Istorija iskucana

2.5 Balkanski ratovi(1912-1913)

Najvanija prepreka u nastanku saveza odstranjena je sporazumom Srbije i Bugarske,
koje su u proslosti imale najvise sukoba, a u tom vremenu su tezile ka Makedoniji.
Njihovi pregovori su poceli 1911. godine i zavrseni u maju 1912. Ugovorom o vojno-
politickom savezu predvidjeno je da Bugarskoj pripadne veci deo Makedonije( Kriva
Palanka- Ohrid). Posle rata, Srbija je trebalo da dobije severozapadne delove
Makedonije, Kosovo i Metohiju i izlaz na Jadransko more preko Skadra ili Draca.

S obzirom na to da izlaz na Jadransko more nije bio siguran, Nikola Pasic(predsednik

vlade) zahtevao je da se Srbiji osigura direktna granica sa Grckom. Odbijajuci ovaj
zahtev, Bugarska je u tom slucaju prihvatila arbitrazu ruskog cara. Srbija i Crna Gora
su se sporazumele oko deljenja Raske oblasti, sa obzirom da je CG dodat deo
Metohije. Slican dogovor su postigle Bugarska i Grcka za oblast Trakije.
Nemocne da sprece nastanak balkanskog saveza, drzave Antante(RUS, FRA, VB) su
ga prihvatile. Trudeci se da rat ogranice na balkanskim prostorima bez uticaja
Centralnih sila(AU, NEM, TUR).

1. Kako je nastao prvi balkanski savez:

PRVI BALKANSKI RAT(1912-1913)

Vojne operacije zapocele su 8. oktobra 1912. god napadom Crne Gore na turske
snage u Raskoj oblasti. Deset dana kasnije u rat su usle Srbija, Bugarska i Grcka.
Srbija je krenula ka oblastima Raske, KiM i Makedoniji. U dvodnevnoj bici odnela je
pobedu kod Kumanova, posle vrlo teskih borbi i kod Bitolja. Celu vardarsku
Makedoniju oslobodila je za samo mesec i po dana. Uz mnogo manje napora i
gubitaka prodrla je u severni deo Raske oblasti i na KiM, preko kojih je usla u severnu
Albaniju. Osvajanjem Draca i Ljesa izbila je na Jadransku obalu.

Bugarska vojska ostvarila je vaznu pobedu u Trakiji, ali je zaustavljena u pokusaju

osvajanja Jedrena.
Grcka vojska je zauzela Solun i vise gradova u Epiru, te oslobodila nekoliko ostrva.
Nije uspela da osvoji Janjinu, ali je Krit proglasio ujedinjenje sa Grckom.
Velike uspehe imala je i CG. Zaposela je juzni deo Sandzaka, usla u Plav i Gusinje,
oslobodila deo Metohije i grad Pec.
Vojno porazena Turska je krajem novembra, uz posredovanje velikih sila zatrazila
primirje. Austrougarska je pokusala da umanji srpske ratne dobitke, te je podstakla
proglasenje nezavisne albasnke drzave 28. novembra 1912. godine u Valoni.
Istovremeno Srbiji je postavila ultimatum da povuce vojsku s albanskog primorja.
Radi resavanja situacije nastale pobedama balkanskih saveznika, U Londonu 17.
decembra 1912. godine odrzana je Konferencija velikih sila, njeni odlukama Albanija
je priznata, a Srbija je prisiljena da napusti Drac i Ljes. Suprotno ovim austrougarskim
pritiscima, Rusija je uz podrsku Francuske pokusala Srbiji da osigura sto vece
teritorijalno prosirenje kao nadoknadu za povlacenje sa Jadranske obale. Na drugoj
strani, Austrougarska je podtsicala Bugarsku da udje u rat sa Srbijom, a Tursku da
odustane od mirovnih pregovora.
Turska je u januaru 1913. godine prekinula primirje i nastavila u rat, u kojem je jos
teze porazena. U martu, Grci su oslobodili Janjinu, Bugari (Jedrene), CG (Skadar, ali
su pod pritiskom AUG morali da je napuste.
Vojno slomljena Turska je mirom 30. maja 1913. godine priznala gubitak svih teritorija
u Evropi do linije Enos- Midija. Trijumf balkanskih saveznika time je bio potpun. Posle
vise vekova Osmansko carstvo vise nije gospodarilo Balkanom

Drugi balkanski rat

Ohrabrena podrskom Austrougarske, Bugarska je odlucila da pitanje Makedonije resi
ratom sa Srbijom. Bez objave rata u noci 29.-30. juna 1913. godine napala je srpske
polozaje na reci Breglanici, cime je poceo Drugi balkanski rat.
U toj bici koja je trajala do 8. jula srpska vojska je porazila brojnije Bugare, ta pobeda
je bila i kao osveta za poraz na Slivnici. U isto vrme, Bugarskoj su objavile rat Grcka,
Rumunija, CG i Turska. Bugarska je zatrazila mir.

Mirovnim sporazumom u Buskurestu 10. avgusta 1913. godine zavrsen je DBR. Srbiji
su potvrdjene teritorije vardarske Makedonije, Raske, Kosova i zajednicka granica sa
CG. Grcka je dobila Egejsku Makedoniju. Bugarskoj je pripala Pirinska Makedonija i
istocna Trakija, a Rumuniji grad Silistrija u Dobrudzi. CG je dobila Mojkovac, Bijelo
Polje, Pljevlja, Berane, Plav, Pec, Djakovicu. Jedrene sa okolinom je vraceno Turskoj.

Posledice balkanskih ratova

Ovim ratovima je zavrsen period oslobadjanja balkansog naroda od osmanske vlasti.

Ukinut je turski feudalni sistem, cime su stvoreni uslovi za ubrzaniji privredni,
drsutveni i kulturni razvoj balkanskih naroda.
Vazna etapa je ostvarena u cilju okupljanja vecine srpskog naroda. Ugled Srbije je bio
na vrhuncu. Do tada je smatrana za centralnu zemlju Balkana. Postala je predvodnik
okupljanja Juznih Slovena.

Vojska je bila iscrpljena ratnim naporima i ratnim gubicima. Na novopripojenoj

teritoriji trebalo se napraviti nova upravca i srpske integracije. Do balkanskih ratova
cak 99% stanovnika su bili Srbi. Medju novim stanovnicima srpske drzave je bilo
preko 47% druge vere i jezika, a u preostalom broju mnogo onih koji nisu imali sprsku
nacionalnu svest i osecaje. Mnogo neprijateljski nastrojenih gradjana ljuti zbog
promena.

Uspesi Kraljevine Srbije i njena popularnost na Balkanu izazvali su jos vece

neprijateljstvo Austrougarske. Mislili su da Srbiju treba vojno poraziti i onemoguciti
kao nezavisnu drzavu . Drugi balkanski rat imao je i porazne rezultate: razbijen je
Balkanski savez, stara rivalstva su obnovljena, Srbija i Bugarska. Sve posledice se
bolje vide u PSR.