ААНТЕ

§ 1. Данте као класичар — § 2. Данте и латинска традиција —

§ 3. Соттета и књижевни родови —
§ 4. Егземпларне фигуре у СоттесИа — § 5. Персонал Соттеб.1а
— § 6. Мит и пророштво — § 7. Данте и средњи век

§ 1. ДАНТЕ КАО КЛАСИЧАР

У Дантеу, Шекопиру и Гетеу ми обично гледамо
три врхунца новијег пеоништва. То вредновање је, међу-
тим, прихваћено тек у столећу после Гетеове омрти1.
У Немачкој оно је постало канон захваљујући Геор1гу
и 1његовој школи. Што се Енглеске тиче, Т. С. Елиот
каже: ТУе јее1 1ћа1 гј 1ке сХаззге г$ геа11у а унопку Шеа1,
И ти$1 ке сараМе ој ехкЉШп% ап атрШи(1е, а са1ко-
И ску. . . ункгск аге ји11у рге$еп1 гп 1ће тесИеуа! тт<1
ој 1)ап1е. Рог т 1ке БЉте СотеЛу, Ц апуумкеге, ше
јтЛ 1ке с1а$$гс т а тоЛегп Еигореап 1ап%иа%е2 („Ми
осећамо да класик, ако је заиста прави идеал, мора
да буде у стању да покаже свеобухватну универзал-
ност. . . која је у пуној мери присутна у средњовеков-
ном духу Дантеовом. Јер, ако игде, ми у Божанственој
комедији налазимо класика на модерном еврооском
језику“.) Гетеов однос према Дантеу био је амбива-
лентан. У Риму, у јулу 1787, није му се донао празни
вербални сукоб о томе да ли су већи Ариосто или
1 „Постоје четири песника са којима данас мора да ра-
чуна свака нација: Хомер, Данте, Шекспир, Гете.“ Негтапп
Огпшп, Ртадтетг1е (Херман Грим, Фрагменти), 1900, стр. 291.
2 Т. 8. Е1ЛОТ, УЈћа1 гз а СГаззгс? Ап Аббгезз беИаегеб.
Ђејоте 1ће УгтдИ 8осге1у отг 1ће 161ћ о/ Ос1оЂет 1944 (Т. С.
Елиот, „Шта је класик? Говор одржан пред Вергилијевим дру-
штвом 16. октобра 1944“). Лондон, 1945, 18.

573
 к н го н с к л К Н . И Ж К В И О С Г И Ј 1 Л Т И Н Г К И <Ч * К Д Н , И м к к

Тасо. ,.М)И01'0 јс горе, мсВутим, оило кад сс понсо рач

гонор о Дантсу. Јодан млади човск од углсда и духа,
човек који јс даис та ноднанао тог и:та.нре;м 1ог ч/>века,
није пајболд‘ мрнмио мојс 1тох»алс и одобраванл:, ид-
јатшвши бсз околишон»а »а сс сваки странац мора
одре!ш ра>умеван»а }(.*д.ног тако итнапредног духа, к.о-
јег ни Италијани у спому не могу д,а прагс. Иакои
дуж е лолемике, то ми је на крај»у дојадило, па сам
р с као да морам нриднаги да еам склон да одобрим
н»егове ставове; јер иикада нисам могао схватити
како неко м ож е да се бавп тим посмама. Рекао сам
да ми се П акао чш ш одврапгим . Чиснилиппе дјмјсми-
сленим, Рај досадним “ . „Без околиш оњ а“ пшитивну
оцену налазимо сам о 1805. године: „Оних неколико
терцина у које Д анте укљ учује см рт од глади Уго-
Јшна и ње1ове деце спадају у најниш с што је песии-
ш тво икада ст 1к>рило!“ . Д вадесегих година преогтла-
Бује аверзија:
Моб.егдтпп аиз ОапГез Н611е
ВаппеГ ј е т иоп еигет Кгегз.
1,а<2е^ ги б.ет кХатеп С^иеИе
СШскИсћ МаГитеИ ипб Р1ег01
Дантеовог пакла трулеж
Прогнајте из круга свог.
Зовите на бистри извор
Срећну нарав и марљивост!

Критикује се „Дантеова одбојна, често одвратна ве-

личина1^. У једном чланку о Дантеу (1826; ЈиШаигш-
-Аиб^ађе 38, 60 н д.) Гете признаје „високе духовне и
осећајне квалитете“ тог пеоника, упорећује га са Бо-
том, али потом похвалу ипак ограничава реченицама:
„Читава замисао Дантеовог Пакла има нешто микро-
мегично и стога збуњује памет. Полазећи одозго па
до иајдубљег понора треба да замислимо круг у кру-
говима; то, мећутим, одмах ствара појам амфитеатра
који нам се, ма колико огроман био, увек пред фанта-*4
1 ЈићПаишваизеаће 36. 267.
4 Исто 30, 360.
С7Л
 ДЛНТЕ

зију поставља као нешто вештачки о1рШ1ичено, тиме

што се одозго има преглед свега у арени и арене са-
ме... Замисао је више реторичка него поетска; ма-
шта је узбуђена, али не и задовол»ена.“ У Максимама
и рефлексијама налази се опаака: „Мегаморфозу у
вишем смислу путем узимагва и давања, добијања и
губљења већ је Данте извроно описао.“ Тај исказ го-
вори више о Гетеовом појму метаморфозе него о Дан-
теу'. Вајмарока клаоика није могла да без предра-
суда вреднује Дантеа. То је било резервисано за ро-
мантизам.
У Француској су отпори били још јачи. Ризваро-
лов превод Пакла (1784) и његово вредновање Дантеа
били оу продор једног генкјалног духа56. Историја
француског разумевања Дантеа може да се прати код
Сент-Бева. Године 1854. он је једно од својих Васка-
ња понедељком (XI 198 и дд.) посветио прееоду Дан-
теа од стране извесног гооподина Менара (Мезпагс!),
са титулОхМ ргетГег уГсе-ргезтепГ Аи 8епа1 еТ ргезг-
&еп1 а 1а Соиг <1е СаззаИоп („први потпредседник Се-
ната и председник Касационог суда“). Високи судски
чиновници имали су, додуше, у старој Француској
обичај да преводе Хорација — али Дантеа? То није
било уобичајано. Ма ргетгеге репзее, признаје Сент-
-Бев, еп гесеуапГ 1е Цуге <1е М. МезпагЗ еХ еп уоуат
ип та^гзХгаХ еттеп1 е1 шг ћотте роИНдие аиззг
<Н$Нп§ие ргојИег Ае џ и е^и ез тотеп1$ <1е Ш згг роиг
ХгаАтге Оап1е. . . а еТе <1е те <Пге ди ’И аиахХ <1п
$е ра$$ег еп Ргапсе ХоШе ипе ге^оШНоп Шхегаие. . .
(„Моја прва помисао [...], кад саиМ примио књигу го-
шодина Менара и видео да је тако угледан чиновник
и тако уважен политичар користио тренут1ке доко-
лице да преводи Д антеа. . . била је да се у Францу-
5 О. УОИ ЦОЕРЕК (Г. фон Лепер) рекао је о томе: „Види
1пјето, СапЊ 25. Ту се аНипдаге Спродужити’) и ассогсгате
('скратити’) (вид. посебно стих 113, 114 и 125 до 128) описује
на начин који потпуно одговара Гетеовој метаморфози жи-
вотиња“.
6 Упућујем на рад свог ученика Карла-Ојгена Гаса, Ан-
тоан де Риварол и крај француског просветитељства (КАНЕ-
-Е1ЈОЕМ ОА55, АпШпе Ае Кгиато! ипб. бет Аиздапд бет јтап-
гбзгзсћеп АијкШтипд), дисерт. Бон 1038, 178 и дд.

575
 ЕВ 1*011С К А К Н > И Ж Г В Ч Л Г Т И Л А Т И Н С К Х С П Е Д Љ Н В * К

сјсој морала логод.нти књижооиа ревосг\гшја '*) Али

и Сент-Бов јс Исто то;тко мало као и Гсте склон да
напусти клас9ш»|гшчку посмшмју: 5’г/ е$( Јогт4
аијоигЈ кш. %гаге 6 1аМ Не пахчтх <1о*и »7 а е(е ГоНје(,
4е /г тгеих сптргепЈге 4§<т$ 5он с<рт. е1 &е к г4-
у&гег тупо1аМетеп9 Јапз $оп стстмс, пош пе $аи*
гшт аНјигег (је раг1е аи токпл а\ее 1а сопјгопсс (1е
зспГ1Г сотте ипе семтпе с!а$$е (1'елргм$) по(ге $оп(
1п1 ппс, т л НаНчшЛел пашгеПез е\ рНтШуел 4е лтоп-
пстсм, 4е 1о^дие. е( по$ /огтеа р(ш жоНгеч е\ р1ил
$м\р1е$ сГтм№па(Јоп; р(ш 1/ е$г <1е мж Шс1е, тотл Ц
е$1 ки п6(ге („ако нам јс данас мшу1шо, лахватБујући 10
ликЈШ радовниа чнјн јс ои био прсдмст. да боле ра>
лумемо њсгов ду\, и да му сс дјшимо у неокрндено)
ц&иши, нс б»и мо се умели одреНн (пшорнм у најмл-
н»у руку у узерењу да дслим осећан>а са одрсђеиом
врстом духова) со1к гвежм* ишпмног укуха, пркродоих,
ирвобтгиих навика у расу,ђива1му, у лопиш, и наших
најскромш«јнх и }<ајједностаани)их скхтика маштања;
игго је он вишс у свомс веку, то је ман»е у нашсм ),
Тек у најновије времс акадел4ска критика у Францу-
ској свој хорндонг је толико проишрила да јс Луј
Жиле (Ш и15 СЉћЕТ, 1876— 1943, акалемик од 1936)
могао да каже: је ооиАгаГз рагГег с!е Оаме сотте
с1’ип %гапс1 род(е, 1а р1и$ каШе {г^иге роб1\дие цт
$'61&е еп Еигоре епхге Ухгџј&е е( Зкакезреаге1 („же-
лео бигх о Дантеу да говорим као о великом песнику,
највећој песничкој фнгури која се уздиже у Европи
измећу Вергилија н Шокспира**).
У Италији је Данте дуто био заборављен. Алфи-
јери је изнео оцену да онде нема ни тридесет људи
који су ггрочитали Комедију. Прама Стеадалу, Дантеа
су око 1800. у Италији презирали. Он је ,д1робућен‘;в
захваљујући рисорћименту, као што га је у Немачкој
пробудио романтизам, у Енглеској прерафаелити. От-
кривање средњег века било је заједанчка позадина.
Италијанске свечаности у част Дантеа из 1865. године78
7 1ХШ15 СЊБЕТ, БапГе (Луј Жлле, Данте) 1941, 8.
8 А1ЛЗЕКТ С01ЈК50К, Ее тбаеИ б.е БапГе (Албер Кунсон,
„Дантеово буђење“) у часопису Ееггие б.е 1,ШегаШте сотпрагее
I, 1921, 362 и дд.
576
 ДЛНТЕ

— као и 'немачже у част Шилера 1859 — биде су

предудаји националног уједињења. Као највећи духов-
авиш рецршентант своје нације, али и као највећи пе-
сник хришћаноког сродншг века, Данте је у XIX веку
ушао у пантеон светоке класике — 1класике одвојене
од свеколике класицистичке теорије.
Кад се у канон прими нови класик (еухр^бре^од- —
,,прибројан“), то онда знаии ревизију норми које су
до тада важиле као класичне. Увића се да оу оне не-
што враманаки услављено, нешто везано за доктрину;
оне се релативизују и стављају ван снаге. Да се то до-
жаже иа примеру деловања Дантеа, био би задатак
(књижевне акритике. У том смислу требало би схватити
Елиотова размишљања о суштдаи класике. У том
смиолу Хофманстал је 1922. могао да о Молијеру ка-
же: „Та дела има)ју нешто граћажжо. Мизантроп је-
сте, додуше, неоролазна озбиљна комедија, а Школа
за жене стоји можда и изнад њега, називана је њего-
вим Хамлетом. Али ипак: овде нема ничег што би мо-
гло да се, што се духовне садржине тиче, одржи по-
ред велиЈких дела Гетеових, а 1камоли поред Каддеро-
на, поред Шексгтира, поред Дантеа9“.
I I
ц § 2. ДАНТЕ И ЛАТИНСКА ТРАДИЦИЈА
Како је Комедија постала могућа? Читаоца који
у њој ужива то питање не мора да брине. Историчар
књижевности, мећутим, не може да га избетне. Оно
још није реапено на задовољавајући начин — упркос
истраживањима о Дантеу која су нарасла до непре-
гледности и која садрже много штошта беокорисно10.
Франческо де Санктис (РКАМСЕбСО ИЕ бАМСТ1б) је
у своЈој филозофски конструисаној историји итали-
јанке књижевности заступао тезу да „Комедија изра-
жава животна схватања свих, мисли које су огапте
добро и да обликује исту ону идеју која је дотада
била у основи ових књижевних форми, игара као и
9 НОГМАККЗТНАД ГИе ВетпТгтипд б.ег Зрћагеп (Хофман-
стал, Додир сфера), 1931, 282.
10 Упор. моју критику у ВР 60, 1947, 237 и дд.

577
 Е В Р О П С К Л К 1НЈТ ЖЕПНОСТ И Ч Л Т И Н С К И С Р Е Д Њ И В ЕК

визија, трактата као и уковчежића’, ,вртова', соиета и

канцонас‘. Дантеов снев био 6и, према томе, синтеза
италијаж ж е ки>нжевностн нрс и>ега. Ова теза је фило-
зофски исто голико неоадово.т>ава)ућа колико и исто-
ријоки; нема, дакле, -никакоту салнајиу вредност. Адолф
Гаспари (АООГР ОА8РАКУ) је Комедију хтео да обја-
оии полазећи оа тезе да |с Дантс „у себи с јодинио оне
две разллчите струје које су до тада у италијаиској
књижсвакхгти биле одвојсне, народску у рслишозном
песшиитву и кп лж евн у у високој лирици"**. То што
је уочио та ј задатак, спада у заслуте овот шванредног
научиика. РГктово решење било је интелигситно, али се
■нијс могло доказатн. Оно ннје нашдо слодбеитгке, али
ннје, колнко види.м, ни :заме!&ено неким бољим. Оп-
ш теваж еће схвагаи>е сматра да је сгудиј антнке, пре
овега Вергилија, за Дантеа значио цреч 1 ШЈћаван*с уку-
са, окретан>е класици112. Ми т\; тез\' морамо да одба-
цимо. Ток наш ег приказа пршгудпо нас је да форме
и традшдије латитгског средњег века стално изноеа ег-
земллиф лкујемо на Дантеу. Тако се намеће заисгву-
чак: поред прк>вансалске и италијанске лирике, латин-
ски средњи век је главни елемент којл се мора узети
у обаир кад је у питањ у генеза Комедије. Огшоћивање
романских јези ка и књ иж евности латинском традици-
јом јесте, то м ож ем о да наговестимо, битна црта ро-
манског света. Али она у Ф ран ц уској, Италији и Шпа-
нији добија различите форме. У И талији је тај процес
олакш ан због веће близине латинском у гласовшгм
облицима и вокабулару. Узмимо два прва стиха Ко-
медије:
N61 тегго б.е1 саттт бг повГга аИа
Мг гИгоааг рег ипа ве1иа овсита.

На пола нашег животнога пута

у мрачној ми се шуми нога створи.

11 ОА8РАНУ, СезсћгсМе бет ИаИетпвсћеп МГетаШт (Га

спари, Историја италијанске књижевности) I, 1885, 305.
п УОЗЗћЕК (Фослер) је, изгледа, такође склон том схвата-
њу ф ге СбШгсће Котббге — Божанствене комедије2 II 598).

578
 /И1Г1К

Л/оч/Гб! уИа („ШШ! ж мш п' ) јс ИС!ОН[К;?ИСНО И ;ј;м и и ск и

и ‘шнлтсјакски. 1)па \с.!\ш о \с и г а („мпнкш* шум;* д у:
1*сама б;ш*у латкнском м н о 'л / уо о г п с и г а , Ш нннско
п и с м г а уи )а ( јпиш ж и ш п " ) и к а ч ц и с о ч с и го („м-ракна
ш ум а“), <лар<х|>ралшуско п о ч /г е и њ и јогчч! очси гч п
глахоЈшо и Јижснчкн сс ра*ликују. Лли Олилина ига
;ш јанског Јгрома л а т н с к о м јс ла игалијанско! шгиммка
исто»рсмс?но и гггслсанају^и чжотттггк.!. Она можс ;јд
му сгутсршнс д а јези1К уо1у,агс мсри крема ла!инском
и да га и.сму у велккој мори прилагоВаиа: п<*;еоно
слнда кал. сс гимс олакш ана рим<>вал*с. ИзмеВу тако
стане нансгост. Опа ће сс осстиги утолико јачс пјт<>
.Јнаног јс Ји к а волгаре и латиноког с н л а м ож с да на-
је несник нишс ирож ет латинсжим (/>ралс>нан/Ом и ук<>-
лико »иш с и а п ш л тсхасичким скспсримснтим а. И је
дно и д,руто јс сл у ч ај код Д а и т еа 1’.
Он је од I Ј.ронансалаца, иарочито од Арноа Дан:и-
јсла ГЛгпаи1 ОагпеЈ), прсузсо стилски идеал тспЈке
технике. ТехличЈка рсфлексија код икма се сгалло ук-
;Ј/учује у процес сј вараЈЈ>а’ '. Он би хтео да за Пакао
улотреби „грубе и иромукле риме“ (Пакао 32 , 1), он
се бори са „ж/илавом /рађом“ /7'а/ 30 , 36) и тежи ка
савршснсгиу (/Ја/ 30 , 33 )
ко у м јетн и к ш то кријн.и досег згл еда.
Сотпе аИ’ иШтгш т о сгансипо агСеЛа,

Он је техничар и артиста говора. ВеН и због тога је

аитичка и средљомокоина латинока теорија кшижев-
ности нсшто са чиме он стално мс/ра да се суочава.

гл До сада не ностоји ни историја ита/шјанског језика, ни

истраживан>е о Дантеоном језику, на крају ни преглед ње-
гових латинизама. Само као иробу дајем иеколико лексичких
латинизама из Раја. Они су тек једним делом искоришћени за
риму, зетрИетш (I, 76); тере (2, 37); сетпе (3, 75); 1аћг (6, 51);
а1та (6, 78); сгие (8, 116); итдеЦитде (10, 142 и дд.); ризШо (11,
111); гиће (12, 12); питпг (13, 31); Гитра (15, 145); ГаИита (16, 96);
саггга (17, 11); оргтпи (18, 33); ћеаШиОо (18, 112) итд. Упор. КР
1947, 250 и дд.
к С. С014ТШ1 (Т>. Коитини) говори о ретреШо зоргаддгип-
дете АеИа тгЦеззтопе 1сстгса ассапЊ а11а роезга („сталном по-
јавлшвању техничке рефлексије уз поезију", Увод у издање
Ршла).

579
Нн КчДЗ, једног романског послшка. на ни коа Гонтоое,
однос измеЈту наннона-аног језика и латинеког није
крцат такном про* »лсматиком као код Дантса. Та на-
петост мож е тл се прати крол цело Д атеопо слнарала-
штво. Она се маниф естује у к<»иТкшл’ пдмеГу лагин-
ског и италијанскот јсзика. али н у ла 1скосе/К! о»м
лат^чиг-зованд игаш јансж ог. Она оојашн.ана гехничке
маннртЈ.тме, као и и|тм<>т; папафрч <«,; и (Ј>нг\ ре <т-
поттаТш, али л многс елеменгс ил готтике и кз.мати*
ке Комедије.
Данте јс стутирао у Парилу1'. Био је на висшш
латшгског о!)ралован>а свога времсна. ВеН \ тоирци
Риме'' налате се стилистички латинилмп''. Прва кан-
цона о камоиу (Јо зоп \>епи(о а! ршио деМа гта —
„стигох до врха точка“ , односио у препсву ..Д.скпјех
до часа гибања планета44, Риме Г1 V, прен. Ф. Ча-1 с,
Дјела 1) започиље астрономскнм одрсћиваи>ем времс-
на, које може да се тумачи само као децембар 1296,
годпне. То је први пут да Данте употребл>ава ту пе-
рифразу коју препоручује реторика. Тиме је старија
теор<ија (пречишћавање укуса уз помоћ антике) опо-
вргнута. Данте је већ око 1295. био добро упознат са
латинском реториком и поетиком. Даптеов латинизам
заједнички је свим фазама његове ггродукције. То је
средњовековни а не хуманистички латинизам. Видели
смо да се Данте у свом писму Кан Граидеу држи сред-
њовековне схеме назване ассеззиз (вид. Поглавље 12,
§ 3, нап. 16 ове књиге). То писмо спада у последњи
период Дантеовог живота, исто тако као и две његове
латиноке еклоге и ОиезНо де адиа е! 1егга (Расправа
о води и земљи). Последња фаза његове продукције је
латинска.1567

15 То потврђује Ђовани Вилани (Ошуапш УП1ат). Роберт

Давидзон (БауШзоћп) каже да је та чињеница „непотребно
оспоравана“ (СезсћгсШе у о п Погепг — ИсториЈа Фиренце) —
IV, трећи део, 1927, 140. Напомена усмерена против Рајне и
Фаринелија (КАША и ГАКШЕћГЛ).
16 Издање Ђанфранка Континија (С1АИГКАКСО СОГТ-
ТШ1) 19392, 1946. Упор. КГ 60, 1947, 245 и дд.
17 КР 60, 1947, 251.

580
 К а к о сто јм с т в а р с а п о ч е ц и м а ? V д ел у СотЧхчи
(11 12, 4) Д а н т е к а ж е д а је н а к о н Б е а т р п ч п н е см р ги
п оч ео д а чтгта Б о е т п ја и Ц п ц е р о н а , к о д и к о су то доз-
всхкавали н»егово п о зн а в а ш с л а т н н с к о г и н»егов тал е
н ат. З а х в а л л ју ћ и о в о м п осл ед н ,ем он је , д одутпе, „кгш
у с н у “ , в е ћ р а н и је м н о го игга р а д у м о в а о , к а о ш т о м о
ж е д а се ви ди и з њ его в о г д е л а Угш К и о у а . К а о VI све
а у т о б и а г р а ф с к е и з ја в с Д а н т е о в е и о в у вад>а схј^ гггпт
к а о ш его в о оа^мосои ссизовлнм^. ТЧт тгрш тзлади и з н>еие
у н у т а р њ е п р о т и в р е ч н о с т н ( к о ја је п р и к р и в е м а иамер*
ји м за м а гл д гв а гв е м ), а л и и и з гвене с в р х е : п о п сго ве-
ћ н в а њ а & оппа &еп1Пе (УМ 35 и д д .) с а ф и л о з о ф и јо м .
Ш та из дела УМа Мио\ш м ож ем о да научимо о
Д антеовом образовањ у? Он п о казу је поанаван>е тзв.
<Ис1атпт1$х*Ј ПоглавЈБе 25. је екокурс ко ји испада
из оквира и кој|и н ије н ароч и то убедљ иво мотивисан;
то се м ож е објаонити сам о тако да је Д антеу било
важ но да п о к аж е ретороко образовањ е. Он је Амора
приказао као физичжу личност, ш то он у стварности
није. Али Д анте је на то им ао право. Јер „у стара
времена код н а с нису п остојал и певачи к о ји су пе-
вали о љ убави н а н ади он алн ом је зи к у ; напротив, пе-
вачи о љубаЈви били оу изовасии пеоиици н а латин-
ском је зи к у “ . Д ан те их н ази ва И иегаН рое1е. Њ и м а је
доз©ол>еиа „понека р е то р и ч к а ф игура, или нијансира-
н>е1819“ , прем а томе, то је дозвол>ено и песницим а на је-
зику \>о1&аге. Д ан те се, д акл е, већ у том првом на-

18 У поглављу 28 (ТвзШ стШсо, стр. 38 доле) и у поглав-

љу 31, 3 (стр. 40) Данте употребљава ргоешго у техничком сми-
слу. Два пута алудира на стилски идеал краткоће (вид. у овој
књизи Екскурс XIII): Погл. 10, 1 (стр. 11) и Погл. 17, 1 (стр.
20). Заједничко добро средњовековног стила јесте и етимологи-
зовање личних имена (вид. у овој књ изи Екскурс XIV), које ће
Грасијан назвати адшГега тгошта1. Да ли је Данте песничка
места наведена у Погл. 25 (стр. 35) познавао из оригинала или
из флорилегија, за нас де свеједно.
19 со1ог (,,боја“) је општи карактер говора. Цицерон Ое ог.
III 52, 199. — Квинтилијан VIII 4, 28; IV 2, 88 итд. — 1М01ШЕК
871, нап. 2. — Тај појам је у средњем веку променио значење.
Со1оге8 (,,боје“) се зову појединачне форме „лексичког укра-
са“ (отаГиз иетЂогигп), тако на пример у СоГогез тће^ог1сг
(Реторичким бојама) Онулфа из Ш пајера.

581
ц р т\ своје иоетике кнлтжевности на наипоналном је
.«тку осс.На подстакнутим да увме по:тај\шце и:т ла-
тиноке теорије и гфаксе. Сем тога, он ггуитта дуг.ове
ж ивота и Амора да говоре латински. Филоаофски јс
бисер Аморова дефииинија самога еебе: ,.Ја сам као
средиште крута, прсма коме се сви делови нерифепи-
је исто < дносе“ (погл. 12, стр. 12). То је преоГ>;шкова-
но и,.м<> „теолош ко праиило'4 Аланово (Р1, 210, 627
А): „Бог је јсдпа интедттгибилм« кугла чнје ]е среди-
ште ттосвуда, а чнји обим нијс нигде.“ Ова спекула-
тивна ф ормула била је V X III гтеку широко распро-
страњена. Данте ннје морао да је гфсултме нептх:ред-
но од Адана Она, меБутим, доказује да је он још
као младић имао ф илозоф ско-теодош ка интерссоваква.
То што он у Н овом ж ивочу гу геолошку формулу
примењује на А мора, а на другом месту (погл. 26, 1;
20 О пореклу те дефиниције: ВЕСК (Бек) у: 7.НРН, 47,
1927, 1 и дд. и 41. 1921, 473; НШ ЕШ СА (МекекееИпдеп ает
Кд1. Акаб.етпГе аоп IVе(еп5ћарреп, АјбееИпд БеИеткипбе —
Хејзинха, ..Саопштења Краљевске академије наука Одељење
за филологију" — део 74, серија В, 1932, 100), М. БЕ САН01Е-
БАС, Зит 1а зрћеге гпјгте бе Разса1 (М. де Гандијак, „О Паска-
ловој сфери бесконачног") у часопису Неггие бЋШогге бе 1а
рћИозорћге е( бЋШогге детгета1е бе 1а схиШзаНоп. РиЂИее рат
1а РасиИе без ЋеИтез бе ПЈтиетзИе бе Ш1е, 1943, стр. 32.
Дитрих Манке је тему Бесконачна сфера и средигите свемира
(Б1ЕТШСН МАНИКЕ, ХЈпетиШсће Брћате ипб А11тпШе1рипк()
обрадио у посебној књизи (1937, упор. посебно стр. 177), али
он не зна ни за место из Дантеа ни за Хејзинху. Аланова де-
финиција налази се код Александра из Хејлса, Винцента од
Бовеа, Бонавентуре, Томе, Ж ана де Мена. У Италији је, пре-
ма Салимбену (НОБВЕК-ЕССЕК 182, 23 и дд.), била позната
једна химна Филипа де Грева (РћШрре с!е Сгеуе) са почетком
СепГтит сарИ сггси1из („Круг за центар маша се,“ штампано у
А. ћ. XX, 88, бр. 89). Друга једна химна почиње: Ти ез сгтсит-
јетепИа, / Сеп(тит, Гиг розШо / Босг педаГ оћзедша („Сав си
од периферије, / Центре, а твој се положај / Простору сваком
отимље", А. ћ. XXI, 12, строфа 11). Сме ли да се претпостави
оријентално порекло? Код Хафиса налазим: „Узалуд се око
тачке / Бесконачан свија круг; Да л ’ ћеш икад к циљу своме,
/ самом центру наћи пут?“ (СЕОКС ЈАСОВ, (Јто тузИса.
НајШзсће Бгебет гп МасћМШипдетг — Георг Јакоб, Мистично
сједињење. Хафисове песме у тгрепевима, 1922, 21). — Упор.
у овој књизи поглавље 6, § 4, нап. 30. — Н. ОЗТћЕКОЕН (X.
Остлендер) Аморов исказ о себи самом изводи из Еуклидове
дефиниције круга, у: Ме1атгдез Ј. бе СћеШпск, 1951, стр. 893.

