседне школе?
Дуго Вас нисмо срели! Дуго вас нисмо срели.
327
Наставник

Наставна јединица Антон Павлович Чехов, Шала

Наставна средства Читанке, ПП презентација, аудио-запис приповетке (стр. 220),

школске свеске, костими за драматизацију
Циљ часа Наставно тумачење уметничке новеле (тематско-мотивско,

жанровско).
Кључни појмови Антон Павлович Чехов, Шала, санкање, Нађењка, новела
Међупредметне Комуникација, сарадња, естетичка компетенција; Географија,

компетенције и Историја
Литература за Љиљана Бајић, Одабране наставне интерпретације, Друштво за

наставнике српски језик и књижевност, Београд, 2004.
328
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Мотивација за разговор: на ПП презентацији се представљају сцене руске зиме и санкања у
19. веку (слика Бориса Кустодијева: Масленица) како би се ученицима приближио амбијент
приповетке, уз следећа питања:
• Шта запажате на слици (атмосфера, мириси, боје, температура)? Како замишљате руску
зиму? Које су сличности, а које разлике са зимом у Србији? Како се осећа човек на −15 или
−20 степени пред снагом природе? А какав је осећај кад се санкате или скијате низ изразито
стрму падину или се у луна-парку возите ролеркостером, твистером или балерином и када
почнете нагло да пропадате?
Биографски подаци о аутору такође су дати на презентацији.

Наставник изражајно чита текст (Расковник, стр. 220–222), а прате га дечак и девојчица
маскирани у приповедача и Нађењку који изговарају реплике и користе се мимиком и
покретима да би дочарали ликове.
Тумачење новеле заснива се на питањима из сегмента Трагом речи (Расковник, стр. 223). Требало
би истаћи да се дечак, можда и услед недостатка храбрости, нејасно и неразговетно изражава
током вожње санкама, што ученици препознају у свом властитом искуству.
Нађенкину потребу да се вожња непрестано понавља протумачиће као жељу за љубављу и
пажњом. Веома је значајно уочити лик Нађењке и приповедача у позним годинама – она се
удала и има децу, али не делује срећно, а приповедач је сам.
Уметничка новела се теоријски објашњава као сажета прича с малим бројем ликова и
неочекиваним, наглим обртом на крају. У првом плану су унутрашња стања и осећања ликова,
а не спољашњи догађаји. Чехов је у Шали представио два лика, приповедача и Нађењку, а
искуство поновљеног санкања слика њихова осећања, мисли жеље. Ученици су очекивали
срећан крај, али их је аутор условно изневерио. Такође, обнавља се појам народне новеле као
текста реалистичке садржине.
Стилски слој приповетке тумачи се кроз налоге дате у Путоказу (Расковник, стр. 223),
са истицањем улога епитета, ономатопеја и персонификација у тексту.

Наставник подстиче ученике да хумор употребе у ведром правцу, да некога забаве и насмеју, а
не да га повреде. На тај начин истиче васпитне аспекте прочитаног дела.
• Испричај ову причу из Нађењкиног угла. Представи њена стања и осећања. Користи се
приповедањем у првом лицу или замисли да водиш интервју са Нађењком.
329
Наставник

Наставна јединица Писање заменице Ви великим словом; писање предлога уз заменице у

инструменталу
Наставна средства Граматика, креда/маркери, табла
Циљ часа Усвајање правилног писања личних заменица.

образовним употреби великог слова; састављеног и растављеног писања речи.
Кључни појмови Језик, граматика, правопис, личне заменице

Литература за Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско издање),

наставнике Klett, Београд, 2015.
330
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник ученике за рад може мотивисати једном брзалицом:
Зашто ви, који сте ти, мени који сам Ви, кажете ти, када ја, који сам Ви, вама, који сте
ти, кажем ви?
Како се у таквим случајевима пише заменица ви? Када се пише малим словом?
Ученике упутити на објашњење дато у Граматици 5 (стр. 99).

