~

EPOHA2
Kriza epohe komuna
1300-1380

"}·,_ • - • __';~~ - - ?' • -

~'\:' • _,.,itt'l?;,....
' ,:; lit" ,,;, -
• ' ; """ . .
I
. ,. j

r;/\ i 1.•,i·iW~ . i J.,~

fII~
. """,_.~::.\ J ,\ ij
·~ 1,~t ,f/MJ1
10 .· . •. \: J'l/11
.: -~-·~•tJJ
I \ : , ; ~,~ ,~ '•;

11 b~l. ,
. .. \\\h,,4 ,i
. t\l\\\ .-,J~
. !J • lL\--~~!
£
. );l\\'
~'"
f
,c. •
"' ... ,t
...

~~- -;~
.,:,~r~ ,-i~1ac.~:•·"'3.-·, -
 ,..- , ,i 1•~•.. 1-~. •,.,., ...,. _,
tj{-180
Sadriaj
2.1. Izmedu pune ekspanzije epo~e _komuna i njene kri_ze, kroz n~~rno
Danteovo iskustvo, knjizevnost_ se doz1vlJava _kao upoznavanJe ~tvarnost1: 1~~e-
lektualni i moralni sud, traganJe za apsolutmm. Nakon traganJa za razhc1t1m
putevima, u neiscrpnom e~sperim~ntalnom naponu, ~anteu p~l~i za rukoJ?
da u Boi anstvenoj komedzp (u dalJem tekstu: Komedl)a) ostvan Jedno od naJ-
vecih remek-dela covecanstva, osnovu italijanskog pesnickog jezika.
2.2. U ocekivanju velike krize koja potresa Evropu, u XIV veku dolazi do
raspada komunalnog drustva. Narodni jezik sve dublje prodire u knjizevnu
upotrebu. Kulturu karakterisu kasna gotika i prvi nagovestaji humanizma.
2.3. Religiozna knjizevnost gubi vitalnost koju je imala u prethodnom ve-
ku i razvija se, pre svega, u pravcu posvecenosti i moralnog uzdizanja; slucaj
za sebe je sveta Katerina Sijenska.
_ 2.4. Sa Petrarkom se rada novi tip intelektualca, odgajen na kultu antickog
1 okren_ut nerrumom ~nutrasnj~m_preispitivanju, koji ce postati uzor za period
humamzna. 1-! potr'.121 2'.1 _k\as1crum savrsenstvom i apsolutnim simbolima, iz
KanconlJera ce se 1zrod1t1 IJubavna poezija: vekovima ce predstavljati osnovu
evropskog poetskog jezika.
nost\~--~medu/vorske) firentins_ke gradske kulture, Bokaco stvara knjizev-
.. h J su ct J zabava 1 2:lldovolJstvo: Dekameron predstavlJ·a J·edan od naJ·-
vec1 uzora evropske naratJ k --ze . Upravo ~E.q_g_t_2,~an!@Y9..clelo.ne- ~a...p.re..dstavJti_~a.._mo, kao..p.o~
sa jasnom i kontrolisanom vne nJi vno~ti, gde za~ovoljstvo pripovedanja,
iz komicnog u tragicno iz s:avnot1:zenoku, poseduJe predstavu koja prelazi
stremljenja. ' arno 5t1 u mastu, od prirodnih potreba do idejnih
Na prethodnoj strani:
rninijatura iz jednog rukopisa Komedije
_ _____ - .
r,,,.u;A,1ba ....
·•• &··· ···~ -~~· ~-
2.1. DANTE ALIGIJERI
V 2.1.1. Dante ivneilu trinaestog i cetmaestog veka
DANTE ALIGIJERI predstavlja osnovne teznje krijizevnosti XIII veka
i istovremeno postaje uzor za citavu italijansku knjizevnost. Njegovo
kultumo formiranje i rano pesnicko, stilnovisticko iskustvo odvij~u se
pred kra1 Xlli veka a11na veci deo n·e ovih de (yk)jucujuci i Y gwa..
diju) napisan ·e tokom rvi vadeset ina XIV veka. Novi jezitki i
u zbenicima jizevnosti obicno preovladuje stav koji Dantea knjifevni svet
dovodi u vezu sa prosloscu, pod__yl~£ £ ~jucivo srednjovekovne kore-
ne njegove kulture i ideologije. Takav stav je opravda_!!, ~li uz t~ je neo-
pnodn__Q_ ye_oma...jasno 1stacfl.- ino:vatorsku snagiil)anteovog dela:-a pre
svega njegove Komedije. U njoj se italijanski jezik ogleda na razlicitim
stilskim-nivojma i stvara izuzetno bogat krijizevni prostor, kao ni u jed-
noj od novihievropskih krijizevnosti. S druge strane, i pre nego sto su se
pokazali znaci krize, koja je potresala Italiju i Evropu u XIV veku
(v. 2.2.1.), Danteova poezija otkriva svoju bolnu s~ t .Q..r,asclanj~j_j_
surovoj stvamostj_, koj_gj__ona fillW:.OJstavlj~ stras111LPQtrebu za istinom i
prav~o.m,_I.o je roezij ~ a2sa)utne istorijske gustine, koja ume da p rene-
fesmisao konkr~!~ i ~loz.~oe St}'.'!!"D0SU~ vr~c!rtosti .!l_ajfgjim a_i;e zasniva
e9_gcu iz srednjov~~o_yJ}.og_sx eta, alL nikada ne p_Qs.taj:11-~d.S!Y.Q._ za
z_!.Illagl_il.Yfil)j~ tv;unosti, x ec..za .naglasayanje svih njenih s.up.Lotnosti.
Poezija
svesna
~~4J:!JU ~~~'-!....P.!9~los.ti koja..se pr.iblizava.,_ sv.ome.Jcr.ajQ~....Q!lQ_Jfiltije stvamosti i
predstavlja zasnivanje novog krijizevnog i jez\ckog sveta koji u_naro!l:: istorije
Q.IJ laj_lfqro · unosi snai@ , do tada nepoznatu-sposobnost.pr~dstavljanja.
V 2.1.2. :Zivot
V"
J?ante Aligijeri rod~ nj e u Flrep._c_iJ zW?®-li, _!MiaJ_ ) 3,,j,yP~ Porodica
Kesten je imenom Durante, po o6icajima tog vremena, na javnoJ svecano-
sti 26. marta 1266. godine. Otac, Aligijero, pripadao je sitnom gradskom
gvelfskom plemstvu ufivao u ekonomskom blagostanju zahvaljujuci po-
ljoprivrednim ,posediina i trgovackim poslovima koje je obavljao u gradu;
u porodici je ,p9stojalo veoma zivo secanje na pretka, Kacaguidu, kojeg je
car Konrad ID proizveo u viteza i koji je umro tokom Drugog krstaskog
rata (1147-49). Majka, gospa Bela (verovatno iz porodice Abati), umrlaje
pre 1275, a otac se zatim ozenio Lapom Calufi, sa kojom je imao jos dece.
Godine 1277. clanovi njegove porodice sacinili su kod notara µgovor o
 ... •J ... ·• ' t • ~· !i ,,., ,u..... . ,.. .-. · ·• ·· · ·•........V'---. _ .., -...., · · - · · ·· -
JpNJ~-- ,,..
I',
r /
- - - - -~
EPOHA
~~ 2 KRIZA
~~~~O~H~E:_'.K~O'.'.:M:,:U~N~A~(l-300-~l-3_80~)=~~~~-- 2.1. DANTEALIGUERI 93
92'.
- . ~ ; Ma~Wl Don¥i; ovaj brak, u kom.,j.e ro-
izabran je za jedJJ.ag ad ~est priora (koji su cinili vrhovnu vlast Komune) Dante prior
bralrn 1zmeduJ.)11p!.i.il~
---·-w dtce skloplJen Je 12~ nakon oceve smrti,
J tokom dvomesecno rioda oa75. ·una do 15. avgusta 1300. odine.
