ИСХРАНА БОЛЕСНИКА

Исхрана болесника у болници је веома важна и њоме се бави посебна наука – Дијететика.

Она прописује састав и њену калоричну вредност и прилагођава је потребама оболелог организма,
формирајући велики број дијета. О начину исхране и дијетама води рачуна нутрициониста.

У процесу припремања хране у једној болници учествују читава екипа људи, од набавке
намирница, транспорта, складиштења, састављања јеловника, припремања, транспортовања до
болесничких јединица и најзад до болесника.

Ову последњу фазу спроводи медицинска сестра. Покретни болесници се хране у трпезаријама,
где је пријатан амбијент, има довољно тасева и посуђа. Трпезарија треба да је светла пространа и
по могућности што више застакљена. Она својим изгледом треба да ствара код болесника утисак
домаћег амбијента или укусно опремљеног ресторана. Препоручују се мањи столови са
разнобојним столњацима и удобним столицама. Чесма са топлом и хладном водом, течни сапун и
убруси од папира су обавезни.

Храњење непокретног болесника захтева посебну бригу и савесност медицинске сестре. Пошто се
они хране у болесничким собама тј. у својим постељама, сестра контролише њено спровођење.
Пре уношења хране у болесничке собе, завршавају се све интервенције око болесника. Неопходно
је собу добро проветрити, а болесницима опрати руке и поставити их у удобан положај.

Главна медицинска сестра свакога дана шаље централној кухињи бројно стање пацијената на
одељењу као и број пацијената који су посебном режиму исхране - одређеној дијети која
одговара његовом стању и природи болeсти, како би на основу тога дијететичар могао да састави
план и програм исхране за одељење

Везано за исхрану болесника главна сестра настоји

- Да се храна разноси болесницима у тачно одређено време,

- Да се за сваког болесника оброк сервира на тасевима
- Да храна буде укусно сервирана и разноврсна
- Да храна буде топла и укусна
- Да је строго дијетала исхранаа
- Да се храна у што краћем времену подели свим болесницима
Зависно од обољења и стања болесника примењују се два начина исхране

- Природна
- Вештачка

. Природна исхрана је она када се храна уноси природним путем преко усне дупље. Према томе
да ли је болесник способан да се сам храни или то мора обављати друга особа, исхрана се дели
на пасивну и активну.

Пасивна исхрана тј.храњење тешких болесника захтева савесност и стучност као и

предострожност да не дође до нежељених последица-аспирирање хране. Ову исхрану спроводи
медицинска сестра која негује болесника и зна све појединости о њему. Она настоји да болесник
узме сву храну која му је прописана по квалитету и квантитету.

Под вештачком исхраном подразумева се уношење хране у организам другим путевима а не

преко уста. Болесник се вештачким путем храни преко: назалне сонде, гастростоме, ректума,
интравенских инфузија

После храњења болесник испере уста и смешта се у постељу, а прљави судови се одмах изнесу.

На инфективним одељењима, као и одељењима где се лече туберкулозни болесници, исхрана је у

болесничким собама и судови се стерилишу. Прљави судови пролазе кроз три одељења- у првом
се одстрањују отпаци храни (који могу бити заразни), у другој се судови перу јаким млазевима
воде, а затим стерилишу. И у трећој, након стерилизације судови се смештају у посебне ормаре.
Тако да су одвојена одељења за прљаво и чисто посуђе.

Организацијом исхране у болници бави се посебна служба, која се брине за набавку

намирница, избор, транспорт, чување, прераду према захтевима лечења, допремање до
болесничких јединица.

Исхрана у болници се може организовати на више начина, али два су најчешћа:

 Децентрализована

 Централизована

Децентрализован начин – према овом начину храна се припрема у централној

болничкој кухињи, па се припремљена храна, на разне начине ( лифтовима, колима)
преноси до сваке болесничке јединице. Допремљена храна прихвата се у приручне
одељенске кухиње, где се дели, сервира и разноси болесницима по собама или преноси
и трпезарију.
 Позитивне старне:

 Могућност загревања уколико се при транспорту расхладила,

 Укусно сервирање

 Корекција неукусне хране / дијете/ дозвољеним додацима према жељи болесника

Негативне стране:

 Приручне кухиње заузимају доста простора на рачун болесничких соба

 Приручне кухиње морају да имају потребну опрему

 Рад у кухињи захтева ангажовање особља у току две смене у току 24 сата

 Већа могућност загађења хране уколико не постоје апарати за стерилизацију судова

или недовољна контрола особља које пере и спроводи дезинфекцију

 Уколико не постоји главна сестра у послеподневној смени, може доћи до грешке у

подели дијета за вечеру.

Централизован начин. Увођењем централизованог начина исхране у болници,

елиминишу се све приручне кухиње у болесничким јединицама. Место њих постављају се
мале просторије које служе за чување прибора за јело и у којима се налази један решо за
кување чаја.

Храна се у кухињи сервира на тасеве, распоређује на колица ( са уређајима за загревање) и

лифтовима допрема у болесничку јединицу. На сервираном тасу налази се картон са
именом и презименом болесника и врстом дијете. По завршеном оброку, прљави судови
се сакупљају и лифтом ( посебним ) шаљу у централну кухињу у одељење за прање и
стерилизацију судова. Он се састоји из три дела – прљавог где се одстрањују остаци хране
и судови припремају за прање, коморе у коју се прљави судови убацују са колицима, где
се перу и стерилишу, и чистог дела где се опрани, стерилизовани и осушени судови из
коморе узимају.

Предности:

 Просторије предвиђене за чајне кухиње, могу се искористити у друге сврхе

 Материјални издаци за опрему кухиња отпадају

 Контрола дијета од стране дијететичара

 Смањен број особља за одржавање хигијене кухиња и прање судова