1 i “PAKAO” ‘Oduvek mi je vlastito iskustvo 0 ocenji- ‘vanju poezije govorilo da je bolje da Sto ‘manje znam o pesniku i njegovon delu pre nego sto potnem da ga Gitam, Neki citat, kriti¢ka primedba ili esej pun odu- Bevijenja mogu da budu-sreéna sluéaj- nost koja podstite goveka da tita izves- nog pisea; ali je podrobno prikupljanje istorijskog i biografskog znanja oduvek za mene predstavljalo prepreku, Ne bra- nim neku nauku i ptiznajem da bi ova- kvo moje iskustvo zgusnuto u maksimu bilo velo teSko primeniti na studiranje grékih i latinskih pisaca. Ali je zato ta- kav postupak mogué kada se radi o pis- cima maternjeg jezika, ili Sak o-mekim knjiZevnicima drugih savremenih jezika. U najmanju ruku, bolje je kad wzivanje 1 poeziji podsti’e sticanje znanja, nego pretpostavljati da se uZiva u poeziji zato Mto se steklo znanje. Strasno sam voleo 7izvesne francuske pesnike pre nego sto sam bio u stanju da pristojno prevedem dva njihova stiha. A sa Danteom je taj nesklad izmedu wivanja i razumévanja io jo8 vesi. Ne savetujem nikome-da odlozi studiranje talijanske gramatike dok ne protita Dantea, ali je izvesno da je ogro- mna koligina znanja bukvalno nepozel- na, dok se sa intenzivnim wivanjem ne provita ne8to od njegove poezije to jest, sa onim istim strasnim uzivanjem koje se moze doziveti u svejedno joj poe- Kada to kaem izbegavam dve mo- guée ekstremnosti kritike. Neko bi mo- ga0 primetiti da je poznavanje opiteg plana, filozofije, ‘prikrivenih znatenja, Danteovog stiha bio za razumevanje: Suprotno tome mogio bi se rei da je sve to potpuno irelevantno, da je poezija njegovih pesama jedna celina u kojoj se Po sebi moze utivati a da sé ne prou- éava okvir koji je posluzio piscn da stvori tu poeziju, jer on ne moze da pomogne @itaocu da u njoj uziva. Ova druga greska je teze prirode i verovatno razlog za8to je toliko veliki broj Ijudi ogranitio svoje poznavanje “Komedije” na “Pakao”, ili Zak na izvesne pasuse u njemu, Uzivanje u “Bo%anskoj kome- iji” je jedan kontinuiran proces. Ako w potetluu ne doZivite niSta, verovatno da nikada i neéete; ali ako prilikom prvog deSifrovanja osetite s vremena na vreme neku vrstu neposrednog Soka od poet- skog intenziteta, onda samo lenjost mo- Ze u vama da ubije Zelju za sve potpu- nijim upoznavanjem pesnika. U Danteovoj poeziji nas iznena- duje to Sto je nju u izvesnom smislu Kajnje lako Gitati. Cinjenica da se s pravom poezijom moze uspostaviti kon- takt i pre nego Sto se ona shvati pred- stavlja izvestan test (siguran, ali ne tvr- dim da je i nepogresiv). Prvi utisak se moze proveriti docnije kad se stekne otpunije znanje; iskustvo mi govori da u mojim prvim utiscima prilikom éitanja Dantea i nekolicine drugih pesnika stra- nih jezika kojima nisam bio viéan, nije bilo nigeg nestvarnog, Hoéu regi da ti utisci nisu proistekli iz pogresnog razu- mevanja teksts, ni amputiranja negega Sega nema uw njemu, niti slugajnih ilisentimentalnih evokacija vlastite proslo- sti. Utisak je bio neponovijen i, veru- jem, proistekao iz objektivne “poetske emocije”. Postoji vise detaljnijih razloga za ovakvo iskustvo pri prvom éitanju Dantea, kao i za moju tvrdnju da je njega lako Gitati, Ne smatram da Dante pise izuzetno jednostavnim talijanskim Jezikom, jer to nije sluéaj; niti da mu je sadrdina jednostayna, ili uvek jedno- stavno izraZena. Cesto je ona iznesena sa takvom snagom saZimanja da je pot: reban paragraf kako bi se objasnila tri stiha, a Gitava strana komentara za alu- zije u njima. Ono Sto mi je na umu to je da je Dante, u smisiu koji tek treba definisati (jer re’ sama po sebi malo Sta znati), najuniverzalniji pesnik modernih jezika. To ne znagi da je “najvedi", niti da je najobuhvatniji — kod Sekspira postoji veéi varijetet i detaljisanje. Dan- teova univerzalnost nije iskljudivo pita nje litnosti. Talijanski jezik, a poglavito talijanski Danteovoga vremena, mnogo dobija time Sto je produkt univerzalnog latinskoga jezika. Ima nevega daleko Jokalnijeg u jezicima na kojima su Sck 10 rc spir i Rasin bili prinudeni da se izra- Zavaju. A to ne mati da su engleski i francuski jezik kao poctsko orude infe- riomi u odnosu na latinski, veé da je talijanski kasnog srednjeg veka jo& uvek bio vrlo blizak knjiZevnom latinskom, iz razloga Sto su Ijudi kao Dante, koji su se njime sluzili, bili obrazovani u filozofiji i svim apstraktnim predmetima na tom srednjovekovnom latinskom. A stednjo- vekovni latinski je izvrstan jezik; na njemu je pisana izvrsna proza i izvrsni stihovi; pri svem tom taj je jezik imao osobinu jednog visoko razvijenog i knji- Zevnog esperanta. Kad ditate modernu filozofiju na engleskom, francuskom, nemaékom ili talijanskom jeziku moraju ‘vas pogoditi nacionalne i rasne razlike u misljenju: mogemi jezici imaju tenden- ciju da izdvoje apstraktnu misao (mate- matika je danas jedini univerzalni jezik), a srednjovekovni latinski je teZio da se koncentri8e na ono Sto su Ijudi raznih rasa i zemalja bili u stanju zajednigki da misle, NeSto od karaktera takvog uni- veraalnog, jezika, &ini mi se, sadrZano jer u Danteovom firentinskom govoru; a i isama lokalizacija (toga “firentinskog’ govora) izgleda da nepobitno istiée tu univerzalnost zato Sto predstavlja presek moderne. talijanske nacije. Smatram da treba imati izvesnih simpatija za francu- ski ili nematki duh, da bi se uzivalo u francuskoj ili nematkoj poeziji; Dante Je prvi Evropljanin, iako nije niSta ma- nje Talijan i patriot ovoj razlici koja je i jedan od razloga za3to je Dantea “ako Gitati”, moze se diskutovati na osnovu vise od- redenih manifestacija. Danteov stil ima Gudnu jasnoéu, poetsku, za razliku od intelektualne jasnoée. Njegova misao move biti nejasna, ali je re¥ lucidna, ili taGnije prozraéna. Redi u engleskoj poe- imaju neku vrstu neprozimosti koja Je sastayni deo njihove lepote. Ne mis- lim da je lepota engleske poezije ono Sto se naziva prosto “verbalnom lepotom”. Pre se radi 0 tome da reti imaju asoci- Jacije i da grupe povezanih reti imaju svoje asocijacije, Sto predstavija neku vrstu Iokalne samosvesti, zato Sto su one plod jedne odredtene civilizacije; to isto vadi i za druge modeme jezike. Danteov 2 Fr talijanski, iako je on u suStini i danagnji talijanski, nije moderan jezik u ovom smislu, Danteova kultura nije pripadala Jednoj evropskoj zemlji, veé Evropi. Razume se, nisam izgubio iz, vida onu neposrednost u govoru koju Dante deli sa drugim velikim pesnicima iz. vremena pre reformacije i renesanse, to jest sa Coserom i sa Vijonom. Nesumnjivo da medu, tom trojicom postoji nesto do te mere zajednitko da smatram, da svaki ko obo%ava jednog od njih mora obo- Zavati i drugu dvojicu; takode nema su- minje da se posle renesanse Sirom Evro- pé javlja izvesna neprozimnost, odnosno zgustutost poetskog stila, Ali Danteova Tucidnost i univerzalnost daleko prema- Saju te iste osobine koje poseduju Vijon i Coser. Postoje i drugi je jednom strancu koji dobro talijanski Dante samo su svi oni vezani za glavni razlog, a to je da je Evropa Danteovog vremena pored svih svojih razmiriea i prljavStina bila mentalno tako ujedinjena kako mi danas nismo uw stanju da shvatimo. Nije azlozi zbog kojih zna_ sasvim ‘akki za Gitanje”: MB‘Versajski ugovor ponaosob odvojio na- ciju od nacije; nacionalizam se rodio mnogo ranije, a proces dezintegracije Koji je za nau generaciju dostigao vrhu- nac u tom ugovoru poseo je ubrz0 posle Danteovog doba. Jedan od tih razloga Danteove “lakoée” je sledeéi — samo prethodno moram da na pravim jedau digresiju, ‘Moram da objasnim zaSto sam re~ kao da je Dantea “lako Gitati”, umesto da govorim 0 njegovoj “univerzalnosti". Bilo bi mnogo lak¥e posluziti se ovom dmgom reti. Samo ne bih Zeleo da Gitalac smatra da plediram za Danteovu univerzalnost kakva je uskraéena Sek- spira, Molijeru ili Sofoklu. Dante nije nimalo “univerzalniji” od Sekspira, iako oseéam da mozemo dublje shvatiti Dantea nego Sto to moze neki stranac ‘omu drugu dvojicu. Sekspir ili Eak Sofo- kle, Rasin i