582
стр. 34), анда, поново мудрујући тврди да Амор нијс
никаш а сутгетапца мого пучси акцидоит, спада у иеус-
клаћености младалачкаг дела. Да ли ј« Д^мте аианд:
лаш нског, које је доказао у Новом жиаоту, заиста
стекао „као у ону“ ?
Спис Ие ^и1%аг1 е1оциеШГа жели да да тхравила за
пеониогшо н а национаЈтном јези 1К!у. То се, мећутим,
чини на латинском. Песничка употреба језика уо1§аге
допушта се так уз многе отраде. Он је подесан само за
тематаке круах>ве као што сгу добро, Јнубав, врлина
(II 2, 8) и само за канцану (II 3, 11). Али та аграни-
чен>а ниоу довоиБна. И пеаниц/и који их пшгггују „раз-
ликују се од великмх песника, тј. оних који поштују
правила; јер великани су ссвоје песме гогсали правил-
ним језиком; ови, мећутим, пиш у како им падне на
памет . . . Отуда испада: што тачније подраж авам о оне
прве, утолико боље певамо. Стога ми који настојимо
да створимо теорију морамо настојати да достигнемо
њихове теоријсжи промишљене поетике“ (II 4, 2 и д.).
Данте овде, дакле, у новој форм(улацији износи разли-
ковање измећу ИнегаН рое1е и роеге уо1%ап које је
већ изнео у Новом животу (иогл. 25, § 3). Ко су, ме-
ћутим, они та%т рое1ае („велики песници“), одно-
сно ге&и1аге5 („нормативии“)? То оу латиески пеш и-
ци. Данте више воли да то изричиго не каж е, што је
разумљиво. Данте ж ели да велича национални језик,
бира примере из италијанског и провансалског пес-
ништва: стога би могло изгледати чудно што Уо1§аге
треба да се усаврш ава угледајући се на латинсжи је-
зшс, пгго се препоручоивало подраж авањ е (ГтМаПо)
античких »писаца и надовезивање на дос1гта1ае рое-
1г1ае (,доктринарне поетике“). Од тих поетика Данте
помиње само Харацијеву. Но пошто употребљава плу-
рал, има на уму и остале — наиме, латинске поетике
XII и X III века. Да их је познавао и према њима по-
ступао, могли смо да закључимо већ на основу његове
примене перифразе и аноминације. Али он је и изве-
сне термине преузео из њих. Дантеове реха уосаВи1а
(„прочешљане речи“ ; погл. VII, § 1) вероватно потичу
од Галфреда од Виносалва (РАКАћ стр. 257, 1493).
Пре него што песник, уважавајући прописе које је дао
583
 Данте, приђс свом послу, трсба да „пије са ХеЈгико-
на ‘. Но пре тога издај^ му со ј о ш и следсђе уткгшр«*-
„А.т, нмаги суздржаност и спосовност разлмко-
вања, као што је ред, то је мука при раду, пошто се
то не може остварити без напрезања духа и истрајно
сти у уметности и без познавања наука. А такви људи
су они које несник у шестој књизи Енеиде нагшва
љубимцима богова и за које каж е да су због своје
ватрене снаге уздигнути у етер и да су синови ботова;
мада он гавори адиковито. И стога нека се обелодани
лудост оиих који недоди.р1нути уметношћу и знан»ем,
уздајући се само у свој дух, срљају ка најузвшнени-
јим ггредметима, које ваља сшевати на најузвишенији
начин (а<1 зит т а зит т е сапепАа ргогитриШ). Отш
треба да се окане такве дрскости и, ако су већ
гуске по својој природи шш тромости, нека не опо*
нашају орла који стреми ка небу21“ .

21 Шта говори то позивање на Вергилија? У Енеиди VI

126 и дд. Сибила опомиње Енеју: лако је сићи у подземни свет,
али отуда су досад успели да се врате само синови богова:
... јасШз б-езсепзиз Аиегпо,
ИосГез а1дие Шез раГе1 аГгг гапиа ВШз;
5еб теиосате дтабит зирегаздие еиабеб аб аитаз,
Нос ориз, Мс 1аћоб езГ. Раисг, џиоз аедииз атаиИ
ЈиррИег аиГ атбепз еиехИ аб аеГћета игтГиз,
Игз депШ роГиете.
... до Аверна слази се лако,
Вратнице туробног Дита и ноћма се криле и днима;
Корак обрнути пак и светлине домоћи се горње,
То је тегоба, то труд је. Покоји тек смогоше ово —
Они што Див их заволе, ил’ страсна их узне врлина,
Ти што божанство их роди.
МАШСО (коментар уз УИа Миоиа) сматра алегоријско тумаче-
ње тих Вергилијевих стихова Дантеовом идејом. Превидео је
да је Данте то преузео из коментара Бернарда Силвестра. Онде
се налазе следећа објашњења: посГез и сНез („ноћи“, и „дани“,
стих 127) су незнање и науке. Игз депШ (стих 131) су а) јгШ
АроШтз: заршМез, ћ) /гШ СаШорез: е1одиеп1ез, с) јгШ Јоигз:
гаИопаЂпез [ СоттеМит ВетагШ 8ИиезГтГз зирет зех Шјтоз
Епегбоз VетдгШ еб. О. ШЕБЕЕ, ОгурћјзуаМае 1924, 57] („божји
синови“ су ,,а) Аполонови синови: они мудри, б) Калиопини
винови: они речити, ц) Јупитерови синови: они обдарени ра-

584
 Даипчхши аахтегш, меВутнм, цду и дал*е. Он раз-
лик\;је (II 6) четири врсте слаган>а реченица (сопз(гис-
(ш). Најшгша јс оиа која је „истовремено учена и
л>\ддка, н уз то узшпиеиа“ (зарШиз ех уепи$(и$ епат еХ
ехсе1ш$). Њу употребл>авају „узвишени стилисги“ ((Ис-
Шоге$ Ши$1ге$). Наводе се проваисалски, француски
и италијански примсри. А ли........можда би било нај-
корисније . . . кад бисмо читали песнике који поштују
правила, наиме Вергилија, Овидија у Мстаморфозама,
Стација и Лукана; исто тако и остале који су се слу-
жнл!и највишом ирозом, као што су Тит Лжвије, Пли-
није, Фронтин, Павле Орозије и многи други“.
Ја сам из Дантеове поетике издвојио само исказе
о оцдносу захтеваног умептичког језнка и уметничког
песншитва према латинаком. Крајтве је необично кад
ввдимо како он ггред ученика у стварнма поезије го-
мила сталио нове тешкоће, поставља све теже усло-
ве. Они се граеиче са неостварљивошћу. Мора ли чо-
век заиста да прочита Орозија22 да би могао да испе-
ва канцону узвишеним стилом? Да ди се захваљујући
Дантеовом спису народни говор ослобаћа и стимули-
ше за пуни размах? Није ли он тиме пре неподнош-
љиво окован? И из кога разлога? То је напетосг из-
мећу романског авета и Рима. Данте није био у ста-
њу да је теоријаки разреши. То је вероватно један
од разлога што је спис остао недовршен. Вида се како
у току излагања латиноки све више долази у први
план. Ншпта за то није карактеристичније од онога
„можда“ на почетку нашег пооледњег цитата, тог „мо-
ж да“ које покушава, пита, у реченици која толико
одлучно превазилази раније захтевано поштовање ла-
тинских поетика, да се завршава Фронтином, Орози-
јем „и мношм друш м а“. Свакако од тих аукцесивних
ограничавања, исојима Данте подергава пеанишшо на
матерњем језику, личи на стезање завртња. Пе \>и1%ап
зумом [Бернард Силвестар, Коментар уз шест књига Верги-
лијеве Енеиде, изд. Г. Ридл, Грајфсвалд, 1924, 57]“). То је
онај сирови материјал који је Данте претопио у своју ентузи-
јастичку похвалу ученог песништва на народном језику, шко-
лованог на латинским узорима.
22 Он се појављује на Сунчевом небу (Рај 10, 118).
е\оциеп1га је конгломерат веома рааЈиичитих елсмена-
та: ошпте теорије језика, језичке рашчлањености ро-
мамеког света, захтева за је(дним уметниким језижом
на основу говорног италијанаког, техничке теорије
канцоне — на све то је увек обраћана пажња. Али је
мало обраћана пажња на један елемент који је за
Дантеа оно главно: на везивање песншштва на говор-
ном националном јеаику за школовање на латинској
поезији и прози, за латинску реторику и поети!ку ан-
тичког и средњовековног порекла. Тај спис је упечат-
љиво сведочанство за оно што ја краткоће ради нази-
вам Дантеовим латинизмом.
Сопугуго је наоисан на италиј анском, што Данте,
додуше, олравдава као „супстанцијалну ману“ (I 5, 1).
Латински надмашује језик волгаре по племстау (не-
променљив је), способности изражавања, леатоти (I 5,
8-—15). Управо стога Данте не може да га користи за
коментар овојих канцона, јер то би аначило гооподара
учинити слугом. Какво увијено образложење! Али ита-
лијански језик Гозбе пу<н је реминисценција на латин*
ску реторику23.
23 Коментар Бузнелија и Ванделија (В1Ј5^Е1ЛЛ и УАИ-
ВЕБЕ1, 1934) овде не даје одговор. — Уз сатота зг д.’атог соте
дг упИг таГепаГе („канцоне, створене подједнако и љубављу
и врлином“, I 1, 14) смемо напоменути да Матеј од Вандома
препоручује термин та1ег1а1и$ као „елегантну“ реч (ГАКАБ
157, § 21). — Уз I 2, 3 упор. 2НРћ 62, 1942, 465. — У IV 15, 11
читамо: блсо ГпГеИеИо рег 1а поЂИе раНе де1Г атта позГга,
сће соп ипо иосаћоЊ ’тепГе’ зг рид сШатаге („интелектом оз-
начавам племенити део наше душе, који се може назвати јед-
ном речју ’дух’“). ВХЈ8^Е1ЛЛ-УАКБЕЕ1Л упућују овде на III 2,
10: онде нуде један цитат из Томе који не одговара ни на
који начин, него само доводи у заблуду. Прави одговор се, на-
равно, могао наћи код Исидора, кога су користиле многобројне
средњовековно-латинске енциклопедије и лексикони: тепз со-
саГа диод еттеаГ т ат т а... С^иарторГег поп атпта, зед диод
ехсеИИ т атта тепз иосаГиг („дух [тепз] назван је тако
зато што се истиче [е т т е ! ] у душ и... И зато се духом не
зове душа, него оно што се одликује у души“, ЕГ XI 1, 12). —
У Сопи. I 8, 5 помиње се Галенов спис о лекарској вештини
као И Тедт сИ СаИепо. Напомена: Тедт е та1ег1а1е ед еггаГа
ттигтпе т 1еНеге ИаИапе де1 дтесо тех^т) („Теет је грубо и
погрешно свођење грчког термина т^тг) у италијанска слова“).
Тедт, међутим, није италијански, ни „погрешан", него сред-

586
^ Оирс^СЈнеше за шу је с те и почет-а 1К Комедије. Дан-
теова прва реч унућена Вергилију (Пакао 1, 79 и дд.)
гласи:
О г з е ’ 1и ц и е 1 УГгдШо е дие11а јопГе
СНе зрапсИ сИ рагГаг 51 1агдо /штпе?
Т и јес и , д а к л е , В ер ги л и је, в р ел о
ш то р е ч ју , к ’о р ек а п у н о в о д н а л и је?

Потом као израз поштовагва (85 и дд.):

Ти зе’ 1о тпго таезГго е’1 тго аиготе,
Ти зе’ зо1о со1иг б.а си’го Њ1зг
1.0 Ђе11о 8Шо сће т ’ћа јаПо опоге.
Учитељ, писац мој си, други нико,
једини ти си од н>их што ми даде
леп стил који ме прослави толико.

Шта казују ти стихови о Д антеовом охватахву Верги-

лија? Р т т е („река“) је стилски латинизам и одго-
вара латинскојм јт т е п огаН от з („река говора“) и
сродаим и зрази м а к о ји м а се славе речитост и богаг-
ство је зи к а неког аутгора2'*. В ервилије је, дакле, за
Д антеа у касноантичвком и оредњ овековном смислу *24
њовековно-латински облик. Јован из Гарландије (прва пол.
XIII века) означава једну подврсту прозе као ^едтдгарћа: а
»Гедт« диоб. ез1 »агз« е1 »дгарћоз« »зсггрШт« („тегниграфа: од
’тегни’, што значи ’уметност\ и ’графос’ = ’спис’“ , НЕ 13, 1902,
886). У Енглеској се Гедпа сусреће први пут 1040, 1едт 1345.
(ВАХТЕК-Ј01Ш 8(Ж , Метеиа1 ^аН п М /ога-из* — Бекстер-Џон-
сон, Листа речи средњовековног латинског, 1934). — У делу
Сопу. IV 16, 6 Данте се жестоко буни због извођењ а речи
поЂИе (,,племенито“) од позсо (,,позназем“): она по њему до-
лази од поп иИе (,,непрост“). То може да се прочита и код
Исидора Е*. X 184: поЂШз, потг иШз („племенит, непрост“). Ко-
ментатори уместо тога дају апсурдно упућивањ е на Амбрози-
јево дело Б е Иое еГ агса (О Ноју и ковчегу). Итд.
24 ј1итетг отаНотггз, ј1итеп иегЂогит („река говора, река
речи“) често се јављ ају код Цицерона и Квинтилизана. — Пе-
троније с. 5: 5гс ј1итгпе 1агдо / Р1епиз Ргегго Оејипб.ез ресШге
иегћа („те говора реком / Задојен речи ћеш многе с пијериј-
ских точити груди“). Примере из касне антике за Ј1итетг и
сродне термине у смислу елоквенције даје НАК8 ВК1ЈНМ, 8ре-

587
учитељ реторике. БеатрЈтче га шаље Дантеу да 5и м\
он помогао својим уметничкн украшсним говором
(Пакао 2, 67 н дд.):
Ог тпое1*. е соп 1а Ша раго1а отаШ
Е соп <Нд сћ'ћа теиИегГ а1 вио сатраге
I/ ашШ 5* сћТпе 5*'а сопзо1а(а,
Пођи и рсчју ободри га страсно,
нек брига твоја око н»ег се стиче.
да утешим се тиме и ја ласно.

Вершлијсва рсторика се цени у рај\ (Пакпо 2, 112

н дд.):
Уепт циаддш 4е1 тГо ћеа(о зсатто,
ГтапЛотГ пе1 1ио рагГаге опе5(о
Сћ'опога 1е е диеГ сћ шШо 1'ћаппо.
Те сиђох с места ког блаженства красе,
у твоје речи уздана поштене,
дичне за те и свет који чу ти гласе.

Данте је своју реторичку вештину научио од В ерт-

лија (1о т ш тае$1го). И змеђу аис1оге$ средњовеков-
них ш капа Вергилије му је н ајближ и (1о тш аШоге).
Ти аис10ге$ су истовремено, као што знамо, и ауто-
ритети: мудраци. Тако је Вергилије за Дантеа, као и
за М акробија (8а(. I 16, 12), пеоник који влада свим
наукама. Он представља енциклопедијску су.му људ-
ског знања (Пакао 4, 73; 7, 3; 8, 7 итд.).

сгтеп иосаћи1агИ гћеГотсг аб. тјеНоНз ае(аИз 1аНпИа(ет регН-

пепз (Ханс Брун, Пример реторичког вокабулара који припада
млађем латинитету), дисерт. Марбург, 1911, стр. 57. Дантеов
савременик, кардинал Јакопо Гајетани Стефанески (Јасоро СаГ-
е (а т З^еГапезсћГ), у свом спису Ориз теГггсит (Метрика), слави
Вергилија као гћеШтгсае зиаиИаНз ргојГииз („обилатог реторич-
ком љупкошћу“ — Г. х . ЗЕРРЕБТ, МопитеШа СоеГезНтапа
(Ф. Кс. Зепелт, Извори о папи Целестину V) 1921, стр. 5, 24 и
дд. О тој публикацији упор. ГН. ВАЕТНСЕђГ, ВеНтаде гит Се-
зсћгсМе СоеШзНпз V (Фр. Бетген, Прилози за историју Целе-
стина V, 1934, стр. 286, 3).

588
 § 3. СОММЕОГА И КЊИЖЕВНИ РОДОВИ

У својој поетици (УЕ II, 4, 5) Дангге разликује

трагично, комично и елегично као три језичка стила
између којих песник треба да бира. Трашчни стил је
„висок“, комични „низак“, елегични стил је „стил не-
срећних“. Рачун се, дакле, не слаже, јер се трагика и
комика дефинишу уз помоћ језичке форме, а елегија
уз ломоћ теме. Донекле друкчија је теорија родова у
писму Кан Грандеу (§§ 28 и дд.). КомедИја и траге-
дија овде оу родови поетског пржховедања (роеПсе
паггаНотз), који се разликују како тематаки (т та-
1егГа — „у граћи“) тако и стилистички (т тоЛо 1о-
диепсИ — „у начину говорења“); и то тако да је тра-
гедија на почетку „достој1н а дишвења и мирна“, на
крају „:см)рдљива и грозна“, како то одтовара етимо-
логији25 њеног назива „песма јарца“, и нгго може да
се очигледно покаже на Сенекиним трагедијама. Коме-
дија, нацротив, почиње „грубо“, а завршава се срећно
— види пример Теренција. Као остали родови поет-
ског приповедања помињу се потом — без ближег об-
јашњења — пастирока песма, елеш ја, сатира и „за-
(ветна изрека“ (зеШепНа уоНуп); ова последња засни-
ва се на једном погрешно сжваћеном месту из Хора-
ција26. Данте у својој примени ознака за родове није
25 Извођење назива Ггадета од трауо<; (,,јарац“) и сотета
од Х(1)цт) (,,село“) (и код Исидора ЕГ VIII 7, 6) Данте је нашао
у делу ОетгиаНопез (Извођења) Угучонеа (ТЈ§иссшпе) из Пизе,
кога наводи у С опу . IV 6, 5. Упор. Р. ТОУГЈВЕЕ; Оап1е ЗГисИез
апб. Еезеагсћез (П. Тојнби, Студије и истраживања о Дантеу),
1902, 103. у Хугуцију (НиеиПо) не сме, међутим, да се види
једини извор за Дантеово познавање средњовековног латин-
ског. Реч роШетоз (,,вишезначан“) нпр. (Писмо 13, § 20), коју
је Данте, према Тојнбију, преузео из Хугуциона, налази се
код Сервија у објашњењу уз први стих Енеиде; касније код
Лактанција Плацида уз Тебаиду I 104; у РоеГае IV 363 глоса
и 373, 26 глоса; у једном глосару из IX века (ВиПеИтг ој те
Јоћп Еу1апдз ЈЛЂгату VII 432); код Јована од Солзберија РоИ-
стаИсиз 1УЕВВ I 94, 10 итд. То је била уобичајена школ-
ска реч.
26 Хорације А. Р. 75 и д. учи да је елегијски стих прво
служио за тужбалицу; касније (у епиграму) и за захваљивање
за услишену молитву (иоп зепГепПа сотроз — „испуњења је
молитве израз“).

589
 КПРОИСКЛ КИ>И Ж К Н Н О С Т И ЛАТИМГКИ СРКДН,И нкк

(Д<.хлачан. К ад сс Епеида схшачава као „уавшпспа гра

гед н ја“ (Пакао XX 113), опда то мож е да се односи
сам о па сгид. П рсм а товсу ради»с о»иа би морала да се
зовс к о м с д и ја ’7. Днгпчжи сисгем поетиких родова се
У мпденнју к о јп јс претходио Дсште 1у распао до не-
прегледностн и пераги/МЈвивосгги. Д аи теов иаслов био
је решеиЈе из нуж де. Н ам а гкхшат наслов Пјута Сот-
ттчИа (ггрви ггут у вен ец и јан ск о м издаш у 1555. године)
био је орећна дсхпуна. Сам Д ан те о зн ач и о је Комедију
жао „свету песм у“ (Рај 23, 62 и 25, 1). Смемо ли да у
гоме шгддгмо насдов к о ји би он и за б р а о д а му се није
учш гида ц р и к л а д т и јо м ш к о л о к а р е то р и ч к а ознака?
Каони стари в а к п о д а р и о је Енеиди та ј почаони нас-
лов'272829.
Концепција Комедије почива « а духовном сусре-
ту са Вергалијем. У цедој обдасти евроиске књижев-
ности има мало шта што би могло да се пореди са
овим феноменом21'. Оживљавање Аристотела у XIII
веку било је дело генерација и оно се одиграло под
хладном оветлошћу појмовног истраж ивањ а. Дантеово
оживљавање В ерш лија пламени је лук који прескаче
с једне велике душе на друпу. Т радација еврооског
духа не поанаје аитуацију тако потресне узвишености,
нежности и плодности. То је сусрет двојице највећих
латиниста. ИсториЈаки: стављање печата на савез ко-
ји је латински средњи век склсшио измећу антике и
27 Оно најбоље у наслову Дантеове поеме рекао је Р10
КАША (ЗШсИ дапГезсМ, 4, 1921, 5—37). За употребу назива
согт.си.8, соте&из, сотедга упор. надаље Јован од Солзберија
РоНсгаНсиз 1УЕВВ I 405 6 и 489 с1. — Једна прича од 129 стро-
фа о животу и смрти Томаса Бекета означава се као сотеМа
(Б1Ј МЕШБ, Роезгез рориШгез 1аНпе8 би тоуеп д,де [Ди Ме-
рил, Народна поезија на латинском у средњем веку II, 1847, 70
и дд.]). Строфа 8: Зедиот тотет сотгсг, зсго иоз ћипс зсгте, /
Ртгтит иае! еГ 1НзИа, розТ Еиах! е1 1угае („Следим начин ко-
мика, знате му манире: / Најпре вај! и тужњава, потом хај!
и лире“). Строфа 115: Мотет зедиог сотгсг; таИз јт ет ропо,
/ ПећИе ргтсгршт јт е тиТапз ћопо („Начин следим комика;
чиним конац вају / Увод сав у сузама срећном водећ крају“).
28 Макробије За1. I, 24. 13. — Упор. Марцијал VII 63, 5 и
VIII 56, 2.
29 Гетеов сусрет са Хафисом, Хофмансталов са Калде-
роном.

590
 ДЛИТЕ

модорног света. Тек када будемо у стању да Верш-

лија ионово схватпшо у његовој нуној песннчкој ве-
отичини, за коју омо М)и Немци од 1770. године изгу-
били смисао, моћи ћемо у потпуности да вреднујемо
Дантеа*10.
Дантео® Вергтшије је средњовековни, дакле не-
1класични Вергилије, насупрот Ввр1тштију Таса или
ЈЉлтона. Он је гласник ггролазног и вечног Рима, чи-
је име оимболично може да се пренесе на Рај (Чист.
32, 102). Он је истовремено познавалац и објавитељ
царстава оиога света. Шеста књига Енеиде, то освеће-
но средиште поеме, узвишен је узор Комедије. Енеја
и Павле (2. Кор. 12, 2) једина су два смртника којима
је за Дантеа зајемчон пут иа онај свет (Пакао 2, 13—
—33). Обо!Ј1Ица су ликови историје овета: праотац Ри-
ма и апостол народа. Ако им Данте придружује себе
као трећег, у томе је садржана претензија на аналог-
ну историјску1мишју — разумљива само на основу
тога што се Данте осећао као реформатор и пророк.
Да се прикаже стоструко подражавање Енеиде, а
пре свега шесте књиге; да се побележи преузимање
вершлијевжш: ликова и локалитета оног света; да се
иоће тратом траншозиције Вергилијевих стихова у
Дантеове (Енеида IV 23 = Чист. 30, 48; Енеида VI
883 = Чист. 30, 21): тог задажа овде не можемо да
се ирихватимо. Ко га ое буде ирихватио, биће му по-
требна нај|неж1нија тактичност и исгговремено обухват-
но знање. Он би морао да покрвне питање који су
елементи Комедије преузети из Енеиде, или имају ос-
лонац у њој, и како су преобликовани. Како је Вер-
гилијева визија онога света раоподељена на три Дан-
теова царогва? Рифеј је, видели смо (вид. Поглавље
3, крај § 7 оове књиге), могао да добије место у небее-
ком орлу — што је израз дирљивог поштовања према
Верпшшју. Његов Елвоиј, додуше, није омео да наће
место ни на Брепу Чистилжита ни на Небу, али није
смео ни да буде жртвован. Смелим потезом Данте га30
30 Упор. ШЈБСЊГ АЕЕХАИОЕК бСНКОБЕК, СезаттеИе
Шегке II (МагдтаИеп етез УегдП-^езетз) (Рудолф Алексан-
дер Шредер, Сабрана дела) II, 1952, 169 и дд. („Маргиналије
једног читаоца Вергилија").

591
јс прео&одкавао у поШ е сазпЛо иредворја пакла. Док
јс ВерХ11л>1№ у Елисију песлиапша* (рИ
уа/е* с 1 Рпоеоо Л & м 1осчИ — ^побожин песнгаш,
Фо 5 а ш то досторио збораду^) дао м ссго у Елно»ју. а
а«сВ\* наш а посоГјмо |«ст1жао Орфс?а и М усеја. Дамте
је из тога гфеузсо тЈасгн ц а) за „дегеу итолу* амтич-
кнд песиика, док }е ш и ш о г лшлгиттшка Ф е м м дво*
врхи Париас сач\*»ао ла шуосо/ ш Ра/а. Таасо цеш Ко-
медија саслочи о духоано} прмсутжЈСггм Е н еи дц
Всртлмје. мсВугмм. нијс Јсонни амггичхи \зор за
Дангсо® загриош! овст. Коекггрукгивин сжвир Р«/а чи»
ш< успон крш дсзвст кебоскмх сфсра. којс. као десста
сфсра, обухаата б<хз1ростор*а< Ечишрсј. Он«> 1 «\товак»е
кроз сфсре нелосггајс к<хл Всрпс1 И}а. Лли оио је всћ
у прсхришћаис ко време са Истока прсш;1о у касисшн-
тичку рслигијску слику свста \ Оно сс налалм у поза-
дшш Цш(сромоеог највслнчансгнсинјст дсла. Сјјмпцо-
новог сна, којс ?с сачувано .1ахаал»ујући Макриоију и
које јс у срсдњем аоку читано уз ндагов кочкхгтар.
Сшшиом МшВн онва у сну пронссс»< на Мтечни иут
»< онде од с»ог оиа н деде доиија фшшоофску поуку
н предсказшвс сопствснс су*до<и<с. „Кад сам от\да све
осмотрно, свс осгало чо< се чнш«ло красно и вредно
дна*ћен>а. Ту је било зшхиа којс са Земл>с шхкдгш
не М1 ЛДШО, а све су онс Онле веће него што смо то
икада претпосгаал>а:и<... Звелдане сферс бнлс су чи<о
го веће од Земл>е; штавншс, сама Земл>а чинила мн се
тако мала да сам нрезирао наигу импернју која пре-
крива само јеану н>ен\г тачку. Док сам и даље гледао
прсма њој, рече Афрнканац: .Колико ће дуго још твој
д\гх бнти везан за Земљу? Не видшн ли у какве си
храмове ступио? То су девет кругова, илн боље рећи
сфера, од којих је сачињеи сведшр. Јодна од њих,
спаљна, јесте небеска. Она садржи све остале и она
је сама највшии бог који у себи обухвата све остале
сфере.. / “ (Ое ге риШса — О држави VI 16 и д.).
Сусрет у небеским внсинама са лретком који свом31
31 РА1Љ ЧУЕКБЦУГШ, ГНе ћеПепгзНзсћ-гбтгзсће КиИит
(Пауд Вендланд, Хеленистичко-римска култураЏ-3. 1912 170 и
ДД.