ileno troJe I I mozda cetvorodenje'porod1cmm imetko1 om. ,t,
/ dok Je Dante preuzeo rukovo n·e ovo prvo obrazQYa_nj~ Z.l!$_!10_valo se na rsec1-tu du nost, po azao Je ve I u nepnstrasnos 1 o u nos , onosec1
0
Po obicaJU! ~ , vre~~~~'nekfg ucitelja (doc~~,Yl!:~.I<!!.!!-'JI). 1! adole- ~luke o prognanstyy za najrvcdokprnije pripadnike obe frakcije £medll
Obrazova0JC nJ1ma se nasao i n·e ov prijatelj Gvido Kayalkanti1
uceniu ,,gramauk~ I! !~·e rve mladosti,-rado je izuca~~gJ las_icJ!!l j _!O- o to mu Je 1stekao mandat, pokrivao je razne predstavnicke funkcije, Odbrana
scentn1m 1.~?dmama 5 . l. Pkruzila Firencom sedamdeset1h I osamdesetili u ono vreme kada je papin izaslanik Mateo d' Akvasparta vdio veliki priti- samostalnosti
mansku knJ1Zevno st k~Ja)e D niea bili -su ucenje yz-o-r::RnTnera::ptini~
r sak na upravu Firence. Iz malobrojnih postojecih dokumenata moze se za- Firencc
godma ~eka. _,t:1.agna~iJ.~ -irrc:n svest O politlck_oj vrednosti kultumog kljuciti da Danteov stav nije toliko bio u skladu sa mi§ljenjem njegove
.J3~J3 koJUie ~nb~nteovom obrazovanju_ nije bio t?liko znafajan ' V ~rakcije,_ koliko sa zeljom da odbrani sam_ostalnost Fire~ce i nastav<,!k
de ~vania (v: \·~: k~nkulum, koliko niz veza koJe su se u m~~lektualnom • mstt · --'- - -···- - ---·· --•- 5 · · • X; 1,-
u?bicaiem sko t dile svakom mJadom i pametnom plenucu; posebno
i.1votu F1~ncfu an~ nn~i;govo prijate!ieva!11e sa Gvidom K@:81~~ \CUdll vu
svrs 11oari,C:lj',.a..m&j ~ . Pesml< 1e, verovamo, OIU tri ambasaoora
treba po sdet . telJima" sa kojim se zajedno svrstava u p1sce ljubavne 'lroii SU pocetkom oktobra 1301 pas!ati n Rjm iii Ananji - da pokufa1u I),,--'
.,prv1m me u pnJa~ , aumire papu (podaci u vezi s .tim nisu sasvim pouzdani, kao ni onaj o
poeiije stilnovizma. . . . · B ·x
Za drui.enje sa mladim Firenunc1ma .J~ 1 ~us~et ~a _e~tn..,om: nfegovom putovanju u Rim 1300. godine, povodom jubileja). U svakom
Bcatrite slucaju, Dante se ni" e nalazio u Firenci kacla su I. novembra Prcsuda
·
kop se n e moz · e smatrati , kao sto su mnog1 . cmth, 1sklJuc1vo 1znuslJenom
k · · 1
simbolicnom fig u~ c je treba povezau _sa s_tvamom 2enom . OJa Je za- usle anzu s e tru e Karla de Vala · ·
ista postojala: saBice, ~cerkom ~olka_Portmania, u?a!om za S1m~ona de
Bardija, umrlom-jumfl 290. U IJubav1 prema Bea!nc1 Dante saz1ma_ sav
smisao i svu vrednost sopstvenog moralnog stava; 1ako su u stvamost1 su-
sreti sa Beatricom bili veoma retki, voljena predstavlja uzvisenu vrednost
u kojoj se ogledaju pesnikova opreaeljenja i zelja za pravdom i istinom.
Ljubav prema Beatrici opisana je u jedinstvenom malom delu Novi iivot
(Vita nuova), napisanom izmedu ' 92. i '93 . godine. n
Tcolo!ke i U meduvremenu, Dante je nekoliko puta boravio na putovanJtma (skoro 0
fi\ 01.ofske sigumo bio je u Bolonji, i uspostavio kontakte sa zivom kultumom sredinom
studijc toga grada). Desetogodisnji period koji je usledio nakon Beatricine smrti,
posvecen studijama i ucenju, udaljio ga je od prijatelja Kavalkantija. Pohada- m
centrame I sevc;mc; 1"111 "'· ..,a •~ma mafim brojemlci:ljiga na raspofaganju,
juci verske skole i fi.lozofske rasprave, Dante je produbio svoja teoloska i os an aJU 1 se samo na svoje znanje, jos snaznije je potvrdio dostojanstvo
filozofska znanja (u Firenci su bile veoma aktivne dominikanske skole, pri poezije, dajuci knjizevnom delovanju ideal pravde i univerzalnosti koji je
cr~-v1Santa Marija Novela, i franjevacke skole, pri crkvi Santa Kroce ).
Vojni u velikoj meri prevazilazio njegovu licnu nesrecu.
.~uduci d_a je bio is_uvise_mlad, Dante nije ucestvovao-.u...firentinskom Hronologija njegovih promena boravista, kao ni ona koja se odnosi na Odvajanje od
poduhvati
poht1ckoi:n z1votu osam_de~etih_i. s pocetka devedesetih godina;- pa ipak, velika dela napisana za vreme izgnanstva, od Gozbe do Komedije, Bclih
zbog SVOJlh O?aveza ko~~ JC llllllO kAO.P-lemic, u?estyoyao ie u nekiro vaj- nije sasvim precizna; mofemo da je rekonstrui§emo samo nagada- izgnanika
mm poduhvauma, borec1 se, kao pripadnik lake konjice kod Karnpa)djna. njem, polazeci od malobrojnih izvesnih ~ a. U prvi mah Dante je
proiivru-eca{TI. iuna 1289), a ucestvovao je i u opsadi Kapwae u ratu ostao povezan sa grupom Belih i~gnanilca, podrzavajuci njihovu na-
prouv P1ze"(l6. avgusta 1289). meru da se sru§i vlada uspostavljena u Firenci; uputio se u Forli, da bi
~ n od jav_nih duznosti, na osnovu presude Giana dela Bele, Dan- dobio podr§ku Skarpete delji Ordelafi, i u Veronu, kod Bartolomea de-
e Je zapoceo pohllcku aktivnost nakon takozvanih Nagodbi" od 6. J·u1a la Skale. Pocetkom 1304, u ime grope Belih (,,Consilium et Universi-
1295, koie su mu omogucil d k ." . ., .
esnaf lekara i apotekara. e a se, upr os tome sto Je b10 plem1c, uclam u tas Alborum"), napisao je epistolu kardinalu Nikolu da Pratu (kojeg je
Polititka Dok se ekonomska s·t .. · novi papa Benedikt XI poslao u Firencu s namerom da pokusa da po-
aktivnost uk.l"ulio u ·avn·I f . 1u~ciia nieg?ve porodice pogorfavala, miri zavadene strane. Dok je kardinalo"\I poku§aj propadao, dogodio se
u od-novembra 95. do aprila ' 96. bio l e ciao Vea (verovatno u Arecu) konat\an raskid izmedu Dantea i ostalih izgnani-
kl as~ . O lllll]aIVOl.
o decembra '96 Veca Stotine T'h d' d . , . ka, koji su mislili da ce postici svoje ciljeve nasilnim putem, sto je
gvelfa tv.orio se dubok rasc · . • 1 o ma u a a ucoJ
Jem I a EQro ica erk s el~/ e. ne strane, ra CIJ e I na 1- stav koji pesnik nije delio. Kada je ,,zlurada i nerazumna drufina" nje-
la1nWolom, s druge s <i k .~ nom ru ov e - vi govih starih partijskih prijatelja pretrpela poraz kod Lastre, pred sa-
m a 0 r: ~1 c mi . a _1 em su se celu n "Jj mom Firencom (20. jula 1304), Dante je vec bio ,,partija za sebe".
s anu e ih. Medutim . va I n"feres1ma. n sv a Nakon boravka u Marki Trevidani (u Trevizu i Padovi), boravio je u
zaoStravanJil sukoba. Kadaje u'?erenu poziciju, buduci da se protivio Lunidiani na dvoru porodice Malaspina (otucla i vest o njegov?i misij( u
nu f<!Zu, kada s~ a izmedu dve ani ·e usla u sv · o.d~ ime porodice Malaspina kod biskupa Lunija, 6. oktobra 1306) 1__u razmm
renceQmja je...hil.a.u r tfuilifil D Bo~ifaci'e 1 u rava ~ a Fi- mestima Toskane: postoji podatak o njegovom boravku u Po,pJJU, u Ka-
:: 5 1.frl~~~E.,_O 1grao veoma va n~ logu:

i\ 1.'" t'\.1 . __ \· ..,,., '- - I

 EPOHA 2 KRIZA EPOHE KOMUNA (1300-1380)
94
.d d. Batifole (treba podsetiti i na pretpostavku 0
zentinu, kod grofa Gvi _a ~ko 1310. godine). Vest o izboru na carski pre-
njegovom boravku u Pan:irskog (1308) i njegovom silas~u. u I~liju (?kto-
Silazak sto Hennka VII Lukse;Od Dantea nadu da ce se uspostav1t1 nek1 nov1 uni-
Henrika VII bra 13 I_O) 1zazvala Je tr .. umfu pravde i mira, donoseci kraj frakcijskim
verzaJni red, 5~~n 1 Obidenje Firence od vladavine Cmih .. U toj klimi
borba~a u ItahJi ~s •e brojne epistole italijanskim vladanma, poziva-
ob~~vlJene nade nap~~a~l~st imperatora; zatim se uputio u sevemu Italiju,
JUCI 1h da se sta ve P H •k VII 31 marta J311. Napisao je ostro pi-
d · mogao da susretne enn a · . . ..
smo
g e Jeprouv. F.iren t·maca , koii , su odbijali da. pnstanu
. • da se· potcme ·vlast1 1m-
. ' to kasniJ·e 17. aprila, upuuo Je ep1sto1u 1 samom 1mperato-
peratora· ' a· ne,
· · ga da ne gubi' vreme u sevemoJ· Ita1···
Dame sc ru poz1vaJUCI .. !JI I· da s1·de 3u Tos kanu ·1·
prikljucujc .'
Firencu. p 50 1· k niJ. e obuhvacen amnestIJOm od 2. septembra I 11, predv1-
e . . . ·1· d k ·
Gibelinima denom za gvelfske izgnanike, koJa Je. 1ma1?. za ct J a o up1 snage pr_e
imperatorovu opsad~ Firence . U c1tavoJ ItahJt Gvelfi s~ s~ t~da v_ec s_~v1m
jasno opirali planov1ma Hennka VII;_ Dante se tako _!lkl uc10 Gtbehm . a.
ali njegove nade su pokopane 1zne n smrcu 1mperatora u
ventu, 24. avgusta 1313. . .