Molijer sluZe se onim Sto je isto tolike GoveSanski univerzalno koli- ko i Danteova materija; samo su oni bili prisiljeni da postupaju na lokalniji n Bin, Kao Sto sam veé rekao, Danteov lalijanski je po osobinama bio veoma 4 blizak srednjovekovnom latinskom: a miedu srednjovekovne filozofe koje je &itao Dante i uéeni Ijudi njegovog doba, spadaju na primer, sv. Toma koji je bio Talijan, Albertus, prethodnik sv. Tome, poteklom Nemac, Abelar Francu7, i Hiju { Rigard od sv. Viktora koji su bili Skoti. Da bi ilustrovali kakvim se medijumom Dante morao sluziti uporediéemo uvo- ne stihove “Pakla’’ |: Nel mezzo del cammin di nostra vita ‘mi ritrovai per una selva oscura, che la dirita via eva smarrita. —Usred naseg Fvotnog putovanja nadioh ‘seu mraénoj Sumi, posto izgubih pravi put. sa stihovima u-Kojima se Dankan upo- znaje s Magbetovim dvorcem: hay dvor ima prijatan potota; zrakse Zivo i slatko preporucuje ‘Nasi blagim éulima. Ova Ltn gost, Carié, pohodnik hramova, dokazije ‘Svojim voljenim zdanjem da ovde nebeski dale Unilno mirige: nema izbotine, fiz, Soda, ni pogodnog mesta, a da ptica ova nije 45Nacinita viseéu postelju i plodn kolevku Tamo gde se on najvike lede i suraéa, Primetih, zrak je blag. Niu Kom sligaju ne pretendyjem da shvatimo sve, pa makar se radilo i 0 jednom jedinom Danteovom stihu, koji ww-mo%e da shvati jedan’ kulturan Talijan, Ali smatram dase vise izgubi kada se Sekspir prevede na talijanski nego Dan- te na engleski. Otkud moze jedan stra- nac da nade regi da u svoj jezik prenese taéno onu kombinaciju inteligibilnosti udaljenosti koju nalazimo u tolikim Sekspirovim frazama? Ne razmatram Giji je jezik supe tiomniji, Danteov ili Sekspirov, jer ne ‘™mogu da prihvatim to pitanje: samo tvr- dim da se njih dvojica razlikuju po tome Sto je Dante lak&i za jednog stranca. Danteove prednosti ne vode poreklo od veéeg genija, veé od dinjenice da je pi- sao u vreme kada je Evropa jo¥ uvek bila manje—vike jedno. I gak da su Coser ili Vijon bili Danteovi neposredni savre- menici, oni bi i dalje bili i lingvisti¢ki i geografski udaljeniji. od centralne Evro- Pe nego Dante. 16 Danteova jednostaynost ima jo’ jedan razlog. Ne samo Sto je on mislio na nagin na koji je u to doba Sirom Eyrope mislio svaki Zovek njegove kul- ture, veé se sluzio optim metodom koji Je bio opSte razumijiv s kraja na kraj Evrope. Ne nameravam da u ovom eseju raspravijam pitanje osporavanih tuma- &enja Danteove alegorije. Za moju svrhu je vaina Ginjenica da alegorija pred- stavlja odreden metod koji nije bio og- raniéen samo na Italiju, kao i na izgled paradoksalnu Ginjenicu, da je ba taj metod alegorije doprineo Dantcovoj Jednostavnosti i inteligibilnosti. Skloni smo da alegoriju smatramo za zamome ukrStene rei. Skloni smo da je vezu- Jemo za dosadne poeme (u najboljem sluéaju, za Roman o Rui ~ The Roman. ce of the Rose) i da jeu nekom velikom epu prenebregnemo kao. irelevantnu, Ono to prenebregavamo w sluéaju slid nom Danteovom jeste njeno specifigno delovanje koje vodi h Ne preporuduj pryog titanja prvoga pevanja iz “Pakla” brinete o identi Pantera, Lava i Va- v7Gice. Svakako je bolje u pogetku ne zati, ili ne mariti Sta oni zapravo znate. Za nas je vaino da upoznamo ne toliko znatenje poetskih slika, koliko onaj njima suprotan proces koji je naveo pesnika da svoju ideju izrazava u sli- kama. Moramo razmatrati onaj tip duha koji po prirodi i praksi te2i da se izra- Zava w alegoriji: a za pravog pesnika alegorija znagi jasne vizwelne slike. A jasnim vizuelnim slikama je dato mnogo ‘vige intenziteta ako imaju neko znagenje = nije potrebno da znamo kakvo, veé buduéi svesni slike moramo biti svesni da je prisutno i znatenje. Alegorija je samo jedan poetski metod, ali metod Koji ima veoma velikih prednosti. Dante ima vizuelnu masta. Ali je ‘ta maita vizuelna u druktijem smislu od maste nekog modernog slikara mrtve prirode: ona je vizuelna u smislu da je Dante Ziveo u.doba kada su judi jos uvek dovivijavali vizije. Bila je to psi- holoSka navika, trik koji smo zaboravili, ali koji isto toliko vredi koliko i neki nas irik. Mi nemamo niteg osim snova i zaboravili smo da je imati vizije ~ pra 18 ksa koja je danas odbagena i koju upraznjavaju samo nenormalni i neobra- zovani — nekada davno bilo znagajna, zanimiljiva i disciplinovana vrsta sanja- nja. Uzimamo za gotovo da nai snovi potigu odozdo: nije iskljueno da njihov kvalitet trpi ba zbog toga. ‘Sve Sto na ovom stupnju zahte- vam od Gitaoca jeste to da, ako moze, raséisti sa svakom predrasudom protiv alegorije i da bar dopusti da ona nije bila nikakav trik koji omoguéuje nena- dahnutim pesnicima da piu stihove, veé jedna prava mentalna navika koja kad dostigne nivo genijalnosti moze da stvori velikog pesnika isto koliko i ve- likog mistika ili sveea. I ba¥ ta alegorija omoguéava Gitaocu koji tak nije ni bogzna kakav poznavalac talijanskog jezika da udiva u Danteu. Govor varira, ali nae o&i ostaju ipak iste. Pri tom. legorija nije bila iokalan talijanski obi- aj, veé univerzalan evropski metod. Danteoy se poku8aj sastoji u tome dda nas nagna da i mi vidimo ono Sto je or} video. Stoga se on sluZi velo prostim jezikom i veoma malim brojem meta- 19fora, jer se alegorija i metafora ne slaz aS najbolje. A njegova poredenja pose- duju_jednu neobitnost na koju uz put vredi skrenuti paznju, Postoji u XV-om pevanju “Pakla” koje je Metju Amold s pravom odabrao i Visoko hvalio, dobro poznato pore- denje koje je karakteristitno za natin na koji se Dante slu%i ovom figurom. On govori o gomili Ijudi u paklu koji se pri slaboj svetlosti napreZu da vide njega i njegovog vodu: esi ver noi aguczevan le ciglia come vecchio sartor fa nella cruna. I napregnuse svoj vid (zborase éelo) da ‘nas osmotre, kao kad se stari krojaé zagleda u uicu svoje igle. __Svtha ove vrste poredenja je is- Kljudivo da nam odredenije doéara sce- nu koju nam je Dante izneo u prethod- nim stihovima. icgleda kao da spava, Kao da ée da Sepa jos jednog Antonija U snainu samku svofe draéi 20 FE Sekspirova slika je mnogo kom- plikovanija od Danteove i mnogo kom- plikovanija nego Sto izgleda, Ona ima gramatigku formu neke vrste poredenja (‘kao da” form), ali je, razume se, fraza “da Sepa u snaZnu zamku svoje diaz” metafora. I dok je svrha Dante- ovog poredenja da vam Sto jasnije do- Bara i objasni kako su to Ijudi gledali, dotle je Sekspirova figura pre ekspan- zivna nego intenzivna; njen je cilj da onome Sto vidite (bilo na sceni ili u ‘masti) doda jedno podseéanje na Kleo- patrinu fascinantnost koja je odredila njenu lignu i svetsku istoriju i to na onu fascinantnosi koja e toliko jaka da tak i uy smti Sekspirova figura je neuhvatljivija i ima manje izgleda da se prevede bez podrobnoga poznavanja engleskog jezika. Kada se radi o Ijudima koji su umeli da budu tako inventivni, ng moze se postaviti pitanje ko je od njih dvojice veci, Ali kako je, ako hoge- te, Gitava Danteova poema jedna velika metafora, jedva mesta za meta-‘Tim vige ima razloga 4 i ima razloga da se najpre dobro ‘poznamo ¢ Danteovom poemom leo po deo, ak da se u potetku narogito drZavamo na onim delovima koj 2 izvusemo pun znataj bilo kog od- Jom ako ac mano celinu. Tako ne moemo rezimeti natpis na vatima Serene ‘mosse il mio alto Fattore; fecent la diva Potestae, somma Sapienza e il primo Amore. Pravda nadalo j stvorile su me bozansk sla, renin Weegee, i praistonska fbn Merten Mudrost sve dok se ne w: k ispnemo do vrh ove no do vtha neba ie vratio neta Ali iaju prvi an epizodu koja pada u off yedini mo¥emo dovalno de sean ne aan lovolj atimo da a os a koliko isvaka druga poczij “nize pone sa dva poredenja one iste el catorske cn ite eksplikatorske vests kakvo sm mu E come gli stornei ne portan Vali 1 net freddo tempo, a schiera larga ¢ piena, cosi quel fiato gli spiriti mali; | 1 kao Sto za hladne zime oni na kritima ojim odnose Evorke u velikim i punim fatima. | Ecome i gru-van cantando lor tai “fascendo in aer di se lunga riga; ‘cosi vidio