592
 потомкзу предоказује будућу жиЕК)тиу судбииу, Да!нтеу
је дао лодстицај за епизоду са Качашидом1'. И Дан-
теово лутавање кроз сферс било је већ раиије обли
ковано у Цицероновам делу. Оно је, мећутим, постало
опнгте добрк) оредњег века зазоваљујући Марцијану
Капели и филозофскај епици XII века која се надове-
зивала иа њега (Бернард Силвестар и Алан).
Иако томе противречи официјелна наука о Дан-
теу, која Дантеа хаће да објаони само на аснову ро-
манеких извара, у најбољем случају на осно!ву оаку-
дне*33 латинаке праду1кције италијанокот средњет века,
и која би желела да на ту епоху пренесе принцип на-
ционалне аутаркије, чија оу сишатура три универзал-
не силе ипрегтт, засегдоНит, зШсНит („царсгво,
црква, наука“), изван оваке је сумње да се Данте у
духовном свету ~латинаког средњег века осећао као
код куће. Овде можемо указати само на понешто.
Смемо сматрати доказаним да је Данте познавао Ала-
на34. Видеати смо (поглавље 6, § 4 ове књиоге) да је
Алан у свесном супротстављању антикизујућем латин-
ском епу свога времена поставио програм једног но-
вог песнипког ро1да, који би имао за тему уопон ра-
зума у царство транацендентне стварности. Та кон-
цепција могла је да сазри само у неком значајном
духу који је, као Алан, био пеоник, филозоф и мис-
лилац у једној личности. Његоови савременици и на-
стављачи — као Јован из Анвила — нису је схватили,
него само споља подражавали. Данте је био први и
једини који ју је преузео и преточио у нову дожјив-
љај'ну садржину.
Данте не помиње Алана, као ни Сципионов сан
или средњовековно-латинске поетике које је следио.
Он прикрива овоје изворе као и свој образовеи пут
и историју своје младости. Он има потребу да стили-
л2 Уплетена је и једна реминисценција на епизоду са Ан-
хисом (Рај, 15, 25).
За образложење ове оцене упућујем на дело МОУАТГ-
-МОМТЕУЕНБ1, Бе Оггдгт (Новати-Монтеверди, Извори), 1926,
посебно стр. 646.
у' Упор. сада мој чланак Оап1е ипб. А1апиз аб ЈпзиИз
(„Данте и Алан из Ј1ила“) у НР 62, 1950, стр 28 и дд.

593
 Е ВР О П С КА К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И СРЕДЊ И ВЕК

зује слЈжу своје лмчности. УПа пноуа је краЈЈве све-

она кнтерпретаишја самог себе, која нрикрива и друк-
чије ттумачи право стање^’. Она садрж и јелгну кл>и-
жевноисторијоку схематизацију којој је г^еЈгежје дао
сам Данте, а која је све до да-нас узн лаиа као исто-
ријоки извеиптај и која сеже још и у Комедијук. Дан-
теова намерна нејасност делује час очотерично (Па-
као 9, 61 и дд.), час мистично, час сибилиноки или
аророчки, прибдијжавајући се, међутнм, не гако ретко
и М)ихлтификац!иј|и. То треба прихватиги као елемент
Даитеове личности. Али наука не сме да дозашгги да
је то одведе на погрешан пут.
Предмет Алановаг Антиклаудијана било је ства*
рање новог човека. Уопон кроз сфере ка Емпиреју чи-
ни само један део свеукупног плана. Измећу Алана и
Дантеа постоје ипак уочљиве додирне тачке. Кад Фро-
неса (човеков дух) на путу по небу срелне Теолотију,
она мора да Разум (КаНо) остави иза себе (8Р II
354 = Р1/ 210, 534 В). Она улази у један регион у ко-
ме је наука Тулија, Вергшшја, Аристотела, Птолемеја
немоћна (8Р II 358 = РЕ 210, 536 В). Тако и Верги-
лије мора да остане када Беатриче преузме воћство.
У Алановом Вмпи|реју Тројство се оимболише изво-
ром, потоком и реком, који ау истовремено и вода и
светлост (8Р II 373 = Р1 210, 544 С):
Ситп зтГ тзНпсИ јопз, ггииз, ј1итеп, т ипит
СопиетипГ, еаб.етдие 1тшт зиЂзГапНа, згтр1ех
Еззе, зарог &тпгз, со1от ипиз, зр1епб.от гтг ИНз
ЈЈтсиз, е1 ииИггв ћотит сопјоттгз, еГ тет
Ап зресгет јопНз зо1 игпсепз 1итгпе зо1ет35367.
35 бгзГетаггопе 1еддепб.атга („Систематизација легенди"),
ЦОНТИНИ.
36 ЕЕ 1947, 216.
37 Извор, река, море симболизују Тројство код фрањевач-
ких мистичара Франсиска де Осуне (Ргашпзсо <3е Озипа) и
Бернардина де Лареда (ВегпагсНпо бе Баге<1о): БАМАЗО АБОИ-
8 0 , Еа Роезга пе 8ап Јиап пе 1а Сгиг (Поезија св. Хуаиа де ла
Круза), 1942, 61. — Конфронтација Алана са фрањевачком
мистиком нека послужи као упућивање на један топиз тсепт
(„начин говора“) мистичког искуства који овде не можемо да-
ље истраживати. Идентичност светлости и реке налази се код
Мехтхилде из Магдебурга („течна, а светлост божанства“). —
 ДАНТЕ

Премда су различни, врело и иоток и река — у једно

Стичу се, трима је њима супстанција иста, и просто
Биће, и укус им сличан, и једна им боја, јединствен
У њима блесак, и лик је у њАх једнообразан, исто
Сунце на подоб студенцу, што Сунце надмашује сјајем.

Тсхме одговара Дантеова река светлости (Рај 30, 60):

Е игбг 1ите т јогта сИ ггигега,
И виђех како житко свјетло лика
бљештаве ријеке ...

која се потсш цреображ ава у језе*ро оветлости и не-

беаку руж у. Д ва централна мотива су, дакле, иста у
оба ова дела38. И ма и других подударности39.
Ако су н аш а запаж ањ а тачна, књ иж евеу форму
коју је Данте остварио у авојој Комедији саобликова-
ли су Верпилијев еп, који повезује историју и тран-
сценденцију, и ф илозоф ако-теолош ш еп латинског
средњег века, ко ји је засновао Алан. Комедија сама
<не може да се подведе ни под један род. Ако се поне-
Н. ОбТБЕНБЕН, ОатгГе ипб. Нпбедагб иотг Втдеп („Данте и
Хилдегарда од Бингена“), у ОеиГзсћез ОапГе-ЈаТггЂисћ 27, 1948,
стр. 166 и дд.
38 Доказ да је Данте познавао Алана покушао је да из-
веде Е. ВОбЗАНБ (Е. Босар) у делу А1ат аћ ЈпзиИз АпИс1аи-
бгапиз (Антиклаудијан Алана из Лила), Анже 1885. — Ф.
Торака (Е. ТОКНАСА) је то 1905. побијао несрећно изабраним
аргументима (I ргесигзогг бе11а Нгита Соттпета [„Претече Бо-
жанствене комедије“ у ВесЈига ОапНз — Читање Дантеа, Фи-
ренца]). — ЗАБУАБОШ (Салвадори) је изјавио да је то не-
спорно (8и1а иИа дгоиаппе бг ОаШе — О Дантеовој младости,
1906, 16). Њему се придружио РК. ВЕСК (2КРћ 41, 1921, 41 и
47, 1927, 23). — У опрезној форми ту могућност су 1926. узи-
мали у обзир А. Монтеверди (у ]М0УАТ1-М0ГЈТЕУЕН01, Ее
Оггдгт 522) и 1934. ВТЈЗКЕБЕ1-УАКОЕЕБ1 (СопиШо I 188 нап.
за поређење небеса са наукама у Гозби II 13, 2).
39 Бог је тсГгситзсНрГиз („неомеђен“, ЗР II 350 — РГ 210,
531 С) као и у Чист. 11, 3 и Рај 14, 32. Он се назива зиргетиз
ЈирПег („највиши Јупитер“, 8Р II 354 = РЕ 210, 533 Б) као
код Дантеа зотто Сгоие. Проблем месечевих мрља разматра
се код Алана (8Р II 341 = РЕ 210, 526 Б) као и у Рају 2. —
Аланово учење о срећи блажених (8Р II 361 = РЕ 210, 538 А)
одговара Дантеовом.

595
 Е В Р О П С К А К 1 В И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С 'Р !.Д Н .И Н Е К

гкад и региструјс као „еа1“ , смгда се то можс иринисати

само нспромншл,еност(и која иерујс ди ИлијаОу и Са-
гу о Форсајтима трсба ставити иод и< н/ капу.
И други родови дали су формалнс с.тсменте за
Комедију. Она ночиње сценом у којој је јунаж залу-
тао у шуми, што јс мотив француског витсшкот р<>
мана. Он се, међутим, јавл>а (као варијација буколич-
ког мотива логоровања) и у сродн/мкжовпим латин-
ским пссмама о визијама'". Такве пссмс попекад ко-
ристе мотиве из Откровеп>а Јовановог, ири чему се
дешава и да сс као водич у надземаљски свсг иојави
неки античкн мудрац, као у Комедијиа. Различитим
родовима средњовековне кшижевиости заједнички су
и топоси комике, које је Данте унотребио у епизоди
са ђаволом (Пакао 21 до 23)''-. Најмање су, ако уоп-
ште јесу, донринеле легендарне визије оног света на-
родоко-црквеног типа, ко*је су у средњем веку биле
тако раширене и у латинској форми и на говорном

',0 Са падањем у сан као припремом визије у МеГатог-

рћозгз СоНае (Голијином преображају, ТН. АУКШНТ, Тће ГаИп
Роет.5 ... аИгЉи(е& Љ ШаИег Марез [Т. Рајт, Латинске пе-
сме... приписане Валтеру Мапу'], 1841, 21 и дд.):
Рти зић јЉгГдега пирег ри11и1ап1е
МетЂта зотрпо јоиегат, раи\о језзиз ап1е.
^ет из диоННат иМеог тгћг зиЂГМгаге...
Испод бора расцвалог што џигља одскоро
Уморне сам удове сном окрепит моро.
Гај се неки утвори, у њ коракнух кришом...
',Ј У Голијином Откровењу, изд. 5ТКЕСКЕК 1928, Пита-
гора је вођа (строфа 7: (Гих едо ргеигиз, еГ 1и те зедиете —
„ја сам претходник вођ, ти само следуј ми“). Буколички увод
са мотивом залуталих у шуми: А 1аито IоггМа 1атраб.е Ст-
Гћи / РипНепЉ гаста јегиепИз гасШ / ХЈтЂгозаз петоггз Ше-
ћгаз ахШ, / ЕхрЉгапз дгасгат 1етз Гаиопи. / ЕзИие тесНо сНег
Гетроге / Егоппоза гесићапз зиЂ Јоигз агЂоге / Аз1апНз итео
јоттап РИћадоге: / Беиз зсИ, пезсго, и!гит т согроге („Вола
пустих и плуг зубља док Фебова / Стреле меташе свуд пла-
мених зракова, / Отле скрих се у хлад сенитих дубова, /
Слатки доне ми мир песма зефирова. / Летњег поднева час
жегу кад разгоре, / Легох, Јупитров дуб закри ме озгоре; /
Човек преда ме ста с ликом Питагоре: / Бог зна беше л’ тек
вид нестварне утворе“Ј.
и Упор. Екскурс IV.

596
 длнтк

народном јсзиуку. Данте стоји у учоној традицији

средњег века и на почетку Раја (2, 1—6) са1ветује неу-
кима да прекину читаље. Он учествује у омаловажа-
©ању лаика, које је у средњолатинској литератури оп-
шта појава7'1.

§ 4. ЕГЗЕМПЛАРНЕ ФИГУРЕ У КОМЕДИЈИ

Упознали смо значење егземтшариих фигура (ех-
етр1а) у 1кааноантичко(ј и средњовековној књижевно-
сти (по/главље 3, § 7). Паралелизовање Љблијских и
античких егземпларних фигура има овоје корене у
Јеронимовом конкордантном систему (©ид. Поглавље
3, § 4). У Теодуловој Еклоги оно је било први пут
систематаки спроведено, а Бодри из Бургеја га је лрви
пут систематски образложио. Посреди је, дакле, јед-
иа стилока традиција која, као и мнооге друге које
смо посматрали, до сада није била уочена. Нека нам
стога буде дозвољено да наведемо то месгго из Бодри-
ја (изд. АВКАНАМ5 бр. 238).
105 1Л зип1 т уеГегит 1Њггз ехетр1а таЊгит,
5гс Ђопа диае јасгаз зипГ т егз розИа.
1.аиб.а1мг ргоргга рго иггдтгШ е Вгапа ,
РогГепН угсгот Ретзепз ехртгтИит.
А1стхИз игтГиз рет тиИоз рапбИиг асГиз.
Отггга, зг позН, 1аИа тузИса зипГ . . .
117 С^иоб зг бе ИЂггз ПозГтгз ехетр1а гедттгз,
1рза Ш гтгиетез дио1 игбеаз аргсез . . .
121 Зеб ио1иг Сгесаз гбео ртаеГепбете тгидаз,
1Л диаеигз типбх ИИега поз босеаГ,
1Л ГоГиз типбиз реШ итса Ипдиа 1одиа1иг
ЕГ јпоз етибШ отпгз е1 отпгз Ђото.
СарИиоз гбео депШез абиећо пидаз,
ЕаеГот сарИигз иШот едо зроШ з . . .
131 НозШг ртаеба бгШит Итгдиа ГаНпа,43

43 Мобетт ЂтиН („модерни тупоглавци‘% Ергз1. XI 18).

Упор. 7,ЕРћ 60, 1940, 2 нап. 3 и Екскурс XII. — Вид. горе
поглавље 12, § 1.

597
 Е В Г О Л С К А К Њ И Ж К В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Г ЕД Њ И в к к

С геси з е( Нећгеиа $еппа( сч/огпЛиз.

Јп пиШз поМз бевИ (1ос1г\иа ЈсџстИ.
ИесИо зН поМз с( Шзег от ис циог1 ех(.

105 Ко што у кшигама старих. опамиио прммера има,

Има и такпих што мин могу д а угмере тпој.
Тако. Дијбна се слави с нгобимпо -гедности гвоје.
Персеја уздижу спи неман јер сатрг у нрах.
Подвизи храброг Алк&да о н.ег’пој свг л . ;с црлини.
Све кад рвз&знб си то, тајни докучпН пп лнак...
117 Ако рад примера, опет, за Књиго.м иостхно би нашом,
Примера тих је што год врхона видиш на њ ој...
121 Зато пожедех да грчких наведем тритарија нешто
Не бисмо л ’ народа свих мудру ичучнли реч,
Не би л ’ ко језиком једним васелЈена дборкда цела,
Човек да одреда свак мудру нам поуку дА.
Зато и паганске трице ко сужљеве доводим амо
Вазда ко победник горд плену весслећ се свом...
131 Пленом супостата својих нек латински плоди се језик,
Нек му и Јевреј и Грк служи ко питоми роб.
Зато ниједног се писца не лбшимо, књиге ниједне,
Сваки прочитајмо спис, књиге свак свакцати лист.

Што ће рећи: „Паганске књнге не садрж е само при-

мере неморала, него и врлина: Д ијанииу непорочност,
П ерсејеву победу н ад мороком немани, дела Херкуло-
ва. Све те приче имај-у алегоријако значење. То посеб-
но важ и за Библију. Ја сам, међутим, хтео да наведем
грчке проналаске, да би нам цела та књижевна тра-
диција послуж ила за поуку. Ц ео овет говори једним
једаним језиком и цело човечанство треба да нас по-
учи. Те приче пагана ја доводим као заробљенике и
радујем се том плану“ идд. Овим се алудира на алего-
ријско тумачење Зак. понов. 21, 12 (вид. Поглавље 3,
§ 2 ове књиге).
Теорија о паралелизму егземпларних фигура, која
је овде пооведочена на оанову цитатата из Бодрија (а
она се и иначе м ож е доказати'*4), морала је бити поз-4
44 После набрајања паганских примера, Валтер Мап ка-
же: депШгит поиг зирегзНсгопет; зесЈ отпгз сгеа(ига Бег аИ-
диоб. ћаЂе( ехетр1аг ћопезП. . . („упознах паганско празноверје;

598
 ДАН ТЕ

назаиДантеу. Јер ан ју је у свој Риг$а1опо утрадио

као носеЈку конструисцију. Дванаест пева^ва доносе ни-
зове примера. Антички и хришћанаки примери се си-
стематхжи придружују један другом. Давид и Марија
фигурирају са Трајаном (10. певање); Луцифер, Ним-
род, Саул, Ровоам, Сенахериб, Холоферн са Титани-
ма; Ниоба, Арахна, Алкмеон, Томирида са Тројашди-
ма (12. певање); Марија са Орестом (13. певање); Каин
са Аглаурсш (14. певање); Марија и Писистрат са про-
томучеником Стефаном (15. певање); Прокна са Ама-
ном (17. певање); Марија са Цезаром (18. певање); али
и са Фабрицијем (20. певање); Пигмалион, Мида, По-
лимнестор, Крас са Аханом, Сапфиром, Хелиодором
(на истом месту); Марија са старнм Римљанкама, Да-
нилом и Јованом Крститељем (22. певање); Кентаури
са Гедеоновим ратницима (24. певање); Марија са Ди-
јаном (25. певање); становници Содоме са Пасифајом
(26. левање). ^
Даигге је овде великом вештином обликовао једну
стилистичку схему средњовековне латинске традици-
је. Форма приказивања је различита. Примери десетог
и дванаестог левања камени су рељефи, примери три-
наестог и четрнаестог гласови духова које односи ве-
тар. Примери петнаестог певања очшшедно се пред-
стављају у једнрј „екстатичној визији“ (стих 85), као
и примери седамнаестог. Примери осамнаестог и дова-
десетог певања жалоано одјекују из уста непознатих
покајника дању, а из уста Хуга Капета ноћу*45. У два-
десет и друтом певању они одјекују из лишћа једног
дрвета (стих 140 и дд.), као и у двадесет и четвртом
(стих 121 и дц.). Примери двадесет и петог певања
звуче као умеци у једној химни (стих 121 и дд.). На
али свака творевина божја носи у себи неки пример моралне
врлине. . . “), (Х)е пидгз ситГаИит — Дворске багателе, М. Н.
ЈАМЕЗ, [М. Р. Џејмс], 155, 17 и дд.).
45 Подстицај је Данте добио од Вергилија. Међу покајни-
цима у Тартару је Флегија, о коме се 619 и д. каже:
АбтопеГ е1 тадпа ГезГаШг иосе рег итЂгаз:
»ОгзсИе шзНИат топШ е1 поп Гетпеге сИиоз«.
Гласом опомиње силним сведочећ међ сенма мртваца:
„Почујте савет и правду науч’те, не презрите вишње“.

599
двоструки хор су раопорсВени цримсри диадсх:ст и
шестог (стих 40 и дд.). Имамо даклс тсст уметничких
варијација те схеме. Њена систематска примена днат-
но доприноси местиминно јако млштрисшчком карак-
теру Комедије. Комбинаиијс као ппо <-у оне Каина и
Аглауре, или Марије, Писистрата 1г <н. Стефана без
Ш 1ње делују чудно, ако не и увро/иинво да класидис-
тички укус.
Употреба помеиутлх ехетр1а нијс оградшчена на
Чиспишитс. Поменули смо већ да Данте као пример
поигтеног сиромаштва наводи Амиклу, којн је у латин-
ској школској поезији XII вска био толико омиљен
(поглавд>е 3, крај 7 параграфа овс кшиге). Тома Ак-
вински износи у својој похвали св. Фрањи (Раг. 11,
58 и хл.), да је госпа СиромаштиЈна прво била венча-
на за Христа; то што ју је Цезар пронашао скривену
код Амикле, ништа гшје помогло; тек се Фрања њоме
поново верио. И ова имена чине необичну групу, коју
св. Тома тешко да би сјединио. Али, наћи ћемо још
слнчних случајева.
У егземпларне фитуре у ширам смислу смемо
убројити и Трајана (по;низност према удовици; Чист.
10, 73 и дд.) и Јевреј!ку Марију, која је за време опса-
де Јерусалима од стране Тита ^нагризла4647" свога сина
и стога је наведена у кругу прождрљиваца (Чист. 23,
30); коначно и црељубницу Тавду (Пакаа 18, 133).
Порекло легенде о Трајану још није разјашњено4';
прича о људождерки Марији потиче из Флавија Јо-
сифа; прича о Таиди из Теренција. Данте га је, доду-
ше, познавао само по имену, но цитат из Теренција
могао је да наће у Цицероновом Лелију. Треба ли за
ова три примера цретпоставити три различита изво-
46 Према извору те легенде она је отргла одојче са сво-
јих груди, задавила га, испекла и појела га допола. Била је
скоро полудела од глади. Код Дантеа јој се то — нелогично
— рачуна као „претерано уживање у јелу“.
47 Она је вероватно настала друкчијим тумачењем једног
античког рељефа који је приказивао женски лик (провинцију?)
како изражава поштовање цару. — Упор. К. Е15БЕК Бге
НосћгеИз1тићвп <3ег 1еШеп Стајш иоп Сбгг (Р. Ајслер, „Свад-
бени ковчези последње грофице фон Герц“), ЈаћтЂисћ бет К К
гепГгаИсотгззГоп, N. Р. III, 2. Теил, 1905, стр. 79. *
600
 ДЛНТК

<ра? Чшш ми се да метшдоки више задовољава ако мо-

1у да се изведу из једног јединог. Данте је све могао
да их нађе у Поликратику Јована од Солзберија,
једног од најбољих и најчитаиијих аутора XII века'*8.

^ § 5. ПЕРСОНАЛ КОМЕДИЈЕ
Прегледамо ли имена егземиларних фигура, нала-
зимо многа која данашњи читалац још никада није
срео: да би неко познавао Аглауру, Томириду, П ојш-
мнестора, т-ребало би да је ашжчке ауторе читао са
таквом жеђи за знањем и таквим страхопоштовањем
које данас нема, и не мора да има, више нико. За
средњи век то је било разумљиво само по себи, јер
су сви аутори били ауторитети. Античка традиција
била је ризница имана, дела, изрека, поука, према ко-
јима је морало да се оријентише схватање света и
историје. Орозије и Рифеј за Дантеа су били тачке
корелације историјокочметафизичке слике света. Али
ми вшпе не познајемо ни Библију. Језекија, Аман,
Ахитофел4849 — коме сгу они познати? Данте је рачу-
нао_са широким образовањем својих читалаца. То је
48 РоИсгаИсиз УГЕВВ I 317, 6 и дд. Овде наведени Трајанов
дијалог са удовицом веома је близак Дантеовом тексту. —
Јеврејки Марији је посвећено једно поглавље Поликратика
(ШЕВВ I 79, 23 и дд.). — Таида: \УЕВВ I 179, 22 и дд. — У
Паклу 33, 121 и дд. Данте учи да се у паклу могу налазити
душе оних чија тела, која поседује ђаво, још ходају по зем-
љи. И то је могао да нађе у Поликратику ЧУЕВВ I 190, 20 и
дд: пат дш сарИиг иШогит гтри1зи ГгаћипГиг аб, р еп а т . . . ,
аћеипГез розГ сопсиргзсетгНаз зиаз} еГзг сотроте игбеатШгт гпћа-
ЂИате зиретјгсгет 1еттае, игиг Гатетг аћзотН зипГ еГ безсетгбипГ
т тјеттгит игиепГез („јер они сужњи које бацају на муке због
њихових порока ... одлазе и даље за својим пожудама; а ако
би се и чинило да телом станују на површини земље, њих је
живе смрт већ прогутала, и они силазе у пакао премда су
још живи“). — Вероватно могу да се нађу и друге додирне
тачке. — После објављивања ове књиге објавио је А. РЕ2АКБ
(А. Пезар) једну поучну расправу Пи РоИстаИсиз а 1а Оггппе
Сотебге („Од Поликратика до Божанствене комедије“), у Еот.
70, 1948/49, стр. 1—36 и 163—191.
49 Још 1681. године могао је Драјден (Пгу<1еп) да га унесе
у наслов једне популарне сатире и да рачуна са разумевањем.

601
 јела?! од разлога што јс тешко рап-млати Епемпларие
фигуре чиие, мсВутгш. само јатаи миииматки дсо
личних ичсиа ко>а се |.тл л ју \ Кнмгоији. Перс<►
натни састааи те поеме иијс. к«>лмко и »тзч, никада
истраживаи А уж»1нлм: грушц-анс, к ла*тЦ»иком«м
личностт! (!р8и јс нала * са К4Ј>џш 1.с <V*. тагисм|
дсла. Тих Л1стткти тша пст « т т т а Ниипно
СрСДИ»ОВеК<Ј**НО !С 10 НС ПО«!.1)С 11И »рИмЈИЖНО \ Л ф«.
лтгао обил*с И * анпсткот псслтивнтна поре.1 и»гта м<»гу
да се наасду само Оиииијснс Метаморф***? <шатлмао,
јср опс су, уз свс друго, М4.:тори>ска ж»см<< ко}а гкеш
1М' космогшшјом и 1МЈДН ка и п а ш н о с ш Као иит
дил,у за о!К> хронолгинко рсКанЈС. кијс он хвади као
оопствени проналалак (Мс1. I. 3; Тпм. II 55^1. Они
дјтјс јс користио ггреображанан»с л.уди V бил.кс жн
воттус, камснч'. рекс итд, Он јс унео <ттр*1лнке ж *
ста лелосет такшгх прнча. V свако) сс, нараино. )аака
вншс личности. Кад бисмо их сабрали. бро) Ожмијс*
штх личиосги бно бн свахако још вс1\н од ДантеочкЈГ.
Метаморфозс имају 12.0в6 стнхова, КомеОија 14230.
Обиљс личности у Комедији тумачм сс најради-
калнијом и најшЈодотворнијом иовином коју јс Даи*
теов геније уградио у античко и срс дјновсковно на-
слеђе: захватаЈвем у савремену историју. Данте по
зЈтва на суд папе и царсве" свога врсмена; краљеве и
прелате; државнике, диктаторе, војсжовође; мушкарце
и жене из редова племства и грађапства, из еснафа и
школе. Непознати занатлија као што је Белаква (Ве1-
асциа) има своје место на оном свету исто тако као
и лопови, убице, светитељи. Заступљени су сви ста-
лежи и нивои, уметници и песници, филозофи и пу*
стињаци. О ш па СоттесИа је истовремено и СотесИе
Нитате („људска комедија**), којој ншпта људсхо
није ни превисоко ни прениско. Дантеова д^ема кре-
ће се сасвим у трансценденцији. Али она је на свакој
тачки прожета дахом историје, страшћу савремеио-
сти. Безвременост и временитост нису само супрот-
стављене и усмерене једна на друту него улазе једна50
50 Сасвим је усамљен преседан Валахфридово упућивање
Карда Великог у пакао (Рое1ае II 318, 446 и дд.).

602
 ДАНТЕ

у Другу и тако су иопреплетене да се њихове ниги

више н е могу раздвојити. Бкоплозивни продор дожив-
љане и стори је у еоски, митолашкм, филозофсжм, ре-
торички о б ел еж ен образовни овет латинског средњег
века створио је констелацију из које је настала Ко-
медија. Он је одговор Д антеовог духа на Д аетеову
с у д б и н у : пр огон ство. Оно је за њега било само ставља-
н>е личног печата на п орем ећеност оветског бића.
1т регт т и засегДоИит бш ш су избачени из коло-
течине, ц рква изопаче(на, И талија оскрнаЈвљена (Чисг.
6, 76 и дд.):
АМ, зегуа НаИа, бх бо1оге озГеИо,
1Уаг;е запга поссМег т дгап 1етрез1а,
N04 поппа (И ргоотсГе, та ЂогбеИо!
О Италијо ропска, кућо јада,
лађо у бури а без кормилара,
не главо народа, већ легло смрада!

Свет се ишчашио из зглобова. Данте је добио огро-

ман задатак да га узглоби. У Монархији се подухва-
тио да одреди однос царства и паоства. У Комедији
се раоклапа целокупаи коомос историје да би се из-
нова распоредио у астрофизичком космосу светског
здања и у метафиз!ичко(М космосу трансценденције. Та
физичка коамолошја и то метафизичко царство вре-
дности крајње су консеасвантно доведени у мећусобну
везу.
Историчар Фиренце Роберт Давидзон (КОВЕКТ
БАУШбОНМ) иише: „Од седамдесет и девет личности
које он, означавајући их именом или на неки друга
начин, баца у па/као, тридесет и две су Фирентинци,
једанаест друпи Тоаканци. . . У Чистилишту је угле-
дао само четири авоја суграћанина и једанаест из
свог завичаја, у Рају само два Фирентинца51. . . “ То
је важан, али ипак само мали исечак из персонала
који је Данте употребио. Ја ту налазим стотину и
осамдесет Италијана и око деведесет странаца: преко
61 К О В Е К Т Б А УШ ЗО Н Н , СезсМсМе уоп Погепг. УгегГег
Вапб, дтШет Теп, 1927.