Ученици ће, заједно са наставником, урадити следећу вежбу:
Вежбања
1. Напиши правилно заменицу ВИ у следећем дијалогу:
– Децо, желим да представим нову ученицу. Причао сам јој како сте баш
сложно одељење.
– Хвала , наставниче Саша.
2. Правилно употреби заменицу ВИ у следећим примерима:
Поштовани купци, обавештавамо да радња неће радити у петак због пописа.
Поштовани господине Марковићу, обавештавамо да је свечаност поводом
Дана школе у среду, 5. октобра у свечаној сали школе од 19.00.
У другом делу часа указати на одвојено писање предлога уз личне заменице у инструменталу
(Граматика 5, стр. 75, рубрика Пажња!).

Наставник ће копирати и поделити ученицима задатке 1, 2 и 3 из Радне свеске 5 (стр. 90) и
задати их као као домаћи задатак. Други део домаћег задатка биће да сваки ученик напише по
две реченице у којима ће правилно употребити предлог уз личну заменицу (нпр. Сестра увек
са мном гледа утакмицу, Нада мном мама увек бди, Диван пејзаж указао се преда мном,
Слажем се с тобом, Разговарао сам с њом о свему и сл.)
331
Наставник
Наставна област, Књижевност; обрада, утврђивање

Наставна јединица Данило Киш, Дечак и пас

Циљ часа Наставно тумачење уметничке приповетке (тематско-мотивско,

композиционо, идејно).
Кључни појмови Данило Киш, Дечак и пас, Андреас Сам, Динго, писмо
Међупредметне Комуникација, сарадња, естетичка компетенција; Биологија,

компетенције и Историја, Техника и технологија, Географија
Литература за Јован Делић, Кроз прозу Данила Киша, Book, Београд,

1997. Данило Киш, Рани јади, Архипелаг, Београд, 2011.
332
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник час може започети следећим питањима:
• Зашто је важно волети животиње и бринути се о њима? Имате ли кућне љубимце и како
водите рачуна о њима? Опишите укратко своју везаност за своје љубимце.
На текућем и наредном часу ученици ће се упознати са причом Дечак и пас из збирке Рани
јади Данила Киша, српског писца јеврејског порекла. Присећајући се свог детињства
проведеног у мађарском селу Баја током Другог светског рата, Данило Киш је написао
збирку од 19 прича. Прича Дечак и пас, коју је млади Киш написао као свој писмени задатак у
Цетињској гимназији, представиће читаоцима мотив пријатељства и из угла дечака и из угла
пса.

• Ко приповеда први део приповетке? У ком прозном жанру још можемо пронаћи говор
животиња? По чему је Динго сличан јунацима басни, а по чему различит? Зашто има потребу
да нам исприча причу о себи и Андију? Зашто је изабрано приповедање у првом лицу и шта
се њиме постиже?
• Како су се упознали Анди и Динго? Какав је утисак штене оставило на дечака?
Размислите зашто је име Динго прикладно за овог пса. Представите Дингов изглед.
• Које све спољашње и унутрашње особине повезују Динга и Андија? Шта је људско
у Динговој природи, а шта псеће у Андијевој?
• Како је ово пријатељство утицало на Андија, а како на Динга? Како су један другог
подржали и оснажили? Шта је Анди научио од Динга, а шта Динго од Андија? Зашто су
скупа желели да оду у свет? Зашто је тај бег био немогућ?
• Завршетак овог дела приповетке снажно је обојен тугом. Којим стилским поступком је то
осећање представљено према ведрим данима заједничке игре? Покушајте да мотивишете
Андијево удаљавање од Динга. Зашто Динго осећа да овај растанак неће преживети? Којим
стилским средством је дат његов последњи вапај за дечаком и шта се њиме постиже?

Наставник истиче како исти догађај различите особе памте на различит начин. Када бисмо
Андију дали да исприча историју свог дружења са Дингом, можда би неке ствари из угла дечака
посматрао другачије. Исто тако, не би нам сасвим исту причу испричао ни господин Берки као
одрасла особа. Угао посматрања неког догађаја назива се перспектива. Ученике упознати са
појмом перспективе у цртању, указати на разлику између посматрања предмета одозго (птичја
перспектива) и посматрања предмета одоздо (жабља перспектива).
Ученике на тај начин наставник припрема на промену перспективе, јер ће остатак приче
исприповедати Анди путем писма.
333
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу наставник подсећа ученике на језичку игру анаграм (преметаљка), у којој
читање једне речи по испреметаном редоследу доводи до друге речи. На тај начин је Данило
Киш свој надимак Дани преокренуо у Анди.