venir, traendo guai, ombre portate dalla detta briga: kao ito Edralovi prolaze icvijajuél svoju ‘pesmu, stvarajuti od sebe dugacke traku kroz Zrak tako ugledah Zalopojne senke u hodu, Zalopojne, nokene uskomesanim vetrom. ‘Vidimo i oseéamo polozaj dvoje izgubljenih Wubavnika, mada jo8 uvek ne shvatamo smisao koji im Dante daje. ‘Uzimajuéi samo jednu takvu epizodu iz ‘je mozemo da izvutemo onoliko koli- Ko dobijamo kad proditamo Gitav jedan Sekspirov komad. Nismo u stanju da razumemo Sekspira posle jednog jedi- nog itanja i svakako ne iz jednog jedi- nipg komada, Postoji veza izmedu razli- Sitih Sekspirovih drama kad se wamu li redosledu, i potreban je viegodiinji rad 2Bda se ovek usudi da da makar jedno svoje tumatenje Sare na Sekspirovoj tapiseriji. Nije sigumo da je i sam Sek- spir mao Sta ona znadi. Mozda je nje- gova Sara obuhvatnija od Danteove, ali je manje razgovetna. Tako smo u stanju das punim razumevanjem titamo ove redove: Noi leggevamo un giorno per diletto di Lancillott, come amor lo strinse; soli eravamo e senza alcun sospetto. Per pit fate gli occhi ci sospinse quella lettura, e scolorocci it viso; ‘ma solo un punta fu quel che ci vinse. ‘Quando leggemmo in disiato riso esser baciato da cotanto amante, quest, che mai da me non fia diviso, La bocca mi bacio tutto tremante. Jednog dana, zabave radi, citasmo o Lanselom kako ga je ljubav skolila; bili smo sami, niko na nas nije motria, Nekoliko nas je ‘uta to éitanje prinudilo da ukrstimo poglede i promenimo boju lica; ali samo nas je u jednom trenutku savladalo. Kada proéitasmo kako je Lanselot Ijubavnik poljubio dragi osmeh, on, Joji se nikada vike neée odvojiti od mene, sav uadrhtao, poljubi mi usta. Kada dode trenutak da ovu epi- zodu postavimo na njeno mesto u dita- voj “Komediji” i shvatimo da je kazna dvoje Ijubavnika vezana za sve druge kaze kao i za sva druga Bistili8ta i nag- rade, tek tada moZemo bolje da ocenimo suptilnu psihologiju ovog jednostavnog Fraéeskinog stiha: se fosse amico il re dell universo Kad bi nam kralj vasione bio prijatelj. itt sia ‘Amor, che a nullo ama to amar perdona | Liubay, koja nikom voljenom ne oprasta Yubav. i zis, ovog sta k ‘questi, che mai da me non fia diviso, Of, kof se mikada vse neve odvsit od mene. | Dok nastavljamo da prvi put ita- mo “Pakao” pred nama se odvija ditavniz fantasmagoriénih, ali Sistih slika, sli- ka koherentnih po tome Sto svaka od njih istiée svoju prethodnicu; niz namah svetlucavih lica koja pamtimo po nekoj savrSenoj frazi, kao Sto je opis ponosi- tog Farinate delji Uberti: ed ei s'ergea col petto e colla fronte, come avesse lo interno in gran dispitto, On ustaje i ukoet grudi i lice, kao da icigrava veliti prezir pakta. i po nekim neobinim duzim epi- zodama koje posebno pamtimo. Cini mi se da medu takve epizode koje se naj- dublje utiskuju u seéanje pri prvom Gitanju spadaju epizode o Brunetu Lati- niju (XV pevanje), Odiseju (XXVI pe- vanje), Bertranu de Bornu (XXVIII pe- vanje), Adamu od Bre’e (XXX pevanje) i Ugolinu (SXXIM pevanje). Mada smatram da bi bilo pogre- o preskakati i nalazim da je bolje saekati da se epizode redaju po svom postupnom redu, ova pomenuta pevanja, siguran sam, ostala su mi u seéanju kao delovi “Pakla” koji su me odmah osvo- jili i to narotito epizode o Brunetu i Okiiseju za koje se nisam_pripremao citatima i primedbama. Ta dva pevanja se mogu lepo staviti jedno pored dru gog, jer je prvo Danteovo svedoéanstvo 0 Voijenom majstoru umetnosti, a drugo pesnikova rekonstrukeija legendame fi- gure antitkog epa, s tim da oba imaju kvalitet iznenadenja za koje je Po tvrdio da je bitno za poeziju. Nista ne moze bolje da ilustruje takvo vrhunsko izne- nadenje kao poslednji stihovi kojima Dante napuSta prokletog umetnika koga ‘voli i po8tuje: Poi sirivolse, e parve di coloro che coronno a Verona il drappo verde | per la campagna; e parve di costoro ‘quegli che vince e non colui che perde. Zatim se okrenu i ode, izgledao je kao Jjedlan od onih koji u Veroni pl’eko oworenog pdlja trée za zelenim platnom; a medu nfima feo naj koji pobeduje, a ne gubi. | Gitalac ne mora nifta da zna o trei za tubom zelenog platna da bi ga pot- 2fr resli ovi redovi; i opisujuéi Bruneta, | tako nisko palog, kako tréi kao pobed. nik, Dante u isti mah karakterise i samu | kaznu; ovi stihovi bezuslovno spadaju u najvecu poeziju. A sada evo Odiseja ne- vidljivog medu rogatim talasima vatre, Lo maggior corno della fianma antica ‘comincio a crollarsi mormorando, Pur comme quella cui vento affatica. Indi ta cima qua e la menando, come fosse la lingua che parlasse, sited voce di juori e disse: “Quando ‘mi diparti' da Circe, che sottrasse ‘me pit d'un anno la presso a Gaeta, Poveti rog praiskonskog plamena star de da drhti, Sumeéi kao vatra kad se bori na vetru, A zatim njisuti se levo i desnoj kao da je Jezik koji ima moé govora, negov vrh pusti glas i reée: “Kada napustth Kirku koja me je vise od godine zadréavala tamo blicu Gaeta...” Odisej je biée diste poetske mas- te, shvatljivo i izvan mesta, vremena i okvira poeme, Ova epizoda o njemm moze u prvi mah da nas iznenadi nekom vestom digresije, irelevantnosti, samo- Popnstanja od strane Dantea koji kao da 28 je hteo da se odmori od svog hriséan- skog okvira. Ali kada se upoznamo sa Gitavom poemom, mi shvatamo kako je Dante vesto i ubedljivo uskladio stvarne Yjude, svoje savremenike, prijatelje i neprijatelje, njemu bliske istorijske lig- nosti, legendamne i biblijske figure, kao i likove iz anti¢kog mita. Mnogi su mu prebacivali, ili mu se podsmehivali, zato Sto je zadovoljavao litne netrpeljivosti na taj nadin Sto je slao u pakao ljude koje je poznavao i mrzeo. Medutim on ih je sve, kao i Odiseja preobrazio u okviru svog epa; jer bilo da su stvarni izmisljeni, svi ti likovi predstavijaju izvesne tipove greha, patnje, pogreske ili) zasluge i svi postaju deo iste stvar- nosti i savremenosti. Mislim da se epi- zoda 0 Odiseju narovito “lako ita” zbog - tedne i jednostavne naracije, kao i Ho je za engleskog itaoca njeno poredenje sa Tenisonovom poemom — ja je uzgred budi reéeno savriena — velo instruktivno. Vredno je istaéi neu- poredivo veci stepen pojednostavljeno- sti Danteove verzije. Kao i veéina pes- nika, Zak kao veéina pesnika koji se mo- 2»srunazvativeltkim,iTenison mora dase izbori za svoj efekat donekle nasilno. | Tako je stih o moru koje mnogoglasno Jeet ukrug, pravi primer Tenisonovog virgili- Janizma koji je isuvi’e poetican u po- redenju sa Danteom da bi bio ona naj via poezija. (Samo Sekspir moze da bude tako “poetitan” a da ne ostavi | utisak preopterecenosti, niti da nas od- | vue od glavnog cilja: Odlotite maceve sjaine, il’ 6 od rose zardati.) Odisej i njegovi drugovi na brodu prolaze kroz Herkulove stubove, kroz (aj “uzani prolaz”: ov" Ercole segno li suoi riguardt ‘aeciocche I'vom pitt oltre non sé meta, Tamo gde je Hercul ostavio svoj beleg da tjudi ne prolaze dalje. “Ofrati", dissi, “che per cento milia erigli siete giunti all’occidente, a questa tanto picciola vigilia 30 ide’ vostri sensi, ch’e del rimanente, | non vogliate negar Vesperienza di retro al sol, del manda senza gente. (Considerate la vostra semenza, | fatti non feste a viver come bruti | 'ma per seguir virtute e conoscenza”. | “0, braéo!” rekoh, “koji posle stotine hiljada opasnosti domasiste Zapad, ne uskrati te tako kratkoj, preostaloj buinosti svojth éula da} dozivl svet bez Wudi Sto ledi iza sunca Unlesite se u svoju prirodu, niste stvoreni da ile kao Zivoinj, veé da tragate za vrlinom i za enanjem.” | Oni putuju dalje kad odjednom: ‘n'apparve una montagna, bruna per la distanza, ¢ parvemi alta tanto ‘quanto veduta non n'aveva alcuna. Noi ci allegrammo, etosto tornd in pianto, ‘che dalla nuova terra un turbo nacque, e percosse del legno il primo canto. ‘Tre volte il fe'girar can tutte Vacque, alla quarta levar la poppa in suso, e la proraire in git, com‘altrui piacque, infin che it mar fi sopra noi richiuso. U daljini ukaza