603
 двеста псиссст ттп р и јс к н т тнчн<чгн, прсгсжно т
врсмена којс јс м<м то ла оГ)»утсватн Хштеово сећа-
н » с Д р у г н х двсчгл пслесет ммена иог.пу ш а?тгт«ке
(ггрн чсму еу урао\ иатн н поетскн .'ппсоаи, као ипо
јс Рифеј. али и нелокспли пероокат м т о чипије). ГТрсо-
стаје осамлсхгстатч Г.»гГ» тнр кнл лтпкж тн И* флжквлтке
Даитса учшшло Г»и корн*. нс стаар к*та 6и гм*»> сг\ марж>
рашчлањипанк? Даитс<»н<*г псјч ои.ста »т -пггло и наве-
ло у поје инкх тима Кл.1 6и бнлл и.*нр-п-'.на та пред-
рад) 1*а, могло би ла се датквшс са «итггко-техии-
чко \ 1 а и а т к ) м и чогао Г»и мам се длгп одговор на
пнтаи»с како јс Дантс овдалао *им и -.;-Јш м персо*
налом и како га јс рашчланио? М«»гу .д* се у том
поглсду т.хтаноннти ра сш чнтс сгилске фп ч‘?
И оадс, као н нначе, морамо се за. 1 0 ®ад»ити наго
вештајсм само нсккх аспската. Бслнчнна Дантсове
личностн, која надвнсује векове, уклапа се у корпо
ратндам средн»сг века — додуш е, само до извесне гра*
шшс, коју ћемо одначити. Јс;и*у поснећешгу корпора-
цнју (1а М ! а $сио1а' — „лепа ш к о л а“) чнне антпчки
песниш! у Л имб\г на почетку Комедије. Јелна света
корпорацнја зак-тд-чује поему: оса.м блаженнх Ста*
рог н седам Новог завета (Рај 32). Ове две груие чине
„едиту унутар елите“ . Канон старозаветннх дикова
(Адам, М ојатје, Ева, Рахила, С ара, Ревека, Јудита,
Р\ла, Ана) изненаћује преовладаван»ем ж ена н одс\-
ством пророка. Елита хриш ћанских блаж еника може
да зачудн још више. Од јепанћелиста је заступ.Бен
само Јован, од апостола само П етар, од црквених ота-
ца само Августин, који м ора да дели један стнх са
оснивачима манастирских редова Ф рањ ом и Бенедн-
ктом (Рај 32, 35). Једине ж ене у хриш ћанској елнти
су Луција и Беатриче, која, мећутим, седи поред Ра-523
52 При чему подсећам на изједначавање сто двадесет го-
дина са итпиз ћотгпгз аеШз („животним веком једног човека",
вид. у овој студији Поглавље 14, § 2 и нап. 19).
53 „Школа'* као облик егзистенције за средњи век је не-
игго стварније, пуноважније, одређеније него за нас. Аристотел
је школски поглавар филозофа (И таевГго (И со1ог сће заппо
— „учитељ оних који знају"). У Рафаеловој „Атинској школии
он тај примат мора да дели са Платоном.
 хнле (Дева Марија изгледа да заузима место изван
ове две групе). Уврштавање Луције и Беатриче разбија
хијерархију хришћанске традиције.
Распорећивање персоналног састава на групе мо-
же да подсети на корпоративне друштвене фох>ме
средњег века само у оним областима које одговаро.ју
природном вреднооном и егзистенцијалном поретку
душа. Где је тај поредак первертиран, као у паклу,
морГГсе применити друкчији принцип рашчћањив ања
и груписања: (аристотеловока) класификација грехо-
ва и грешника, која може да се укршта са набраја-
њем егземпларних фигура неког порока. Данте, ме-
ћутим, додаје још нешто своје: он, зависно од могућ-
ности, свакој класи придружује један оимболично ат-
рактиван број грешника. Ми на то не обраћамо паж-
њу јер нам је симболика бројева, сем рудиментарних
остатака, постала страна54. И тумачи Комедије ретко
анализирају њене структурне принципе (довољно им
посла задају објективна објаш њ ењ а и „естетско“ вре-
дновање). Али је јаано да нам управо таква анализа
допушта увод у Дантеов уметиички дух.
Прво подручје горњег П акла (Пакао 5) обухвата
грешнике пути.
40 Е соте И зГотег пе рогГап 1’аИ,
N61 јтеб.д.0 Гетро, а зсћгега 1атда е ргепа,
Созг дие1 јга1о И зргтгН т аИ . . .
46 Е соте I дти иап сапГапбо 1от 1аг,
Еасепбо гп аете бг зе 1итгда тгда,
Созг игбг иетт, Гтаепбо диаг,
49 ОтЂте рот1а1е ба11а беИа Ђтгда. . .
И, као зими, небом разасути
када се чворци у јатима јате,
зл е душ е тако вијоре се љ у т и . . .
И као ж драли с туж ним пискутима
кад лете, низу дугачкоме склони,

у‘ О симболици бројева види Екскурс XV — Народна по-

божност познаје „четрнаест светих помагача у невољи“. —
»Б 1е 81е1>еп ћеШ §еп Р1апе1еп, Ше 1гбз1еп ипз т а11еп Иб^еп«
(„Тих седам светих планета, теши нас у свим јадима света“,
Хофманстал, Кула).

605
 тако и сенке обрване злима,
плачући стижу, док их мука гони...

Велика гомила, неодређени број духова, упоредива је

са густим јатом птица. Из ње се, међутим, издвајају
н именом помшиу седам:

52 Ха рггта <И со1ог, сИ сиГ поаеИе

Ти иио' зарег’, тг сНз&е оиеШ а11оИа,
’Ки гтрега&Нсе сИ тоИе јаиеИе.
55 А иш о <И ГиззигГа /и 51 го(1а,
Сће ИШо /е' ИсИо т зиа 1едде,
Рег Готге И ћгазто т сће ега сопс!оИа.
58 ЕИ’е ЗетГгатгз, сИ сиг зг 1едде
Сће зиссесХеИе а Шпо е ји зиа зроза;
Тетгпе 1а 1егга сће’1 ЗоШатг соттедде.
61 Е'аИта е со1ег сће з’апсгзе атотоза,
Е тирре 1а јед.е а1 сетгет <И Згсћео:
Рог е С1еора1таз Гиззитгоза.
64 Е1епа иесИ, рет сиг 1атг1о тео
Тетро 5Г ио1зе; е иебг ’1 дгапб.е АсћШе,
Сће рет атоте а1 јгпе сотћаИео.
67 УесИ Раггз, ТтГз1апо.’ Е ргп 6г тШе
Отћте тозНоттг, е поттоттг, а 6Ио
Сћ’атог сИ тго81та иИа (ИратНИе.
70 Розсга сћ’го еЂЂг И тго 6о11оте исШо
^отат 1е ботгтге атгНсће е ’саиаИетг,
Рге1а тг дгитгзе, е /ш диазг зтаттИо.
73 Гсотгтгсгаг: ’Рое1а, ио1етгНетг
РаНетег а диег бие, сће ’тгзгете иатго . . . ’
„Међ њима прва“, учитељ прослови,
„владарка беше силног мноштва људи
и језика којим име јој се слови.
Предана била толико је блуди,
те озакони страст која је свлада,
да је због тога нико не осуди.
Семирамида, круна дична града,
наследив Нина, би љуба му јавна,
владајућ земљом где сад султан влада.
 Друга, због страсти, уби се кукавна,
пепео Сихеја изневерив тако;
па Клеопатра, разблудница славна.
Јелену гледај, због које зло свако
Тројце је снашло; великог Ахила
ког супарник је из освете смако.
Париса гледај, Тристана . . . “ и сила
других још сенки у очи ми паде,
што тама их је због љубави скрила.
Кад чух вођ где ми именоват стаде
из доба древног јунаке и ж ене,
д у х ми гануће и слабост спопаде.
И почех: „Вођо, воља је сад мене
зборит с то двоје што и х ветар г о н и . . . “

Прелаз са неодрећено великог броја ка седам душа,

од којих би Данте желео да „добије обавештење“, ни-
је јасан. Али је јасан, мада за данашњег читаоца изне-
наћујући, избор тих седам личности. Семирамида је
на челу, јер царство Асираца припада светоком раз-
добљу које је било још пре тројанског рата (Исидор,
Е г. V 39, 7) и јер је њен неморал традирао Орозије,
на чији се извештај Данте дословно ослања. Видели
смо како високо мишљење Данте има о Орозију. Ди-
дона као вергилијевака хероина иије смела да изоста-
не. Клеопатра је била достојна помена због овоје везе
са Цезаром; Јелена, Ахил, Парис, захваљујући Хомеру
у средњовековној обради55. Тим античким егземплар-
ним фигурама на најориродеији начин се придружује
Тристан, јер за Дантеа, као и за цео средњи век, аши-
чки су хероји бшш витезови. СеДам поменутих лично-
сти могу стога да се здруже као 1е аппске <1оппе е
{ са^аИеп („древне госпе и госпари“). Они су егзем-
пларни представници сладострашћа. Вершлије нотом
поименце набраја више од хиљаду њих, али Данте
нам саопшгава добро адмервни*50 низ ад седам имена.
55 Шаз Шгпа 71 и дд. извор је за средњовековно схва-
тање Ахила.
50 То се у Росијевом (К0581) коментару превиђа: 50по
потГ аиоН (1’одт. тИтИа, соте зио1е ассаб.еге т диезГе епи-
тегаггот, бх сиг БапГе Го1зе 1а сопзиеШбте ба11а Ггабггтпе Ш-

607
 Затим тражи и Добнја обавситмк- - 1ргп, име
— тако да нмамо веом а ^-имоолмчпч »р ^ 1е^, г, ’
Паоло и Франчеока. Лаиашле и т]> Дангеа
обичио само на аих уомсршна <«'н - ј^ п и- ^
меВутим, саој пуни с««иако гбији 1 ок « о а их т>
смагра\«о заједмо са егзевишчарним. ф . . г . , .»ма. Ож се
као миоерш! шиимт фтрогп.нп.,:;- ? ; л ф!*п*рама.
Њихово појаа-киванке ониглстниј и ј.*и^т»;С г, , мн. ,,и^
сцсиа КомеОије гкисалује оио ип** сзч ц' На *пао екс-
љтоаивнЈШ пролором дожиа-квиг |ц »■,р у еш кн. шт
талошки, фнлазофски. реторцчкн <--н- : **• , обраотвни
свст сре.пкег вс;ка.
Прнману мсавршсног“ брс»ја к.*п к:аггто-<пш1оног
приишша поново сухгреПсмо у Паклу 12, 107 и XI. Ту
се формЈгра бројка од десет мнасил*егк.* Јрсгпт свог
атнжн>ег у коју спадају АлексанЈар, сицнлијански
гирашоЈ Диониенје, Ецслјијо да Романо (1/ а 1то да
Кошапо), Обицо од Естс (ОВ1 / . / 0 с1' Еч!е), Гв»ио од
Монфора, Атила, Пир, Сокст Помпеј, Ринијср од Кор
нета (КтЈег с1а Соте1о) и Ришцср Иацо (Кјшсг Ржо),
Бројка од сецам содомита састоји сс од Бруиста (Вги*
пеио, 15, 30), Присцнјана (15, 109), Акурсија (Ассиг-
бјиз, 15, 110), бискупа Вичезшс Андреа де Моција
(Апбгеа бе' Моххј, 15, 112), Гвида Гвере (СиЈс1о Сиег-
га, 16, 38), Тегјаја Алдобрандија (Те^ћЈаш АИођгапсИ,
16, 41), Јакопа Руетикучија (Јасоро КибИсиссЈ, 16, 44).
Сувишно је да на тај начин прођемо кроз све кру-
гове Паклад
V Чистилишту као композициони принцип прео-
владава, као што смо видели, паралелизам егземплар-
них фиг\фа. У Рају поново претеже корпоративни
принцип, повезан са композицијом бројева. На Сун-
чаном небу имамо две групе од по дванаест личности,
које се обично схватају као предстааници мудрости.
Прву (Рај 10) чине: Алберт Велики, Тома Аквински,
Грацијан, Петар Ломбарђаиин, Соломон, Дионисије
Ареопагит, Орозије, Боетије, Исвдор, Беда, Ришар од
Гетатш (1е1 Гетпро. („то су имена лишена сваке интиме, као што
је био обичај у тим набрајањима, што је Данте преузео из
кн>ижевне традиције тог времена“). Егземпларне фигуре не
могу да поседују драж „интимног“.
 Сен Виктора и Сиже од Брабанта. Комошагори се
изјашњавају махом само о Соломону и Сижеу. Зашто
је Данте у ту груиу од дванаест имена, која набраја
сам Тома, уврстио Сижеа који је за гомизам био учи-
тељ јереси? Ова саблазан је увек била предмег ко-
ментара. У дванаестом певању Раја видимо, онда,
другу дванаесточлану групу која коицентрично кружи
око прве. Њен вођа, говорник и номенклагар Је ов.
Бонавентура, највећи мислилац фрањеваца, као што
је то Тома код доминиканаца. Поред гвега, јављају
се Илуминат и Августин (два сапзутника ов. Фрање),
Хуго од Сен Виктора, Петар Коместор (аутор једне
библијскочисторијске енциклопедије, | 1179), Пета-р
Шпанац (Шбрапш, чувенм логичар, ј 1277), прсхрок
Натан, црквени учитељ Златоусти (1* 407), филозоф
Анселм из Кентерберија (| 1109), граматичар Донат
(IV век), енциклопедиста Храбан Мауро (ј 856), и,
коначно, опат Јоаким од Флориса (Ршге, манастир
цистерцита у Калабрији), објавитељ „Вечног Јеван-
ћел>а“ (ј 1202). Јоаким прави исте тешкоће као и Си-
же. Н>егово учење црква је осудила, а Тома и Бона-
вентура су изразили изричито неслагање са њим57.
Уврштавање Сижеа и Јоакима у групу од дванаест
блажених поставља, дакле, проблем. Ајш он се не сме
изоловати, као што се то по правилу чини. И увршта-
вање Соломона било је проблематично. Морамо поћи
још даље. Да ли је овим тако славно уведеним гру-
пама од по дванаест личности још нешто заједничко,
сем што су блажене? Златоусти, Боетије, Анселм, Ви-
кторинци Хуго и Ришар, Петар Ломбарђанин, Сиже,
Петар Шпанац, Бонавентура, Тома филозофи су и
теолози високог ранга; самостални мислиаци. Непо-
знати аутор збирке списа насталих крајем V века,
која се води под именом Ареопагита Дионисија (Ар%.
17, 34), један је од главних извора средњовековне фи-

57 Е. ОЊЗСЖ, БапГе е1 1а рћИозорћге (Е. Жилсон, Данте

и филозофија), 1939, 261. У тој књизи аутор на духовит начин
покушава да проблематичност одстрани тезом да Дантеовог
Тому и Бонавентуру не треба узимати као „историјске“, него
као „поетске** ликове.

609
 ло;*офије и мистике, и захва;ну}ући томе сгојм блилу
помоиутнма. Али шга овде диаче Јраматичар Донат,
шта компилатори Иоидор, Храбан, Петар Коместор,
шта исторнотраф Оролије? Шта унттпертоидни научник
Бода, правник Грацијан? Ова нмена т п ј у мећусобно
заједнЈгчко само јсдно: њиховп! гп н •и* с у предста*
ншши аг/ех (Донат, Исидор, Хрчтбан Бе-да), ксторије
(Орозије и Петар Комвстор) и нранни иаука. Десет
тсодога и филозофа тастудтају зар!с <'н/ Глтулрост").
седам наушника. пак, аает га ( ,,на\ к данте шкод-
ско *нанк.* иени исто тако високо кагт д млгафизшсу и
тсодогију. Он то на нај\нечат;|*инијд начнн нагиачава
онда када касноантичким (Донат, О ј>о н ? | У ) п средил*
всковним на\шницнма атсстујс блаженсдно или, 6ода!
рсћн, дајс да им то атесгују тако великн ауторитсти
као шо су Тома и Бонавентура. Да је ту двојицу неко
питао које би блаж снс желели да сједиие у елнти која
би обухватала двадесет и четирн нмена, шихов би
избор испао сигурно друкчнје, ако би такво форми-
рање а ш те уопште с.маграли теолош ки допустивим.
Али и немн познавалац среднЈОвековне ксторије цркве
и филозофије данас би сигурно изврш ио други избор.
Он би пре свога зам ерио изостављање Августина’3. Мо-
гло би се помислити и на А мброзија и Гргура Ве-
ликог, због чијег занем аривањ а Д анте замера карди-
налима (Пиомо XI 16). Шта, међутим, тек да се каже
о истицању п ророка Н атана, који не сиада ни у
„велике“ ни у „|мале“:,и? Овде морамо да признамо
своје незнање. Ж илсон, додуш е, сматра: ОаМе песги *

:л Августина, како је увек запажано, Данте систематски

заобилази. То што га узгред помиње међу становницима не-
беске руже ништа у томе не мења. О Дантеовом учењу о цар-
ству Жилсон (Оап/е е/ 1а рћИозорћге 219 нап. 2) каже: с’ез1
ипе Гћезе цие загп1 АидизИтг егИ героиззее аиес ћоттеиг („то је
теза коју би свети Августин са ужасом одбацио“).
™ Према езотеричном тумачењу Роберта Ј1. Јона (НОВЕКТ
Г- ЈОНИ, Оап/е, Беч 1946) Данте је био присталица темплар-
ског реда, његова порука је „гноса храма“. Соломон се појав-
љује међу блаженима јер је саградио храм. Натан се у биб-
лијском предању доводи у везу са Соломоном итд.

610
 ДАНТЕ

ра$ (1'огсИпалге ип пот ргорге запз а^огг дме/дие гамоп

с1е 1е (аЈгет („Данте обично не утшсује неко лично име
без неког разлога“), али он нриликом овог истражи-
вања о Дантеу и филозофији није имао повода да се
бави Натаном. Са књижевноисторијоког становишта,
међутим, навоћење једног Натана мећу блаженом
дванаесторицом не иза:шва мање чућење него навоће-
ње Сижеа и Јоакима. М ожда још и веће, јер се не
види никаква основа за разумевање.
Трећу истакнуту групу блажених сједињује крст
духова оветлости на Марсовом небу (Рај 14, 97 и дц,).
Из њега се први издваја Дантеов предак Качагвида
(Рај 15, 20), који потом за дуж е време влада сценом
(до Рај 18, 49). Као номенклатор, он представља (Рај
18, 37 и дд.) остале борце за веру: Исуса Навина, Ју-
ду М акавејца, Карла, Роланда, Виљема од Оранжа,
Реноарда, Готфрида Бујоноког, Роберта Гвиокара. Са
Качагвидом, они чине број девет6061.
У Рају је Данте групе сродних духова повезао не
само уз ломоћ симболичних бројева, него и светло-
сним фигурама. Иза концентричних кругова следи
крст, иза њега опет орао шесторсице праведних вла-
дара на Јуоитеровом небу (20, 37 и дд.): Давид, Тра-
јан, Језекија, Константин, Виљем II од Сицилије, Ри-
феј. Овде није било чврсте традиције. Данте је могао
да овету корпорацију сачини по сопственом укусу.
Осмотримо ли ове кругове личности у Рају, они
се представљају као лично формирање канона. У дзе-
ма дванаесточланим групама треба да видимо ова-
плаћене науку и м)удрост хришћаноке традиције, у
крсту хероје борбе за веру, у орлу узорне монархе.
Али од нас се захтева још више.
60 ОапГе еГ 1а рћпозорМе 261.
61 У основи је схема Неиј ргеих („Девет јунака", три па-
ганина, три следбеника јеврејског веровања, три хришћанина),
који се у Енглеској зову Тће Шпе ШогГћгез („Девет одлични-
ка“, Сах1:оп [Кекстон], предговор за МоПе п’Аг1ћит [Артурова
смрт]; Шекспир, Л,ог?е’5 Таћоиг’з Т,озг [ Узалудни љубавни
труд] V 2). — Упор. А. Ц. ВОУЗЕГ^Ј, ХЈЂег пеп Ведггјј ргеи Гтп
АИјгапгбзгсћеп (А. Ј1. Бојзен, О појму ргеи у старофранцуском),
дисерт. Минстер 1941.

611
 $ о. м т и и т р и ш гно

Видсли смо (Поглапл>с 12, § 3) да Данте претенду-

је на то да Јасгова поезпја има салнајпу функцију
и да сс он гимс ноставл>а на поанцмју супротну схо-
ластичкој фштозофији. Тај репултат лоонјсн је аиали-
зом само једног паоуса из пиома Кап Грандеу. Он се
погврђује и Жилсоновпм истраживаш.- а Дантеовог од-
носа према филозофији. Оно нас јс дсфнимтивно ос-
лободило заблуде да је Данте био го а к т а ' V канону
блажених ш пелектуалаца Сунчевог неба нашли омо
једну самосталну и самосвеотгу обраду тс традиције.
Њу, међутпш, још веома надмашује сшпударни „апа-
рат спасења“ у Комедији. Дантеов водич на путу за
онај свет је Вергштије, кога смењује Веатриче; њу са-
му смењује ов. Бернард. Ж илсон тим повадом тачно
запажа, VогДоппапсе %епега1е с1и роете гецтег! цие
\а сћап(е $’ ајоШе а 1а јог, е1 1а соигоппе, сотте 1а
јо 1 $’ ајоШе а 1а гагзоп е( ГШштпе"'' („генерални рас-
поред поеме траж и да се љубав придружи веровању
стављајући му круну, као што се веровање прикључу-
је разуму проовећујући га“). Он се, изгледа, прикљу-
чује владајућем схватању које у В ерш лију види оте-
ловл>ење разума, у Беатриче веровањ а, у Бернарду љу-
бави. То су за Ж илсона с\е$ ја п з та$${уетеп( Маеп($
(„чињекице које су у огромној мери очиглед«е“).
Н ајвећу тежину од свих тих чињеница сигурно
има ф у ж ц и ја Беатриче — ако је Беатриче била она
Фирентинка која је премиеула 1290. са двадесет пет62*

62 Та реченица засметала је Е. А уербаху (Е. А1ЈЕКВАСН

КР 62, 1950, стр. 240). Насупрот томе, упућујем на закључак Б.
Нардија (В. НАКБ1): Еа таддгог раг(е б.едИ зГисИозг бг ОапГе з’е
ргесГиза 1а ига а т(епбетпе И репзгето, ассеИатгбо 1а Iеддепба,
сопгаГа баг пео(отгзИ, сће јасеиа бг 1иг ип јебе1е т(етрте(е бе11е
боИтгпе бе11’ АдшпаГе („Већи део истраживача Дантеа затво-
рио је себи пут до разумевања њ егових мисли, јер је прихватио
легенду коју су саздали неотомисти, а која је од њега начинила
верног тумача доктрина Томе Аквинског"), у: С. А1ЧТОШ е К.
МАТТ10Б1, СгтгдгшпГ апт сИ УИа т(е11еИиа1е ИаИапа (К. Ан-
тони и Р. Матиоли, „Педесет година интелектуалног живота у
Италији“), Напуљ, 1950, I 20.
БапГе е( 1а рћИозорћге 238.

612
 1члдпна. То што песника рслигиозно освешћује и пре
чншћава вољена жена, душевно је збивање које може
да се оствари на хиљадоструко изнијансираним ступ-
њевима. То збивање одражава се у Гетеовој „Мари*
јенбадској елегији“, и на крају Фауста. Уздизање во-
љене жене у ранг рајског анћела постало је топос
итаошјанске лирике захваљујући Гвиду Гшпшцелију
(Сшбо СшгшеШ, умро 1276). Избор тако узвишене
вољене жене за водитељицу у једној поетокој визији
оног света још је у области хришћанског мишљења
и веровања. Но, Данте то умногоме превазилази. Он
Беатриче укључује у објектизвни процес спасења. Ње-
на фувкција није намењена само њему него свим вер-
дацима. Он, дакле, у откровење на оонову свести о
својој апсолутној власти уводи један елемент који
разбија систем црквеног учења. То је шш јерес — или
мит.
Најугледаији истраживачи Дантеа и познаваоци
фирентинске историје слажу се у томе да је Дантеова
Беатриче била кћерка банкара Фолка Портиеарија
(Ро1со РоШ пап). Али најстарији коментари64 о таме
не з-нају ништа. Болоњски држазвни секретар Грациу-
оло де Бамбаљоли (Сгагшо1о с!е' Ватћа^ИоН) 1324. у
свом коментару уз Пакао 2, 70:
Г 50П ВеаШсе сће И јассЊ апб.ате
Ја сам, што гнам те на то, Беатриче

наломиње само 1р$а с1ошта ега{ атта %епего$е с1о-

тте ВеаГпсе соп&ат Љ т Ш . . . („ова госпа бејаше
душа племените шапе Беатриче, кћери покојног го-
спара. . . “). Након тога — празиина. Аутор, дакле, о
Беатричином оцу није могао ништа да сазна. Јакопо
дела Лана (1асоро бе11а Гапа, 1328) не саошитава о
Беатриче ништа. Писац дела ОШто Соттеп1о (око
1334) више пута се кад Дантеа раопитивао о Беатри-
че, али није ништа сазнао. Ништа више не зна ни ано-
64 О њима упор. N. ЗАРЕСИО, II ТгесепГо (Н. Сапењо,
Четрнаести век), 1934, 115 и дд.

613
нимни аугор глоса (прс 1337). Ток Бсжачо уа!осгавл,а '
и1еншфика1т>у, и то у комонтару који је ианисао
1373 74 (у октоору 1373. годпнс оно јс по.тан у Фи-
ренцу ца јавно тумачн КомедпјуУ ', Та .ипформација
се, даклс, први пуг јавља осамлесс ! го п.са иакон XVI-
иотетпчке смртн Беатриче. Бокачо п у , н да ]с оао
сазнао од јод-не „всродостојне ос - г.. ‘ која је била у
блиоком сродству са Беатриче. V трал- -н у те „веро-
достој(не“ даме Цннгарели (7'т^а1с*!и ч;иппао на
Бокачову маћеху Маргеригу деи М рдолл (Маг^ћегћа
бе 1 МагбоП). Њ ена м ајка Мона Лнна (Моппа ирра,
+ 1340) била је кћерка једног роћака Фодкл Пгфти-
нарија, дакле рођака Беатриче друтог стеисна. Да ш
је Бокачо познавао ту стару даму? То је могло да
буде само годану дана пре њене смрти; 1339. године
Бокачо је наводно боравио у ркцдитељокој кући. Том
пршшком могао је — првма Цингарелијевој претпо-
ставци06 — да сазна чињенично стање. Како је чудно
што је он то занимљиво биографоко саооштење још
тридесет и пет година зад рж ао за себе! Како је чудно
што горе поменути ком ентатори ниоу могли ништа да
сазнају! Пјетро Дантеов, додуше, такође саопштава
ту информацијгу, али тек у трећој аверзији овога ко-
ментара, к оја се појављ ује истсшремвно кад и Бока-
чов опис У&а, па је могла да проистакне из њега. Дак-
ле, вдентификовањ е Д антеове Беатриче са кћерком
Фолка П ортинарија, ко ји је умро 1289. годане, износи
се као тврдња тек педесет година после Дантеове65
65 На овој наставничкој делатности вероватно се заснива
и Бокачов новелистички украш ен Дантеов живот (УИа бг
БапГе) (И. 8АРЕОИО, II ТгесепГо, 1934, 386), бар у верзији која
нама стоји на располагању.
66 М1СНЕБЕ ВАКЈ31, РгоШетг (11 сггИса баШезса (Микеле
Барби, Проблеми даитолошке критике) II 419 (1941) говори о
„вероватноћи“. — А ли та је вероватноћа крајњ е мала, пошто
је хронологија Бокачовог ж ивота изм еђу 1330. и 1340. веома
проблематична и зависи од деш иф ровањ а једног астрономског
одређења времена у спису РИосо1о (Филоколо). Већина крити-
чара сматра да се Бокачо тек — почетком или крајем — 1340.
вратио у Фиренцу (14. 8АРЕСЈЧО, II ТгесепГо, 1934, 280). Тако
мисли и Енрико Бурић (ЕћГШСО ВТЈШСН) у свом вредном ра-
ДУ Воссассго иш! ОапГе („Бокачо и Данте“, ОеШзсћез ИапГе-
-ЈаПгЂисћ 23, 1941, 36).