• Размислите зашто је Анди имао потребу да напише писмо господину Беркију? Шта је у
њему желео да пренесе свом бившем газди? Како се осећа Анди у првим данима боравка на
Цетињу, после напуштања мађарског села Баје? Шта све узрокује његов бол? Како се осећа
међу друговима, а како са мајком и сестром Аном? Ко му највише недостаје?
• Како изгледа сцена растанка Динга и Андија? Шта то Анди узалуд покушава да
објасни речима Дингу? Зашто на све начине покушава да физички задржи Динга да га
даље прати и примењује и помало грубе методе? Који звук га боли и прогања током сцене
растанка и доцније у возу?
• Шта Анди жели да поручи Дингу преко господина Беркија? На који начин ће се
његово сећање на Динга претворити у књижевно дело? Како Анди потврђује да је Динго
за њега збиља пас који говори? Како свог бившег газду упућује у начин комуникације са
псом? На који начин се још труди да угоди Дингу?
• Где се у том писму налазе Андијеви вршњаци? Зашто им Анди посвећује тако
мало простора?

Наставник са ученицима истиче као идејну вредност ове приче снагу љубави и пријатељства
човека и животиње и упућује их на романе Глас дивљине Џека Лондона и Леси се враћа
кући Ерика Најта, који такође тематизују снагу љубави човека и пса. Упућује их и на текст у
Бележници (Расковник, стр. 82), који објашњава присуство лексеме пас у фразеологизмима.
• Напишите састав на тему Писмо господина Беркија Андреасу Саму, у коме ћете
открити шта се збивало с Дингом после Андијевог одласка. Користите форму приватног
писма, пишите на папиру за писање писма и спакујте га у коверат.
334
Наставник
Наставна област, Језичка култура; обрада

Наставна јединица Писање писма
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у пару, групни рад
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка,

демонстративна
Наставна средства Граматике, ПП презентација о писању писма у електронској верзији

Расковника, наставни листић
Циљ часа Усвајање правила за писање писма.
Исходи, према Ученик је у стању да, поштујући правила, напише приватно писмо.
Кључни појмови Писмо, обраћање, заглавље, потпис, електронска пошта, правопис
Међупредметне Комуникација; Информатика и рачунарство

Литература за Џо Елен Мур, Како написати некњижевне текстове,

наставнике Креативни центар, Београд, 2010.
335
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

• „У нека давна, древна времена једна флаша са запушачем плутала је водама Јужног
кинеског мора. Извесни Џек из Зеделанда убацио је у празну флашу рума поруку о опасном
седмоглавом чудовишту које потапа лађе и једе сироте морнаре.”
• Ко је писац овог одломка? Који његов јунак је нашао ту флашу? Зашто је порука била
послата баш у боци и зашто је њен проналазак био значајан за даљи развој радње у овом
делу?
• Када сте последњи пут написали писмо или поруку у било ком виду, писаном или
електронском? Шта мислите, које је писмо присније и топлије – писмо писано руком или
писмо у електронској форми и зашто? Зашто старије генерације чувају своја писма? Шта она
за њих представљају?

Правила о писању писма обнављају читањем одељка о писму у Граматици 5 (стр. 108–111).
• Свако писмо морамо почети ословљавањем. Ако се обраћамо блиским особама у
приватном писму, почећемо са Драги мама и тата, Драги Никола, Драги брате и сл., а
ако пишемо службено писмо, користићемо форму обраћања Поштовани директоре,
Цењени господине Јовановићу и сл. С обзиром на то да приликом обраћања користимо
вокатив, потребно је ставити запету иза имена, презимена или титуле особе којој се
обраћамо.
• Своје писмо можемо наставити у истом реду иза запете, малим словом, али се сматра
прикладнијим да даљи текст пренесемо у нови ред и започнемо великим словом. То је
посебно прикладно у пословној комуникацији.
• Датум обично пишемо у горњем десном углу, нпр.: Ниш, 1. 12. 2016. (горе, десно)
• Поздрав и потпис пишемо с десне стране листа, великим словом, иза завршне
фразе стављамо запету, а име и презиме стављамо у ред испод, нпр.:
Воли вас ваш Марко/ Поздравља те Јована
• Тачка се ставља иза последње реченице у главном тексту писма, али не иза потписа!
• Постскриптум је накнадно дописан текст (П.С. / P.S.) и необавезни је део писма.
Може садржати неку мисао коју желимо да истакнемо или накнадно додамо.
Радионица: Ученици добијају задатак да, поштујући правописна правила и форму писма,
напишу кратко писмо непознатом пријатељу. Поруке могу да буду озбиљне или духовите,
али морају да поштују форму писма и правила културне комуникације, а у постскриптуму
могу имати и неки цитат из омиљене песме коју су читали на часовима српског језика.
Предвиђено време за рад је десет минута, након чега се ишчитавају и вреднују радови.