mrka planina; ona mi ‘9 ucini najvisa koju sam ikada video. Zara- doyasmo se, ali se ubrzo naka radost pretvori u aLZalopojtu: jer od nove zemlje dode bura I zah- vati pramae naseg broda, Tri puta nas zako- villa ukrug s vodom zajedno, a éetvrti zatalasa Pramcem pa ga glavatke zagnjuriu dubinu, po volji neke Druge site; dok se more ne sklopi nad nama. Prida 0 Odiseju, onako kako je Dante isprigao, ita se kao kakva laka romansa, kao neka dobro ispriéana mor. narska pustolovina; Tenisonov Odise} je pre svega delo vrlo samosvesnog pesni- | ka. Ali Tenisonova posi iia poleta; ima samo dve dimenzije; u njoj ne postoji ni8ta vike Sto prosefan Englez, koji ima oseéanje za verbalnu lepotu, ne bi bio u stanju da vidi. Nije nam pot- rebno da u prvi mah znamo kakva je to Planina bila, ili sta znaée regi po volji neke druge sile, da bismo osetili da Danteovi stihovi imaju jo8 jedan dublj smisao, Vredi jos Jjedanput ukazati na to Koliko je Dante bio u pravu kada je medu svoje istorijske lignosti uneo bar Jednu koja Sak ni za njega nije mogla biti ni8ta vie od fikcije. Jer Je “Pakao” 4 pogledu Danteovog odabiranja 32 oo prokletih osloboden svake optube 2a sitniéavost ili kapricioznost, To nas pod- seéa da pakao nije neko mesto, veé stanje i da je éovek isto toliko proklet ili blagosloven preko biéa koja su plod njegove mate koliko i preko Ijudi koji su stvamo Ziveli; da je pakao samo ona vista stanja koje se jedino moze 2a- misliti i mo%da iskljutivo iskusiti tek Projekeijom dulnih slika; i da mo%da uskrsmuée tela ima dublji smisao od onog koji mi shvatamo. Ali ovakye misli dolaze tek posle mnogih ditanja; ‘one nisu neophodne za prvo poetsko uvivanje, |. Doziveti jednu pesmu je isto Sto i doziveti jedan trenutak i ditav jedan Zivot. To je neSto vrlo sligno onim na- ijim do%ivijavanjima dru- gih Ijudskih biéa. Postoji prvi, ili rani, Jedinstveni trenutak Soka, iznenadenja, ili. ak wZasa (Ego dominus tus), trenu- tak koji se nikada ne moze zaboraviti, alj koji se nikada ne ponavlja integralno; Pa ipak trenutak koji bi izgubio svoje znatenje da nije nadziveo neku veéu celinu iskustva, da nije ostao da Zivi uwnekom dubljem i mimijem oseéanju. Covek prerasta i izivljava vecinu pesa- ma, kao Sto prerasta i iivijava vecinu Ijudskih strasti: Danteova poema spada medu one za koju se fovek moze jedino nadati da ée je dorasti na kraju svog Zivota. Verovatno je poslednje pevanje (XXXIV) najteze ada se prvi put dita. Satanova vizija mo%e da nam se uéini grotesknom, pogotovo ako nam se turezao u paméenje Miltonov bajronov- ski junak kovrdZave kose: isuvige pod- sega na jednog od Satana sa neke freske u Sijeni. Sigumo je da ni Esencija Zla, ‘kao ni BoZanski Duh, ne moze biti ogra- nigena na jednu formu i na jedno mesto; i moram priznati da sam sklon da verujem da Danteov davo pati isto kao i proklete Ijudske due, iako oseéam da bi trebalo sasvim drukéije predstaviti nacin 1a koji pati jedan duh Zia. Jedino mogu re6i to da je Dante uéinio najbolje Sto se moglo od rdavog posla. Time to je postavio Bruta, onog plemenitog Bruta i Kasija pored Jude Iskariotskog, on ée takode uneti nemir i to prvenstveno u 34 r engleskog itaoca, za koga Brut i Kasije moraju uvek biti Sekspirov Brut i Sek- spirov Kasije: ali ako je moje opravda- nje Odiseja celishodno, onda to vazi i za Bruta i Kasija. Ako nekog Eitaoca odbi- je‘poslednje pevanje “Pakla”, jedino mu mogu regi da prigeka dok ne proéita i godinama se ne saZivi s poslednjim pe- vanjem “Raja” koje po mom misljenju predstavija najvi8u ta&ku koju je poezija ikada dostigla ili moze dostiéi, i u kome Dante bogato nadoknaduje sve proma- Saje XXXIV pevanja “Pakla”; ali kada prvi put Gitamo “Pakao” mozda je bolje da izostavimo poslednje pevanje i da se vratimo podetku IIL pevanja: ‘Per me si va nella citta dolente; ‘per me si va nell’ eterno dolore; per me siva tra la perduta gente. Guistizia mosse il mio alto Fattore; ‘fecemi la divina Potestate, Ta somma Sapienza il primo Amore. 35IL “CISTILISTE” I “RAJ” Dok sam ditao “Pakao” naudio sam ne3- to Sto doprinosi nauci ili umetnosti pisa- anja stihova, a to je da se najveca poezija ‘moze pisati sa najveéom ekonomijom reéi, sa najveéom oskudnoséu koriSée- nja metafore, poredenja, verbalne lepote i elegancije. A kada tvrdim da se od Dantea moze vise nauéiti o pisanju poe- ‘ije nego od bilo kod engleskog pes- nika, nikako ne mislim da je Danteov metod jedini pravi put, ni da je Dante zbog toga veci pesnik od Sekspira, ili, zbilja, od ma kog drugog engleskog pesnika. Izraziéu to isto drugim revima: Dante moze da nanese :manje Stete, od Sekspira bilo kom ko nastoji da stekne yestinu pisanja stihova. Vesina engles- kih pesnika ne mo%e se podrazavati conako kako to moze Dante. Ako pokuSa te da podrazavate Sekspira sigumo je da Gete proizvesti niz jezitki krutih, isfor- 36 siranih i preteranih izvitoperenosti. Sva- i veliki engleski pesnik ima svoj jezik; Danteov jezik je usavrSeni opiti jezik. U iavesnom smislu on je prozaitniji od Drajdenovog ili Popovog jezika. Ako neko Ko nema talenta ide Danteovim stopama u najgorem slutaju ée biti pro- zaiéan i nezanimljiv; medutim ako neko ko nema talenta ide Sekspirovim ili Popovim stopama napraviée od sebe pravu praveatu budalu. Ali ako se ovoliko nauéilo iz “Pakla”, onda se jo8 StoSta moze nawviti iz, druga dva dela Danteovoga epa. Iz “Cistilista” se moze saznati to da jed- nostavna filozofska tvrdenja mogu da udu velika poezija; iz “Raja”, sve pro- Dranija i probranija i sve udaljenija sra- nja blagenstva mogu posluziti kao mate- rijal velike poezije. I tako, postepeno, dolazimo do zakljutka da Sekspir obu- Ihvata veéi raspon i varijetet Ijudskoga Zivota od Dantea, ali da Dante obuhvata. dublje stepene degradacije i vike stepene egzaltacije. A jo8 veéa mudrost se dos- tige kada jasno uvidimo da to pred- stavija jednakost njih dvojice. a7S druge strane, po natinu poima- nja “Cistili8te” i “Raj” idu naporedo, Ofigledino je lake prihvatiti prokletstvo kao poetski materijal nego éistili8te ili blazenstvo; prokletstvo ukljuéuje manje od onoga Sto je strano savremenom duhu. Insistiram na tome da se potpuni smisao “Pakla” moze jedino izvuéi tek posto se donese sud o dva kasnija dela, ali da “Pakao” sam po sebi sadr%i do- voljno smisla za prvih nekoliko titanja. “Cistiliste” je svakako, po mom mi8lje- nju, najteZi deo. U njemu se, samom po sebi, ne moZe uzivati kao il “Paklu”, niti se moze uZivati prosto kao u nastavku “Pakla”; “Cistili8te” zahteva takode i sud 0 “Raju”, to znati da se pri prvom Gitanju stiée mutan i otigledno neza~ hvalan utisak. Tek kada “Raj” prodi- 10 do kraja i opet provitamo “Pakao”: “Cistiliste” potinje da nas nagraduje lepotom. Prokletstvo, pa ak i blazen- stvo uzbudljiviji su od Gistili8ta. U naknadu za to, “Cistili8te” ima coliko epizoda koje mogu, da tako kaem, “da nas ponesu” lakSe (za raz 38 i r liku od “da obeshrabre”) od ostalih iz “Pakla”, Ne smemo da zastanemo da bi- smo se orijentisali u novim sazvezdima CistiliSnog brda; najpre moramo da se pozabavimo Kavelinim i Manfredovim senkama, a narodito Buonkonteom i La Pijom dije su due spasene iz pakla u poslednjem trenutku. “To fai di Momteeltro, io san Buoncont; Giovanna o altri non ha di me cura: per chvio vo ira costor can basa fronte." Bid io a tu: “Qual forza o qual ventura ti travio si fuor di Campaidino che non si seppe mai tua sepoltura?” “Oh”, rispos'egli, “apie del Casentino sraversa un'acqua che ha name’ Archiano, ‘che sopra 'Ermo nasce in Apennino, Dove il vocabol suo diventa vano arriva’aforato nella gola, {fuggendo a piede e sanguinando it piano. uivi perdet ta vis ta, e la parola nel nome di Maria fini: e quivi ‘addi, e rimase la mia carne sola.” “Ja sam od Montefeltra, ja sam Buon- Konte; niko, ni Dovana ne mari za mene, zato idem sa ovimas tuna Tika.” Rekoh mu: “Kaka te je sila, i’ sluéamnost odvela tako dateko od Kampaldina, te tse za grob nikada nije saz- 39alo?” “Ah”, reée on, “u podnofju Kazentina _preprecio se potok koji se zove Arkijano i koji isvire u Apeninima iznad Hermitaka. Tamo, ‘ade mu se ime gubi, stigao sam pesice bezeéi preklana gria, dok mi je krv kapala preko ravnice. Tu me izda vid i moja poslednja reé Bese (uz neprestano ridanje) ime Marino. Tu ado i telo mi osta samo,” Kada Buonkonte zavrsi svoju prigu, pro- govara treéi duh: “Deh, quando tu sarai tornato al mondo, i € riposato della lunga via”, seguito il’ terzo spirito al secondo, “ricorditi di me, che san la Pia; Siena mi je”, disfecemi Maremma: salsi colui che innanellata, pria disposando, m’avea can la sua gemma.” “0 molim te, kada se vrati€ na svet i ‘odmoris poste svog dugog putovanja”, poste drugog nastavi treéi duh, “seti me se, ja sam Pija. Sijena me naétnl, Marema me raséini: to zna on kojl me je poste uobiéajene verldbe vventiao svojim prstenom” Sledeéa epizoda koja se nameée Gitaocu tek pridoSlom iz “Pakla’ je sus- ret s pesnikom Sordelom (VI pevanje), duSom koja se ukaza 40 de altera e disdegnosa | enel mover legli occhi onesta e tardal | Ponosita i precriva, dostojanstveno i Ijgano kreéuéi pogledom! El dolce duca incominciava “Mantova” ..e Vombra, tutta in se romita, ‘surse ver lui del loco ove pria stava, dicendo: “O Mantovano, i san Sordello della tua terra.” E Vu altro abbracciava Mo} plemeniti vodié (Vergilife) tad pote: “Mantova”... i senka se odjednom prenu i skoéi prema njemu sa mesia na kome najpre bese, rekavsi: “O Mavtovljanine, ja sam Sor- delo sa istog tla”. Injih se dvojica zagriise. Susret sa Sordelom “a guisa di eon quando si posa”, koji je podseéao na nekog prileglog lava, nije nita manje efektan od susreta sa pesnikom Sta- cijusom u XXI pevanju. Kada je Sta- cijus prepoznao svog utitelja Vergilija posegao Ja mu obgrli noge, ali mu izgubljena dua spasenoj — a> “Frate, non far, che tu se'ombra, ed ombra ve Edeei surgendo: “Dr puoi la quantitate comprender deli'amor ch’a te mi scalda, ‘quando disidenta nostra vanitate, frattando Vombre come cosa saldi.” “Brate, usdrdi se, jer tsi samo senka, 4 senka je samo ono Sto vidis". Tada ée onaj drugi ustajuéi: “Motes ti sada shvatii koliku i kako toplu ljubav gajim prema tebi, jer zabo- rravih nage tastine, pa se odnosim prema senci kao prema tivo bicw.”” Poslednja “epizoda”, koja se do- nekle moze uporediti sa epizodama iz “Pakla”, je Danteov susret sa svojim prethodnicima, Gvidom Gviniéelijem i Amnautom Danijelom (XXVI pevanje). U ovom se pevanju poZudni previSéa- ‘vaju u plamenu, pa ipak jasno uvidamo po emu se plamen distili&ta razlikuje od onog iz pakla. U paklu mutenje proi hodi iz same prirode prokletih, izraZava njihovu sustinu; oni se previjaju u mu- Eenju vlastite, vetno izopaéene prirode. U Gistilista su pokajnici svojevoljno i muéenje u vatri. Kada Dante sa Vergilijeni prilazi tim dusama ‘u ognju Gistili8ta, one se knpe oko njepat 2 tt | Poi verso me, quanto potevan farsi, | certi siferon, sempre can riguardo | dinon uscir dove non fossero arsi. Tada nekolicina myth pode prema meni to su blige mogli, ali neprestano motreti dane iskorace iz vatre. Duée u distilistu pate zato Sto Zele da pate da bi se ofistile. Zapazite da one pate aktivnije i dublje, bas zato Sto su duSe koje se spremaju za blazenstvo, dok Vergilije pati vetnim mukama. U njihovoj patnji ima nade, u Vergilijevoj utmulosti beznada; u tome je razlika. Pevanje se zavrSava uzviSenim stiho- yima Amauta Danijela na njegovom, provansalskom dijalektu: Jeu sui Arnaut, que plor e vau cantan; consiros vei la passada folor, vei jausen lo jorn, quiesper, denan. | Ara-vos prec, per aquella valor que vos guida al sam de Uescatina, sovegna vos a temps de ma dolor.” Poi s'ascose nel foco che gli affina, Ja sam Arno koji rida i hoda pevaju- 64, U mislima vidin svoju prostu ludost. A pred asobom s radoséu nazirem dan kome se nadam. 1 zato vas preKlinjem onom vrlinom koja vas vodi do vrha stepenista— kad dode vreme setite se mog bola.” A onda se ponovo zagnjutiu va- ‘ru koja i preBi8éava, Poito se veé upoznao s “Paklom” ovo su prve krupne epizode koje prija- njaju za titaoca dok ne dode do obale Lete i do Matilde, i prvi put ne ugleda Beatriée. U poslednjim pevanjim “Cisti- HiSta” (XXIX-XXXIM) veé se nalazimo usvetu “Raja”, Ali izmedu ovih epizoda tete pri- &a o penjanju na Brdo, sa svim onim skupovima, vizijama, i filozofskim eks- Pozicijama, Sto je sve va%no i texko shvatljivo za neupuéenog éitaoca kome je to manje uzbudljivo od niza fanta- zmagorija u “Paklu”, Bilo je lako pro- gutati ili prenebregnuti alegoriju “Pak- a”; zato Sto smo, tako regi, mogli da uhvatimo njen stvami cilj, njeno zgu3- ajavanje u poetske slike, ali dok se pe- njemo iz pakla na nebo od mas se sve vike i viSe zahteva da shvatimo celinu, potev od ideje pa do poetske slike. Moram ovde da navinim jedm 4 | digresiju pre nego Sto se uhvatim u ko! tac sa jednim specifiéno filozofskim od- lomkom iz “Cistilista” u vezi sa priro- dom Uverenja. Zelim samo da iznesem neke svoje, eksperimentalne zakljuéke Koji se mogu primeniti prilikom éitanja Gist Lako se moze preuvelitati Dan- teov dug sy. Tomi Akvinskom kao i (mnogo manji) Vergiliju, jer se ne sme zaboraviti da je Dante titao i koristio i druge stednjovekovne filozofe. Medu- tim, to pitanje koliko je Dante uzeo od ‘Tome Akvinskog, a koliko iz drugih igvora, veé su drugi re8ili, a i nije rele- vantno za ovaj moj esej. Ali je zato u syako doba relevantno pitanje u sta je Dante “verovao”. Stvar se ne bi reila, ako bi se svet podelio na Ijude koji su u stanju da prime poeziju prosto onakvu kkakva je i na one koji nikako ne mogu da je prime; u tom slutaju ne bi bilo nikakve potrebe niti svthe govoriti o Pomenutom pitanju ni onim prvima, ni ovim drugima, Ali je veéina nas donekle nerazgranitena i sklona da brkaa postay- 45ke: otuda potive opravdanje za pisanje knjiga o knjigama, u nadi da se izglade stvari. Moj se stav sastoji u tome da se ne mogu prenebregnuti Danteova filo- zofska i teoloska ubedenja, niti presko- Gti odlomei u kojima su ona najjasnije izrazena, ali da se, s druge strane, ne tra- 2iod vas da verujete u njih. Pogresno je misliti_ da postoje delo vi “Bo%anske komedije” koji mogu da zainteresuju samo katolike ili struénjake za srednji vek. Jer postoji razlika (koju samo mo- gu da konstatujem) izmedu filozofskog uverenja i poetske saglasnosti. Nisam siguran da isto tako ne postoji velika razlika izmedu filozofskog i nautnog ubedenja; samo ta razlika tek odneda- vno podinje da se javija i sigurno je da je neprimenljiva na trinaesti vek. Cita- juéi Dantea nuzno ulazimo u svet kato- licizrna trinaestog veka, a to nije svet mnodemnog katolicizmna, kao Sto ni Dan- teov svet fizike nije svet moderne fizike. (Od nas se ne zahteva da verujemo u ono u Sta je Dante verovao, jer nam to ni za dlaku ne bi pomoglo da bolje shvatimo i 46 ——— ‘ocenimo pesnika; veé se od nas sve viSe i viSe zahteva da shvatimo samo to ‘verovanje. [ alo smo u stanju da ditamo poeziju kao poeziju, “poverovacemo” u ‘Danteovu teologiju tatino onako kao sto verujemo u fizitku styarnost njegovog putovanja; to znadi, odstraniéemo i ve- rovanje i neverovanje. Neéu poreéi da je u praksi jednom katoliku moZda lak’e da na mnogim mestima uhvati smisao nego ma kom agnostiku, ali ne zato 8to katolik veruje, veé zato Sto je upucen. U pitanju je i znanje i neznanje, ane vero- vanje ili skepticizam. Su8tina stvari jeu tome da Danteov ep predstavlja celinu i da na kraju krajeva moramo razumeti posebno svaki deo da bismo razumeli bilo koj tavise, mozemo povuéi razliku izmedu onoga u Sta je Dante verovao ‘kao pesnik, i u Sta je verovao kao Sovek. Praktitno govoreéi, telko je moguée da je ak i tako veliki pesnik, kao Sto je Dante, bio w stanju da kreira “Kome- diju” samo na osnovu shvatanja, a ne i tuverenja; ali se njegovo privatno uvere- nje pretvara u neSto drugo kad postane apoezija. Riziéne je i zanimljiva sugestija da ova konstatacija vise va2i za Dantea nego za bilo kog drugog pesnika filo- mola, Ako