Godine 1312, kadaje vec zavrsio Cistiliste, DanteJe mozda borav10 u
Na dcla
Skalinom Veroni, zajedno sa svojom decom, na dvoru Kangrandea dela Skale, gde
dvoru je ostao do okol318 (medutim, neki smatraju _da je nj~gov 1>?rav_ak traj~o
od 1315. do pocetka 1320. godine). U tom penodu bavm se p1sanJem Ra1a
a verovatno i Monarhije . Godine 1314, nakon smrti Klimenta V, napisao
je pismo italijanskim kardinalima, pozivajuci ih da za papu izaberu ltalija-
na, a da sediste papske driave presele u Rim. Godine 1315. komuna Firen-
ce, pred pretnjama gibelina Ugufonea dela Faduole, proglasila je jos jednu
amnestiju, koja se sada odnosila i na Dantea, ali je nalagala da treba da
plati kaznu i da se javno izvini ; pesnik je ovo sa prezirom odbio, o cemu
svedoci epistola napisana nepoznatom firentinskom prijatelju. Nakon po-
raza pretrpljenog u Montekatiniju, Firenca je potvrdila stare mere preduze-
te protiv izgnanika koji se nisu vratili u domovinu, tako da je 15. oktobra
Danteu i njegovoj deci potvrdena smrtna presuda.
Na . Godine 1318 (po nekim izvorima rec je o pocetku J320) Dante se upu-
ravenskom
dvoru Gvida tJo u Ravenu, kod gospodara Gvida Novela da Polente, i tamo, po prvi put
Novcla ?tkako je_zapocelo izgnanstvo, zatekao prilicno aktivnu grupu mislilaca i
1mao sv?Je p~ave ucenike (medu kojima i svoga sina Jakopa, koji je pri-
premao 1zd~Je prvog komentara Pakla. Zavrsivsi Raj okoncao je spev ,,na
k~~eg zen:i!Ja s nebom_ruku stavi" 1 (,,Al quale ha posto mano e cielo e ter-
ra ), ah mJe dug~_poz1_veo nakon zavrsetka svoga dela. Vracajuci se iz po-
slanstva u Venec1J_1, u _1me Gvida Novela, urnro je od groznice 14. septem-
bra 1_32_1. Sahr~nJen Je _Raveni, u_ crkvi sv. Franje. Njegovi posmrtni
osta~i msu se_ mkada vratth u domovmu, u onu Firencu koju je on nazivao
,,lep1 tor u koJem spavah kao jagnje".
2.1.3. Poceci pesnickog rada ':
Jak.a
istrativatk.a Od prvih pesnickih radova Dante pokazuje neobicnu jstrazjva&-u
po!reba fil!:Mt kakva se ne susrece kod njegovih savremenika. Dante ,ne J?.r!.l.ti
! ~ -neh.slilski .uzor,...v.ec.p.cil1_v.<l@j_Qgale raz.~ne Dlirm.e.pisanja:
IDante Aligijeri, llaj, Preveli Mihovil Kombol i Olinko Delorko, Pcvanje XXV, Matica
hrvatska, Zagreb, 1960, str. 149.
) ', ,,~,· _,. . _____
2.1. DANTE ALIGUERI 95
nemirnim traganjem nastoji da eksperimentise u razlicitim tehnikama.
Takva napetost ne ostaje zatvorena u ttsto tehm~ke okvire: i u onim
najtananijim delovima njegovog stvaralastva Danteova poetska ref.
uvek tezi sp_gju sa stvamim situacijama.
Rano svedocanstvo o takvom ogledu jesu dve male alegorijsko-didak- Cver i
ticke poeme, prerade nekih delova Romana o ruii (up. 0.3.6). Do danas- Ljubavna
njih dana pristigle su u jednom jedinom rukopisu kao delo anonimnog pi- il;iava
sea. lstorifari knjizevnosti nazvali su ih Cvet (II Fiore) i Ljubavna iljava
(Detto d' Amore), ali je njihovo autorstvo jos spomo.
Danteova najznacajnija dela pocinju nizom rima, vezanim za lirsku Lirska dela:
lj_!!Q_aynu...trn.dicijq tog vremena~Na tu t r a : ~ en aaovezuje i delo Pesme
d
jedinstveno po bo atstvu Ja, koje se ne zasniva na malom broju
stalnih forrni ao sto Je m1 a velika vecina autora XIII veka), vec po-
kazuje otvoreno_gJ~J!.,9_g!e~~.. sto se poklapa sa uvek novim humanim i
intelektua)njm nal\inQm.
Danteove Pesme (pisane tokom dvadesetogodisnjeg perioda, od
1283. do prvih godina izgnanstva) nisu sakupljene u jednu knjigu.
Izuzev onih (trideset jedna pesma) koje su se pojavile u Novom iivotu
(Vita nuova), nalaze se rasute i bez posebnog redosleda u razlicitim
kanconijerima i zbirkama pesama XIV i XV veka.
~~~sme jo~..$ ~j.!!_,za &XlliID,ijeYske obrasce i za toskansku Prve pesme
dvorsku linku, ali poseduju manju lakocu zvuka, sto se moze objasniti ne-
posrednijim odnosom sa ~janskom lirikom. U slavnom sonetu, ,Jltio
bih, Guido, ti i Lapa i ja" 2 (Guido, i vorrei che tu e Lapo ed io, gde se za-
mislja magicno bekstvo od stvarnosti prijatelja pesnika i njihovih zena na
brodici farobnjaka Medioa),J ~ i J c _Qdvik,~~u prefinjenom razgo-
vo.rn., sto..s~d..Qg_ 0 cinj~!,lici da je ova rana fazaveo'ma·b2g!!J!..Qbelezjima
~ adnosti i se_~ yidoyjma]fygrskog zi-¥0~ --
·---Nfjeiivel<Jedn T avno razlikovati rime posvecene Beatrici od onih ko- Pesme
je su upucene drugim zenama, sto vazi i za neke pesme iz Novog iivota. ljubavne
Medutim, i u jednim i u drugim jasno se uocava uticaj poezije Qyida Ka- sadr~ine
v ~U pesnickom obliku balade Dante svecanije i ,,umilnije" prab
1Cavalkantija (balade Per una ghirlandetta i Deh, Violetta, che in ombra
d'Amore); ali se nadovezuje i na ,jadnog" Kavalkantija, koji ga podstice
da opeva pometenost ljubavnom strasti i unistavajuce dejstvo koje vred-
nost i lepota fene imaju na ljubavnika.
v 2.1.4. Slavljenje Beatrice i Novi zivot
lstovremeno iii nesto kasnije, nastale SU pesme O £2,}noiJii:irYLP.Q: Originalnosl
svecene Beatrici. Medu tim pesmama programsku vrednost. imad ancona
~ su Da,nteovog
nov1zma
os e, to znate u av, raveJ (Donne ch'avete mteletto amore1, _ ,..-..,•n• ~·
prav1 m~ru est ,,novih pesama". o Je trenutalc u kojem se naJJlWrif1eisticu ;c
osobine Danteovog ,,novog stila", gde se podvlaci veza izmedu ljubavi
2 Dante Alighieri, Dje/il, knjiga prva, Sveufilifoa naklada Liber, Nakladni zavod Matice
hrva!Ske, Zagreb, 1976, Rime. XIV, Prevod Frano <.'.:ale, str. 42.
3 ls!o. XIX. prevod Mate Maras, slr. 88.
 •· ._ ,._ -.. ~, •r~.,t .... ;<,.•....... ...· ~ J , ,., 111•• ,:: 1- .. .. .,,,..., . ....- . - ---- v -• •

,r,,'flj;JjlF~·-
i,-
· EPOHA 2 KRlZA EPOHE KOMUNA (1300-1380)
2. 1. DANTE ALIGIJERI
97
6
9 . . 1 tno cudo j~~_Lsvakog zdravlja, mi-
. 11• a u zeni v1d1 aptkso _u_ po.kom~ covecnosti). Preuzimajucr i-skusrva ko ·e da ·e A'i:;; b~enje""'
• . V • ku
1. lememtos ' . 5I sla e I
I no a zna en a 21vo u. 1 . a. n ove an e za e rvim su biografskog /
P . 1. mosti (u s1Tl1 u . . a zadriavajuc1 svoJu sustms vezu
Knijnje sim· losu s!11_ \ Gvinicelijeve po~z!Je, ki lik sa novom, snaznom simbolic- <;{() s ea--sa-"B'e-arn·c"6m:4caiiaje pesnik ima evet go m (na taJ•.'skusiva - ·
bolizo,·ant nekKe moltk'.\antiJ·em, Dante grad1 ztenosdrazava se na svet koj ij~ okruzuie, i v l~-k.l\llColC\.... nacm autor namerava da foatom dogadaJu dti sotlbinslo- c . area- ·
i.en1ko2 1i, a sa ava --·na lepo a -----c-:- -:- · k ·· --~ l - /' 1'' '°GQT\-0 iu susret sa Beatncom <!t?~it~ d~~~Cg2· _11µ _as ru.J.!.. . ·nte o ~Je
- kom vrednoscu. ~!f!Cl .•. iz kQJe izranJaJU st~.hOY.l . _OJl;l~!!.¥.~.;/?J!..<!_.