614
 смрти и неиознато је Д антеовнм с а в р е м о н и т м а , па и
четворици ком ентатора који су писали између 1324.
и 1337. То веом а пада у очи и д аје нам право да ио-
сумн>амо у Б окачове инф ормаш гје. Пре свега зато што
ако је Б окачова баба по маНехи 1339. годиие била у
стању да Д антеову Беатриче идонтиф икује са кћер-
кам Ф олка П орти н ари ја, онда мора да је то у свом
дугом ж и воту испричала и д р у ш м л>удима. V Ф ирсш ш
је о томе м орал о да се зна. Јер веН су сав)>емсници
Дантеа ом атрали .ча ваги ког носигика. КомеОија је би-
ла раш ирена у многим прегшаима. била је м.[>сзонјо -
вана у версиф икованим краткп м обрадам а, више пута
ком ентарисана јо ш у прве две деценије после Д а ш е
ове амрти. И н тересовањ е за Д аитеа било јс, даклсу
ш ироко распрострањ ено — а ипак нико није могао
да неш то саопш ти о Б еатриче.
Бокачово сведочанство је сумњиво и из једног
другог разлога. Поменуто тумачење Дантеа навукло
му је на врат једну полемику. Неки непознати човек
приговорсио му је да је непозваиима открио тајне пое-
зије. Бокачо се опраадавао у четари со(нета<17 (бр.
122—125 критичког издања А. Ф. Масере [ А. Р. МА5-
ЗбКА], Болоња 1914). У последњем он се хвали како
је незахвалну оветину само довео у заблуду (стр. 174):
1о д теззо гп да1еа зепга ЂгзсоИо
итдтаГо уи1до, е1 зепга а1сип ргШо
ЈиазсгаГо Го т таг а 1иХ поп по1о,
Вепсће зетг стеПа еззег таезГто еГ (1оИот. ..

Поткрепљују ли нека документа Бокачове податке?

Цингарели67689 напомиње поводом Бакачовог сведочан-
ства да су га документа потврдила колико су могла.
67 Према Д. Гверију, Коментар уз Бокача (Б. С1ЈЕКВ1,
II СоттепГо б.е1 Воссассго),1926, 21, ти сонети били би лаж ни.
Супротно томе ВКА1МСА (Бранка) у свом и здањ у Рима, Бари
1929, 374.
68 „Ја је сместих у брод без двопека, незахвал н у светину,
и оставих је без кормилара на м ору које она не познаје, иако
себе сматра вичним и поученим“.
69 N. 2Ш ОАКЕБ1Л, Ба уИа, г 1етр1 е 1е орете <И Бап1е2
(Н. Цингарели, Живот, време и дела Дантеова2), 1931, 298.

615
Она Ш1шс пута тк>мињу Ф олка Портпнарија. V њетовом
тостаменту састављемом 1288. помишу се шест кћери;
мећу њнма ое појављује тас1оппа Вн као жена Си-
(Монеа де’ Бардија (б^топе с!е’ Ваг»1В То 1е све. Ми
не знамо ни датум роћетва ни лат-ум г т р т Беатриче
Портинари. Оно птто уобичајона лн. р а т \’у а о Дантеу
може да саопшти о томе бел и п к л : ипсуаето из
спиеа Упа N 1*0 ^ 0 , чакле из јодпс ч-н. пгтгнфикатш-
је. Покушамо ди да схватимо нот; ,• / аоиу сатржи-
ну, осећамо се као да смо се пашли , .шчлрлиту. Цела
та књижлша служ.и докаливанд јслњн г ил * гела. Нај-
важнија од тих теза је, ма кодико то мс»гдо ла нас та-
чуди, следећа {§ 29); „Број три је корел броја девст,
јер без неког друтог броја сам собом да јс дсвет, као
што очито вкдимо да је три гтута три дсвет. Сходно
томе, ако је бројка три самостална створгггсл.ка броја
девет, а исто тако и самостадни стваралац чуда Трој-
ства, наиме Оца, Сина и Светога Духа, који су троје
и једно, онда је ту господарицу нратила бројка девет,
да би ставила до знањ а да је она девет, тј. чудо чији
је корен чудесно Тројединство. М ожда би оштроум-
нија особа у томе видела неку дубокоумдгију основу;
али ово је она коју ја ггри томе видим и која ми се
највише допада“ . А како се доказује да је Беатриче
била број девет? Први доказ (§ 6): Данте је написао
једну песму у часг шездесет најлегшшх жена Фирен-
це70 (коју нам наж алост не саопштава). При том „се
на чудесан начин деоило да име моје госпе није трпе-
ло да стоји ни на једаом друтом месту сем на броју
девет“ . Д руш доказ је компликованији. Мора се у
помоћ позвати арабљ анско, сиријско рачунање вре-
мена и астр ато ш ја (§ 29): „Ја каж ем да је њена ви-
сокоплеменита душ а отиш ла са овога света према
арапском календару у ггрвом часу деветог дана у ме-
сецу; а ирема сиријаком календару, преминула је у
деветом месецу у години, јер је анде први месец први
Тисирин, који је за нас октобар. А по нашем рачуна-

70 А лузија на то у 10. стиху сонета Сшд.0 ГоогтеГ ( Хтио

бих Гуидо“, Риме XIV). Али према Континију, стр. 42" овај
стих не м ож е се тумачити тако као да је повезан са Беатриче
 њу, премшгула је у оној години рачунан.а тј. године
Гооподње, у којој се савршени број био !девет тп/та обр-
нуо у оном веку у коме она дође на свет; а то је по
хришћанаком бројању XIII век. Један од разлота за-
што јој је тај број био у тако високом степену драг
јесте у следећем: пошто, драма Птоломеју и хриш-
ћанској истини, постоје девет небеса која се крећу ,
а према ошптем мишљењу астролога поманута небеса
овде доле делују јодно на друго зависно од свог уза-
јамног положаја, овај јој је број био пријатељ да 5и
се истакло како су приликом њана зачећа авих девет
покретних небеса стајала у најокладнијам мећусоб-
ном одаооу“. Беатриче мора, дакле, да је умрла 1290.
године, ако је стварно била број давет. Ово датирање.
истраживачи Дантеа схватају као историјски изве-
штај — што је прк>бламатичЈно. Једао је сидурно: број
давет је „сотериолошка бројчана загонетка“. Данте
тиме чини део јадае широко р аспрострањеее античке
и средњоваковне традиције71. Број девет у спиеу УПа
Миоуа ваља схватити исто као 515 у Комедији (Чист.
33, 43). Истраживање Дантеа то, изгледа, не узима у
обзир. Барби се повлачи на следећу позицију: за ра-
х зумевање онога што у Дантеовом делу ,/има највећу
важност“ (а то је „чудо поезије и идеалности“), изве-
сна питања нису важна72. Најбоље је, дакле да се и
не разматрају. У прилог оваквој суздржаности гово-
ри много шта. Она је оиравдана као нужиа одбрана
од дилетаитоких решавача загонетки. А ни дешифро-
вање тих хијероглифа није битно за оцецу и разуме-
вање Дантеове поезије. Али чињеницу да је Данте
своја дела прожео упућивањима на један езотерички
смисао, и то од настанка списа Упа Ииох>а, треба та-
коће прихватити. Мистика бројева и слова остаје. То
је филолошки сигурно: и за Беатриче, која је била
број девет. То не може да се превиди. То мора да се
каже свима који настоје на недовољно посведоченој
71 ГКАК2 БОККЗЕ1ГГ, Баз А1рћаћв{ гтг МузНк ипб. Мадге,
друго издање 1925. О мистици бројева (гематрији) 91 и дд., о
бројчаним загонеткама 106 и дд.
72 М1СНЕ1јЕ ВАКВ1, Соп Сап1е е г зиог ШетргеН (Ми-
келе Барби, Са Дантеом и његовим тумачима), 1941, 52.

617
 лкторнјокој Бсагричс, као ц Ро«Гн*рту Да-иш,;!,*оту, који
сматра шдцоид/1 Г1МЧ1М „да сс сумм»а |;а!ко у Мгоио гс
лесно мскпч>јам,е, тако м у то да је омда к1н рка 6амка>
ра Фолжа Портммармја“. Нмје уснсо сн нмм да убеди
Барбија, кој-м је 1931. мдјаиио да јс*, додупк*, еклон гој
цдснтмфмкацмјм, алм у том ироолему клии иараа пуке
радоапалостп. За сгудмј Даитеа, мо и>< му, доноЈкна је
нзвесиост да је Бсагрмчс бпла реадан а м к З а по-
тврБивам.е мсгормјоке Беатрмче, према томе, морамо
да разликујсмо две тене: поистовсНнвам>с а) са Беа-
триче Портинари; б) са иопсхднатом Ф и р е м чммком. На
основу тра;и1ранц\ модагака верујсм да се мрна теза
мора макЈмучи гм.
Несумндто је да су некс од Даитеотих рима по-
свећоне реалној Беатриче, као штр. Ео скЛогово атог
(„Та болна љубав“ — Дјсла I, Риме XXVI, Контшш
бр. 21), где се Беатриче помиње у 14. стиху. Вероват-
но и канцона Е’т тсгезсе сИ те (Контшш бр. 20).
Али овде Беатриче има црте које не пристају уз стил
легенди у деаху УДа Ииоуа, због чега пеама иије увр-
штена у њега. Изостављање те канцоне из УИа Иаоуа
сведочи, дакле, заједно са Ео с1о1ого5о атог, о две
ст-вари: Данте је изражавао наклоност некој Фирен-
тинки, коју је назвао Беатриче; потом ју је престили-
зовао у мит даме у знаку броја девет. Пјјрестилизаци-
ју „стварне“ жене у мит, симбол или алегорију Данте
је, као што је познато, извршио још једном, када је
„племениту госпу“ (с!оппа %епП1е) из УИа Иио^а пре-
обликовао у даму Филозофију у огшсу Сошто. Сем
тога, у Комедији се јавља низ жена које очигледно
треба схватити алегоријски — то су Луција, Лија
(Чист. 27, 101) Мателда (Чист. 28, 37 и дц.).
На почетку Комедије Вершлије ословљава Беа-
триче: „О госпо врлине, ти једана због које дуудски
род падвисује сваку садржину оног неба што има
•најмање кругове (Пакао 2, 76 и дд.) — наиме, Месе-
чегвог неба. Једино захвалуујући Беатриче човечанство
се издиже изнад свега земаљског. Ма шта то значило:
Беатриче за све људе има један метафизички дигал-73
73 ЗГисИ аапГезсћг 15, 116 нап.
 тет — и то само Беатрнче. Ј1|уција јо(ј се обраКа као
„нстинокој хвали Божјој44 (Пакао 2, 104). Нм једно ни
друго не може да се каже аа душу неке умрле Фирон*
тлнке. Беатриче је иослала Луција, а ову пак }е/(па
(Јотга &ешИс, која столјује на још вшнсм нивоу неба
(имахом се Јадонпификује са Маријом, која се, меБу-
тим, не помшБе но имену). Зашто сиракушка мучени-
ца Луција? Она навсадно номаже код очних болести,
а Данте је приликом студија повремено превише па-
нрезао очи (С опу . III 9, 15), „веровапно је због тога
осећао иосебно поштовагве за св. Ј1уцију“ — оматра
Роси (К0551) после многих других. Али Данте каже:
ттгса сП сГазсип сгис1е1е („Противник свог што
се у С1Вирепос,т броји, / Луција“, Пакао, 2, 100). То са
очним обо^ењима очито нема никакве везе. Луција
се, дакле, тумачи као „милост која цроовећује“ (први
то чини Бути крајем XIV века), или ,као персонифи1ка-
ција наде итд. Ако је, мећутим, Беатриче нешто више
и нешто различито од овековечене Фирентинке, ако
је Луција нешто више и различито од оне готово не-
познате светителуке из молитвеника, ако се обе уили-
ћу у радњу по нарећењу иеког вишег неименованог
бића — онда те три небеске жене морају да се схвате
као делоови једног супранатуралног реда заснованог
на спасењу. То покушава Пјетробоно (Р1ЕТК.ОВОМО):
ослобаћање човечанства од вучице захтева, по њему
један поступак опасавања у коме те 1ге Лоппе ћепе-
<1еПе („три благословене жене“) делују заједно, као
три личности Тројства приликом „првог“ искупљења.
То објашњење у овом облику не задовољава. Али оно
подразумева нешто тачно: Беатриче може да се схва-
ти само као функција у оквиру једног теолошког си-
стема. У њега опадају три живогиње које Дантеу за-
пречавају пут и које су увек тумачене као три основ-
на порока. Ове животин>е повлаче за собом Велтра
(Уећго), а овај опет СтдиесеШо стдие е (Иесг (број
515). На тај начин од теолошког аистема настаје про-
рочанаки. Свеколика оштроумност није до сада мог-
ла да га одшнетне. Али, он је ту. Нико не би требало
да га негира. То је била Дантеова централна порука.
Она се тиче пророчанства чије је иаггуњење он очеки-
619
 вао неносредној будуНности. Кал јс с;» падесет и
шест го.тина умро, његово поуздан>с си. , дно још нијс
бнло \здрмано. Да је достигао пунг» л ис гпо л/>6а од
осамдесет и јодне године (Соп\\ IV' -л 6) можда би
морао да себи тгри ша слом своје 1. с п ^ г.с конструк-
гитје. Али овоје дело није могао да о.г ..-»но, Н*тов т
сподарски дух веровао јс да може ;}ш;оиед.ати чак и
б\*дућности. Једној буд\ ћности која јч игтак могла да
сагледа само Италтгју XIV вока.
Чак и да можемо п рогум ачи, , и.»егопо пророчан-
ство, оно за нас не би вш ле имало ». . • квог значаја.
Оно што је Даите сакрио, истраж иван^ Дантеа не би
требало внше да одгонета. Али свакако мори озбиљно
схватити чињеницу да је Данте веровао како има апо-
катиптичку мисЈИЈу. То мора да се уаме у обзир при-
ликом тумачења. Стога питање о Беатриче није никак-
ва оеспослена радозналост. Дантеов систем сс изгра
ћује у прва два певања Пакла, он носи целу Комеди-
/V. Беатриче м ож е да се посматра само у оквиру ње-
га. Од даме број девет настала је једна космичка по-
тенција која еманира из две потенције, које су једна
друтој надрећене. Х ијерархија небеских потенција ко-
је се активно укључују у историјоки процес — та је
представа очигледно ородна са Гносом: као духовна
структура, као схвхма интелектуалног сагледања — иа-
ко можда не по овом пореклу74. Такве структуре .могу
и морају да се открију. Ми не знамо пгга је Данте
намеравао са Луцијом. Егзегези, дакле, јддино прили-
чи да призна незнање и к аж е да офталмолошко обја-
шњење и алегоријска тумачења не задовол>авају. И
објашњења на крају Чистилишта и у Рају мораће да
оставе пуну важност свим оиим местима која се су*
протстављају идентификацији Беатриче са кћерком
банкара Портинарија. Беатриче је мит који је ство-
рио Данте.
Претапање искуства у митове било је Дантеов те-
мељни став у Римама и у Новом животу; став дат као
74 Ипак смемо подсетити, да је платонизам XII века са-
државао еманатистичке представе. Моув Бернарда Силвестра
еманација је Бога из које еманирају друге потенције.

620
прафсномем н>стх>не лмч1Носги; остварвн у креацијама
које се оба©л>ај(у у низу дикжонтикуираних експери-
мената. Они избијају из Дантеа — ргогитриШ а(1
зит т а вит т е сапепНа („ерљају ка најузвишенијим
цредметима, које ваља опевати на 'најузвишенији на-
чин“). Ова избијањ а, пробоји, често имају нешто и.а-
сијш ш чко . Насилништво и само постаје тема у кам-
цонама о камену. У Новом животу оно добија карак-
тер мистификације. У Ие уи1$ап е1одиепИа опо у спи-
ралним завојим а повећава захтеве према језику и ио-
етици до граница остварљивог. У Комедији оно зах-
тева — и савлаћује — коомос: цео коамос историје
(наговештен у помену Орозмја), цео астрални космос,
цео космос сопасења света. Посредоватељица тој' „ме-
такосамоса“ јесте ж енока потенција која доноои бла-
женство — 1исе е %1опа ЗеИа $еШе итапа („оветлост
и слава људског род а“, Чист. 33, 115). Та Беатриче
није поново пронаћена љубав из младости. Она је
највише ш асењ е у лику ж ене — еманација Бога. Са-
(мо стога она м ож е без бласфемије да се појави у
слављу у к о је је уврш тен и сам Христос.

§ 7. ДАНТЕ И СРЕДЊ И ВЕК

Ако Д антеово место на прелазу из средњег века

у ренесаноу неко ж ели д а види у перопективи универ-
залне историје уиућујемо га на један као од бронзе
издивен медаљон за к о ји имамо да захвалимо Алфре-
ду Веберу (АЕРКЕБ ДУЕВЕК)75. Наше разматрање мо-
ра да се одвија у окромнијим оквирима историје књи-
жевности.
Двадесетог октобра 1828. рекао је Гете Екерману:
„Данте нам се чини велик, али он је иза себе имао
вишевековну културу.“ К арлајл је код Дантеа чуо
„глас десет векова ћутањ а“ . То што су видели Гете и
Карлајл, историјски можемо прецизно да означимо:
75 АЕЕНЕБ ШЕВЕК, Оаз Тгадгзсће ипс! (Пе СезсШсћГе (Ал-
фред Вебер, Трагично и историја), 1943, 26 и д. — Исти аутор,
Ки11игдезсћгсћ1е а1з КиИитзоггоЊдге (Историја културе као со-
циологија културе), 1935, 273.

621
 то је образошш коемос лагшшког средњег века и
средњовоковишм очима виВене ангикс Судар иамекгу
даеје царства, коју је Данте фттлозос|и;ки преобликовао
и која се диже внсоко ианса овоколдског гибгЈпшства,
и новог, катшталнстичког, рациона.ти тованог града—
—државе Фирение, илворна је тачка Дантеове поли-
тичке страсти. Ил овог сукоба проистиич’. идЈгова овест
о мисијп у окштру свеггске исто]>нје! мисији коју је
он заодоггуо у форму симболично тмифрованог проро-
чанства. Оно је морало да се тиче и пу л с и државе;
обе ове универзалне снле бнле су за Даитоа, као и за
цео средњи век, од Бога дане. Ал.н оне сд бпле исква-
рене и требало их је реформисатн. Цјжва је трвбало
да се одрекне моНи и жеђи за моћ. I ребало је да по-
стане црква духа. Просјачки редови ХШ вска доживе-
лн су неуспех у свом рефор маторсжом деду, и сами
су се изопачшш. Требало је да доће, морао је да доће,
неко моћнији: ловачки пас ('уе/гго7Г,Ј. Он ће, наводно,
сатерати вучицу назад у пакао. Данте то пророчан-
ство на почетку Пакла (1, 101) ставља у уста Верги-
лнју. На крају Чистилишта (33, 37 и да.) то пророчан-
ство ггреузима Беатриче. Теолошко-политичко проро-
чанство једна је црта која се у слици X II и XIII века
стално појављује77. Код Дантеа се оно, мећутим, пој-
мовно утемељује и снагом његове пеоничке визије,
страшћу његове критике, савршеним уклапањем и
спајањем стотине певања потенцира се до фортисима.
Оно је фермент који Данте убацује у масу традиције
западноеврк>поког средњег века. Он ту жмлаву граћу
прожима све до најзабаченијих области и организује
је у једно царство нових ликова. То је прк>јекција
Дантеове личности на „књигу и школу времена“ (Ге-
орге) — на свеукупност литерарне традиције. Дантеов
дух и његава душа, његово неимарско мишљење и ње-
гово жарко срце; напон његове вол>е, која је од себе
захтевала огромна дела и из себе аилним напором из-
јвлачила и оно неизрециво — то оу те снаге које су70

70 Јесу ли УвИго и БХУ једно те исто, још је диску-

табилно.
77 2Ш САКЕИЛ 864 и дд. наводи примере.

622 0
 ДА1ГГК

оош\ „дссст нокова Ку ган,а“ са5ил е у ф о р м у . Један по-

јсдинац, јодан једипсгнон човок, поставЈва се нааупрот
целом јодном мнлоннју и уапова да тај историјски
свет преобликује. ЈБубав, ре;ц оиггсогве ж а р и ш н е су
тачке н,огове \лнутарн>е визи је; л оитасте .мун>с, у који-
,ма су зби јен и огром ни напони. Опе у д а р а ју је д н а у
другу, к р у ж е јед н а о к о д р у ге, р асп ор ећ уЈу с е у фи-
гуре. Оне м о р а ју д а се р а ш и ју у јшјковс, хо р о в е, лан-
це духова, гхравила, о б ећ а љ а . Ц ел о оби л ,е те унутари>е
визије Јмора се довости у веду са свек оли к и м оветским
пространством, свим д у б и н а м а и ви си н ам а трапсцен-
дентног овета. Захгов а се н а јси л н и ји си ст ем о д н о с а .
Од сваке тачке митоки и нророчки потенцираног до-
живљаја пружају се нити ка овакој тачкм материјал-
но датог. Оне оу исковане и заковане у дијамантски
тврдој материји. Створен је један језички и духовни
склоп, обухватно вишеслојан и непроменљив као гра-
ђевина овета. Његов носилац је терцина: метричка
форма која повезује принцип беоконачно прогресив-
ног уланчавања са принципом неумитне строгости.
Циљ и резултат те целине: потпуно по!Клапање и мећу-
собно прожимање Дантеовог унутрашњег света са
космичким опољашним светом; конгруенција душе и
света.
Свет као позоршлте, као тема латиноког средњег
века, изводи се у Комедији последњи пут — али тран-
спонован у један модерни језик, рефлектован у једној
души која опада у ранг Микеланћела и Шекстшра.
Тиме је средњи век трансцендиран; али то је свакако
случај и са поделом на епохе једне кратковиде исто-
ријске науке. Њена периодизација биће одавно забо-
рављена када Данте још буде изазивао дивљење.
Изучаваче Дантеа чека велики задатак да Дан-
теов однос према латинском средњем веку, који је
овде обелодањен, истраже методично.
 ПОГЛЛВМ Н

ЕП И ЛО Г

| 1. Осврт — • 2 чт • иим
језици.ма — § 3 Лух и Ф<чги« $ ; .,*имуит^7
} 5 Иолрлжлилч.#' .? ,

$ 1 СХ ВРГ

И.»а ссЧ>с цмамо тсжак п \*1 н са ш <-мсмо 1а

ма-ЈО идморнмо. (ХнрнуНомо се н 1К1Г !сипп сганнцс
тог нута. Како слш постушсш ?
„Строг мстод — каж е Иошсшс |с и с само сг\•
диј, не бв! тре6 а. 1о да се штампа, »а пчб.шку ои грс*
бало да се пншс сло 6 о.ии 1 м. неслутаннм стнлом. а
строгу дс.монстр;ии»ју, снстомагску оораду требало 6 и
нмагн са.мо као оснипу. Нс гроба да се пшие носигур-
но итд., и.1ашлагно итд. — абркано, млохаво. нсго сн
гурно, јасно, чврсто, са штоиигктнчким нретгкктавкама
које се преКутно подра.1умевају. Убедл.иво сшлран
човек ствара благотворан и одлучан и трајан израт .
Новалис зна да тај залтев може да се остварн само у
јеоном 1иеалном свету': „Бнће то лепо време каа се
не буде чнтало нгшгга сем лепа компознинја, сем кн»и*
жевноуметничких дела. Све остале клшге су средства
и биће заборављене када више не буду употребљива
средства, а то кнмгге не могуг да остану дуго“.
Научно приказ 1*ван>е не м ож е да се одрекне
„строге демонстрације". Стога је оно, посматрано као
литерарна композипија, рачун којл се никада сасвим
не поклапа (Уводно начело 10). У исторкјским нау*
кама демонстрација мора да се ослања на сведочан*
ства, у филологији на текстове. Нова дилема! Ако ау-
тор да превише доказних примера, његх>ва књига по-
 кпилог

стајс ноч1ПЈии(ва; ако дА нромало, он игмо ( Јг ои до-

качну снагу. У сјх>рмулацији Л уја Ад*са Плшк Н ауе 1)
С1ч>ји: оп (гоиуега Гоиугаце ип реи &ги\; ј'е$И те грл Ц
^а^пегаИ II еЛге цгоанј еисоге. !м сег1Г1.и(1е с1е 1а с1ос-
1ппе, еп е јје !, (ХерепсХ с1е \а со п 1Лапсе с1е рШ п отеп еа;
$а јиа1еаае е! аа ргесГаит, сХе \еиг магШе? (,.ово Не се
дело сматрати мало п р с н е л и к и м ; држим да 6и му се
»родност понећала кад 6и постало још жП(е. Поудаа*
ггост паког учегна заправо завиеи од констатттиосш
феномопа; гнегоиа ио 11р а 1М1Сх:т и Јнегова нрени.шост,
пак, од нжхове разноликости“). П рактичио се га ,т -
лема оводи на питан>е пропорције, дакле на ©стетоку
лорм|у. Ја сам стога покуш ао да у токсту дам само
онолико доказиих прим ера колико је било потр>ебно
за обе.збећиванте архгументације. Оно ш то је излазило
из тог оквира пребачено је у напомене испод текста2
или у екокурсе.
Ток приказоисван>а и редослод поглавља подешени
оу тако да се одвијају као степеиасти или спирални
уопон. Прва поглавља износе чињеиична стања чије
се значење оодетљава на неком каснијем месту. Прво
упознавање са средњовековним школским ауторима
(погл. 3, § 5) приггрема разумевање сродњовековног
канона (погл. 14, § 4); одељак о сентенцијама и
земпларним примерима (оогл. 3, § 7) предуслов је
за разматрање егземпларнкх фигура код Бернарда Сил-
вестра (погл. 6, § 2), Алана (погл. 6, § 4), Дантеа (погл.
17, § 4) итд. Овакву структуру не одређује лошчка
диопозиција него тематско повезивање. Преплитање
нити и враћање личности и мотива у различитим узор-
цима одражавају ланчану повезаност историјоких од-
«оса.
1 1л. НАУЕТ, Мапие1 с1е СННдие уегЂа1е (Ј1. Аве, При-
ручник усмене критике), 1911, § 2.
2 Модерни обичај да се оне преместе на крај књиге није
добар. У једном приказу Бонамија Добреа (ВСЖАМУ БОВКЕЕ)
читам: опе гз ГћапкЈи! 1о зау 1ћа1 1ће по1ез, сопиетаеппу ји11,
ћи! пеиег пШеппеп, ате т 1ће Ндћ1 р1асе, 1ћа1 Гз а! 1ће ЂоИот
о/ 1ће раде („захвални смо што можемо рећи да су фусноте,
довољно потпуне, али никад преопширне, на правом месту,
то јест на дну странице", Тће ЗресШог, 11. јануар 1935).