Наставник и ученици читају одељак Занимљивости у Граматици 5 (стр. 111), који наводи
како у електронском дописивању скраћеницима на разним језицима можеш саговорнику
ставити до знања да ти је нешто смешно.
Ученике упутити на интерактивни задатак у дигиталној граматици, стр. 110.
336
Наставник

Наставна јединица Анализа домаћег задатка (5): Писмо господина Беркија Андреасу
Саму
Наставна средства Свеске за домаће задатке, коверте
Циљ часа Унапређивање вештина писаног изражавања.
Исходи, према Ученик је у стању да, поштујући правила, напише приватно писмо.
Кључни појмови Домаћи задатак, Писмо господина Беркија Андреасу Саму,

приватно писмо, анализа, писано изражавање
Међупредметне Комуникација, естетичка компетенција; Информатика и рачунарство

Литература за Џо Елен Мур, Како писати некњижевне текстове, Креативни

наставнике центар, 2010.
337
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник подсећа ученике да су за домаћи задатак имали да напишу састав на тему Писмо
господина Беркија Андреасу Саму. Састав се пише на папиру и ковертира (чиме се ученици
подстичу да користе форму приватног писма, са адресирањем), а папир за коверте ученици
могу и сами креативно осмислити.
Почетна мотивација за писање био је одломак из приче Дечак и пас, а од ученика се очекује
да на креативан начин одговоре на задату тему.
Требало је да:
1.поштују форму приватног писма (адресат, адресант, датум и место слања итд.);
2.опишу Беркијево виђење Дингових осећања и стања након растанка;
3.допишу причу и дају њено разрешење;
4.користе форму приповедања у првом лицу.

Ученици читају своје радове. Након прочитаног рада, наставник мотивише остале ученике
да прокоментаришу садржај и одговор на тему, допуњава коментаре и вреднује стил и
композицију рада. Важно је у сваком раду уочити добре стране, али и саветовати ученика
како да унапреди свој литерарни израз.
У оквиру Главног дела часа, наставник може ученицима поделити листиће на којима се
налази Дингово писмо дечаку, да га прочитају и упореде са својим саставом.
ПИСМО
Драги Анди,
Много ми недостајеш! Неколико дана сам туговао пошто смо се растали. Сви су мислили
да сам болестан. Одбијао сам храну и желео сам да нестанем зато што си ме оставио.
Ипак, сви као да су разумели колико је велика моја туга, па су се потрудили да ми се врати
воља за животом. Почео сам поново да трчим за зечевима и птицама и да се умиљавам
свакоме ко воли псе. Верујем да ћеш се овим мојим речима обрадовати.
Волео бих да си и ти добро и да си се снашао у новом окружењу. Немам новца да ти га
пошаљем, али ти се захваљујем од срца на комаду коњетине с доста костију, који ми је у твоје
име купио господин Берки.
Шаљем ти сву своју љубав, у нади да ћемо се поново видети!
Твој верни Динго

Наставник даје општи осврт на прочитане радове. Најуспешнији радови могу се штампати у
школском часопису или окачити на пано у учионици.
338
Наставник

Наставна јединица Бројеви (подела према значењу, граматичке категорије)
Циљ часа Усвајање појма броја, разумевање поделе бројева на главне и редне, и
даље поделе главних бројева на основне бројеве, збирне бројеве и
бројне именице на -ица.

Кључни појмови Врсте речи, бројне именице на -ица, бројеви, основни бројеви,
редни бројеви, збирни бројеви, деклинација, падеж, род, број
Међупредметне Kомуникацијa, решавање проблема, сарадња; Математика


339
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Наставник ће као најаву за данашњу наставну јединицу искористити асоцијацију с коначним
решењем број (Асоцијације, стр. 35).