u \V l'..cwc.,'9 h 0vtada dobiJa samo pozdrav .._Nak.QxLlna,_u k5>jelII: Am_o_r .P-?ZI.Y~.!3~!1lT1~~
ocekivanjima isp~nJa_va us1:n·a od negativnog-': n~4g.~t.QJ!lO~~ ~ V n,e_;l- nudeci joj kao hranu _pes~iJq>y_o -~re~. D.~!1-t~ pi,~e svo) pr_v1 s<;>~:!i zanus-
. aJ·ava spasenJa, iskuplJ. J. predstava koiu Je tesko sasv1m Jasno .t-t lj!n kao pozdrav ,,svim Amorov1m vem1c1m_a~ s~niJe, u stra~u
JC n • · Beatnce Je •J • · ·, ---=·=---.
nalaze u pos~opnJU: i bestelesnom poJav?m, ~ece s~ ~~!:i:nm F -tviiev da ce Beatrice biti prepoznata k~o ze~a koJ~ v~h, kr~ec1 talc? pr~v1la
odrediti: javlJa se krhkom meno Jakim i rac1on~lmm, pol)e\(ad n!1- ,a-tt: G. dvorske !jubavi, Dante se udvara JednoJ, a zaum 1 nekoJ drugoJ ze_m, da
- - . o evana JC istovre . . \ d l c,..., bi tako sakrio istinu. Ali uvredena _B eat~te ~ad! I?ant~u uskrac1:1Je po-
pokret1ma, P. . 1. reciznim Jez1kom. . .
memo zamagl3emm ~ep B atri·ci sa retkim izuzec1ma, sakuplJene su , !Jo., ~,, l zdr~v. Pesnik ~dlucuj~ da otvoreno _1zraz1 svoJ_e zelJe: ah samo pnsu~tv~
- posvecene e • · D VI 1~·§ v vo!Jene razlog Je za nJegovu uznenurenost. U Jednom trenutku Beatrice 1
Non , 11•0 1 Sve. pesme y· va) • u ovom delu (na kom Je ante vero-
0
· • · 1 ( 1ta nuo - I Vll ~-one.--\ zene koje su u njenoj pratnji cak ga i ismejavaju (to je scena poruge, ve-
u zbirc1 !:J._ .v!--zr)'Q 1292 . 1293 .g offine), poetske delove prate prozni \ y~-l oma cesta u dvorskoj lirici).
vatno r~dw 1zm_eduveda· -~dogadajiroa, op1&YJY -~~iL1_a_£iJej_,t,yjpag~ ~- ~\ \ '0ly,,e,I:: ,Pesme koje se nalaze izmedu uvodnih poglavlja idu od onih nadahnu-
1eks10_v1 kOJl ~ o .. j-Ue poetskih j proznih delova. svakako uue m- l'i ~, Q tih Gvitoneovim stilom ka ostalim koje preuzimaju Kavalkanteove motive
men3ivan - edu prvim i najuspesnijim n.esrecbe ljubavi i tajanstvenih sila koje utitu na osecanja. Medutim, pe-
k na Z ~- •· .. v• ' , ,, fl c»n ()J snik primecuje da ga pesma ogranitena na opis njegove zaljubljenosti ne
l--·---·- oeci ·eva Uteha 1/0 o I e lJ to vreme veoma rasuen
,pnmenma es1e . • a \i ,y 10"'. _ (- zadovoljava i da je zato neophodno preuzeti novu i plemenitiju temu. __
'omh · bio .e da se ob a . , "X ~ \--0 k Osamnaesto i devemaesto poglavlje pripovedaju o stvaranju te nove mate- . · ..,..
Obrasci; fruoaoiira"Tcta se h vo~ ~QOVe aJ._U O azec1 0 . _ .JI ~r,€;, rije. Nakon razgovora sa nekom zenom, koja ga upozorava da se blazen- B6ezija
" i:.. Ol1eX" stvo moze naci samo ,,u onim retima koje slave njegovu zenu", Dante se (,,pohvale" i
uzori s ova.
ai~J:e:::~ra J C a I pn c O I. . .-: ···-•- -
.E
1ju\iav n~ _je istovcemeno 1 ~ntelektual~a - a~~:!.'.':-~· )(II " Y' r_}(. prepusta poeziji ,,pohvale", podrzan uzvisenom silom, ,,zeljom da se izra- !~lavl1en1a
~ elovi sluze kao. veza izmedu pesama, 1 taka daprmase J~g~n,;; fl pi 5, O 11- o.., zi", iz koje spontano izvire prvi stih (cominciamento), kojem sledi tehnitki -~ea1nte
¥ 1»-_.( 1. l O t i racionalan napor pesnika da delo dovede do kraja. Tako se radaju kanco- - -
~ 9 fs1rukturi dela. lstovremeno, oni objasnjavaju slozena znacenja
<;:,d'8 .1, .n.a Gospe, sto znate duh ljubavi prave i soneti usredsredeni na slavljenJe
~ffi!l. /\ ,IJ f\,~ 1 Beatrice Gospi mi Amor u ocima sjaji4 (Ne li occhi pona la mia donna
1 Novi iivor javlja se kao ,,uzomo" pripovedanje i zbog te svoje osobi- & l'-eft' amore), Tako se mi/a i cestita kaie 5 (Tanto gentile e tanto onesta pare),
ne veoma je daleko od ,,ispovesti" i ,,iskrenosti" koje obelezavaju savre-
l 'l(V ) '.:. O { TI:-o vidio je lik gospe moje6 (Vede perfettamente onne salute). _Cl,tav sre-
-mena..autobiografska dela. Prozivljavajuci ga, pesnik u ~irn_!?~lick~~o.b~a- \1 \l yUr-e --:i.~~} deo N~_q_s:~taE?~J_y~ na_!~~,.cl??~vale'~ ali_ tu s~ odi¥1"~ ".aJ.~, i
sce ukJjucuje sopstveno iskustvo, cineci ih tako univerzalnim. Stvarajuci, '· C,O lV..VC6olma ogadaJ1: smrt Beatncmog oea )" nJeno oplakivanJe'; 15olest pesrulca
~e~.ni~re svega, t~j, utehµ" zbog slJll1i j ~ bitka Beatri~e (nadovezu- } o.-,ll ,~ t pi'aceiiavizijom u kojoj on oseca nagovestaj sopstvene smrti i vidi Beatri-
Juc1 se, 1zmedu ostalog, na dva klasika ,,utesiteljske" literature, na vec \\ i 1.lv cu pozvanu medu andele. Nakon budenja iz te vizije pesnika tesi neka
pomenutog Boecija i na Ciceronovo delo Laelius de amicitia). - /\,, el , t mlada zena. U k~coni Milosna gospa i veoma mlada1 (Donna pietosa e di
lntelcktualna Nako B t · • · · f ·<1; (i I ' ~ - novell_a etate), koJu Dante posv_ec~je_ toj zeni, ~s:canj_e u~nemirenosti i na-
avamura olosk"1 st ct·· n ea ncme smrt1 ( I 290)
-.:.,. Dante se posvecuJ· e filozofskim i te- \ \'/.. -0 1"8,1 petosu razresava se kroz raznus!JanJa o Beatnt1, koJa IJupkoscu prekriva
'.11 u !Jama. Prethodno nap1sane, a sada njoj posvecene pesme y.,_"Y- y ,~ sve sto je okruzuje i_uz_dize ~e na n:bo. . . . . .
ukazace mu na moguce sp · . • · x o· ·· · ~oz nagovestaJe 1 pred;kazanJa dolaz1 1 Beatntma smrt, koJu Dante ,,Plemeni1a
. . . asenJe, stav1~e, ante u nJtma Jasno prepo- r \ 0) t
znaJe SVOJU sudbmu Preadstav~ vnl)i"PnP .- ' • 'fJ co1.C· rul_l?!J.E.2,'0.;.da_nepo~~dno: usred~redenje s_am~il·smeteriosf~na tena" o~-
d1."kr • ·~ zene namece se kao swnran
':'..£> ':'- _OZnJ~9.V ziv_ot i ~ l Y . Q . - - -- ·· - -~..:: -_-- 'ff\ I ~ canje gu\,)tka Z.£._O_g oclsu~t~a~volJe_ne. Godmu dana nakon njene smrti, ose-
Upravo 12 llh razloga N • • . . \ :Jl ca ?iag~naklonost 1 zafivalnost premaplenieriitoj, mladoj i veoi[a.,,lepo)
Rrozi a!UQr kao da • ?v, z~vot Je uzavrelo i strasno delo. Delove u \ \'/ . ,I.\ ~em (koJa ce se u Goz.bi javiti kao alegorija filozofije), koja ga tesi. Pe~itik
~• pjsuci ih vizio~~!~~no u Jednom dahu i p_o r~da?)~o. ilumi~acija: f f J \J r,v, _1e potp_u_?o ?buze~ unul!asn)im sukobom zbog secanja na volJenu zenu i
smtaksicke_!}9vine koje ovf~~~ (ne z~nemaruJu~, m J~_z1~lce, st~lske 1 t~<>l
0 . )\l' \ , 1 ~-v' , ' osecanJa~k_?J~J:.'..~le~u ~~~~va..!_£Jem.t?!1ita_zena", sve dok se nakon
narodnomjeziku). uvodi u red knJ1zevmh tvorevma na y_'f ' uobraz~n;a ~e ..\lP.}aYJ. Bea_mf~ Q!iakva~ajcvu je Dante prvi_p,ut. 1.1gl~aj..9._
Sirenjc dela Ovo malo delo sast .. . I_ ZahvalJUJUCt OVOJ ep1zod1, 1stramos.t razum!I, . pri~naje uz!'-!.~d_n2_~~,~ ~
d I
e om veoma kratica · b"J •
.