625
 Е В Р О П С К А К Н . И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК

Та ланчана гтовезажзст тгрво јс т«скрсла као нока

наслуНвна, жхкжалша мотуНжк т у магловигтом освет-
љсњу. У тсжу годнна и лсненија тветш су обрисн пт>
сталн јасин, њена садржина Јхшпст«1нл?та. Она јс онаа
могла ла се осветлм вксттсртт \тен га п?о (Поглавле 13).
Постала је дост\«пна, Али грсоало је ла постане
ошшл.ива И у исторн)ск1 « 1 иаукдма иостојм ени-
дснтност. То |е евилситност сагле тзжа: оно што јс
јасно саглелано не може више ла се нрсвнди. Оно ило
смо лобнли јестс јолно ново внђенл о унутарно) пове-
заностн европскс књнжеамостм
ИстражЈдаан>а ?и ко)их јс торасла сдаа књнга гк>
латс од прецигшо ограничсашх ттојаишачних ир<Х>лема
којс сам пак\лшо >«з локтирс. Тшкзс „стари млалића
(погл. 5, § 8), на примср, нашао сам код Гргура пр*#*
.мсњсн на св. Бе?тсоикта\ Он је бно \л1аллада, ати ии-
коме инјс пао у очи‘. Уназад јс могао да се лрапт све
до Сњлнја Италнка и Плкнија Млађсг, унанрел то
Гонгорс. Да лн јс то био уникум? Или су мсзгли да
сс открнју н другн тоткхзи слмчне трајности? Тако
сам сс иашао пред задатком стваран>а нсторијске то
1шке (погл. 5, § 2). То је волило ка античкој рето-
ршш (погл. 4). Оиа је морала да се анализујс. Јер,
морало се рачунати са могуНношђу да она мсгже
оггворнтн и др\те рептоне сркддтБовсконне кл»нжеавно-
сти. Морао се разјаснитм њвн сушос претма поезији
(погл. 8). Да ли је и овде могао да се докаже конти-
н\итет од времена царева па све до XVII века? Исто-
рије књижевности о томе нису ништа знале. Оне ни-
су поставл>але таква питања. Није било предрадњи.
Морао сам да их извршим сам (Уводно начело 4).
Ускоро сам се уверио да уобичајене теорије о књи-
жевностима средњег века захтевају ревизију која 6и
захватила и темел>е. Постојала је једна латинска тра-
диција коју је „новија филологија“ игнорисала. Та
наука је постала статична. Њона угоцна аутаркија
била је застарела. Она није била довољна за Дантеа,34
3 ХВРћ 58, 1938, 143.
4 У зборнику опатије Св. Отилије посвећеном Бенедикту
(1947, 149) Гргуров израз сог двгепз зепИе („имао је разум стар-
ца“) назива се „не баш атрактивним“.

626
 за Грасијана, ча Дидроа . Неуспешна је Оила и наг-
ка о књижевности'’, како у лухонноиеторијотој тагн
и у варијантл заснованој на исторгији уметности, Ла-
комислене коиструтсције „духовне историје , која је
у Немачкој после Првог светског рата зауаела место
филологије, битте су симптом пропалаЈва науке', што
се неггријатно потврдило екскурзијом у омилузно ло-
друнје германисгике, „витешки сж;тем врлина" (екс-
курс XVIII).
Можда то пропадаље не може да се заустави. Кла
сична филологија почев од XVI века има чврсто тле
под ногама. Она показу'је обиде звезда првог ранга;
а и звезде мање всл-ичине имају своју фугнкцију у са-
звежђу. П речиш ћавање, васпоставл>ање, интерпрета-
ција текстова у тој су дисциплини строго разрађени.
Без поузданог граматичког ш коловања и обимне ле-
ктире ништа не може да се постигне. Германистика,
романистика, англисш ка немају дугу традицију. Оне
стога лако лостају ж ртве мода и заблуда „духа вре-
мена“. То би се могло поправити само кад би се оне
одтгииле да пођу у игколу старе ф илолош је. Али у
ту сврху морао би да се учи грчки и латински — за-
хтев који нико разуман неће смети ни да помене.
Оснивачи новијих филологија, истана још су учили
старе језике. Они су створили традицију строгог истра-
живања. М ожда то неће имати ефекта ати дужност је
да се брани тај аманет великих учитеља. За мене је
он повезан са Густавом Гребером, чији сам ученик
био пре више од четрдесет година. Једно начело ове
књиге преузето је од њ ега\
Један од задатака филолога јесге посматрање (оВ-
зегуаГш у методском вокабулару класичне филоло-
гије). Уз то свакако мора да се веома много чита
(Уводно начело 3) и да се изоштри поглед за „зна-
чајне чин& нице“ (Бергсон). Сусрећемо неки феномен 5
5 Упућујем на своју критику студије X. X. Глунца (Н. Н.
СПЛШ2), Шега1ига5ГћеИк кез еигорсНзсћеп МШе1аИетз (Књи-
жеена естетика европског средњег века), у 7.КРћ 58, 1938, 1-50).
Упор. мој чланак Сиз^аи Сгбћет ипд. сИе готатзсће РШ-
Шодге („Густав Гребер и романска филологија") у: ХЕРћ 67,
1951, 257—238.
 Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В И О Г Т И Л Л Т И Н С К И М Т л н . И НГ.К

за који сс чнни да нс :мачи нипма п.ж I,, апачи м>ло

Ако се константно попанл.а, он им * .> , ј>«-Кпн\- Лптц.
кцију. Фиксираћо.мо га термиио н>пи- и и (И)')а смо
можда огкриди ноко „месло ужинам.; и„>гл> {о, § 6/
које омогућује ралуменангс „идеалнг.Ј и. ј .,,жа‘у 'п 0-
стоје феиомени који илглслају Vаг кид - ј.<аа Ве-
лико је иск-ушенл да се претгсстс самп , с0и. Морала
би се уможити енергија да оп сч1 и',чч(ј| {«, нсдпто пгто
би се могло уноредити с н»има. Моралл 6и можла да
се по пети или шссти пут чита.ју лампк си пссници
каролиншког доба. Ту онда важп идрека Сибиле
(Енеида VI 129): кос орш, Н1с 1аког ем (,то је тегоба,
то труд је ). Ако човск не изгуби храброст, онда ће
посте много година7 можда и наћи т\ 5 зт% \тк („ка-
рику која недостаје“), нпр. нску Валахфридову песму
(погл. 15, крај 3. параграфа).
Кад смо неаси литерарни фенолшн изшовали и
именовади, налаз је сигуран. На том једиом мссту
продрли смо у конкретну структуру кн>ижевне махе-
рије. Изврпшли смо једну анализу. Кад се добије
неколико десетина, или чаж неколико стотина таквих
налаза, фиксиран је сисгем тачака. Оне могу да се
повежу линијама; тако добијамо фигуре. Посматрамо
ли их и повежемо, имамо надрећени склоп. То је ми-
слио Аби Варбурт са својом већ раније цитираном
изреком: „Драш Бог се крије у детал>у“. Ми можемо
да кажемо: анализа води ка синтези. Или: синтеза
произлази из анализе; и само тако насгала синтеза
јесге легигимла. Бергсон дефинише анализу као 1а
сарас11е Ае репе1гег а Гт1еНеиг <1’ип јаг! диоп с1еуте
5Г%тј1саИј („способност продирања у унутрашњост
неке чињенице која се сматра значајном“). „Пенетра-
ција“ је основни појам и у Ранкеовој историјској
методици. Али, које чињенице су „значајне“? То мора
да се „одгонетне“, каже Бергсон. Он ту тачку детаљ-
није не објашњава. Послужимо се примером. Рашљар
својим инструментом открива златне жиле. „Значај-не
чињенице“ су трагови руде у стењу. Оне су скривене
у објекту и бивају „одгонетнуте“ — тачније: осетиле
7 Упор. Мо(1ет Р М Ш оду 38, 1941, 331.
с\ нх рашље грагача. Те рашље постоје у луш е»и>ј
функиији: јсдној к р а ј м диф еретиираној реиепти-
вности која „реагује" на змлчарте елементе. Дко је
она присутиа као аирту-адност, м ож е ла буле н актуа-
лизована. М оже ла се прооуди. увеж бава. \ом ера»а.
Алн не можс ла се научи и прснесе на лр\гог. Аиа*
лиза се. всћ ирсма матери.ги« служЈИ ра сннштнм нрста
ма поепттака. Лко је усморена на кна 1 ж о т !о ст . кнк*
се фи.тологнја Само она ттролтфс у у м у т р а ш њ о « . т е
материје. Нс иостоји никакав др\'гм постутгак та от
крнваИЈС киатжевжхлн. Тиме се скнда лпемнси р< ма
и проблсм методо.тоинсих <зукобл>аван>а у п*х те мним
деиенијама и донкихотска «'к>рба ироттш такозтишот
„поштивтпма". Ти сукоои само нока п ју ла Г>и сс хте-
ло ла се фнлодогија избегнс — из раллога које ондс
нећемо лотнцати. Постоје свакако добри и лоши м\ -
зичари — н фн.толози. Дли и ол лоиш х иајчешћс
може нешто ла се иаучк.
Уз помоћ аиализе текста л ош л и см о ла сазнам»а
да срсдткн вок м ора д а се сагледа у сном конти-
нуитету са антиком , али и с н о и ј т .\« добом . С ам о тако
датазимо до једне разум лш ве смис-тене творевине
(Тојнби то мазива 1п1е1И%Ше јгеШ о / чиШу — ,.ра
зумлаиво пол>е истраж иван>а“). А то је би ла — европ
ска књ иж евност.

§ 2. ПОЧЕЦИ К Њ И Ж Е В Н О С Т И НА Н А Ц ИОНАЛНИМ
ЈЕЗИ Ц И М А
Ф ранцуска књ и ж евн ост започитве у X I веку ду-
ховним приповеткам а у стиху. Н>ен бисер, Песма о
Алехсију (око 1050), стсладна је ком п ози н и ја неког
ученог уметника који је познавао р ето р и ч к а средства
и читао Вергилија*. К ао нов род потом се јавд>а на-
ционални јуначки еп'Ј, а тај период с ја јн о отвара Пе-
сма о Ролаиду (око 1100). Она п оказу је стилистичке 89
8 2КРћ 56, 1936, 113 и дд.
9 Поближе о томе у мојој расправи Оћег сНе аНјгапгд-
зГ&сће Ергк (О старофранцуској епици, 2НРћ 64, 1944, 233—320).

629
слементе који сјвслочс о почмавању Вершлнја, касно-
аитичких тумачења Вергилија и с'редњоасЈ"/аноЈ кле-
рикалног оОразоваља}в. Мно/и спешЈии о I ијому иа
стају од 1150. годиис. У исто ирсмс јаи.са се једаи
иов род: дворски роман у с т х у . (>н г/браКује аитичку
граВу (прсма Вергилију, Стаиију, Диутису, Даресу/ и
келтску. ПрефиЈвена регоричка гехиика и (лн \ роумна
л»убавна казуистика школоиане су на <’>ви;дију. Двор-
ски роман означава улиианх* латинске ренесансе ХП
века у француску кљижевнсхл. Из латииске иауке
цргае и алегоријско-дилактично пеитпггво. Главни
извор за други лео Р о м а н а о р у ж и (о к о 1275ј јесте
Аланово дело Р1апс1ив М а ш га е (Н а р и ц а љ к а П р и р гх)е).
Богат развој фраицуског песништва XI, XII и
XIII века стоји, дакле, у блиском односу са латин*
ском поезијом и поетиком тог времена, које су иве-
тате у Француској и француској Енглеској. Латинско
образовал>е и песништво предњачи, фраицуско следи.
Латински је француском развезао језик. Зато што је
Француска бида носилац с г у о и ј а (;лШс1зишм>: зато
што су а п е з , са граматиком и реториком на челу, има-
ле у шој своје глаано седиште — зато је у њој лрво
илникло бујно цвеНе поезије на националном језику\
3 ас. 1уга је Едмона Фарала што је пр©и уочио уш-
цај сради>овековиолатинске поетике и реторике на ста-
рофрашгуеку поезију,Ј. Већина песника на национал-
ним јегзицима били су учени л»уди. У катедралним
школама XII века они су упознали и аи сгогез .
Навала је била толика да није било доста црквених
места за свршене клерике. Тако је настао вишак у
поиуди интелекгуалаца. Претежним делом њега су
алсорбовали феудални дворови Француске и Енпте-
ске12. Фсулална господа одавно су7 сопствено привре-*
** Дело Сћапљст 0е СиШаите (Песма о Гијому), које је
Сишје (5исћ1ег) сместио у 1080. годину, треба, према новом
издавачу Данкану Мекмилану ШХШСАИ МСМИ.1.АЗЧ), датирати
„најраније у последн>у трећину XII века".
н ЕОМОХО РАКАЦ, Несћегсћев зиг 1е$ зоитсез 1аИпез без
сггпГез е( тотати; соитГспз с1и тпоуеп аде ГЕдмон Фарал, Истра-
живања латинских извора средњовековних дворских прича и
романа), 1913.
п ЕАКАЦ у књигјм: ВЕ01ЕК-НА2АН0, НШсЛте бе 1а Ш-
630
 Јжваље замонили асстемом лажбина. „Ол витсза на*
горе“, каже Алфрец Вебер, „аве до највиишх кне*
жева, феудална пирамила се . . . деокономизује. Фел*
дална грађсвнна прегвара се у јсдну слојевиту поделу
на сталеже који се ослобађају за вакпривретна, за
духовна интересован>а. Пре свега, витетнтво постаје
један игирок слој који је, у врсменима кад није бно
\Т1летен у рат ц узајамне борбе, готово морао да
тежи нвкој духовној актнвности*131415\ Дворско друштво
Франц\чзке желн да нма забаву, као и друштво Јо-
ннје у Хомерово време. Јуначки спевовтт и витеигки
романи задоват>авају гу потребу‘\ Аутори су клерици
без запослен>а. Они својим слушаоцима преносс иргг*
че о Троји, Теби, Риму, али н Овидијсва делаЈ\ они
их ките свим украсним облицима регорикс, којс за-
државају и за модерну грађу као што је кедтска. Ти
песшши знају за „преношење науке“ (1гап$1а11о $1исШ)
из Атине у Рим, а отуда у Француску. На почетку
свог романа о Клижеу (СИ^ез) — шездесетих година
XII века — Кретјен де Троа пише (стих 27 и дд.):
Рат 1ез Иатез дие поиз аиопз
Еез јег д.ез апсггепз зауопз
ЕГ де1 згес1е дш /и јасИз.
Се тгоз оп1 поз1те Иите артгз,
СЈие Стесе о1 де сћеиа1етге
Ее ртетпгет 1оз е1 &е сГетдге.
Ригз игпГ сћеиа1етге а Ноте
ЕГ де 1а с1етдге 1а зоте,
<?ш от ез! етг Гтатгсе иепие.
Беиз доГп! ди'е1е г зог! теГепие
Е1 дие И 1еиз 1г аћеИззе
Тап! дие ја тез де Гтапсе п ’гззе.

1ета1иге јтапдагзе ШизГтее (Бедје-Азар, Илустрована историја

француске књижевности) I (1923), 3 и д. и 15 и д.
13 АБРКЕО ШЕВЕК, КиИитдезсМсШе а1з КиИигзоггоГодге,
1935, 259.
1/1 Екскурс X.
15 Тако нпр. и Кретјен де Троа у својим изгубљеним мла-
далачким делима.

631
То значи: ..Преко кљига које имамо знамо за дела
старих и за давна времена. Наше кљиге научиле су
нас да је Грчка оила прва у слави, по витештву и
науии. Затим је витештво дошло у Рим, као и про-
цват науке, која је сада стигла у Француску. Нека
да Бог да она ту и остане и да јој се овде толико
свиди да из Француске шљада више не оде.“ Жилсон
је у тим стиховима хтео да шсш израз „средњове-
ковног х у м а н и з м а ' О н , мећутим, није узео у обзкр
наставак:
1/епог дш 5 1 ез1 агезГее,
Беиз ГаиоИ аз аи1гез ргезГее:
Саг <1е Сгејогз пе д.е Вотатз
1Че дИ атг тез пе р1из пе тагпз;
0 ’аиз езГ 1а раго1е гетезе
Ег езГаШе 1а игие ћгезе.
„Почаст која се овде (у Француској) зауставила, бог
је другима само позајмио: јер о Грцима и Римљани-
ма више се не говори \ш најмање. Њихова је реч
заостала, а жива ватра је угашена.“ То је супротност
хуиманистичком уверењу. Ајш то се тачно уклапа у
смену епоха око 1170. Ако су се већ и латинсаш
тос1егт тада самосвесно супротстављали античким
величинама — колико је више то тек смео да чини
пеоник на националном језику! Постоји у XII веку
у Француској латинаки хумаеизам, који смо упозна-
јш. Нити се, мећутњм, паново запетљавају ако се он
тумачењем уноси и у Кретјена.
У латинокој ренесанси X II века Шпанија готово
да и не учествује. Исламска култура југа била је из-
разито надмоћна над културом хришћанског севера.
Само на североистоку, у Навари, и пре овега у Ката-
лонији, постоје од XI века места где се негује латин-
ско образовање, које зрачи из Францусже. Најважнији
је манастир Санта Марија де Рипол, тврћава клини-
јевске реформе. Ту цвета латинска песничка школа
којој имамо да захвалимо за љубавне песме, али и
за панегиричне тужбалице за мртвима. Мећу њима је16
16 Е. СЊЗСЖ, Еез 1деез ег 1ез ЕеИтез, 1932, 184.
632
 п јодма мосма Сдпу од којо су, нажалос!, сат»уиамс
само нрве строфс, тако да се ме може угмрдиш да
ли је иаиисана мре илм после јмсговс омр'ги. У сва-
јком опучају, то је мајрамије постгичко осттоарење о
Стаду. НајстаЈрији ггролни ишепггај о мкЈМ1у је НШопа
НоДегШ (Повест о Родригу, око 1110). Ш/па/мски спев
о Сиду проузима грађу која је већ обрађиваиа на ла-
тинском језику. Он га облимује по узору иа фрамтду-
ску енику и примењује стилске клишсе који се у
Француакој јављ ај у ток између 1150. и 1170. Нрсма
томе, тешко да је наиисан пре 1180. Шпанска књи-
жевност почиње, дакле, више од столећа касније нето
француска. Разлог је јасан као на длану: у Шпатшји
је недостајао подстицај латинског духовног процвата.
Тек у X III веку учено образовање продире преко Нк-
ринеја. Латашаку ритмику и реторику пеаници тог
времена као „учену тех'ник!у“ (те$1ег ае с1егесга) или
,дгово Јиајсторство“ (пиеуа тае${гга) супротстављају
„шпилманакој техници“ (те$1ег <1е јо%1аг'га). Берсео
се хвали: „ми пишемо само оно што смо читали“ (а!
поп е$спНто$ $т поп 1о дие 1еето$). Граћа је пре-
тежно црквеног или античког порекла (сага о Але-
ксандру, роман о Аполонију). Смео захват изводи
онда Хуан Руис (Јиап Кшг) око 1330. у свом делу
Т г о (1е киеп атог (Књига о доброј љубави). Он им-
портује еротику О видија и његових средњавековних
настављача. Н а слободну обраду Аг$ атагкН (Љуба-
вне вештине), ко ју је читао у орилиналу, он је надо-
везао прераду веома омиљене средњовекавне латин-
ске комедије РатрШи$ <1е атоге (Памфил о љубави),
која се и сама заанива на једној Овидијевој елеш ји
(Атоге$ — Љубави, I 8). Овидије ту описује једну
сводницу како речито обавља авој занат. Хуан Руис
се готово дословно ослонио на Ратрћг1и$ 1е атоге,
само што убацује ш панска имена за места и лично-
сти. То је давало локалну боју и колорит времена.
Сводница Тротакоевентос (,уманастирска потркуша“)
постала је захваљујући њему типич)на филура шпан-
ског песништва. Она се јавља као Селестина у ремек-
-делу исгог наслова Фернанда де Рохаса (Регпапс1о
с!е Којаб, 1499), као Херарда у Доротеји (Иого^еа)
633
Лопе де Веге (1632). Посто)е коигичагж који Р њшј 0
оооро] љубави, Селестину и Д п Н Кихота зајсдао **>
воае као три врхунца шпанске књижегвнсжти*7’ Неки
то наводе као једно ол павних оведочанстава за „реа-
лизам“, који је наводчо карактеристичан за ишажжу
књижевност. Дамасо А л он со је ош гро критиковао схво
схватање1*. Његово ново тугмачегве д уча шланског пе-
сништва добија, чшш мги се, нови ослонац у овде
разматраним констелаццјам а.
17 СЕЈАБОН (Сехадор) у свом издању дела ЕЈћго сЈе ђиеп
атпот.
18 У Сгиг у Еауа, 15. октобар 1933. — Већ 1927. Ортега
је рекао да схватање историје Монендеса Пидала има две
слабе тачке: Једна је — сасвим тгроајвољно — веровање да
је реализам суштинска уметничка карактериа и*а Шпаније.
Са тим је повезано — исто тако произвољно — убеђење да
је реализам највиши облик уметности. Други непоткрењЂени
прелиминарни став јесте прецењивање „народскоги (С дтаз, 1932
966).
19 Већ код Еурипида јављ а се гостионичар-сводник
(5СНМШ III 626). Овидијева сводница потиче из репертоара
античке комедије од Менандра наовамо. Та „нова“ комедија
искључује политичке инвективе, митологију, саге о херојима
итд. Она свој круг тема ограничава на грађанску свакодне-
вицу. Драмски заплети произлазе из еротике. Љубав је за ан-
тичку теорију књижевности резерват комике (упор. Екскурс
IV). Персонал те нове комедије састоји се од „карактера‘* који
су типизовани у Теофрастовом смислу: шкрти старци, пара-
зити, курве, робови, сводници итд. У тај круг спада и свод-
ница. Ошп /аИаЈс зетииз. дитиз ра1ег, гтртоба 1епа / УЊепГ е1
тетеГтгх Шатта, МепатиГгоз етИ („Лажљивог роба док буде,
и бабајка строгог, и пезе / Подле, и ласкаве још дроце —
Мен&ндра ће бит“, Овидије, ат. I 15, 17). Налазимо је у јед-
ном Херондином мимијамбу. Овидије је тај мотив из комедије
транспоновао у еротску елегију. У Памфилу он поново постаје
комедија — или, боље рећи, оно што се у XII веку подразу-
мевало под „комедијом“: дијалогизоване лакрдије у елегиј-
ском метру. Збирка текстова код Г. Коена, Латинска ’коме-
дија’ у Француској у X II веку (С. СОНЕИ, Еа »сотШе« Ште
еп Ргапсе аи XII« згес1е, два тома, 1931). Још за Дантеа (писмо
Кан Грандеу) комедија је род поетског приповедања у ниском
језичком стилу (гетгззиз ез! тодиз е1 ћитШз, дша 1осиНо тп-
даггз — „то је неусиљен и једноставан начин говора, јер је то
говор обичног света“). У УЕ II 4, 5 за то се употребљава израз
зШггз гпјеНог („нижи стил“). То потиче из античког учења о
три врсте стила. Онде где ми верујемо да видимо „реализам“,
посреди је књижевна конвенција: „ниски“ стил.
 Латлнска књижевност срешкег века продирала је
у Шпанију салш у етапама. Јодан талас лошао је око
1230. са Берсеом. другн око 1330. са Х)уаном Руисом,
трећи са Алфонсом де ла Тореом (Аћопбо (Је 1а Тогге).
Још и око 1440. гоаине овај последњн је могао да по-
нуди једну алегоријски заодевену енциклопедију се-
дам слобооних умегностн, која црпе из Мариијана
Каиеле и Алана.
Пошто Шпанци у своју националну књижевност
уб рајају већ иберијске ауторе царског периода, ка-
сни почетак песнш птва на националном језнку'" не
задаје им никакве бриге2021. Еп о Сиду отвара га као
величанствен улазни портал. И талија нема ништа што
би могло д а се пореди са њим. П ре 1200. године ту
и нема готово ничег2223. И талијанско песништво по-
чиње тек око 1220. Запгго тако касно? О том питању
расправл>а се већ д ец ен к јам а2'. Одговор на њега до-
бија се и зн ен аћ у ју ћ е једностав-но кад се романски
свет сагледа к а о цатина. У И талији X II века цветају
правна н а у к а , м ед ац и н а и учењ е о егшстоларном сти-
лу. Студиј аисГогев, м ећутим зам ро је, а тиме и ла-
тинска п о ези ја и поетика. Н ем а хуманизма, али ни
ф илозоф ије. Л и р и к а н а националном језику у X III
20 То се не мења ни после откривања много ранијих
јатсћаз („харћа“) (ЕМПЛО ОАНС1А СОМЕ2 у часопису С1а-
ш1епо, мај 1950).
21 Менендес Пидал је, додуше, хтео да на основу хро-
ника изведе закључак о изгубљеној епици X и XI века, која,
по њему, упућује на западноготску епику. Али се ова теза
тешко може одржати. 3. СН15Ш01ЛЗ МОНћЕУ (С. Грисволд
Морли) оцењује: Гће ехгв1епсе ој ергсз гп 1ће уетпастаг Ђејоге
Гће 121Н сепГигу тизГ Ђе гедатб.е<1 аз рите1у сопјесШта1 („по-
стојање епске књижевности на новоевропским језицима пре
XII века мора да се одбаци као чиста претпоставка"), МЕ-
НШЕЕ-МОНБЕУ, А НгзГогу ој Зратггзћ ШегаГите (Мериме-Мор-
ли, Историја штганске књижевности, 1930, 28, нап. 3).
22 N071 с’е 171 НаИа ртгта б.е1 Оиесеп1о роезга бг пеззип де-
пете („У Италији пре XIII века нема поезије никакве врсте“),
Монтеверди у КОУАТ1-МОМТЕУЕКВ1, Ее Опдгт (Почеци), 1926,
647.
23 Доказе даје А. Монтеверди у ЈЈп стдиапГетгго сИ зШбг
зи11а 1еИега1ита ИаПатга („Педесет година студија италијанске
књижевности“ [1886 до 1936]), у Заддг... бетсаН а УШопо
Ноззг, 1937, I 74 и д.

635
воку н ад о везу је се на п ровансалсм у ум етвичку поези-
ју. Ток Д ан те окреНе к орм и л о и своје пеоништво хра-
нн из ризнице л а п ш с к о г средш ег века. П*ита:ве: За-
IIIто и та л и јан с к о пеониш тво почињ е тако касно^ по-
грош но је постављ оно. Т р еб ал о би се питати: Зашто
ф р а н ц у с к а књ и ж овн ост почш вс так о раио? Верујемо
да смо д али одговор. .М орамо, м еВ \ти м , иитати и да-
л>е: заш то је л ати п о к а рен о сач са (1066— 1230) спро-
ведена сам о у Ф р а н д у ск о ј и у пофранпужеЈИОј Снгле-
с ко ј? Зато ш то је р е ф о р м а с ту д н ја К арла Вс.тгтког
ств о р и л а оонову кој а је била у стањ у да надживч
потресе IX и X в е к а ‘’. Д у х о в н о во!хггно које > Не-
м ач ка н м ал а под О тоним а н и је м огдо да се одржи,
И сто р и ја за п а д н о е в р о п ск о г обра:к>ваша од Карла Вс-
л и к о г д о Д а н т е а јо ш није с а гл е д а л а и нриказана у
сво јо ј л о в е з а н о с т и '’.

24 Криза царства под Лудвигом Побожним; Нормани прсд

Паризом 885—87; Сарацени на југу; пропадање западнофра-
начких Каролинга итд. НА1.РНЕК (Хез ВатЂатев — Алфан,
Варвари 269) каже о политичким превирањима IX века: И
з'еп ез1 ја11и д.е реи цие 1а сгиШзаИоп тепагззапГе пе зотћта(
ипе зесопде Јогз („мало је недостајало да по други пут потоне
једна цивилизација у фази препорода“). Религиозна и инте-
лектуална обнова одвија се средином X века (исто, 351).
25 САГИ, ЕКВМАЛН (Карл Ердман) је намеравао да на-
пише једну „француско-немачку историју образовања XI ве-
ка. који је у крајње својеврсном развоју проузроковао наста-
нак француског примата у образовању и обавио много више
предрадњи за хуманизам XII века него што је то познато у
досадашњим приказима“ (у писму од 23. јануара 1938). Смрт
Карла Ердмана (рођен 1898. у Дорпату, умро марта 1945. у
Загребу) један је од најболнијих ратних губитака за науку.
Рат и његов исход он је предсказао већ пре много година.
Кратко време пре смрти писао је својој сестри: „Што се мене
тиче, ја сам своје окончао, а у животу што ми је још преостао
бићу већ изван страха и наде ... Као прави хуманиста човек
мора бити кадар да одобрава и крај живота и да уме ум-
рети еп рћИозорће. Најзад, само кад се суочимо са смрћу по-
казује се да ли заиста верујемо у своје идеале или не. И стога
ја хоћу да одем без мржње и ведро.“ Упор. сада речи сећања
Фр. Бетгена (ГК. ВАЕТНСЕ14) у постхумно изданим Ердмано-
вим Истраживањима о светц политичких идеја раног средњег
века (Рогзсћипдеп ги г роИИзсћеп ШеепгиеИ дез РтпћтШеШ-
Гетз), Берлин, 1951.