Наставник ће на табли написати реченице из Прве бразде Милована Глишића, коју су ученици читали
у овом полугодишту:
Његова Миона остаде самохрана с троје сирочади. Два синчића и једна кћи. Све једно
другом до увета. Најстаријем, Огњану, беше тек седма година.
Наставник ће најпре ученике питати да се присете из ког књижевног дела су ове реченице и
ко је његов аутор. Ученици ће у овим реченицама уочити бројеве (наставник ће их подвући)
– троје, два, једна, једно, другом, седма. Наставник ће рећи ученицима да се бројеви деле на
главне и редне. Главни бројеви казују колико нечега има, а редни које је нешто по реду.
Ученици ће на основу овог критеријума разврстати бројеве из реченице на главне – троје,
два, једна, једно, и редне – другом, седма. Наставник мотивише ученике да уоче граматичке
категорије бројева – уочавају да се бројеви један и два мењају по роду:
један човек једна жена једно дете
два човека две жене два детета.
Наставник саопштава ученицима да се број један мења по падежима, ретко се мењају бројеви
два и три, а веома ретко четири (промену бројева два и три могу видети у Граматици 5, стр.
51). Сада се ученици усмеравају да закључе да се сви редни бројеви мењају по падежима
(практично ће покушати да промене редне бројеве из реченице други и седми).
Ученици ће бити усмерени на значење главних бројева. Уочиће да бројевима један, два, три
итд. означавамо колико има предмета или колико има бића: три торбе, четири жене. Такви
бројеви називају се основни бројеви.
Бројем троје означавају се особе мушког и женског пола заједно (ученици се упућују да се
присете ко су Мионина деца – Огњан, Душанка и Сенадин), али и млада бића уопште (може се
рећи: Јелена има двоје деце без обзира на пол деце). Такви бројеви називају се збирни бројеви.
Наставник ће упитати ученике који број би употребили да означе Огњана и Сенадина.
Употребили би број двојица. Такви бројеви, који означавају само број мушкараца, називају се
бројне именице на -ица. Ученици ће закључити да се и ови бројеви, као и редни, мењају по
падежима.
Наставник ће сумирати поделу бројева и записати је на табли, а ученици у својим свескама.
Пре него што наставник и ученици почну да раде задатке у граматикама, укратко ће
обновити шта су радили на овом часу.

Радити задатке у лекцији о бројевима у Граматици 5 (стр. 46–52). Оно што се не уради,
наставник ће задати за домаћи задатак.
Ученици се упућују на интерактивне задатке у дигиталној граматици, стр 46–53.
340
Наставник

Наставна јединица Бројеви
Наставна средства Граматике, радне свеске
Циљ часа Утврђивање знања о бројевима – њиховој подели и граматичким

категоријама.

Кључни појмови Врсте речи, бројне именице на -ица, бројеви, основни бројеви,
редни бројеви, збирни бројеви
Међупредметне Kомуникацијa, решавање проблема, сарадња; Математика


341
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

У уводном делу часа наставник ће, ако је на прошлом часу остало задатака које је требало
урадити код куће, проћи са ученицима кроз задатке и објаснити оно што ученици нису
разумели.
Час се може започети и овом мотивационом активношћу – ученицима се може задати
питање-мозгалица чије решавање захтева, између осталог, познавање бројева као врсте
речи.
Урош: Светлана, са ким си прошле недеље била на излету?
Светлана: Са Петром, Миланом и Браниславом.
Урош: Значи, било вас је четворо. Да ли сте се лепо провели?
Светлана: Било је одлично! Само, требало је да кажеш: четири.
Ако знаш да је Светлана добро исправила Уроша, одговори ко је ишао са Светланом на излет.
а) Петар, Милан и Бранислав
б) Петра, Милан и Бранислав
в) Петра, Милана и Бранислав
г) Петра, Милана и Бранислава
Да би ученици тачно решили овај задатак (тачан одговор под г)), треба да примене знање о
бројевима – да знају да се основни број (овде: четири) употребљава да означи женске особе,
бројна именица да означи мушкарце (четворица) и збирни број (четворо) и једне и друге
заједно. Такође, у овом задатку уочавају да је инструментал наведених мушких и женских
имена у писању једнак, обнављајући притом знања о падежима.