se radi o Getew, na primer, Sesto isuvige o8tro oseéam “u ovo je ‘yerovao Gete Govek”, umesto da prosto idem u svet Koji je on kreirao; sa Luk- recijem biva to isto; manje sa “Bhaga- vvad-giton” najvecim filozofskim epom posle “Bozanske komedije”, koliko je meni poznato. U tome lezi prednost jed- noga takvog Koherentnog, tradicional- nog sistema dogmi i morala kakav je atoliéki: on stoji po strani i pojedinac Koji ga zastupa moze ga razumeti ili prihvatiti Sak i bez obzira na veru. Gete je oduvek u meni pobudivao snazno ‘oseGanje nepoverenja u ono u Sta je on verovao: Dante nije. Verujem da je to zato Sto je Dante Cistiji pesnik, a ne zato Sto gajim vise simpatija prema Danteu kao Soveku nego prema Geteu kao boveku. Ne smemo da zamenimo Dantea sa Tomom Akvinskim, niti pak Tomu ‘Akvinskog sa Danteom. Bila bi to gruba psiholoska gretka, Akt vere Soveka koji 48 Gita USumu” mora biti drukeiji od akta vere Soveka koji Sita Dantea, pa tak i kada je u pitanju isti Zovek i pri tom katolik. | Nije neophodno da se provita “Summa” (koja obitno, u praksi, znati Gitati neki priruénik) da bi se shvatio Dante. Ali je neophodno protitati Dan- teove filozofske odlomke sa smerno8éu Eoveka koji je posetio jedan nov svet i Koji smatra da je svaki njegov pojedina- Ean deo bitan za celinu. Da bi se razu- mela poezija “Cistili8ta” nije neophodna vera, veé obuzdavanje vere. Taéno se onoliko napora zahteva od svakog mo- demog éoveka da bi mogao da prihvati Danteov alegoriéan metod, koliko se od jednog agnostika: zahteva da bi mogao da prihvati njegovu teologiju. Kada govorim o razumevanju ne mislim prosto na poznavanje knjiga ili rei, kao Sto ne mistim hi na uverenje: vyeé na ono duhovno stanje kojim se dolazi do izvesnih uverenja, s tim da se, ulslugajevima kao Sto je redosled smrt- nih grehova po kome su izdajstvo i 491 ponos veéi gresi od pozude, a ofajanje najveti moguéi greh, liéan sud potpuno potisne. U XVI pevanju “Cistilista” susre- éemo se sa Markom Lombardom koji poduze raspravija 0 slobodi volje i o dui: Esce dimana a tui, che la vagheggia Prima che sia, a guisa di fanciulla che piangendo e ridendo pargoleggia. Vanima semplicetta, che sa nulla, salvo che, mossa da lieto fattore, volentier torna a cio che la srastulla, Dipicciol bene in pria sente sapore; quivi singanna, e retvo ad esso corre, ‘se guida o tren non torce suo amore. Onde convenne legge per tren porte; ‘convenne rege aver, che discernesse della vera cittade almen la torre. Iz ruku onoga koji je voli i pre nienog ostanka, proishodi, nalik na razigrano malo dete sa suzama i smehon, prosta duga koja ne ‘na niSta osim da je doita iz aku dragog tor- a, pa se rado okreée svemu Sto joj priginjava zadovolstvo. Najpre okuga ukus nekog bezvre nog dobra; a zatim. opéinjena juri za njim, dk. je neko ne povede, ne popravi ne obuzda Sioga su potrebni zakoni kao sputavanje; 50 ‘potreban je voda koji ée makar izdaleka moti sagleda kulu istnitog Grada Kasnije (XVII pevanje) sam Ver- gilije upuéuje Dantea u prirodu Ijuba NO creator ne creatura mai”, comincio ei, “figiuol, fu senza amore, o naturale o danimo; eau it sui. Lo natural 8 sempre senza errore, ‘ma Valiro puote errar per malo obbietto, ‘oper poco o per troppo di vigore. ‘Mentre ch'egli e ne'primi ben diretto, ‘ene secondi se stesso misura, ‘esser non puo eagion di mal diletto; ‘ma, quando al mat si lorce, o can piu cura ‘con men che non dee corre nel bene, ‘contra il fartore adopra sua fastura. inci comprender puoi ch‘esser conviene ‘amor sementa in voi dogni virtute, ‘ed'ogni operazion che merta pene.” | On pote: “Ni Tworae ni niegovo cedo, sine moj, nije nikada bio ligen Yubavi, bilo prirodne ili racionalne: i sam to cna. Pri- rodna ljubav je wvek bezgreina; ali ona draga moze da gresi kad zameni predmet, iti kad pretera iti podbaci w snaci. Sve donde dok se tumierava prema prvobitmim dobri'ina, i kao drugo, dok se obvedava, ne moze bitt w2rok tijvanja u grelu; ali ako se okrene zlu ili pohita prema dobru sa manje it vike podstreka 51nego Sto je pravo, tada éedo deluje prov | Tvorea. Na osnovu toga mozes shvatti Kako to Ljubay mora biti u tebi seme i svake vrline i | ‘svakog Gina koji zaslutuje kasmu.” | Citirao sam ova dva poduza od- Jomka zato Sto su oni takve viste da ih Gitalac moze lako da preskodi mislegi da su zanimljivi samo za struénjake, ili da je nuzno prvo prostudirati filozofiju ko- Ja se krije iza njih. Nije potrebno pratiti poreklo ove teorije 0 duSi iz Aristo- telovog dela “De Anima”, da bi se ona Primila kao poezija. I zaista, ako se u potetku isuvise bavimo njom kao filo- zofijom, lako je moguée da sebe ome- temo i da ne dovivimo poetsku lepotu, Radi se 0 filozofiji onog poetskog sveta u koji smo u8li. -. Sa XXVII pevanjem napustamo pozornicu kazne i pozornicu dijalektike i priblizavamo se stanju raja. Poslednja | Pevanja sadrée karakteristike “Raja” i pripremaju nas za njega; ona se odvijaju pravo napred bez okoligenja i odlaganja. Tai pesnika: Vergilije, Stacijus i Dante prolaze kroz plameni zid koji razdvaja_| Gistili8te od zemaljskog raja. Vergilije } 32 vim regima napusta Dantea koji ée da nastavi svoje putovanje s nekim uzvise- nijim vodom: | Non aspettar mio dir piu, ne mio cenno. Libero, drittoe sano e to arbitra, fallo tora non fare a suo senno: er cio te sopra te corono e mitrio. Ne otekuj vite moju reé ni znak. Tvoja Je volja slobodna, pravoverna i celovita, i bio Bi greh ne slediti je ma njenom putu: stoga ti nna glavu stavljam krun i mitre (kralja } ar- Iiepiskopa) To jest, Dante je sada dostigao stanje blazenih kako bi ispunio ciljeve svog preostalog putovanja: jer su politi- oka i erkvena organizacija jedino pot rebne zbog nesavrSenosti Ijudske volje. U zemaljskom raju Dante se susreée sa Jednom Zenom koja se zove Matilda i ije potrebno da nas njen identitet u potelica moet, tina donna soletta, che si gia cantando ed iscegliendo for da fore, and’ era pinta tutta la sua via, Jecina usamijena ena koja fe koraéala peva- juéi i berui ever za cvetom kojim je njena sta- za bila profarana.Posle izvesnog razgovora i posto je Matilda objasnila razlog postojanja i prirodu mesta, sledi “BoZanska pozori8- na igra”. Onim koji ne vole — ne ono sto se populamo naziva pozoriSnim igrama = veé ozbiljne kraljevske ili crkvene svetanosti, ili vojnitke pogrebe — “pred- stave” na koje nailazimo u “Cistili8tu” i “Raju” biée dosadne: a joS dosadnije ée biti onima, ako takvi uop%te postoje, koji ostaju hladni na sjaj otkrovenja sv. Jovana. Ovakav se dozivijaj javija li svetu koji nazivam svetom uzvi¥enog sanjanja, dok izgleda da na savremeni svet time jedino svetovno da sanja. 1 sam sam doziveo to oseéanje tek posle izvesnih teSkoéa, Ispretile su se bar dve predrasude, jedna protivu prerafaelitske poetske slike, Sto je bilo prirodno za Goveka moje generacije i 3to mozda deluje i na generacije made od moje. Druga predrasuda — koja negativno deluje na kraj “Cistili8ta” ina ceo “Raj” je ta da se do poezije ne samo mora doi kroz patnju, veé da ona moze da nade svoju materiju jedino u patnj ostalo je razdraganost, optimizam i sa danje, a ove su reti oznatavale veliki deo onoga Sto se mrzelo u devetnaestom veku. Bilo mi je potrebno mnogo godina da uvidim da su stanja usavrSavanja i blazenstva koja Dante opisuje jo8 dalja od onoga Sto savremen svet mode da shvati kao razdraganost, negoli stanja prokletstva, Jer pri tom Eoveka ometaju site stvari: Rozetijeva “Blagoslovena dama” (Blessed Damozel) godinama me je, najpre zbog zanosa, a kasnije zhog revolta, kodila da ocenim Beatri¢e. ‘Nismo u stanju da do kraja razu- memo XXX pevanje “Cistilista”, dok ne upoznamo “Novi Zivot” koji po mom mi8ljenju treba proditati posle “BoZan- ske komedije”. Ali bar moZemo da pot- nemo da shvatamo kako je Dante vrlo ve8to opisao ponovno javijanje negdas- nije strasti u jednoj novoj emociji, novo} situaciji koja je asimiluje, proviryje i daje joj smisao. sopra candido vel cinta dotiva donna