OJt se tz -tetrdeset dva po_Elavha . . ..
. . . . , 1 1 o Je veoma .- c • ko,a , . su. naJvec1m
. 4
prepis,vamm pnmercima (na"znat ...~a.sprostr~nJen.? zahvalJUJUCt rukom Isto. Prevod Pavao Pavlific, XXI, sir. 92.
5
iako su mnog1 od tih primer~a sa~i"'J 1_Je prep1s kOJt je natinio Bokato), ( Isto. Prevod Frano Cale XXVI, str. 104.
6
pletno ~tampano izdanje poti~ iz 15~~1 samo poetske delove. Prvo kom- Is10. Prevod Frano Cale XXVI, sir. 105.
7
!s10. Prevod Pavao Pavlific, XXIII, sir. 97.

~2-'JV' U\i ~,~~

-r qJtWiA&
:.1:i~;J,fi ,;_;,;,-v:- •.. · '-'.~ F ~ - . -•
tf~~n
 "' It.• . , • I ,' <' t ,,; 11.,·.• 1• .,,. ' "' - ....... , J •

1
bJt·~
' ~~ - --- (1300--1380) 99
EPOHA 2 KRIZA EP0HE KOMUNA 2.1. DANTE ALIGUERI
98 . ,oljenu pa se i pesniku cini sasvim
jezika ljubavne poezij~ i moguce je da ~vaJ prav~.~ proistice i~ Dan-
h koja nije sa~o s~canie n~at~k: d a pred sveto.m uzdi.!l.~~ ~ cin -,,
ute e ~to ce bill nJegov ~al . 11•1:! .:.. Deh peregnnrcne pensos1 anda- teove lj_ubav1 srema,~ j _zef!iJ,,pleme~ItOJ gospl, IZ t:1ovog i1vota),
0110 • · · 1111 ·a 7rll11 · d d
Jasn11n
.k (5onet Hodacos111c1s1e · .' 0 lutaJ·uci duh u stanJU a osegne nebo [5"1 eretocenci.Y.J!~goriJsku predstavu u~~nostl. Danteu Je pnrodno da svo-
l1 · da pretvon· sops_ tvenu km1sao, pokazuJ·e pre ct·1vm· sone t VrII pona1v1· '"'/
,,1 1 ju strast za znanjem- izraz1na isti nacin koji je upotrebio za svoja lju-
te ) 1 . . . atrao ( ·ao , 1o " • ) bavna iskustva. Filozofija mu se javlja kao ,,zaljubljena" zena i to je na-
da bi JC izbltza posn~- Oltre la spera che ptu larga g1ra .
nad·emal1sk1h sfero . . . ,, k . D t d ein da se oglasi strast za saznanjem, ali i teskoce koje prate potragu za
- · · · n1 cudesne VIZl) Cc , 0)U an e , me u- znanjem. Ne radi se o vdtackoj aleg~~Hi, vec ~.s!ol enjjgj.ygziji ~
·ava nominian~ :r ·x ·x
OJ ,Vorng . 12c10 se_~~vrs_oisHsac otv;duje svoj naum ua v11,e ne p13.c~ .o. _1:ij!! za aQ~q!!l.!!.!}ELvrednosti!f13, sto je obelezilo ~~nteovu poetsku re~. .,MladalaCkc"
, 11 -nia J,, um. 1zbegj_l' d!!.. p_ det:>u stan u a O n o ovon sto nIJ!JJ<!,Cm, 3. Istovremeno kada i filozofske pesme, nastaJe 1 grupa pesama koJe pcsmc
0
Komrd11r Beatr!Ct svc ,9°k ne ?- . - d ,; nle..]eSe receno. Novi i ivot o s aJe. ta- l!~ rugi nacin o~j_µ stanje zalj ubljeno!!!~ kao i ~ova poimanje ze~-
... - OJ OJ. 0110 sto 111OJC no.i..,. . - •vv k ' · d
govorcci ?.. --iz- -;;ka privrenmia tvorevma u 1sce 1.vanJU a se skog 6ica{maTo je verovatno da su nadan nute susretime sa zenama koJe
ko u medu.pros\:\o:i~ -: delo: u stvari , svoj, _yrhu!}a.f. Q!C~ce_;i _Ka,!_1;· su zaista postojale). Traganje za sustinskiaj pojpunim vrednostima lju-
ostvan nek? a_n d. de ja da se preobrati ii lik duhovnog spasenja foJi bavi izrazava se ovde sasvim izvan stil novistickih uzora .,pohvale'' iii
dtJI Bcau1ce JC o ie . .. • b' b '' I
·., · zeniali'sku stvarnost ah koJI zadrzava oso me smrtnog ..1- 7o"metenosti". Zena se vise ne poistovecuje sa pogledom koji siri
na dl 821 OVO '. ·X l' ' ' "•
ca. Vee u samoj prici Novog i 1v?ta o~o _Beatn\!e _s.e..pre~ icu._vJ_ZlJ.e, blazenstvo, vec se javlja u svojoj telesnoj le,p.o.ti, pretecojJ. istQ.Yremeoo
prcdskazanja, znakovi, po~udara~Ja, k_oJI_ uvek ~~govestaYaJU spas1.lacr ...ruaihvatljixoj. Ona je daleko i nedokucivo bice, koje vise ne pruza nika-
ku i ~znemiruj ucu snagu nJ ~n_e poJ ~~e I n~enog b1ca.. . . kvo spasenje; ljubav uzaludno upucuje ka nedostiznom cilju.
Beatritc. Citav Danteov filozofsk1 1 rehg1Jsk1 s1stei:n 9l<:1'~ce s~~2,.~!t,!~3:~ a ,,Diklica" i ,,kamena" likovi su zena iz ovih pesama. Prva, poput
srcdilno posebno-neki moti vi, kao sto je pribegavanJe __broJu_devet, n~prek1dna Beatrice, izgleda kao da je sisla sa neba da na zemlji pokaze svoju lepo-
10
mc,w O upotreba biblijskih citata, kao i broJne alegonJe koJe dogadaJe vezane / tu (balada Ja diklica sam lijepa i bez premca - I' mi son pargoletta
Da,uco~~~; za Beatricu povezuju sa Hristom. Jpak /JJ!Ji. #iY2.1 nije samo alegorijsko bella e nova); odlikuju je odbojna .,mladost" i nepristupacnost, koja o
iii simbolicko delo, niti moze da bude citano samo u religioznom i mi- njoj govori kao o ,,onoj koja se ne 2<aljubljuje".
sti cnom kljucu; £!1~ preds_tavija otkrovenje mogucnosti da s~ ps.efi.njeni U pesmama za Petru, .,kamenu" 11 (ovaj tennin treba, svakako, shvati- .,Kamene"
pcsme
zemaljski lik postavi u centar savrsenog'intelektualnog iskustva. ti kao znak duhovne cvrstine), koje se mogu smestiti u vreme oko 1296,
~---- ~-- -·· ---· - - Dante se suofava sa najozbiljnijim i najkomplikovanijim oblicima pro-
2. 1.5. Pesme zrelog perioda i izgnanstva ,X vansalske poezije, a posebno sa trobar clus Oanijela.AIDQll (up. 0.3.5).
Nabusito ponasanje ove zene poprima zestoke materijalne dokaze i po-
Ek.spcrimcn- <:)si m pesama posvecenih Beatrici i sakupljenih u Novom iivotu dudara se sa cvrstinom i tezinom poetskogj~a.. Dante pribegava poe-
ialna dcia (koJ1 pr~i.a najdosledniji spoj stilnovistickog poetskog uzora), Danteo-
t zij i koja duboko zadire u stvari i u reci, i namerno se upusta u najvece
vo pes nicko st~aralastvo nastavlja svoje zaista neiscrpno eksperimen-
tehnicke teskoce.
~~~~e~~dahnuc.e. - ~a temat~?_Eak~ i hronoloskog.stan.oYilrn.L 4. Pored raznolikih i zanimljivih soneta koje je sastavio u epistolar- Pesme
moralnog
-d- £ d pesnicki opus ~ooulivata razlicite mladalacke radove i noj razmeni (na primer, trebalo bi pomenuti one upucene Cinu da Pisto- karakcera
OSCLC O pocetka 1z1man, t )~ v - - : : = .~ ~;.....c.=-'--'-:'- ·-
~ -a:_ _ ~ s maze se poue11t1uceiin relativno ho- ji), poslednja grupa Danteovih pesama, iz prvih godina njegovog izgnan-
.. Polcmika" I . Posebno mest . stva, sadrzi u sebi veoma jak naboj moralnog karaktera. Na osnovu
sa l'orczcom ka i silo ·1 o zauztma .,tencona" sa Forezeom Donatijem krat- definicije iskazane u De vulgari eloquentia, Dante se predstavlja kao
Donatijcm ~b· kV! a. razmena soneta sa priJ' atel.,...
Jem umrl1' m _ _ l 29-6 R
- .