У главном делу часа ученици могу радити Тест за самооцењивање 6 (Граматика 5, стр.
150–151). Ученици ће најпре радити самостално, а затим ће одговоре проверавати са
наставником. Други начин је да наставник са ученицима фронталним обликом рада решава
задатке из овог теста. Додатна вежбања се могу радити у Радној свесци 5 (стр. 39–43, без
задатака 8–16. на стр. 40–43).

У завршном делу часа могу се решавати мозгалице у вези с бројевима (Радна свеска 5, стр.
44–46). Оно што се не уради, наставник ће задати за домаћи задатак.
342
Наставник

Наставна јединица Правилно писање вишечланих основних и редних бројева
Наставна средства Граматике, радне свеске, одштампани примери грешака (ПП

презентација)
Циљ часа Усвајање правописних правила везаних за писање бројева.

стандардима које имају деклинацију; доследно примењује правописну норму
у састављеном и растављеном писању речи; користи правопис
(школско издање).
Кључни појмови Врсте речи, бројеви, основни бројеви, редни бројеви, збирни
бројеви, правопис
Међупредметне Kомуникацијa, решавање проблема, сарадња; Књижевност,

компетенције и Математика, Историја, Географија, Верска настава

343
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Ако је на прошлом часу остало задатака које је требало урадити код куће, наставник ће са
ученицима проћи кроз задатке и објаснити оно што ученици нису добро разумели. Ако није
било домаћег, наставник ће одмах почети са мотивацијом ученика за нову лекцију. То може
учинити показивањем примера неправилно написаних бројева и мотивисањем ученика да у
датим примерима пронађу грешку (Примери се могу одштампати или приказати на ПП
презентацији.)

Наставник ће ову наставну јединицу обрадити вођењем ученика кроз лекцију у граматици
(Граматика 5, стр. 52–53). После обраде лекције, ученици могу радити Тест за
самооцењивање 7 (Граматика 5, стр. 152), као и задатке у Радној свесци 5 (задаци 8–16, на стр.
40–43).

У завршном делу часа наставник може организовати игру Колико чега има, у којој би била коришћена
знања из различитих области Српског језика, али и других наставних предмета.
Колико има...
1.... синова у бајци?
2.... светских чуда?
3.... планета у Сунчевом систему?
4.... Божјих заповести?
5.... падежа у српском језику?
6.... Али-бабиних разбојника?
7.... миља под морем у роману Жила Верна?
С обзиром на интересовања ученика у данашњем, дигиталном свету, наставник може

препоручити ученицима да и они на интернету пронађу примере неправилних натписа.
344
Наставник

Наставна јединица Народна епска песма: Свети Саво
Наставна средства Читанке, школске свеске, креда/фломастер
Циљ часа Анализирање усмене епске песме
вреднује поступке ликова и аргументовано износи ставове.
Кључни појмови Свети Сава, задужбине, епика, епска песма

компетенције и комуникација, естетичка компетенција; Историја, Географија,
корелације Грађанско васпитање

345
МОГУЋИ ТОК
ЧАСА

Анализа ове песме поклапа се са временским периодом у коме се прославља Савиндан (27.
јануар). Наставник зато проверава колико ученици разумеју у чему је значај Светога Саве.
Чита се одељак Свет занимљивости (Расковник, стр. 56).

Наставник чита уводни текст из читанке, који претходи тексту епске песме Свети Саво,
а затим и саму песму (Расковник, стр. 54). Након читања, ученичка пажња усмерава се ка
објашњењима (о манастирима и непознатим речима) на маргинама текста, а потом ка
одељку Трагом речи (Расковник, стр. 56) како би се приступило тумачењу епске песме.
Разматра се почетна ситуација када се господа ‘ришћанска пита за шта је утрошено благо
Стефана Немање, Савиног оца и родоначелника династије Немањића. Ученици уочавају у чему
је суштина Савиног одговора – указивање на контраст између материјалног и духовног, на
чињеницу да су Немањићи улагали у оно што је симбол духовности и културе, а не на
земаљска, световна задовољства.
Тумачи се завршетак песме, где народ благосиља Немањиће, али и последњи стихови, којима
се универзализује њихов значај.
После разговора о песми ученици се упућују на Радионицу (Расковник, стр. 57). Анализира
се мапа путовања Светога Саве. Ученици одговарају на питања: Која места је посетио
Свети Сава? Каква су то места? На који начин их можемо повезати са садржајем
песме?
Наставник објашњава оно што ученици не знају, те укратко говори о Хиландару и Светој Гори,
Цариграду, Никеји, Јерусалиму итд.
Наставник може пустити звучни запис из дигиталне читанке (стр. 54), али и
показати мапу Савиних путовања (која се увећава када се кликне на њу).