m'apparve, sotto verde manto, vestta di color di fiamma viva. E lo spirito mio, che gid cotanto tempo era state che ana sua presenza non era di stupar, tremando, affranto, 55f re | Se eee i fiona ston ee atte nasa napor i trijumf jednog novog odricanja, | dantico amor senti la gran potenza. veGeg nego Sto je odricanje pred gro- ‘Tosto che nena vista mi percosse bom, zato Sto je to odricanje onih ose- Vala viru, che gid m‘avea trafito Ganja koja traju is druge strane groba. primo chto fuer di pueriia fesse, Ova pevanja na izvestan natin poseduju ere ea agen igi najveéi liéni intenzitet u Sitavom epu. 1 quando ha paurao quando cgi affine, samDante postaje u “Raju”, ako se izu- > perdie erea Virgilio: “Men che dramma | ame Katagvidina epizoda, depersona {i sangue n’e rimaso, che non fremi; _-_-—-‘zoVan ili superpersonalizovan; i Bes conosco i segni dellanticafiamma.” |_—_e je jasnije izvajana u tim poslednjim | pevanjima “Cistiista” nego u “Raju”. a ee tna bin oon Ali je Beatritina tema bitna za razume- Jai mi se Zena obuéena u boju Zivog plamena, vanje celine, ne zato Sto nam je potreb- arnuta selenim aria, I dh ma, posto st no da upoznamo Danteovu biogzafiju — 44 slomile od strahopottovana tote godine | ne, nq primer, ni onako kako je Vezen- drhtanja u njenom prisustvu, bez daljeg sazna- pry oes. ye acti oseti kroz skrivens snagu p0KOVa istorija zamilljna da osvetli Joja je idbijala iz nj, veliku silu stare Ujubavi. | — TYistana ~ veé zbog Danteove filozofije 1 im ona weviSena: snaga pogodi moju svest, | Vezane za tu temu. Medutim, ovo se snaga koja me je jo8 pre mladiékog doba opéi- | vie odnosi na nae studiranje “Novog nila, okrenuh se na levu stranu 5 povereniem | sivota”, Ste” je najtezi deo epa, za- ‘mi se, nema kaplice krvi w mom telu koja nije ® Sto je prelazna: “Pakao” je relativno ucavrela: pornat mi je mak negdainjeg pla- lak i predstavija ne8to posebno; “Raj”, | mena”. ot ne&to svoje, tezi je kao celina od 3 5s ‘istili§ta”, zato Sto je vide celina. Ali Tu dijalogu koji sledi, mi vidimo S : - posto jednom pohvatamo konce one | siramnt/ euloeb, stab jt\novih oseéanje; ‘vrste oseéanja izra%enih u njemu, vige ni malog deteta koje potréi svojoj majei kad se 4 | uplasi ili o€ajava, da katem Vergiliju: “Cini eo stjedan jedini deo ne move biti teak. Za pojedina mesta “Cistili8ta” se moze reéi da su “dosadna”: za “Raj” nikada, on je ili neuhvatljiy, ili intenzivno uzbudljiv. Ako se izuzme Kaéagvidina epizoda —a moze se oprostiti ova egzibicija porodi nog i litnog ponosa, zato sto nam pru- Za sjajnu poeziju — u “Raju” nema epi- zoda. Svi ostali karakteri imaju najbolju svedodzbu. Oni u podetku izgledaju sla- bije ocrtani od ranijih “neblagoslove- ni” lignosti; izgledaju ingeniozno izva- rirane ali u osnovi monotone varijacije nekog bljutavog blazenstva. U pitanju je postepena akomodacija naSeg vida. Mi nosimo u sebi predrasudu (svejedno da i smo toga svesni ili ne) protivu bla- Zenstva Kao poetske materije. Osam- naesti i devetnaesti vek nije nista znao 0 tome; éak je i Seli, koji je dobro poz~ navao Dantea i koji je pred kraj svog Zivota poseo da ga koristi, jedini engle- ski pesnik devetnaestoga veka Koji je mogao bar da pode njegovim stopama, bio u stanju da turdi da su nage najslade pesme one koje govore o najtwinijim mislima, Potvrdu za ovo Seli bi mogao 58 da pronade li ranim Danteovim delima; “Raj” nam pruza kontrast, mada drukéiji od Brauningove filozofije. ‘ “Raj” nije monoton. On je isto onoliko razmovrstan koliko i bilo koja druga dobra pesma. Ukoliko se uzme “Komedija” u celini, ona se jedino moze uporediti sa celokupnim Sekspirovim dramskim delom. Poredenje “Novog zi- vota” sa “Sonetima” je jo% jedan i to zanimljiv pokuSaj. Dante i Sekspir dele izmedu sebe moderan svet; nema treéeg. Valja_poSeti Danteovim razmi- &ljanjem koji je upro pogled u Beatrige: \Nel suo aspetto tar dentro mi ji, qual si fe'Glauco net gustar del'erba, che il je'consorto in mar degli altri det Trasumanar significar per verbs non si poria; pero Uesemplo basti | acui esperienza grazia serba, Zagledan « nju osetih se u dui kao Glaukus kada je okusio travu od koje je postao drugin bogovima drug na mote. Modda se ne ‘mote iskazati retima kako se nadmasuje Yud- sko; stoga neka ovaj primer bude dovoljan za ‘onoga za koga je milost saéuvala ovakvo ishu-I kada Beatrite ka%e Danteu: “Ti sebe ciniX dosadnim latnom maktom”, ona ga opominje da se u razlititim tre- nucima javljaju razligite vrste blagen- stva, kako je to Providenje odredilo. Ako ovo nije dovoljno, evo jos jednoga primera: Pikarda obavestava Dantea (III pevanje) retima poznatim ak i onima koji ne poznaju Dantea: La sua voluntate e nostra pace. ‘Njegova je volja na’ mit. ‘To je misterija nejednakosti i ravnodus- nosti prema, foj nejednakosti u blazen- stvu blazenih. Sve je isto, pa ipak svaki stepen predstavlja nesto drugo. jekspir nam daje najveéu Sirinu Jjudske strasti; Dante najveéu duZinu i najveéu dubinu. Oni se medusobno do- punjavaju.” Ali je sigumno da “te8ki pa- susi” i “Raju” predstavijaju pre Dante- ove tekoée negoli nae: tesko mu je da nam do’ara da doZivimo senzualno raz~ * Bespredmetno je pita se koji xe od njih dvojice Podulvato teeg acuta, 60 Fr litita stanja i etape blazenstva. Tako je dugi Beatri&in govor 0 volji (IV peva- nje) u stvari usmeren da nas natera da osetimo stvarno stanje Pikarde; Dante mora da obrazuje naa éula nastavijajuéi sa epom. Citavim njegovim tokom se insistira na stanjima oseéanja; umovanje zauzima svoje pravo mesto samo kao sredstvo da se dostignu ta stanja. Nepre- stano nailazimo na stihove kao to su ovi: Beatrice mi guardo can gli occhi pieni difaville amor cost divin, ‘che, vinta, mia virtu diede le reni « quasi mi perdei can gli occhi chin. Beatriée me je posmatrala ogima tako bokanskim i punim iskrama ljubavi, da me nnapusti moja pobedena snaga i asetih se kao ‘ggubljen oborivii pogled. Sva teSkoda se sastoji u tome Sto sve to verbalizam. Dante nam, na sve moguée natine pomaze poetskim slikama, kao: Come in peschiera, ch’ tranquila e pura, 1 tragonsi i pesci a cio che vien di fuori per modo che lo stimin lor pastura; ot} 4 sivi io ben pit di mille splendori trarsi ver noi, ed in ciascun s'udia: Beco chi crescerali nostri amori Kao kad u nekom mirnom i bistrom ribnjaku ribe prilaze svemu Sto padne spolja stvarajuét utisak kod drugih kao da misle da je to neito za jelo, trako sam ugledao viSe od hiljadu sjajeva kako se kreéu prema nama i od svakog je dopirao glas: Gle, evo jednog koji ée ‘nam uveéatiIjubav. O licima koja Dante susreée u ne- koliko svojih sfera treba znati onoliko koliko je potrebno da se raspravi zaito ih je Dante postavio tamo gde ih je postavio, Posto shvatimo specifiénu svrsi- shodnost manjih poetskih slika, kao Sto je ova malogas citirana, ili ak prostih poredenja kojima se divio Landor: Quale allodetta che in aere si spazia prima cantando, ¢ poi tace contenta dell'ultima dolcezza che la sazia, Kao Seva koja se vije kroz zrak, najpre sapeva @ zatim se uuti, zadovolina posted- nom slasti koja je int sitom, ea mozemo s pa’njom prostudirati sloze- nije slike, kao Sto je figura 0 orJu koju su sastavili duhovi pravde, a koja po- Ginje sa XVM pevanjem i odvija se izvesno vreme, Takve figure nisu prosto zastareli retorski trikovi, veé ozbiljna i praktiéna oruda da se spiritualno uéini vidljivim. Pravilno razumevanje takvih poetskih slika zai pripremu za poi- manje poslednjeg i najveceg pevanja, najnapetijeg i najintenzivnijeg. Iskustvo koje je tako daleko od obitnog iskustva nigde u poeziji nije tako jasno izraZeno majstorskom upotrebom slike svetlosti, koja predstavlja formu izvesnih tipova rmistitnog iskustva, |Nel suo profondo vidi che s'interna, legato can amore in un volume, cid che per l'universo si squadema; ‘sustanzia ed accident, lor costume, ‘quasi conflatiinsieme per tal modo, | che cio chio dico & un semplice lume. ‘La forma universal di questo nada credo ch'io vidi, perché pit