636
 § 3. ДУХ И ФОРМА
Формални елемент КЈвижевности у наши-м је ана-
лизама веома наглашено дошао у први нлан. Али ре-
торика је представл>ала моћ. Д рж авничка и судска
беседа мора да оу у античком граду-држави имаде
политичку функцЈију првог рсда. Мећулим, то што је
Атина у егзистенцијалној кризи Пслопонеског рата
одушевл»ено прихватила Горгијине украсне форме; го
што је Тукидид историју тог рата налисао новом ки-
ћеном прозом — то је естетски, а пе полит-ички фе-
номен. Ово грчко уж иваљ е у звуку речи исте је врсте
као и италијанско уж иваљ е у арији и колоратури.
Епидеиктинка беседа могла је, без сумње, да се по-
веже са јавним поводима, али ипак само зато што
је представљада виртуозност која се осамосталила и
што је тога била овесна. Стога је и могла да са сш м
техничким финесама продре у поезију. Мећу север-
њачким народима Гал-и су, као ш то је познато, падали
у очи античким људима својом склонош ћу ка поенти-
раној беседи. Д а ли је посреди нешто што би било
општекелтсжа особина? Китњаста и самодопадљива
екстравагантност ирског латинског језика могла би
то да сугершне. Кад су Гали романизовани, формалне
играрије каоне римске антике могле су да на тлу да-
нашње Француске наћу повољан терен. Аузоније је
потицао из краја око Бордоа, Сидоније из Оверња
(Аиуег^пе). Каролинсжа реформ а студија ослањала се,
мећутим, на енглески хуманизам V III века. Он је био
збратимљен са црквом, школом, граматиком и имао
је за формалну ш р у исто тако мало разумевања као
и касније клинијевска реформа. Гермажжом бићу она
слабо одговара. Велмжа је парадоксалност латинског
средњег века што је образованои слој северних народа
прихватио страни јуж ни језик, научио да влада ње-
гсхвим формама и коначно његовим виртуозностима.
К ојхико је то удаљавање од сопственог језика! Али
како ће се то богато иоплатити кад народни језици
постану иунолетни! Политичке снаге и воља једног ве-
ликог владара пресадиле су зШсНит у Француску. Но
он је онде могао да се тако блиставо развије можда
637
само што ипо се галороманока склож* « ка ниртуо
ИЈој оесодн суср<.ма са солидном ;т т циплипом снгле
ског школонаља. Школа је била у ирном рсду ј<‘ 1и,1 Ка
игкола. Оиа је, м еђуш м , морала, слолоКи сж>ју уиу-
тарљу законитост, да се ухваги у копггац и са нај
тсжим и најексгремнијим аспсктима својс магсрије.
То се »иди неН у гонерацији након Алкуина. Са ир
ским Шкотима, који оу ем и ф и ралп пол нршиском
данске Ш1 ваиије, иод Карлом Беланим сс у Францу-
ску атила нова супстанца античког о6рак/ван,ал, а
тиме н нова извештаченост. ИлмеСу умепнх ги и арти-
фшшјелности нема оштрих прелала. I опстски олжх;
измеНу њих ни у ком случају није јодполначал. Оби-
чно се у артифицијелности види проишод каснијег
времена и појава која означава пропадап*е; иаопача-
вање уметносги. Али може се десити и еупрогно. Исто-
рија стила у латш кжом среањем веку то стоструко
докаЈује. Касноантичка језичка артифицијелност по-
стала је технички подстицај и будила је артистичко
частол>убЈве. У језику су истраж иване све могућности
и из и»ега су извлачени нови ефекти. То се може по-
сматрати на вишевековном развоју латинске риме.

ж Пре свега познавање грчког језика, у чему је Јован

Скот Ериугена Цоћаппез бсоШз Ег1и§епа) далеко надмашивао
све савременике. Упор. поглавље Тће з1ш1у ој Сгеек („Изу-
чавање грчког“) у књизи М. Ј1. В. Лејстнера, Мишљење и
литература у Западној Европи од 500—900 (ЕА15ТНЕН, Тћоидћ1
ати1 ЕеИетз гп У/ез1егп Еиторе А. О. 500—900), 1931, 191 и дд.
Треба додати и рад П. Курсела, Грчка литература на Западу
од Макробија до Касиодора (Р. ССШНСЕШЕ, I ,ез ЕеИтез д т е с -
циез етг ОсспХепГ пе Мастоће а Саззгодоте), 19431, 19482; Б. Би-
шофа, Грчки елемент у затшдноевропском образовању средњег
века (В. В15СНОРГ, Баз дтгесМзсће Е1етеп1 1п &ег аћетиИансИ-
зсћеп ВгШипд &ез МИШаИетз) у Вуг. 7.5. 44, 1951, 27 и дц. Зна-
ње грчког Ерик из Осера (Не1пс с!е Аихегге) добио је од ир-
ских монаха у Лану (Баоп). Његов ученик је био Хукбалд
од Св. Аманда (НисћаМ с!е 51. АшапсЗ). Верујем да сам до-
казао да је он познавао Синесијево дело (ракб-храс, 1ух&џмтЈ
(„Похвала ћелавостим, 7НРћ 59, 1939, 156 и д.). Коментар Јована
Скота уз ПирИае (Соадбу) први пут је штампан 1942. у Аме-
рицњ 1оћаптг1з ЗсоШ аппоГаНопез т Магсгапит (Јован Скот,
Иапомене уз Марцијана), изд. СОНА Е. Б1ЈТ2 (Кора Е. Луц)
(<■* РићИсаИопз о/ Гће МесИаеуа1 Асадету ој Атеггса бр. 34,
1942; мени недостугшо).

638
Прно је била амброЈавјаиока хммши^хка сгроф а без ри-
ме. V Ф ортунатовим х и ш т м а дне стотипие годЈИиа ка-
сније п остоје асон аи ц е, на прим ер дне на у и две на
о у строф н:
УехШа гедгз ргоб.еип1,
Ги1де1 сгизГз т уз1еггит ,
(^ио сагп е са т гз сопсШ ог
Зи зр еп зи з ез1 раИ ћт о.

Гле стези царски ступају

Тајанством крста блистајућ,
А тело творца телесног
О крсту том је висило.

У следећој строфи сва четири стиха повезана су за-

вршним а у последњем слогу:
Сопјгха сГаигз игзсега
ТепАепз тапиз, уезИдга
ВеаетрИотз дгаИа
Нгс Гтто1а1а ез! ЈгозНа.
Прибијен оштрим чавлима,
Истежућ руке, стопала,
Рад искупљења нашега
Посечен би ко кланица.

Не следи се нека чврста ш ема. Н а почетку X I века

налазимо тенденциј|у да се повеж у по две риме у је-
дној строфи. Она м о ж е да дом инира у некој пеоми,
али не м ора д а буде стри ктно опроведена27. Могуће
је, мећутим, и да се пеома од четрдесет и осам сти-
хова цела рим ује н а а28. То се зове ри м а — тирада.
Ту ствар оовде не м ож ем о да пратим о у појединостима.
Алм, колики је успон од тих неепретних покуш аја
до глорије у песми 81аЂа1 та1ег („С тајаш е м ајка“)
'Шш Огез ггае („Дам гнева“)29! М орали бисмо да о»е
27 Пример Сагт. СаШ. 8ТКЕСКЕК бр. 42.
28 Исто бр. 10. Један стих има нечисту риму.
29 ТогШпа1е1у Огеге гз пог Ике1у еиет го Ђе 1аск о/ гћозе
■шћо гп уоиШ атгб. гп аде, ај1ег тисћ теабшд ог УЈИћоиГ тисћ,
т а11 Ите о/ Гћегт ГтЊиШготг апб. т а1 Нте о/ Гћегт гаеаИћ,

639
две химне — које су грађеме састсм ратличнгто -
размогримо строфу по строф\ да бисмо показалм бо
гатство сратстава и 1м*хово варирани- Прс Дагпеа ве
постоји ншнта што би се по утиетиичкој всшпоји са
њнма могло лоредити*.
Рнма, тако страиа Рим ш и м а као и Германмма,
прпхваНена са оклсшивсм, нешхшна за иравкло и ре*
дослод, коиачио рашпјсна до чу;ихл!о ралуђаг р»
скопш, велика је крсашшта мотша сралн<< века,
како то коа Гстса Јслена, чулеКи сс, слуиш од Фау-
ста. Рамктрснс могуКностн рттмоване строфе лрш*
ставлшју нов формаиш иалсм. А.ш и бсзиројна
мкнја формалпа умспипка срслсша ко^а смо су-
срелн лначс у својој св«уху1 и1 ости ш јс ш к исто оио
што н рспкггрн иа оргуи>с И м а т смо прклику да
видимо како Данте уме да нх утклроби. V рукама
мајстора артистичкс тсхликс постају срсжтва л
јачаванк* илрааа АртифЈииијслност пра*али у умегност
и утапа се у нктј.
Историја К1 М1 ЖСШ1 0 СТИ обично аЈстему форми не
поклаЈка много пажнл. Она ланас ;шјс прсиност лу-
хоиној нсторијн** чтгја сс глаина станошвита обнчно
прсузхмају нз друтнх днсншишЈа. 11рн том сс прс-
внђа да аназнза самих кнасжевних форми можс да
доведе до сазнан>а духо«н1оисторијске врсте: кад пра-
тнмо неку лерсоннфикацнју као што је богиЈка На*
тура, откривамо саслоповс којн измичу' историји про
блема или појмова. Постоје формуле као што су јв*
шШ ћоШ 1ће&е хоопЛетЈхЛ П1р1е1&, 5е 1ћеу Тћотал о/ Сећто з
ог апо1ћег$, аз пеаг1у от цџИе 1ће тоз! регјес! гее<кИпу ој
зоигШ 1о зете 1ћа1 1ћеу кпот. СЕОКСЕ ЗАШбТВ1ЈНУ. Тћ»
ПоитиМпд о/ Вотпапсе апЛ 1ће Ш&е о/ АИедоту („На срећу,
нмје вероватно да ћемо икада бигти без оних људи који ће.
у мдадости и у старости, без обзира да ли су миого читали,
у свако доба својмх кевоља и у свако доба своје среће,
сматрати те дивне терцине, било оне Томе из Челана, Лао
неког другог аутора, готово савршеним или потпуно саврше*
ним њима познатим слајањем звука са осећањем" Џорџ Сент-
сбери, Процват романсе и успон алегорије), 1897, 9.
39 Провансалци су преналрегнули риму, посебно Арно Да-
кијел. У виртуозно-насилној егзибицији ретких рима, музиха
постаје површна, а смисао се губи.
 р1еп1\а е( јогИПиЈо, метафоре као што је спет ка<» по~
зориште, које отварају ишрокс вцдикс. Пренесена при-
мена израза нз области књнге за нас ?е оила сочипо
у коме су се сабиралн зраци из протсклих \«мет!ја.
Лух је ожинсо у јсдној форми.
Форме су лнковн и систсми лпкона у ко?и\\л се
оно духонно обелозапл је и посгајс схнат.».нн<>. 1лнгсу
су иотребнн кругови светлосги и унсгл<кпи крегоии
да би сврстао блажснс Крисзал сс сасгоји >*> про-
сторне рсшстке електрона и атомс.кнх јелтлра Матс
матнка и оитнка примснд-ју појам рптмкс. «'П.»јдч;»
Метафора? Јсоу ли прародннм на\*кама потребпч- мс-
тафоре?) Књижевнс формс испун.анају фупкиид г <
КШ 1\ решетака. Као што се дифузмо снегло са::•спл.а
у сочпву, као што се кристали мскуп.т»ају у 1 ;>•■ ■ .г ,
тако се н постска суистанција кристалнзује у нској
структутриој схеми. У оиглеској крптшги одома1шо сс
појам раПегп. То је обрадац за ткањс. относно чно-
рован»е тоииха. Ако се не варам, Вшвсм 1Јсјмс у по-
требл>ава ту реч да 6и означио структ\{>с у „струрГ
свест?{. 1мсиз с1а$5!си$, мсВутим, јесте месдо из ?ес1н<ч
писма Џерарда Менлија Хопкинса (Сегагс1 Мап1е\*
НоркЈпв): а$ агг, теЊАу, г$ \\'ка( $1ггке$ те то$1 о/
о11 гп ти$1С апс1 с1е$1^п т раит%, $о <1е$1%п, раПегп ог
\\'ка1 I ат т 1ке каки ој са1Ип% т$саре Г$ \ука1 /
а\)о\>е аИ аип а( т рое1гу (1879) („као што је арија,
мелодија, оно што ме највише дира у музици, а ски-
ца у сликар>ству, тако су скица, образац или оно што
ја обично називам унутрашња сутптина оно чему ја
тежим у поезији“). Хоикинс је сматрао да назив ра(-
гет још не одговара сасвим, па је ско>вао нову реч. Ту
се увек подразумева форма која ствара структуру.
Ми не можемо да кажемо ни раКегп ни т$саре. Али
слика решетке чини ми се истовремено и прецизна и
очигледна.
Проналазак нових метричкнх творевина од XII
века наовамо карактерише пут новијет песвиштва:
канцона Провансалаца, рондо, сонет, терцина, о((а\’а
пта и њено чаробњачко усавршавање код Спенсера,
само су неки од примера. Рима поново може да се
изостави, као у „бланкверсу“. Али ако се поново изба*
641
ци и ритам, као код Витмена (\\Љ ј1тап) и касније
код иеоника слободног стиха ( .,версдибриста“) после
1890. године, долази се у опасност та се — одбаци и
дух. Валеријев значај није у н»еговнм идсјама него у
љеговом иримору: ои је поетску материју, нрефинену
V оимболизму, опет саттео у закон строгс форме. Т. С.
Елнот уме да наизмеитгчно користи и слободгш и ве-
зани стих.
Бер 1ч:он стално удшзорана да натпе мишл>е1ве има
тендснцију да оно што је стваралачки ново сведе на
нешто завршоно, веН ностојеће (ип геаггап^етепI с!и
ргеех 151 ат ). Оно ш то хоНе да каж е, он објаппвава
јеаним пореБсн*ем. Н еки м узичар комнонује симфо-
нију. Д а ли је и>егово дело било „могуће“, пре него
што је реализовано? Одговор: „Да, ако се тиме мп-
сли да није постојала н и каква носавладлдша препрека
за његово осгварењ е. Али са тог негапиеног смисла
речи прелази се, а да се то и не опаж а, на једа-н по-
зитивни смисао. Зам ислим о д а је свака ствар која се
јавља могла претходно да буде опаж ена од стране
неког довољно обавеш теног духа: да је, дакле, у обли-
ку идеје, егзистирала пре свога остварења: — апсугр-
дна претпоставка у случају у-метничког дела, јер чим
музичар има јасну и потпуну представу о симфонији
коју хоће да направи, сим ф онија је направљена"'.
Наравно, композитор нема „јаону и потпуну“ пред-
ставу о свом делу, али неку нејасну представу има.
Она вероватно садржм теме, а у сваком случају схему
оне композиционе форме к о ја се зове симфонија. Без
тога композитор не м ож е д а пише. У овету духа ства-
ралачки ново м1ного је реће него што се чини да
Бергсон претпоставља. Без неке схеме облика (плато-
новски еТбод- — „слика, облик, ид еја“) која му лебди
пред унутарњим оком песник не мож е да пева. Књи-
жевни родови, метричке и строфичке форме такве су
схеме. Оне су елеменат постојаности, али оне су у
знаку закона „све мањег приноса“. Еп, трагедија, ода
итд. могли би да се посматрају с обзиром на ту појаву.

а1 Н. ВЕНОЗОК, Еа Репзее е{ 1е МоиуапС, 1934, 20.

642
 § 4. КОНТИИУИТЕТ

Чешће омо бшти у прилици да гапоримо о кј ш -

жовним канстаитама. Траж или смо их и повезиитали у
скугшне; отмене, одрамије поонате (а ишак не сасвим
знане), као ш то оу Музе; али и оне погрешно схва-
ћене и нрезрене као ш то оу стални јо п о о и , отрцане
метафоре, разиграни маниризми. Њ их коректни цен-
зори тзв. нормалне клаоике нарочито мрзе. А кн>и-
жевност већ вековима сто-ји под цензуром која се че-
сто не прим ећује. Везану за образовни оистем, пре-
ношену у ш коли, њу оцењ ују педагошке инстапце —
у име „доброг ук 1у!са“ , који лако доб-ија извесну при-
месу м орала. Јер и ионаш ањ е, љубав према реду,
марљивост се, као ш то је познато, цензуришу. За на-
ше разм атрањ е нема нзикакве разлике иамећу отмених
и презрених елемената традиције. Читав фонд мора
да се схвати као целина: тек тада се открива конти-
нуитет европаке књ иж евности. Тек тада антика може
да се види без предрасуда, а средњи век изнова вре-
днује. Теис тада м ож е и да се оцееи к ж о новије књи-
жевности настанљ ају традицију и од ње се одвајају,
и како су оне током три века иамећу Ариоста (ј 1533)
и Гетеа м ећу собозм паделиле ф ункције посредовања.
Континуитет! Он нам се јављ ао у стотину облика,
које нећемо д а рекапитулиш емо. Он се збива на авим
ступњевима, од утпознавања рудимената до овесног,
успешног преузимањ а наслећа; од склепавања једног
центона до м ајеторства латинаког стиха које је равно
античким узорима — постоје средњовековне -песме о(ко
чијег датирањ а су ,се још и филозофи XIX века коле-
бали за хиљаду година. Могла би се наиравити окица
за морф олош ју књ ижевне традиције. Али и овде оно-
ме што се зове зсгепНа тјГта („нај-незнатније иозна-
вање“) историје књижевности недостаје један инстру-
ментариј диференцираних и сам-остално изграћених
појмова. Она <их иознаје пола туцета. То су цепанице:
масивне и истовремено необраћене. Хуман-иза<м, ре-
несанса, класика, романтизам, преромантизам, преху-
манизам — са тако бедном опремом не може да се
учинзи више ништа. Традиција може да се преноси

643
СЖЛСЛШ1 СКИ и дословно, као у сред*вовековној школи.
Рецепција може да буде имитативна, као у VIII и
IX веку; продуктивна као у XI и XII. Она може ла
наи!>е на небдагонаклон отпор (Погсћа? оИт... — ,.у
цвет\' беше на отворен револт; на апатију. По-
стоји, мсђутим. н свесно посеааље за удал»еним фун-
дусима, нри чему се прескачу векови Пошто слш го-
ворили о музици латннског химннчког песбшштва, сме-
мо подсетити да је оиа још и В огт-ра нримамила да
је опонаша (Ггапсл$сае теае 1аш1< \ — „Похвале мојој
Франсоази 4), као што је и кодориситчка игра касно-
античког и среан»овековног латинског језика пр*1вукла
једног Исманса (Ни\мг»ап$) н једног Ремија дс Г\р-
мона (Кешу с1е ОоигшопО, расколш а занесеност је-
днога Нона — младог Георгеа. „Још шамо, лисао је
он у својој похвали М алармеу, како су снажан утисах
у нама оставили списи Византннаца I! касних латеши*
ста, као и црквеиих отаиа, који нису могли да се
суздрже да своје окајан е ф ех е не прикажу у блиста-
вим бојама; како смо у њиховом подјармл»еном, од
мука растрзаиом стилу са задовоњством осетили ку-
цан»е и подрхтавање наших сопствених душа и како
с\’ нас понекад мукогрпно нзнедрени стихови Египћа*
шша вреле крв*!, који као Менаде јуре и кипте, испу-
н>авали насладом јаче но стихови старог Хо.мера.4'
Оесас1епсе нз 1890. била је откриће нових естетск»«
надраж аја н ф орма одвајањ а од „варвара", као у
ВерлеЈновом сонету7:
Је зигз СЕтргте а 1а јт б.е 1а бесабепсе .
Ја сам Царство на крају декадансе.
Модернизам симболиста уж ивао је у касноантичким
супстанцијама као у стимулативном средству. У пари-
ским библиотекама налаж ена су двојезична издања
класика које је штамПао Амброаз-Фирмен Дидо (Агп-
Вго1бе-РЈгш1п Оккп, 1790— 1876). Ни на једном месту
на свету7 није се атмосфера за $1и<Иит толико очувала
као на брежуљку св. Геновеве, где је некад предавао
Абелар. Она је спадала у животни ваздух „латинског
кварта“ (циапгег 1аПп).

644
 Коппииуитет кшижевне традиције — то је ноје-
дноста)Вл>ен израз за једно веома комнликовано чи-
и>еш1чно стање. Као и цео живот, и градииија је нс-
преглеццно нестајање и настајањ е новог. Пламено море
Илиона гори на улазу у иашу традицију. Оно што
поседујемо од кндсжевности старе Хеладе само су ру-
шевине. Где су епови о Теби и о Артонау гима? Изгуб-
љено је готово све из области старогрчке лирике, нај-
већи део атичких трагедија и ком едија. Автустовска
класијка потиснула је хеленистичко песншитво и изру-
чила га пропасти. Канон се све више суж авао. К риза
царства у I II веку не огледа се само у слабл>ењу про-
дукције него и у стварањ у равнодуш ности према ста-
рој књ иж евности, ш то је постало кобно за њено очу-
вање. Оно ш то се виш е није читало, н и је се виш е ни
преписивало, или, бол>е рећи, писало на другом мате-
ријалу: јер од IV века свитак паииЈруса замењ ан је
кодексом пергамента. Једн а техишчка иновац и ја и је-
дна промена укуса спојили су се, дакле, у резултату
омањивања латинске кш иж еаности. П очетак средњ ег
века затекао је рим ску књ иж евност сам о као гомилу
рушевина, „која је у порећеш у с њ еним првобитним
стањем тако сићуш на као и руине рим оког Ф орум а
у порећењу са том граћевином у д оба цареова“ (Еруард
Норден). Стање ф ои да к о ји је био спаш ен захваљу-
јући карол и н ш кој реф орм и студ и ја и п и см а затим се
до к р а ја средњ ег ве к а готово и н и је битно смањ ило.
Изгледало је д а ћ е веш тина ш там п ањ а књ иге дефини-
тивно заш титити књ иж евност. Али Д рути оветски рат
уништио је м илионе књ ига. Д уховно предањ е је ве-
зано за м атери јал и е подлоге; а оне моогу д а се разоре.
Континуитет тр ад и р ањ а м о ж е, м ећутим , д а буде
угрожен и од стране опш тег то к а културе. У X II веку
жеља д а ја л е к ти к е за д аск у с и јо м почињ е д а уздрм ава
ауторитете. V X I I I веку 1Нове универзитетске науке
потискују књ и ж евн е студ и је. И сам е ове студије се
изопачавају чим их виш е не н ад ахњ ује ентузијазам .
„Није ли д а ш ак см рти и тр у л е ж и “ , пита Х оф м анстал,
„око свих оних и н ституција у к о ји м а се ж ивот поти-
скује у позадину и за м еханизм а ж и вота, у надлештви-
ма, јавним ш колам а, осигураном ф ункционисањ у све-

645
штомнка итд.?“ А Гстс 1820. кажс: К.. се □ «,
иропглпм стш рими, ло. 1и.н( пл кр«1 Ј\. у опленост дв иа 6(ј
срис пршшје оио што је умрло, п п о јс ш нас сасу. п
шеио као мумггја. Али упрапо то тк швањс »а оно што м'
је одумрло увек пла.шпа репо 1уцио: 1.»рнц прелат онлс к<
гдс иоко које тежи напред не можс иипте ;ш се поти- ЧЈ
сне, не може да се обудда. тако дл к откида од ста* 1,1
рог, чијс одлике више ие жели да пргпна н »пгје 11
нредности нишс нс жеди да к о р т т и .“ Недесет го ®
дпна рашгје Гсте је од Хердера паечио „да је песз«и- *
штпо дар за свет и народе, а не нринаш о иаследсшо 1
нокодицшге фшшх, обрадоваппх д»у;п!“. Прер<тма»гШ' 1
зам среднпе XVIII иека (вид. поглавдч* 16, завршетах |
7. параграфа) учио је ла је и с п т с к а посзмја неспо-
јнва са књижешшм обра:шван>ем; да она цвста само !
код варвара и дивљ ака. Н ико то није кзрскао са то- |
лико лсис осфсћености као Снмоп Натутјс (бнпоо
РеИоиПег, 1694— 1757), гтроповсдник у фрапнуској пр-
кви у Берлшгу: П ^погапсе е1 1е терггн дсз 1еиш $от
1а ^бгНаМе оп%те с!е 1а рое$ге („нез(иан>е и ирезир
према кгш ж евностн истински су извор носзије44). Та
речешгца била је скривена у једној историји Келта
(1740), а ископала ју је тек модсрна наука након Пр-
вог светског рата32. Д а је П елутјеова атрактивна фор-
мулација тачна, смели бисмо да се иадамо једном но-
вом процвату песншнтва. Однос према кљижевној гра-
дицији креће се између два идеална појма: ризнице
(Пгезаигт) и онога ш то се зове 1аВи1а газа. Сакуп*
љање, чување и уж ивањ е у благу традиције јесте к\'Л-
турна функција. У александријском свету она је још
могла да ослободи стваралачке снаге; у визангиј-
ском могла је готово још само да чува. Окрегање
од традиције почиње са равнодуш нош ћу (као у тре-
ћем веку у доба царева). Она м ож е да прерасте у
непријателвство кад у свет образовањ а провале нове
науке. То се онда деш ава у знаку увек делотворног
32 Овај и остале примере даје Р. Т1ЕСНЕМ 1е
РгбготапНзте (П. ван Тигем, Преромантизам) 1, 1924 38 У
поучном чланку ^а поИоп <1е итаге робзге с!апз 1е ргеготапП-
зте еиторбеп („Појам праве поезије у европском прероман-
тизму“). Пелутје је Германе убрајао у Келте.
646
бојмог поклича „сгнари, ж- рсчи 0,*ч. „„„ у<
П рироднс наукс и 1 «:хмика «у око 1Н7- попи ч- Ј.
манистичку тра «ицију. Хо<|>маиг г;, , јч /д , , !)1и >0
ком хориаонту ка-Јоличкс црк«к: ии.1со и«'«*,- «к- 1И-
чалстнену старииу која пач јс Јаиа «у ,
ниш та д руго није донол.но ш мико, рскао н*. н. о г,,.(.
иам готоио ним на; иидим «рсну«ак - о « ,< ;?П)
веН гу — кад Не нам сав «а| хуманн *ам и •, ц м,-,ч«‘>',1
X V III и с почсгка XIX нска и.н Је Ј и н к а > а , Пп
лода, али сам о еш и о д а Д.»н V М,,!?1Ј
историјс СВе Н С М И К О И Л с - и о само ЈС V . !а К '» !ГП

нуитет је погчинкш аакону га о » н п о ј дж"*,« ( ,<

ДИ, м скутим , НАЧОН ТОК, 1КЈС1 ајс\1о СЈК-СПИ а » М мд
рачунати са л.удским ноко.м; чак ии са ...јо к -.нид ..
Веома всл и ки нрем снскн распоии Јнлреони се » , ол
се нровла;1алс енохс кдолуН а и оЈ рубсл«* ш 1о јс п >* к
и стори је, ал и и и»она утеха и обеНан*е оолкд. И ; в.к
меним а н сс та н к а о о р ак Јван ,а и периотим л апархи.е
м ож е се неговати н аслеђ с евроиског духа које јс вс-
зан о за је з и к и књ и ж евн о ст, као ш то се то 1е»навало
у врем е н а в а л е в а р в а р а и С арацсна у м анастирима
раиог средн>ег ве к а . Т о ничим не м ож е да се на.и>
кнади. Н и ф и л о зо ф и ја м а , ни техникам а, ни полити-
чким и л и е к о н о м с к и м си сгем и м а. Све ово м ож е до-
нети д о б р о ; ал и не и лепо. Л акед ем оњ ан и су били у
м илости б о го в а јер оу у з д о б р о од њих измолили и
лепо: т а хаХа е7с1 то^ 6.уавоц* („лепо поврх доброга“ ,
П латон, А л к и б и ја О II 148 с).34

33 О терминима тез („ствари") и иетЂа (,,речи“) упор. Ци-

церон, Бе от. II 63. — Из изгубљене реторике Катона Стари-
јег потиче сентенција: тет Гепе, иетЂа зециеп1ит („држи се
ствари, а речи ће већ доћи“). Један ретор касније епохе, Ју-
лије Виктор (ЈиНиз УЈс1:ог, IV век) пренео ју је као ргаесерГит
раепе титит („готово божанско правило‘% ХАЈ1М стр. 374, 17).
Њен одјек чујемо и у Хорацијевој Агз роеИса (стих 311); УетЂа-
цие ртогпзат гет поп гпиИа зедиепШг („Ствари — кад про-
мислиш 6 њбј — и речи ће следоват радо“). Сенека пише
Луцилију (75, 7): сгтса иетЂа оссираГглз ез? Јатб.ид.ит даги1е, зг
зијјгсгз геЂиз („забављен си речима? Буди већ срећан ако си
дорастао стварима"). Та идеја се веома често поново јавља
код Августина.
34 САНБ ВТЈКСКНАНБТ, Етгппетипдеп ап Нојтаппз1ћа1
(Карл Буркхарт, Сећања на Хофманстала), 1943, 79.