~ jucu (t · ' . e-, Je 0 cantor rect~t~d~':'i~, _.~v~c cestitosti", o.bjavljujuci sv:.ops~ ~
soneta njegovog prijatelja) Dante~va soneta . i tri odgovora u fonni
;1. sµprotstavlJa1uc1 J.Q.1-SYQJll oholu usamlJenost. Jez1k7 Jubavne poez1Je 1
namemih aluzija i uvreda °Ja uvo_di po~dan I zestok jezik, igru zlo- dalje je alatka kojom se pesnik sluzi da prenese svoju poruku. Stoga ti
kom 1· Ieks'1ckom zestinom· k0 anteov1
. . .sonet . .
. 1 nab..IJem• su takvom ntm1c- tekstovi imaju sasvim poseban komunikativni naboj , koji
Sl~eci tu komicnu liniju kiJaa IZ(?bh~uJ.e ~rentinske narodne kadence. zn je pr~nosi u ovozemalj ski, pravdom ureden ,,ljubavni" zivot. Polazeci
sao I d9_1ge tekstove koji ;u ~e;e JavlJa I u Jeziku Pakla, Dante je napi- ~d stanJa .u savremenom svetu, lj ubavna re~ ostvaruJe se uvel< na nega-
F,Jozofskc 2. L.itav period de d ' . ma verovatno izgublJ·eni·
pcsmc ve esetih god' • • t1van nacm; u svetu potresenom nasiljem, ona moze da potvrdi samo
~::i~.za filo~fs~e i teoloske studij;~ ~?Clezavaju filozofske pesme, sopstvenu usamljenost: Danteova poezija maze buducnosti da poveri
me srnrt1. Filozofske i teoloske OJ1ma se D a ~ n·akorr-
-8- - teme ovde su propustene kroz si- samo ustreptalu nadu.
Isto. Prcvod Frano <'.:ale XL
9 ' • Sir. 121
10 Isco. Prevod Frano Cale, XLII, str 179.
1s10. Prevod Frano <'.:ale • XLI , Sir. 122.·
11 Petra, piecra, ital. = kamen, prim. prev.

. .
}1z._ll5,'lr'I£~ ·
;r
. i
I
I EPOHA 2 KRIZA EPOHE KOMUNA (1300-1380) 101
2 .1. DANTE ALIGIJERI
100
. . ma Tri gospe dosle oko srca moga 12 (Tre
. Velil'U snagu nos, u sebi pes te) odredena kao poslednj a, nenapisana, de na racionalan i smislen jezik neodredena i aludiraju.c_a..znacenja ka~
Tn gospe I r mi son ve11u , . • k 1305 ct· n~U sredistu racionalizacije nalaze se Aristotelova filozofija i ari~
doslr oko don11e i11tomo a co . . . ) koja se moze daurat1 o o • go me. To
..l.@ka misao XIII veka, koju Dante prati u razlicitim pravcima (udruzi-
srca moga rasprava Gozbe (Co!iviv~ _,alo Amora j tri ~e~;_(~o~ns.~e. ~~avde, Bri- vanje utica) a ucenja-Tome Akvinskog, Alberta Yelikog i averoistl\) .
pes~ _ka, -l..,,L a·)- Sl'iITef J\ko m1 v1d1s oc1 zeyne placa 13 Citalacka
J·e, u pnsustvu d .I 0 uvnog z'"'u11 . , B k Jasna su i podsecanja na poetsku i licnu biografiju autora: prateci publika
r_odne 2rav e P 2:1 . . -- vaghi) jeste molitva upucena ogu, ako bi
tokove sopstvenog iskustva, Dante podvlaci suprotnost izmedu ,,zesto-
Kancona (Se vedi Ii occlll m,e, piange: vde Kancona Bal mi u srcu raila ielju b/i-
posvecena se pobedila svaka vrSla r epr re a~dire)l4 posvecena ,,liberalnosti", sadrzi
..W strastvene" grirode Novog iivota i one ,,umerene i muzevne-rr-u· -co-
.z!?i.. Ako je publiku prvo g de lacmilapnvilegovana grup~ viver-
.,Jibcralnosti" sku (Dogl(a 1111 reca ne_ho lc_od."· buduci da su ljudi otezali mogucnost
•· ouv ootovo svt JU 1 · •• • x k · , nih", Danteova namera je sada da dosegne siru publiku, kojoj pripadaju
,,rect pr . 0 k nikacije potrebno je potraz1t1 onu re"' OJa ce sa- i oni koji nisu mogli da se posvete ucenju (radi se o ozbiljnom i tesko
stvame IJubalvnoeuzovm1 ·s~111· vrlinu izbeci metafore ljubavnogjezika.
i
sv1m rac1ona n ostvarljivom naumu). Filozofska
teovog stalnog vracanja ljubavnoJ· temallc1 · · Je
· I· pos l ed-
Gozba uspostavlja filozofsku prozu takve doslednosti i lucidnosti
d D · proza na
.. s' dska.. . Potvr a an · ana u Kazentinu (mozda • 1zme d u 1307 . 1· 1308) , A mo-
koje su do tada bile nepoznate prozi na narodnomjeziku. Veomaje bi- narodnom
kancona np kancona, nap1s h · h, · ·
· ora,n bol iskalit 15 (Amor, da c e conv1en pur c w mi tan odnos sa latinskom prozom (kako klasicnom, tako i onom sholastic- jeziku
re' 1b·u)duc m · 1· b · Jcu
poredi JU avno 1s stvo sa ose- kih filozofa), iz koje Dante preuzima cvrstu sintaksicku strukturu. Ta
dog ,a · Nazvana " brdskom", ova pesma · l d A
· " ma izgnanika. U samoci
canJ1 . Kazentma,
, pesm·ka sav , . a a , morova. . sna- • proza savrseno osvetljava i drzi pod kontrolom citav tok argumentacije,
ga i uznemiri ga. Slab 1 sam, ose~~ ka~o mu se vr~c~JU ose~anJ_a 12 pros- i cesto je nadahnuta radoscu rasudivanja i puta ka istini.
losti, bez !jubavi i n_ade, ah .~e st1ze n_1 uteha: vm:~JU se s~ke 12_mlado- Nakon sto je ,,nauku" odredio kao ,,poslednje savrsenstvo nase du- Prva rasprava
sti i iz Firence, sasv1m razhc1te od omh u Novom z1votu, ,,lJubav1 prazan se", prva rasprava opravdava cilj i naziv celog dela: rec je o ,,gozbi"
i sucuti lisen". Ova kancona je sjaj na i usamljena epizoda: usredsreden koja_onome ko ima zelju za znanjem nudi tesku ,,hranu" (kancone), uz
na pisanj e Komedije, Dante ce zauvek napustiti pisanje lirske poezije. koju kao prilog ide ,,hleb" (komentar), koji ce ilustrovati njihovo znace-
nje, i tako olakfati razumevanje kancona. Takode, Dante namerava da
:l.I . 2.1.6. Gozba, savrsenstvo znanja predupredi neke moguce kritike, koje se odnose kako na cinjenicu da
govori o sebi, o svojoj \icnosti, o sopstvenom iskustvU, tako i na tezinu i
Nastanak I Gozbom (Convivio) nam Dante pruza delo na narodnom jezilill, # ,,cvrstinu" dela. Da bi se odbranio od optuzbi koje su oznacavale njego-
~ircnJc ~ a a ~ kq ntar fil~z_?fs_~h ,kancon,2. vu osudu na izgnanstvo, poziva se na autobiografske dogadaje; tezinu
opravdava namerom da delo dobije veci autoritet i ozbiljnost. Kritiku bi
Danteova prvobitna zamisao bila je veoma ambiciozna: predvidala je mogla da pretrpi upotreba narodnog jezika. Prihvatajuci stav svog vre-
pemaest rasprava, od kojih je prva trebalo da bude uvodna a ostale posve- mena, Dante odgovara da je latinski nepromenljiv i neiskvaren, pleme-
cene komentarima jednakog broja pesama, od kojih mnoge nikada nisu nitiji od kolebljivog i iskvarenog narodnog jezika; medutim, da bi prosi-
na~! s~ne. Dante se, medutim, zaustavio pos\e prve cetiri rasprave, komen- rio krug citalaca, opredeljuje se za narodni jezik zbog slobode izrazava-
tansuc,_samo tn_kancone; ova dela nastala su oko 1303. iii 1304, ali pret- nja i prirodne ljubavi prema sopstvenom govoru (polemicki i strasno
postavlJa se da Je c_etvrta rasprava napisana kasnije, izmedu 1306. i 1308 . ovde potvrduji, .xezn izmed.u..,ruu:rulru2g jezikal ~.e.1.t realnosti !_oji!!U~
Za ovo delo saznaie s: tek nakon smni autora, ne pre tridesetih godina Si!~k okruzen).