di largo, dicendo questo, mi sento ch‘io god Un punta solo m'® maggior letargo, che venticingue secoli alla impresa, che fe'Nettuno ammirar 'ombra d' Argo. 8U njegovim dubinama videh zgomilano, Yubavlju vezano u fedno, razbacano lisée uni Yverzuma: supstanca { sluajnosti i njima sro~ ‘ne stvari kao da behu iscela slivene, tako da Je ono o éemu govorim bio jedan jednostavan plamen. Cini mi se da primetih univerzaini oblik ove slozene mase, zato Sto, dok ovo govo- rim, oseéam kako se jox dublje radujem. Jedan Jedini trenutak je 2a mene veéa letargija od ‘dvadeset pet vekova koliko je Neptun utrosio razmisljajuél 0 senci Arga (kada je presla ic- nad njeza). Covek jedino mote da oseéa stra- hopoStovanje pred snagom majstora koj je bio u stanju da ovako, u svakom tre- nutku, realizuje nedokutno u vizuelnim slikama. Ne mogu da se setim da igde u poeziji postoji autentiéniji dokaz veli- ne, od sna%ne asocijacije koja je mo- gla u poslednjem stihu, kad pesnik go- vori 0 bozanskoj viziji, joS da doda i Argo kako prolazi iznad glave zatu- denog Neptuna, Ova se asocijacija kraj- nije razlikuje od one Marinove kad u je~ dnom dahu govori 0 Matildinoj lepoti i Kleopatrinoj rasko8i (tako da ak niste sasvim sigurni koji se pridevi na koga odnose). U pitanju je prava i sustinska 64 moé, ona saga koja uspostavija vere izmedu lepote najraznovrsnijih tipova; 410 je vehunska pesnitka saga. © quanto e corto it dire, e come fioco ‘al mio concetto! Kako oskudan govor i kako bled za moju, idejul Piguéi 0 “BoZanskoj komediji” nastojao sam da se drzim nekoliko prostih stvari u koje sam ubeden. Prvo, da je Dante- ova poezija univerzalna Skola stila za pisanje poezije na bilo kom jeziku. Pri- rodno je da ima i mnogo toga Sto ée ko- ristiti samo onima koji piSu Danteovim, toskanskim jezikom, ali ne postoji nij dan pesnik ni na jednom jeziku — Sak ni na latinskom ili grékom — koji tako Byrsto stoji kao model svim pesnicima. Poku’ao sam da ilustrujem njegovo univerzalno majstorstvo w upotrebi sli- ka. U svom sam napisu otiSao tako dale- ko, rekav¥i da je Sak i za nas (Engleze) bezbednije igi njegovim stopama, nego stopama bilo kog engleskog pesnika, ‘ukljuéujuci i Sekspira, Moj drugi zaklju- &ak je da Danteov “alegorijski” metod 65—_—_ ima velikih prednosti prilikom pisanja ‘poczije: taj metod pojednostavljuje dik- ciju i Gini poetske slike jasnim i preci znim; da u dobroj alegoriji, kao Sto je ‘Danteova, nije nuzno prvo shvatiti smi- sao da bi se udivalo u poeziji, veé da nas nage uzivanje u poeziji nagoni da poZe- limo da shvatimo smisao. I treéi zaklju- Eak je da “Bozanska komedija” pred- stavija potpunu skalu, dubina i visina Ijudske emocije, da “Cistiliste” i “Raj” treba Gitati kao ptoduenje obiénog, ‘veoma ograniéenog Ijudskog domasaja. Svaki stepen Ijudskog oseéanja, poéev od najnizeg pa do najvi’eg, nalazi se, Stavide, u prisnoj vezi sa sledetim gor- jim i donjim stepenom i sva se ta ose- Ganja uskladuju prema logici senzibi- liteta. Preostaje mi jo samo da utinim izvesne opservacije na “Novi Zivot”, ko~ je takode mogu da podrZe ono Sto sam rekao za srednjovekovni duh izrazen u alegoriji. 66 BELESKE UZ DRUGI DEO Teorija poctskoga uverenja i shvata- nja signa ovoj koju sam ovde koristio za posebno studiranje moze se naci kod g, L A. Rigardsa (vidi njegovu “Prak- tignu kritiku”, strana 179 i 271). Kazem “signa”, zato Sto je moja opSta teorija jos uvek u embrionu, a i teoriju g. Rigardsa je takode moguée u mnogome razviti, Stoga nisam w stanju da kazem dokle se prostire pomenuta sliénost, ali 6a zbog onih koje zanima ovaj predmet ‘ukazati na jedan vid stvari po kome se moje glediite razlikuje od gledita g. Rigardsa i zatim pre¢i na kvalifikovanje svojih eksperimentalnih zakljuéaka. Slazem se sa tvrdenjem g. Rigar- dsa na strani 271 (op. cit.). Slazem se iz razloga Sto ako se zastupa neka druga, kontradiktomna teorija, onda se, verujem, poriée samo postojanje “knjizevnosti” 6ao i “knjidevne kritike”, Mozemo poke Tenuti pitanje da li postoji “knjizevnost”, ali kada se radi o izvesnim ciljevima, kao Sto je cilj ovog eseja o Dano teu, moramo uzeti a priori da postoji i lite. ratura i literaro ocenjivanje; moramo pribvatiti da titalac moze da ostvari Puno “literamno” ili (ako hoéete) “estet- sko” udivanje, a da ne deli pi8Seve sta- vove. Jer, ako postoji “knjiZevnost”, ako ostoji “poezija”, onda mora biti mogu- ée i ostvariti punu literanu ili poetsku ocenu, a da se ne dele stavovi pesnika, Dotle dopire moja teorija u ovom eseju. Mote se raspravljati da li postoji knji- Zevnost, da li postoji poezija i da li ima ikakvog smisla u terminn “puno oce- | njivanje”. Ali sam za ovaj esej prihvatio da sve to postoji i da su ovi termini razumljivi. Odbijam kratko i jasno da titalac mora da deli pesnikove stavove da bi u Potpunosti wivao u poeziji. Takode sam twrdio da mozemo razlikovati Danteove stavove kao foveka i kao pesnika, Samo | ‘mi smo prisiljeni da verujemo da postoji specifitna veza izmedu to dvoje i da 68 pesnik “misli ono Sto kave”. Kad bismo, recimo, saznali da je Dante napisao “De Rerum Natura” kao veZbu na latinskom jezik da bi predahnuo posle dovegene “Boanske komedije” i objavio to delo pod imenom nekog Lukrecija, sizuran sam da bi na’ kapacitet poeziji bio okrnjen. Neshvatljivo mi je tyrdenje g. Rigardsa (“Nauka i poezija” — Science and Poetry, str. 76, fas-nota) da je izvestan pisac uspeo da “svoju poeziju potpuno izdvoji od svih sta- yova”. Ako odbacite teoriju da je mogu- e postiéi potpuno poetsko ocenjivanje a da ne verujete u ono u Sta je verovao pesnik, porigete i postojanje “, poezije” kao i “kritike”; i ako obrazlozite to svoje poricanje, biéete prisiljeni da pri- znate da ima veoma malo poezije koju ste u stanju da ocenite, s tim da ta vasa cena bude u funkciji nekakve vaie filozofije, teologije, ili negeg drugog, Ako, s druge strane, dovedem svoju teoriju do ekstrema, naéi éu se u isto tako velikoj nezgodi. Potpuno sam svestan dvosmislenosti re8i “razumeti”. o)—__—_— U izvesnom smislu ona znaéi razumeti bez. verovanja, jer ako ne mozete da razumete izvestan pogled na Zivot (da se tako izrazimo), a da ne verujete u njega, reé “razumeti” gubi sav svoj smisao, a in izbora izmedu dva glediSta je sveden na kapric. Ali ako ste vi litno ubedeni u izvestan pogled na Zivot, tada neopozivo i neizbezno verujete da ée svako ko ga potpuno “shvati” zbog samog razume~ vanja morati da dode i do verovanja. Moguée je, a ponekad je i neophodno, tvrditi da se potpuno razumevanje mora identifikovati sa potpunim verovanjem. Prema tome, ispostavlja se da svakako veliki deo smisla zavisi od smisla same re&i potpun. Kratko re’eno, i gledi8te:koje sam izmeo u ovom eseju i glediste koje mu protivureti, ako se dovedu do krajnje taéke, jesu ono Sto nazivam (razume se, ne u teoloskom, veé u jem smislu). Svako glediSte je istinito jedino dok se nalazi u okviru ograi %enog diskusionog polja, ali ako se di kusiono polje ne ogranidi, nema opite ni diskusije. Ortodoksnost se jedino mo. 70 #6 naéi w takvim kontradikeijama, mada s¢ mota imati na umu da obe od. dveju kontradikejja mogu biti Iadne i da svi parovi tih Kontradikeija ne sadinjavaju istinu, . Moram priznati da pored znatne tegkoée pri axnaliziranju svojih viastitih oseéanja nailazim i na tesko éu zbog koje oklevam da prihvatim teoriju “pse- udotvrdenja” g. Rigardsa. Citajuéi stih Koji on Koristi, Lepota je istina, istina je lepota. najpre sam sklon da se slozim s njim, zato Sto ovo tvrdenje o ekvivalentnosti ne znadi niSta za mene, Ali ako ponovo progitam celu “Odu”, ovaj stih deluje na mene kao ozbiljna povreda jedne lepe pesme; a razlog tome mora biti ili da nisam uspeo da shvatim navedeno tvr- denje, ili da je ono netaéno. Pretpos- tivljam da je Kits hteo nesto s tim, ma koliko da su njegova istina i njegova lepota mogle biti daleko od obiéne upotrebe tih reti. T siguran sam da bi odbio svako ono obja’njenje ovog stiha kojim bi taj stih bio sveden na pseudo- n