Завршна активност биће заснована на ученичкој способности разумевања прочитаног и
располагања информацијама из читанке (Расковник, стр. 54–57). Наставник ће (условно)
поделити задатак (у Прилогу) који ученици треба да реше, а потом залепе у своје свеске.
Условно, ученици се упућују да провере своја знања из књижевности решавајући тестове за
самооцењивање са краја читанке Расковник (само оне задатке који се односе на текстове
обрађиване у првом полугодишту према датом оријентационом плану).
346
ПРИЛОГ
Задатак за додатни рад
Број поред слике манастира упиши испред имена манастира, имена оснивача и века у
коме је тај манастир изграђен, као што је започето. Користи као помоћ своју читанку (од
54. до 57. стране).
1.
Грачаница 2. Стефан Немања 13. век
2.
Хиландар краљ Владислав 12. век
3.
2. Студеница Стефан Немања и Сава 14. век
4.
Милешева краљ Милутин 2. 12. век
347
Наставник
Наставна област, Језик; систематизација

Наставна јединица Научили смо у првом полугодишту из граматике
Наставна средства Табла, креда/фломастер, копирана питања, празни папири за

одговоре
Циљ часа Утврђивање градива из граматике усвојеног у првом полугодишту

петог разреда.

стандардима имају деклинацију; разликује основне функције и значења падежа;
употребљава падежне облике у складу са нормом; употребљава
глаголске облике у складу са нормом; разликује основне реченичне
чланове (у типичним случајевима).
Кључни појмови Именице, заменице, придеви, бројеви, падежи, служба речи
Међупредметне Kомуникацијa, решавање проблема, сарадња


348

У уводном делу часа наставник саопштава ученицима да ће на овом часу обновити знања из
граматике путем квиза. Саопштиће им правила квиза. Ученици су подељени у групе (по 4–6
ученика). Наставник ће копирати питања (дата у Прилогу). Када копира питања, наставник ће
их исећи по границама поља, јер ће ученицима дати једно по једно питање. Питања су
различито вреднована, и ученици ће их бирати према томе желе ли да одговарају на питање
од 50, 100, 150, 200 или 250 поена. С обзиром на то да је најмање оних најтежих питања,
наставник на табли може нацртати пирамиду и обележити број поена који доноси одређено
питање. На пример:
250
200 200
150 150 150
100 100 100 100
50 50 50 50 50
Наставник може прецртавати искоришћена питања како би ученици имали увид у то која су
питања остала.
Такође, наставник ће на табли нацртати табелу у коју ће уписивати број поена који је
одређена група ученика освојила. Ученици могу дати имена својим екипама или екипе
могу бити нумерисане. Групе редом бирају питање које желе да добију. Наставник им даје
то питање и чита га пред целим одељењем. Група, после краћег договарања, саопштава
свој одговор. Ако је одговор тачан, група добија предвиђен број поена. Ако одговор није
тачан, наставник позива остале групе да на датим празним папирима упишу свој одговор.
На наставников знак групе подижу папир са одговором. Оне групе које су одговориле тачно,
добијају половину поена које је предвиђало то питање.

Наставник руководи игром, саопштава да ли су ученици тачно одговорили, објашњава тачне
одговоре. Додељује бодове екипама.

Наставник проглашава победнике квиза. Ученици ће са наставником коментарисати питања и
резултате квиза.
349
ПРИЛОГ
1. Одреди у ком падежу је подвучена именица?

50 бодова
Потрчала сам ка другарици.
2. Какав је по врсти подвучени придев?

50 бодова
Јелена је купила кожну ташну.
3. Наведи збирну именицу изграђену од заједничке именице цвет.