647
 С;«лк> у }><Л‘ГП ;Г)ух г о м о р и < н о ј < < „ и пи-лм јс јиж (,а
МО у ИСЧ1ШЈЧКОЈ }К*Ч/И ОИ ј е П о п г у и о у С Л о б ц/ђ И , ИЧНад
појма, н.чмад уч<*н,а, нвнад нрамп к,. Опа се штити, шц
и пра.-ши и удап»ама <>д со 5 с у< помоН јражттисжлтх
тохшгка граматижс, р сто р и к с, ,,сл<>б< »ишх ум<ггности“
школа. Тс тсхи икс ииоу сам с ссби смрха, а то није
нм коптипуптст. 'Го су иом окна <;р с к гва памГсља. На
ламНсн»у ночЈша омсс ј јшчности о с »ијм идсјпитету
п.зиад авсколиких нромоиа. К.н»ижсг>на традиција је
мсдиј у јсомс свронски д ух у м<ИЈЈС1ги ј<жом распопу 11<у
т вр ђ ујс ссбс. СеНан.с (М)нсмооипа) јс прсма 1рчк<ЈМ
миту м ајка М уга. КуЈИтура је, к аж е Вјачеслав ИиазЈои,
соћан,с па посвоНсл,а отаЈда: „У том смислу култура
нијс само монумоптаЈлна него и ииицијатиима у духу.
Јер сеНандЈ, н,ихова н ајвш п а владарка, пушта своје
Јгсгишакс СЈсуЈС да унму удела у ијшј ш ј а ц и ј а отаца
и п оср едујс им, обн авл.ајући их у њима, СЈтагу нодих
лочетака, нових полазипп а. Сопаид; је дшЈамичан
принцЈтп; лаборављ ањ е јс ум ор и проквд кретања,
опадап>е и повратак у стандЈ рслаЈивпс тром<хти.“
Памћеп.с м ож е д а се схвапи према слову — и према
пиеумЈН.
Овде амо, авакако, доопели до јодне критичие та-
чке на к о јо ј се врпш д и јалоктички обрт. Осегиди смо
то воћ кад амо 1'оворили о форм^и и духу. Духу су
иотробне ф орме да би кристалисао. Али оно вио је
кристалисалЈо неулш лтиво је. Н ааупрот томе, форма
иепуЈБена духом м ож е да се исиразии, да постале пука
љуш тура. „Јероним у со би ч к у“ била је омЈИЛоена сли-
карска тема реиосансе; оимбол Х1уманисте у јвсговој
кнЈШикој радионици. Ш та, мећутим, остаје када Је-
роним напуслш свој собичак? К ако Мефисто затиче
високо заавоћену теану гсхЈску со б у у к ојој је некад
студирао Ф ауст?
ВИск Гсћ М паиј, Метћег, Мппћег,
А11ипиегапб.етГ 1з1 ез, ипиетзећтГ:
Пге ЂиМеп ЗсћеЊ еп згпб, зо бппкГ тГсћ, Ггпбет,
Ш е 8ртпегиећеп ћаћеп згсћ и еттећ Н ;
ВГе Т т 1 е з1агг1, иетуИћ1 Ш б а з РарГет. . .
Аисћ ћапдГ бет аИе Ре1г а т а11еп Накеп.

648
 Канда је овде еве унутра
непромењено и на броју све:
шарена окна мало више мутна,
паучине је више него пре;
хартија жута, мастило сасушено . . .
И оно старо крзно у буџаку.

Овакојака гамад настанила се у њој:

Оог*, хјјо т е аИ еп 5сћасћ1с1тг з1ећп,
Нгег Гт ћећгаип1еп Регдатеп,
1п з^аиМ деп З с ћ е гћ е п а11ет Т б р је ,
О ет НоМаид јепет То1епкорје,
1п зо1сћет Ц/из1 ипс1 Мос^еНећеп
МиЈЗ ез јпт ешгд Сттеп де&еп.
Онде где старе кутијице стоје,
овде у пергаменту смеђе боје,
у рбинама лонаца и справа,
у дупљама мртвачких оних глава.
У таквом кршу, мемли, лому,
бубице вазда у свом су правом дому.
(Фауст II, 2, 6804 и дд.)

Форме које је дух напустио личе на оватсве простск

рије. Сонет је био генијалан пронапазак. Идеја да
еротоку тему модулира кроз стотине сонета била је
допадљив Петраркин проналазак, који се, мећутим,
као сонетоманнја раширио у XVI веку попгут неке
заразне болестм45. Шекспир је уопео да ту истрошену
форму још једном испуни напоном своје душе. Али
већ се Молијер у Мизантропу ругао прецизно изопа-
ченом сонету. Године 1827. Вордсворт је опоменуо
критику да не презире сонет (Зсогп по1 {ке зоппе{).
Ередија (НегесНа) је своје деценијама глачане сонете
сматрао тако драгоценим да их је сакупио под насло-
вом Тгоркеез (Трофеји, 1893). Данас готоаво није-35*
35 Упор. Ди Белеову песму „Против петраркиста“ (Би Ве1-
1ау, СопГте 1ез РеГтагџшзГез (1558). — АКТ1ЈКО ОКАР, РеГгаг-
сћгзто еб. АпИреГтатсћгзто (Артуро Граф, „Петраркизам и ан-
типетраркизам“) у АИтауетзо И стриесетгГо (Кроз шеснаести
век), 1888.

649
дна форма шијс тако обсаароВена. Постала је мршана
цнрк|учака рига дилетаната. Али и !ра 1 е1д ија у алексан-
дршгцима ијш јам5и,ма, оп, поучпа посма, ааоЈарслс
су формс. А пи са миопш класнцјима спнар нс стоји
друкнијс. Онн сс ио1птач1кп КЈдпаорштшу угт помоћ мо
дорног стнарап»а капона. Али и ти фундуси н с 1 ј ио-
калују црногочна мсста. Корпој је угрожен, и Жан
Ш ллмбсржс (Јсам ^сНкптНог^ог) морао је 1936. да
дајс упугстна како да сс у н,сму наке нсинто донад,-
јнино"’. За Боалоа то вороналпо уошпте није тако дако.
Кул гура као шшцијатинио сокање . . . Ипанов јс
снојс мисјш написао 1920. у москоноком дому за опо
ранак „радника у науци и кжижсганости"'*7. Отада је
у кулгури доишо до таквих ломова да се љихово де>
лован»с још ие може изморити. V даиапгшој ситуацији
духа ие постоји хитшгји посао од васпсхггавл»ан»а „се-
кш 1,а“. Програм 1И за вашггитавањс и прснаспитаван^
свих врста можда су маље налши од задатка да се
саглода и уважи фупкција континуитета у култури.
Али за нас то може да буде само сиоредан нроблем.
Вратимо ли сс поново историјоком пооматрању, виде-
ћсмо да је заборав исто толико луж аи као и сећатве.
Много шта мора да се заборави да би се сачувало
оно битно. То је релатив!на истина идеје 1аВи1а газа.
Оупротна идеја, „ризница“ (^кезаигт), такође се про-
менила. Сент-Бевов Тетр1е с1и %ои1 („Храм укуса“)
однело је рушење храмова у току једног века. За
,диминутивне“ класике као што је Аидрије (Апбпеих)
више нема места. Нама иије потребан магацин за тра-
дицију него кућа у којој можемо да дишемо — она
,дсућа лепоте коју стваралачжи духови ових генерација
увек граде заједно**, како каже Волтер Пејтер (Шаћсг
Ра1ег): Гка1 Ноизе ВеаиНјт шкгск 1ке сгеаНуе т М з
ој ап %епегапоп5 аге а1\мауз киПсИп% 1о$е1кег (Аррге-
сГаИопз — „Вредновања“, 1889, Роз15спр1).
Те речи садрже једну истину до које Сент-Бев још
није имао приступ. Оне оу камен-мећаш у историји*37
зв ЈЕАК ЗСНШМВЕКОЕН, РШзгг а СогпеШе (Жан Шлим-
берже, Уживање у Корнеју).
37 Упор. мој спис РеШвсћег Сегз1 т Сејаћт (Немачки Лп*
у опасности), 1932, 116. уХ

650
кљижевне критике и значе продор ка једној ново]
елободи. Тиранија нормативног класицизма ]е превла-
дана. Поштовање правила и опонашање узорних ауто-
ра не даје више права на добру оцену. Важе само
креативни духови. Појам традиције се збот тота не
напушта, он се преобликује. Једна заједаица великих
аутора кроз векове мора да се очува, ако духовио
царство уопште треба да опстане. Али то може да
буде само заједница креативних духова. То је избор
нове врсте; канон, ако хоћемо, али повезаи само иде-
јом лепоте за коју знамо да се њени лизкови мењају
и обнављају. Стога та Кућа лепоте није никада готова
и затворена. Она се даље гради, остаје отворена.

§ 5. ПОДРАЖАВАЊЕ И КРЕАЦИЈА

То преобликовање канона, а не вредаовање пе-

сника као креатора јесте, као што видимо из наше
перспективе, оно маркантно у концепцији Ноизе Веа-
иИји1 Волтера Пејтера. То преобликовање за нас је
постало само по себи разумљиво, но оно се у по-
јединачним случајевима јавља тек у XVIII веку. Оно
избија код Гетеа. На повратку из Швајцарске, он се
у јулу 1775. задржао у Штраеоургу. Он слави штра-
сбуршку катедралу овом „молитвом“ ; „Ти си непо-
новљива и жива, зачета и развијена, а не настала са-
ставл>ањем и скрпљена. Пред тобом, као пред за-
пенушаним водопадом силне Рајне, као пред блиста-
вом круном вечне снежне планине, као пред погле-
дом на ведро распрострто језеро и на твоје врхове
у облацима и дивље долине, сиви Готхарде! као пред
сваком великом идејом креације, у души се покреће
оно што је и у њој стваралачка снага. V песништву
она муца од преобиља, шкрабавим потезима рије на
папиру похвалу ствараоцу . . . “ Стваралаштво песшвка
овде је доживљено као иста она сила која делује у
великој природи. Гете се потом обраћа „креатгшнагм
уметницима“. Са Ленцом он се успиње на платформу:
„Сваким корако.м све више смо стицали убећење: да
651
је стваралачка снага у уметшпоу набујало осећанч-
олноса, мера н оног што је приклаг»к>‘и да само »
хва.вујуКи шима ннче самостално дело, као игто друга
створења нлрастају лахвал»у)ућм индниидуалној снази
клнне" ВсН енглескн преромантитам на:аша пешичгу
фантазнју „стоаралачком'* **, алн »кгове »иеје во;шд»е
осеКаи>е, ентулијазам, орипшалиост. геии). Тек Ге*
тс је, испуњен овежи.м утиском Алнл, којсм )е одго>
варала Ервннова катсифада на Рајни. у стпарадаштау
иашао праау реч која јс налвисила природу и ушгг
ност и песинка пршсиушша кос4мого*1нјскнм склама.
Пут од дожнвљаја до сстетске теорије ретко можс
да се прати тако јаоно.
Антнци јс тај појам недостајао Стара Хелада
стаЕ»д»ала је пеоника у круг „оожанских д.уди ": порсп
хероја, краљева, гласннка, саеш теника, тиовитнч .ду
ди. Они се на.«даа)у бож аискнм .ј з т о ш т о превадилазе
људоку меру. Они су миљедоци богова, посредшши
плмсКу н»нх н људи. Тај појам представл>а хеленску
варијанту^ вкшс слике човока, од Хомера и Платоиа
до Филона и П лутархаГ| П е сш ти Ангухггшог времена
уврш тавају Хомеровог бож анског иевача као „божан*
ског песника** ((И\чпи$ рое(а) у латниску традицију"
Стације слави „божанску ЕнеиОу“ као недостижан
угзор (Тебаида XII 816). Тако Бокачо први Даитеову
Комедију назива ,,божанско.м‘‘и. Али Грци нису по*
знавали појам стваралачке фантазије. Оии нисуг имади
реч за то. Оно што су песници износили за њих је
била лаж. Арнстотел хвали Хомера јер је научио пе*
снике ,ла лаж у на прикладан начин“ (Поетика 1460а.
19). Поезија је, као што је познато, за њега била ми*
меоис, „подражаван>е“ , и то „подражавање л>уди који*3940
* ТНОМАБ \УАКТО^ (Томас Вортн) 1756: УАаМ Т1ЕСНЕМ.
1*е РгетотапИзте I 57. — 1Х>УЕЈОУ, Тће Сгеа1 Сћагп ој Вегпд
(Лавцој, Велики ланац бића, упор. ову књигу Поглавље 6, нап.
15) цитира без навођења извора Тасову реченицу: N071 тетИа
поте т СтеаГоге ве поп 1с1сИо еп И РоеГа („Назив Креатора
не заслужује нико сем Бога и песника").
39 Б. В1ЕБЕК, Ауђр (Л. Билер, Божански новек) Беч
1935/6.
40 Вергилије, Буколике 5, 45 и 10, 17. — Хорације АР 400.
** УНа сИ Оатг(е, погл. 26.

652
де:тују“ (1448а, 1). П о д раж аванл- м ож с ;ш ствари нри
каже онакве к а к в е је с у или к а к в с илгледа д а јесу или
какве 6и тр еб ал о да б у д у (14606, 10 11), оно, дакле,
не греба д а се сх вати као к о п и ја пртф оде, н сш као
репродукција к о ја м о ж е д а буде п р ео б л д к о в ањ е или
110во оближ овањ е. З ах ва;Б у ју ћ и м пл го л р о р ги м ш пср*
претацијам а п а в е р о в а л о се да ил овог ид\!алтретира- ->ј
ног текста м о ж е д а се и.ш уче нојам ..сгв< п ал ач к е ви- н
зије“''2. П о га ћ а ли се тим с Арислотедот>а и н те п ч п ул*
То нека о стан е по с т р ан и . С и гу р п о је. мећути-м, да га
нијеаан а н т и ч к и к р и т и ч а р н и је т а к о онт-пг.о. И ари-
стотелизам ч ш Јк в е ч е н т а м о га о је д а о сн о вп с појм ове
Поетике о к р е ћ е и о б р ћ е , а л и подраж аван.-; '.е осјлло
подраж авањ е. А р и сто тел је о с т а о А р и сго тел.
Но, да ј т и је Аристотел заиста последња реч аши-
чког посматрања књ иж евности? Н а орећу , имамо спис
дер1 Офоод'. Он се наводи под насловом О узвишеном,
а као аутор се јављ а Лонгин. И једно и друго је по-
грешно. Аутора не знамо, а реч ифод- значи „висина; ,
а не узвишеност,,:1. Реч је о високој књижевности, о
великој поезији и прози. Аутор је не разматра са хла-
дном али ипатк недовољном појмовнош ћу Аристотело-
вом, него са занетом и ввдовитом љубављу. Он пре-
сеца везу измећу реторике и књ ижевности. „Јер нео-
бично нема за последицу убећивањ е него одушевља-
вање (екзГазгз) слуш алаца; оно ш то нас навоаи на
дивљење, посвуда је супериорно над оним што је само
убедљиво и допадљиво.“ К ако м ож е да се доће до
тих виаина? Не поступањ ем по пропиоима (чгууша.
дараууеХрата — „правилима пеоничке уметности“).
„Величина је уроћена и не м ож е да се пренесе поуча-
'л Ј. V /. Н . А Т К Ш З , ЕИетату СтШсгзт гп АтгНдиИу (Џ. В. X .
Еткинс, К њ и ж ев н а крит ика у антици), 1934, I 79.
« Е. Е. 8 1 К Е З , Т ћ е С г е е к Угеш о ј РоеГту (Е. Е. Сајкс,
Грчко в и ђ ењ е п о е з и је ), 1931, 209 т а ј н а с л о в п р е в о д и са Оп
дтеа1 гпгМ пд („О п и с а њ у в е л и к и х д е л а “). — С ем тога у п у -
ћујем н а Џ о р џ а С е н т с б е р и ј а , И ст орија крит ике и књ иж евног
укуса у Евротги (О Е О К О Е 8 А Ш Т 5 В Т Ј К У , А НгвЊту о ј СтШсгзт
апб. Шегату Т аз1е гтг Еиторе) I , 1900, 152 и д д . — Т о д ел о
Аулицки (А Ш Л Т 2 К У , К Е И еи е ВеатЂеИипд X III 141 5 и дд.)
смешта у д р у г у ч е т в р т и н у п р в о г в е к а н . е. — И зд а њ е са п р е-
водом А. Л е б е г а (Н . Е Е В ћ С Т ЈЕ ), П а р и з , 1939.

653
вањсм, а само једиа уметлост води ка гвој: ирирода1
„Суд о књижевиости ирсдставл.а шклелдш плод ду.
гог искуства“ (гј уар \6у<оч хрСок т,<г\Кг\г тл( ^ 7
теХсотагом гту^лпиха). Тај дар природе јесте поклон,
а не нешто стечено. „IIа ипак, морамо душу устре-
мити ка узвишеним стварнма да би постала бреме-
нита нагоном за илемснитим.** ..Висока књижснност
је одјек племенитог духа.“ П римери ..Лонгина*' пре\--
зети су из хеленске кн>ижевности од Хомера до Ту.
кндида и Платона. Али, он једном наводи н „закон>
давца Јевреја“ , који није био „обичан човек“. Он је
створио достојаиствен\• представу о моКн божаиства
и стога је могао да напшлс: „Бог рече: нека бузе
светлост; и б.и светлост',',“ . И наш аутор преиоручу^је
да се теж.и за достизатвем великнх историчара и пе-
сника старог времена (пигпот^ те ха1 Тј\\ш и; — ,ло
дражавањ е и иадметање**) — али ие да бисмо од *шх
преузимали ветите потезе него да бисмо нашли инспи-
радију у даш ку њиховог духа, као што Питија на
троношцу удише бож анску иару која иабија из зем-
л»ине пукотине. „Тако из величине ангичких аутора V
душе њихових следбеника теку изливи из светих
уста“ .
Ово уиућивање мора да буде довољно. Дишемо
животни ваздух два миленија, не мемлу школа и би
блиотека. Искрсавање тог непознатог Грка у првом
веку наше ере има у себи нешто што личи на чудо.
„Сва времена су иста“, каж е Бле)к, „али геније стоји
увек изнад свога времана.“ Тај Грк је стајао толико
изнад њега да га нису читали. Ниједан антички аутор
га не цитира. Наш текст се заснива на једном руко*
пису из X века, који показује жаљења вредне празни*
не. Али и то што је уопште спасан, ново је ч\да. Како
је наша традиција несигурна! Прво штампано издање
тог списа потиче из 1554. године. Оно готово д а ...
није ии запажено. „Лонгина“ је пратила несрећа.
Остаазља гротескан утисак то што је један учитељ као
што је Боало учинио његово име познатим. Јер Боа-
лоова Размишљања о Лонгипу (РеЏехшш зиг Еопџп,
А н т и ц и п а ц и ја патри сти чк е п оетик е Б и б л и је.

654
 1693) д ем ан ту ју свој наслов. То пам ф лет иротив
Пероа (РеггаиИ) без д уха и идеја; педантан списак
његових филолОШЈК1ИХ, стилистичж их и ортограф ских
греш ака. И то у им е „Лонгина*1, к о ји је тадсо супе-
риорно од б ац и о бркан>е „н еп остојаш а гр е ш а к а “ са
„саврш енством “ . О но ш то је вел и к о , н и к а д а н и је ,уко-
ректно“ . Б о ало, и згл еда, и ли н и је ч и гао 33. поглавЈБе и
сгтиса тгерЈ. чфои^, и л и га н и је сх!ватио. К а о н и н>егови
саврем еници и н а с л е д а и ц и , а к о х о ћ е м о д а в е р у је м о
Свифту к о ји п е с н и ц и м а с а в е т у је (1733):
Се( Бсгарз о/ Нагасе /готп уоиг Гтгеппз,
А пб. К аи е И гет аГ уоит Птгдетз Е п б з.
Ееатп АтгзГоИе’з Ки1ез Ђу Ко1е,
А п п а1 а11 Н а га т б з ЂоШ1у диоГе:
Јибгсгоиз Нутет ојг теигеги:
Шгзе Оеппгз атгб ртојоитгб Воззи.
Кеаб а11 Оге Ртејасез ој Отубеп,
Рот Гћезе оит СтШскз тисН сопјШе гп,
(Тћо’ теет1у готИ а± јгтзГ јот јШгпд
То тагзе Ше Уо1ите’з Ртгсе а ЗћШгпд).
А јоггиатб СтШск ој1еп бирез из
ШИћ зћат С^иоГаИопз Ретг Нирзоиз:
А п б гј гие ћаие пог теаб Вопдгпиз,
ШШ тпадгзГетгаИу оиГзћгпе и з.
Тћетг, 1езГ гиИћ С геек ће оиеттип уе,
Ртосите Гће Воок јот 1оие от М опеу,
Ттапз1а1еб јтот ВоИеаи’5 ТтапзШНоп,
А п б оиоГе С^иоГаНоп оп С&ио1аНоп.
(„Узмите од својих пријатељ а струготине Хорацијеве, / И за-
држите их на врховима прстију. / Н аучите напамет Аристо-
телова правила, / И уза сав р и зи к да храбро цитирате: /
Оштроумне стихотворце из часописа: Мудрог Дениса и дубо-
коумног Босјуа. / Ч итајте све уводе Драјденове, / Јер у н>их
верују многи наш и критичари, (Иако су у првом реду пи-
сали да испуне харти ју / Да табаку дигну цену за шилинг). /
Водећи критичар нас често обмањ ује / Срамотним цитирањем
Пери Хипсуса: / А ако нисмо читали Лонгина, Хоће да нас
засени својим ауторитетом. / А онда нас преплави Грцима, /
Истера књ игу за љ убав и л ’ за паре, / Преведену са Боалоовог
превода, / И цитира цитат на цитат.“)

655
 Нећемо пратиги дал,у судбину „Лонгијпа1 у XVIII
веку. Он је много разматран и често погрешно ехва-
тан. Није лаш ао неки конгенијадан дл/х. Његов слу-
чај је поучан као пример континуитета коме је остало
ускраћено заслужено деловањс. Иокра која нијс за-
палила ватру. Велика критика је нсшто веома ретко.
Зато се ретко и препознаје. Ако цела касиа антика
прећуткује „Ло1ши-на“, онда је то један од иајјаснијих
симитома слабљења њене духовне енергије. „Лошииа
је угушио нераскидиви традициоцални ланац осредњо-
сти. Није ли тај ланац најјачи носилац књижеаног
континуитета?
Антика на измаку изнедрила је и друга чаробна
остварења, као што је онај красни уметак у Апулеје-
вом роману: бајку о Амору и Психи, коју је Волтер
Пејтер уврстио у своје дело Маггиз 1ке ЕрГсшеап (Ма-
рије Епикурејац); као и Регу 1§Шит Уепеп$ (Бдење о
Венериној ноћној светковини) непознатог Римл>анИ'
на45. Он се издиже из рушевина столећа као што она
три витка стуба у храму Диоакура на Пиранезијевим
ведутама надвисују Сатро уассто. Пеоничка дела та-
кве свежине и леноте могла оу да процветају и у нај-
горим враменима пропадања — а цело наше непро-
мишљено пооматрање историје поново се открива у
свој својој прк>блематичности. Ноизе Веаипји! спаја
све сполије векова, као што их катедрала светог Мар-
ка повезује у опалном ваздуху Венеције.
Питали амо се када се први пут јавља изједна-
чавање песника са ствараоцем светова, и ту нит мо-
рамо опет прихватити да бисмо своје истраживање
довели до смисленог краја, мада не и до завршетка.
„Лонгин “је критику грешака одбацио као субалтерну.
Велики аутори нису без грешака, али они сви изра-
стају изнад смртности (екамо) тои ОицтоО — „изнад
оног смртног“). Њихова „висина“ уздиже их у бли-
зину божје духовне моћи (еууид- агреи иеуаХофроспЈит)^
Веои)46. Тврдило се да се сродне мисли налазе код нео-
45 У пор. мој п р ев од у ч асоп и су М е гк и г 1948
46 У том е се „Лонгин“ д о д и р у је са Д и он и си јем Халикар-
наш анином (I 8. п р е н. е.), к оји за П латон а к а ж е д а се тои-
б л и ж и о бо ж а н ск о ј п р и р од и “ (П хопузш з о ( НаНсагпаззиз,” Тће

656
 питагорсјца Нуменија, код Филострата, код Плоти
на, дакле код гшеаца из друтог и трећег века. Али
ту су увек посреди тек узгредни, готово неухватљиви
искази који морају да се цеде да би се добио жел>ени
резултат*7. Ниједан од поменутих писаца не истиче
тврдњу да се песничко стварање може поредити са
стварањем креатора светова. А један је ауто-р на
иамаку античког доба ипак поводом Вергилија извео
такво порећење и образложио га. Али њега више не
читају, или га читају површно, чак и историчари кри-
тике, јер он важи за празног компилатора и анти-
квара: то је Макробије*48. Он налази везе измећу стру-
ктуре Енеиде и структуре космоса. Разматрање се за-
вршава указивањем на аналогију измећу Вегалијевог
сгваралаштва на једној и стваралаштва „мајке При-
роде“ (НаХига рагепз) и божаноког ствараоца оветова
на другој страни. Учена сакупљачка делатност Макро-
бијева не може се поредати са високим летом грчишх
неоплатоничара. Али његова ученост је један облик
пијетета. Граматика, реторика, изучавање антике воде
га приликом стударања Вершлија. Носи га религио-
зно поштавање према том песнику. Стога се у неугле-
дној чињеници да каснопагански култ Вергалија први,
иако несшурно, изриче идеју о песништву као креа-
тивној делатности, налази дубок историјски смисао.
Она је накратко зааветлила као мистична лампица у
предвечерје света који стари. Готово хиљаду и пет
стотина година била је угашена. У јутарњем сјају Ге-
теове младости она почиње да светли ггуним сјајем.
Завршавамо своје путоовање. Истраживања о сред-
њем веку која су овде понућена чине органоки склоп
Тћтее 1Л1етату Т,еИегз [„Т р и к њ и ж ев н а писма“ ], изд. КНУЗ
КОВЕКТЗ, К ем бри џ, 1901, стр. 102, 8).
'•7 31К Е 5 238 и д д . — А Т К Ш 5 II 344 и д. — Зевс као
стваралац светова: Ј1ЛЛТЈ5 А М М А ^!^, Вге 2еизтед.е дез АШоз
АтгзГегдез (Ј у л и ју с А м ан, Б еседа о З е всу Елија Аристида), 1931,
СС 15, 19, 46.
48 П о б л и ж е у овој књ и зи , Екскурс V, одељ ак 3. — Ново
вредновање М акробија код П јера К урсела Грчка књижевност
на Западу. Од М акробија до К асиодора (Р1ЕНКЕ С01ЈКСЕ1ХЕ,
Гез 1еИтез дгесдиез еп Оссг&епГ. Б е Мастоће а Саззгодоте2),
1948, стр. 3— 36.
 Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РЕД Њ И ЈВ&К

ко)и може да постоји сам за свбе. Аш овај начии

посматрања методски и тематеки ш лази изван окви-
ра средњег века. Надам се да ћу то изнети у будућим
радовима т иез1а 1ап1о р(сс1о1а У1%Ша Де по$!п
зепзГ с к ’е с1е1 п т а п ет е („у овом тако кратком бде-
њу наших чула које нам остаје44). — (Према запа*
жању Н. Стипчевића, који је и превео овај стих, ради
се о цитату из Дантеовог Пакла, XXVI, 115. Курцијус
иначе не наводи извор, оп. прев.).