cetrnaestog veka. Prvo stampano 1zdanje nastalo je u Firenci 1490. godine. Druga rasprava jeste komentar kancone Vi, kojih misao trece nebo mi- Druga
ce 16 (Voi che 'ntendendo ii terzo ciel muovete), i pocinje odredivanjem rasprava
_ Odnos Odnos 1· x · d I
1zmedu proze N -. izmedu .raze i oezi ·e u GOZb I· S · · Z !.,;It O O ..U ..iazli¢itih zna~enja koj a knjizevnost moze da izrazi (/a:/i iif!vno,_alegQIL00
; poczijc~
t lomdz,votu . -~k Je ~-m_a ackom delu proza imalan pretezno lirski moralno, anagoskg._up. 0.1.10): Dante iskazuje nameru da prvo objasni
o , sa a se razv1Ja na sin 1 mim"1 1• x· · · · k · · prav1-;-'aosfovni;-a potom onaj alegoricni smisao svake kancone. Autora
nim stilom ko'i . .. 1 na"1,!1, a~gumentat1vm~ ~ ~t1v-
fil ozofske kulf '.s~ bnbiantnmn_razbontoscu. pristupa velikim temama najvise zanima mogucnost da iz jasno ispoljenog smisla nekog teksta izvu-
vanja nakon B~~~~!;rse.: (sakupljajuci plodove Danteovih istrazi-
l 6e skriveno i unutrasnje znacenje. Osim kratke rasprave o besmrtnosti
0~ duse, rasprava sadrzi obimnu digresiju o strukturi neba i andeoskim inteli-
Danteov Razmisljanja i digresi •e kr . . gencijama, kao i opis sistema nauka.
aristotelizam politike povez • •· l ecu se od etike do metafizike kosmologiJ·e 'I Treca rasprava komentarise kanconu Ta ljubav sto mi u mislima Treca
, UJuc1 ove rasprave Ob · . ' '
pedizma (up. o. I. 4). N'e ova sa rascima srednJovekovnog enciklo- zbori 11 , (Amor che ne la mente mi ragiona), ,.pohvalu" i ,,hv~Cs~v lj;;- rasprava
--- l g prevashodna namera je da osvetli i preve- znoj_w{li'.'., aleg~ji filozofije. Znacajnaje defimc1Ja LJubav1 uhovno.
12 ls10. Prcvod Frano Cale. LVID Sir 207 ~ va..duse.u J.~ne sfvari"fii razlicitim stepenima u kojima se 3av ~au
I) . •
lilo. Prcvod Frano Cale, LIX, Sir. 2I I.
14 16
Isto. Prevod Mate Maras. LX Sir 212 Isto. Gozba, Prevod Pavao Pavlicic, str. 286.
IS • . · 17 !s10, str. 318.
lsto. Prevod Frano Cale, LXVII. Sir. 224 _

11·
 ~,i'.•1,.. ,.,':."'lf..'~•"i\ rfl,1'~J.:.-:Js',,.::1, rr •,Nll tYr,»J.. '"-).:'_(~ .... ...,., . .... · •--.-
0
!:·/ ,i:- '
...,;:,-
- -· ., ' · "· ' ~ 19.a,,i,·
q /l" ~ f!kt,~~-
,..- . '
~. '
( EPOHE KOMUNA (1300-1380) 103
2.1. DANTE AL!GUERI
EPOHA 2 KR]ZA
102 . .• vremenu i o nebes k" 1m kretnjama 0 (
. .. a digres1Ja O . d ·" k · .' Prva knjiga zapocinje priznavanjem prirodnog karaktera narodnog j~-
univerzumu , J senJ , ·a obuzima sve stvan, o cu e~n~J ..,ov~ OVOJ pnro- buduci da se usvaja spontano od samog ~etmJs~va; zbog_ te svoJ~ . ..
bozanskoJ dobr~u koJ , . odnosu izmedu znanJa I gramca covekove ,,prirodnosti", narodni jezik, suprotno onome sto Je tvrd10 u J?rY?J rasprav! ,.Pnrodnost
di. Posebna painJ3 posvecuJe se Gozbe, proglasen je Jemenitijim od vestacko , latinsko . _Je~!k.!!:_ Da ~1 nar_odnog
zelje. tarise kanconu koja nije alegoricnog tipa, ali opravdao svoj izmenjeni stav, ante aJe ata preg(ed 1st<?nJe IJudsk1h iez,ka
Cetvrta rasprava komendno doktrinamo razmisljanje, Ljubavne one jezika. Jezik prvog coveka bio je podaren Adamu b?ZJOID miloscu. Sacu-
Cctvna je sastavljena kao neposree d'amor ch' i' solfa). Nakon sto je opravdao
raspraYa vao se, kao sveti jezik, kod hebrejskog naroda, cak I onda kada se, nakon
slatk·e nm. e's (Le
. do1c1 .nmJ'ubavne rime, Dante zauz1ma · stav u pn·1·1cno kazne koju je Bog odredio ljudima jer su sagradili Vavilonsku kulu, stvo-
cinjenicu da ie Jeku O plemenitosti, koju odreduje kao ,,seme rilo mnostvo jezika koji su se neprekidno menjali. Jezik juzne Evrope ka-
zestokoJ raks~ravi Bu g poseJ·ao u dobru dusu", i razmatra pojam carskog 11 snije se razdvojjo na tri razlicita ali blisk~ lcoji daju mogucnost (fa Romanski
srece (... ) oie Je 0 se govon o ~ajednickom idiomu ,,triphanum , ,,sa tri oblika": jezik_d'oil:.. jez,c,
autoritcta. jezik d'oc i iez1k sf (ov1m potonjim govorili su Laum 1h Itali; odredujuc1
EncikJopedijska znanj a natalozena u G?.zbi - n~ osno~u Aristotelo- jezicku-obfasTIThliJanskog jezika, Dante naizmenicno upotrebljava Latium
vog videnja _ pokazuju da j~,,_znanJe naJv1sa mamfest~c1Ja P.,Otrebe ZJ! iii Ytalia). Nestalnosti i kolebanju tih prvobitnih govora suprotstavlja se
savrsenst)(um • · e ravu srecu co_v eka: . . . . stamenost i nepromenljivost latinskog (koji se nazivao i gramatika). Latin-
Od Go:Jje do ante je prekinuo rad na_(JoZbl kada JC dotn~ 1deJU ~a ~~I.'_1se sa- ski bi trebalo da bude vestacki jezik, izmisljen da bi omogucio univerzalnu
komunikaciju bez obzira na sve lokalne jezicke razlike (dakle, taj jezik ro-
KomediJe svim drugacije delo_ l,!_om_e.EJJ f!), ?~ ut:~ sa~~~§lV~v 1_ Vl ~ljl B o ~
~ lazi od stvarnih hkova I n~ sluz1_-se fil ozofskim raz!Jl.lslj.~ J!ID.~,~xe~ den je nakon narodnih jezika).
Nakon sto je odredio osobenosti jezika d' oc i d' oil i cetrnaest narod- Jezik si i
poezij om. Potraga za narodmm Jez1kom apsolutne vrednost1 kroz knji- nihjezika koji su obeleravali jezik si (up. 0.2.4), Dante se pita koji - medu slavni
fevnost mogla je samo da potvrdi Danteovu vernost Beatricinom Jiku, tim jezicima - moze da bude najs!fiv niji ("decentiorem atque illustrem"). narodni jezik
pravom osloncu postojanja njegove ljubavne poezije. U Vill poglavlju Nije mu se cinilo da b1lo koji od nJ1 moze da se uzdigne u visine slavnog
druge rasprave Gozbe Dante se zarekao da nece vise govoriti ,,o zivotu narodnog jezika, koji je za njega predstava koja se nalazi u stihovima ne-
one blazene Beatrice": ali Beatrice je, osim u Gozbi, ostala neukaljana kih izvanrednih pisaca. Slavni narodni j ezik treba da budej_o.,wvinski, car-
.. P£edstava poetske sudbine koja ce se zavrsiti upravo sa Ko,r(jd,]i_,;;,; dinale, (zajednicka osovma sv1nostaITh narodnih jezika), au/icum(aamo-
u aab-ude izgovaran u pravoj ,,auli", to jest na dvoru, italijanskom, ako bi
taj uopste postojao), dvorski, curiale Ger bi njegova pravila trebalo da propi-
'I 2.1.7. O umijecu govorenja na puckomjeziku: u potrazi za ,,slavnim ")( suje italijanska ,,kurija", ujedinjena oko jednog vladara). Medutim, buduci
narodnim jezilwm da takvi uslovi nedostaju, ujedinjujuca vrednost narodnog jezika moze da se
pokaze samo zahvaljujuci delima pisaca, koji cine idealnu kuriju, ,,iako ra-
Prva Danteovo delo O umijecu govo renja na puckom jeziku (De vulg:[i sutu u fizickom smislu"(,,licet corporaliter dispersa") ,
Dantcova eloguentia), nastalo istovremeno sa Gozbom, a napisano verovatno 12~ Druga knjiga pokazuje blizak odnos sa artes dictandi i sa artes f)Jl,elr.i- Poezija na
rasprava
11
1 na medu 1303. i 1304, predstavlja sistematski razvoj digresije u narodm ae (up. 0.1.7). Na osnovu pretpostavke da je poez1Ja uzv1senija od proze, narodnom
• j;~fk: jezik ucinjene u prvoj raspravi Gozbe. Prvi put u svojoj knjizevnoj kari- Tiante zapocinje najdetaljniji deo svoje rasprave, polazeci od upotrebe jeziku
jeri, Dante upotrebljava prozu koja je vezana za modele traktatske..reto=- slavnog narodnog jezika u poeziji.