50 бодова
4. Међу наведним именицама издвој ону чији би се присвојни придев

писао великим словом: Београд, Марко, Калемегдан, Дунав. 50 бодова
5. Ако је редар рекао да њих двоје није на часу, ког су пола одсутни
ученици? 50 бодова
6. Издвој из реченице све речи које се могу мењати по падежима.

100 бодова
Првог септембра ђаци полазе у школу.
7. Одреди којој врсти речи припада подвучена реч.

100 бодова
Прошли смо поред стадиона.
8. Издвој предикат из следеће реченице:

100 бодова
Радован је симпатичан старчић.
9. Издвој из дате реченице прави објекат.

100 бодова
Свеску ћеш дати Марији!
10. Наведи компаратив и суперлатив придева строг.

150 бодова
11. Одреди у ком падежу је подвучена реч.

150 бодова
Перницу сам нашао међу свескама.
12. Одреди службу подвучене речи.

150 бодова
За само три месеца саграђен је мост.
13. Одреди врсте подвучених речи.

200 бодова
До мора су путовали безбедно. Путовање им је било безбедно.
14. Како гласи ненаглашени облик датива личне заменице трећег лица
једнине мушког рода? 200 бодова
15. Коју службу врше подвучене речи у реченици?

250 бодова
Дојахао је на коњу.
350

Srpski 5 1 Dnevne Pripreme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski 5 1 Dnevne Pripreme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Редни број часа 1.

Наставна јединица Уводни час

Облици рада Фронтални, индивидуални

Кључни појмови Српски језик, пети разред

Уводни део часа

Главни део часа

Завршни део часа

свеска није обавезни део комплета).

Редни број часа 2.

Наставна област, Језик; утврђивање

Наставна јединица Диктат

Облици рада Фронтални, индивидуални

Наставне методе Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Наставна средства Радна свеска, креда, табла/фломастер

Циљ часа Обнављање основних правописних правила из млађих разреда.

Исходи, према Ученик је у стању да: доследно примењује правописну норму у

Кључни појмови Језик, правопис, велико слово, писмо, интерпункција

Међупредметне Компетенција за учење, сарадња, рад с подацима и информацијама,

Литература за Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско издање), Klett,

Уводни део часа

Наставник са ученицима коментарише дате натписе са грешком (може их написати на табли

Главни део часа

Аутобус пун београдских основаца кретао се ка Сремским Карловцима. Ученици

Упутство за спровођење диктата:

Завршни део часа

Уводни део часа

Главни део часа

Завршни део часа

Прочитај пажљиво следећи текст, а затим одговори на питања која следе.

1. Према наведеном тексту, победник смрти је:

2. Заокружи слово испред одговарајућег тумачења.

Именица Врста именице Род Број

2. а) можемо да читамо писце из других земаља.

7. занимљива/лепа/вредна/нова ... књига; сестрина/Ђорђева/татина/наставникова књига

8. Па које је онда то средство? Ко је тај који је победио и саму смрт?

9. Можда ће ми неко од вас веровати; Неће мислити да се ја само шалим.

10. Књига побеђује простор.

11. Садашње време: Прича ми једну занимљиву басну о лукавој лисици.

12. Причати, говорити, дискутовати...

Редни број часа 4.

Наставна област, Књижевност; обрада

Наставна јединица Народна бајка: Биберче

Облици рада Фронтални, индивидуални

Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Наставна средства Читанке, школске свеске, књига приповедака, табла, креда/

Циљ часа Анализирање народне бајке; уочавање елемената бајке као

Кључни појмови Биберче, бајка, усмена књижевност, фантастична бића

Међупредметне Компетенција за учење, сарадња, рад с подацима и информацијама,

Литература за Радмила Пешић, Нада Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност,

Уводни део часа

Главни део часа

Завршни део часа

Ученици се упућују на звучни запис на стр. 33 у дигиталној читанци.

Редни број часа 5.

Наставна област, Књижевност; обрада

Наставна јединица Домаћа лектира: Народне бајке (избор)

Облици рада Фронтални, индивидуални, групни

Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Наставна средства Читанка, школске свеске, збирка бајки, табла, креда/фломастер

Циљ часа Анализирање народне бајке; уочавање елемената бајке као

Исходи, према Ученик је у стању да: анализира елементе композиције епског

Кључни појмови Бајка, фантастика, књижевни родови