(up. 0.1.7). Ovo delo nije napisano za siroku upotrebu, ali, sluzeci ~~jplemeniti~i i naj?ostojniji oblik je kancona (cantio). ciju.tiLt!:!!..b_a
se Jezickim sredstvima dragim ucenim ljudima, ima za cilj da ih uveri u _g[fill_!!l_!le _prat_e.£!_ slufaJ,Q,!!_ tlobo.9.u!-vec pQQI,~v~juci ) ehnicku strogost
vrednosti narodn_og jezika. Od tada pa nadalje, pisanje na latinskom je- ,regular: s::J!.a t ~~~ . - ··· · ·
ziku P?staie nacm n~ koji se Dante predstavlja ne vise kao istrazivac i ~rafec1 fra(h_c1onalnu razliku 1zmedu traRicnog1 komicnog_i eleg icn_g_g_ Poetski
sula, I?ant~. tvrd1 ~a slavnom narodnom Jezlku kanco~ odgovara ,,superio- stilovi i
ekspenmentator, vec zaodenut u najapstraktniju i najtradicionalniju
pre~_s.!,avu kultumog coveka. · - rem snlum , Jlu_z~1~en sul", to J.~~t onaJ fi'.h~1c~; dolc~-:k,omediji, niiem ro- funrovi
Prvobitni proiekat d-ela-0 -- · · · · b du, treba k~!1suu _k~o ,,osrednJ1 narodm Jez1k, tako I Jednostavan, obican,
. . ,. _ um11ecu govoren_,a na puckom 1ez1ku o u- a kod eleg1Je, sula Jaoa I ocajanja-;-'sanm-Je'd iiostavan, obican narodni jezik.
hvatao Je naimanJe cetJri knJ·i·ge s n d
. . . . , amerom a ana
1·1z1ra
· raz1·1c1te
· su·1 s k e
nivoe I moguce obhke kn'"•
je naglo prekinuo O d i31zevne upotrebe _narodnog jezika. Ali Dante
2.1.8. Monarhija
razmatranja O kanc~~i, ~i XVI poglavliu_ ~rug~ -~jige, usr~d zivc:>~
projekat - Komediju. zapoceo amb1c1ozniJ1 1 revoluc1onarmJ1 ,M_onarhiia {Moparchja} je raspraya oa Jatioskn~~1'1~•1 tri.knjige. Pro1iv
_ Ova rasprava odlucno stavr a u . . u njoj Dante ucestvuje 1u2..oliticko-pravnoj Jl~.i&i,.Q.Jl~JUAIY.l!l svetovne
p1tanje jedinstvenog italiJ.ansko J. _kprvi plan, vekov1ma raspravljano, bru>!Y.a , koja je imala svoje brojne prethodnike u srednjovekovnim ras- vla5 u Crkve
gJez1 a.
18
pra~a~a. J?ante se oduve~..e,_rotivio s~~iJ~ qL~ Q! ;x«. Z~ njega je
fsto, sir. 357. uklJuc1vanJe papske vlasu u svetovnu politiku jedan od glavmh razl0ga
rastakanja savremenog zivota. Tokom svoje politicke aktivnosti .u Firenci

I,.., - '.
'/'r'j_,i:'"i~~J..-:r-. - J;1 S.";, : ·, •-~-. ; IJii,JSl~W a
.:_.;,r,.e.·~ --
1/
'A ~EP~O~H;.E~KO::M:_::U:::,.N:;..:A_(.:..13_00-_1_38_0)_ _ _ _ __
EP0HA2 KR~
,I 104 d · · B · 2.1. DANTE ALIGIJERI 105
.. ku autonomij_l! k~une 0_ ~ ti~~JL Qlli_~ ~-ila
. e da zas~°-_g!'?..1an~- denih u izgnansl"_1:I, o_n. sa Mona_rh11om
2.1.9. Tri naest Poslanica
!acta, nakon g_odina p:~~a, sire i unive~~.Il.!J.e £1-Y!~~ _vi~~~;.
- - ' rava cta odbi:lru s1av_C. - .12-medu ~preuiimanJa tehnika argumento- Na sopstvenu inicijativu, iii na zahtev gospodara cije je gostoprim~t~ova
name - koleba se ·xki fil f lei stvo uzivao tokom izgnanstva, Dante je napisao brojna pisma na latin- ~toru~ka
.. . Stil ove rasp:ave . . . cionalnim i sho1ast1~ m 1 oz? s m ras-
su1' tehm~~ J·a i onih svoJstvemh ins_th1tu 1·tickih i verskih zanesenost1. Rasprava skom jezikl!, Epistalae, od kojibje samo trinaest st1glo do nas. Ta pi- ;r1uozno51
argumento1a van . . . , uzarem po J • • b' X ' 'h • ,
- nja pravama, 11zhv1ma • . 1-2-e do posebmh, 1scrpno o ~a:)nJem 1s11- sma pokazuju nam njegovu veliku umesnost u ars dictandi, razmecu se
h nace 1a I s I . ·1 . k ..
polazi od osno~m . k dat je Aristotelov1m s1 og1zmom, OJ1m se retorickim vestinama i razlicitim oblicima cursusa (up. 0.1.10), ali ce-
5 sto dostizu uzarene i treperave tonove. Tehnicku virtuoznost podr:zava-
na: osnovni logi~ki po lupa . 11-nite teze neprijatelja Carstva. Aristote-
•. d b dokazao ne1s 1· D . ju i gusti citati i oblici preuzeti iz biblijskog latinskog. To je jezik koji
Dante sluz1 a . 1 . 1 ac tokom citave rasprave; a I ante Je ne
!ova tilozofija J~ s~aln~_os onkoii to cini Toma Akvinski. Kao i u Gozbi, primaocima (a pod tim se podrazumeva celo covecanstvo) donosi dra-
na J •v
upotrebrJ_ava na. ist1 .. nacinJ'h XIII ve ka 1,. vise nego u matican sukob sa krajem, sa osnovnim i konacnim dogadajima, sa
1 0st 1 oblasti aristotelizma ostvarenjem neumoljive pravde. ,,Politicka" pisma u najvecoj meri ne
ocigledm su uucaJ a kstu ovde se oseca uticaj averoizma. Osim
1 priznaju neodlucnost i licemerje.
bilo _kom ~~n:eo~~t:zn~ fil~zofski, ovo de~o zas~iva se i na Sveto~
1
sadrzaJ~ koJk J .? . !atinskoj kulturi (iz postovanJa prema gradanskoJ Treba posebno obratiti paznju na tri pisma iz vremena pohoda Henri- Najva.tnija
pismu I na 1as1cnoJ ka VII. Pismo broj V poziva italijanske vladare i narod da zanemare po- Pisma na
velicini Rima). . h" k · v
. p · d razlicita tumacenJa Monar 11e: ono u OJem se moze sebne interese i da priznaju vrhovnu vlast Carstva. Pismo broj VI (31. latinskom
Tumaccnp· ostoJe va . • " · · · ..l-"'- k marta 1311) upuceno je Firentincima. Pismo broj VII (17. aprila 1311 ),
I • · t· 1· ono
Monaruy proc1 ta I prv1· primer "Ja1cke ' skoro. moderne v1z1Je • · w=Ve,
· 1· · u ·o- obraca se sarnom Henriku VII i poziva ga da ne gubi dragoceno vreme. Epistola
jem se i ctalje vidi tipicno srednJovekovna potcmJenost re 1g1ozmm Pismo broj XI iz 1314. upuceno je italijanskim kardinalima okupljenim italij~nskim
vrednostima. na konklavi u Karpentrasu, u Provansi, na izboru naslednika K.Iimenta kardmahma
Nesklad izmedu ova dva gledista povezuje se i sa tesko odredivim tat- V, koji je 1309. premestio sediste papstva u Avinjon. Dante poziva veli-
nim datiranjemovog dela. Neki su misljenja da je Dante na ovom delu ra- kodostojnike da se odupru pritiscima francuskog kralja i da izaberu papu
dio oko 1308 (odmah nakon Gozbe, dalje razvijajuci polititke teme sadr- Italijana, koji bi Crkvu oslobodio korupcije i vratio Papstvo u legitimno
zane u cetvrtoj raspravi): drugi smatraju da je delo nastalo izmedu 1311. i rimsko sediste.
'I 1313, u vreme silaska Henrika VII u Italiju (u ovom slufaju radilo bi se o Od os ·· · · ' andeu dela Pismo broj
polemickom pamfletu, podrsci ovom carskom poduhvatu; postoji i mislje- Sk~li iticari sma- xm upuceno
nje da je Monarhija nastala u periodu kada je Dante radio na pisanju Raja Kangrandeu
(I 318. i kasnije). U svakom slucaju, Monarhija je imala veoma veliki od- raJu ne sva pe- d I Sk r1
jek, izazivajuci polemicke rasprave i osudu crkvenih krugova. vanja). Datacija ovog pisma nije pouzdana (verovatno izmedu 1316. i ea a
_Potreba za Prva knjiga istice neophodnost postojanja univerzalne monarhije: po 1320). Postoje opravdane sumnje u autenticnost velikog dela ovog tek-
umvcrza~~om Danteu cilj ljudske civilizacije sastoji se u ostvarenju svih mogucnosti sta. Nakon nekoliko recenica ko'e uzdizu Kan andeovu bla o-
monar 'Jorn IJud_skog u~a, bilo na polju kontemplacije, iii na onom akcije; tom cilju nost, s e 1 eo znacaJan za uvo o su 1edina jasna uput- vV
moze se tez1t1 samo po? uslovom da postoji univerzalni mir i jedinstvena i stv- ,__._ ·- .,.,. __ ._ --•----- -- .__
do_sledna vlast, u StanJu _da propis~je jedinstvenu i nedeljivu pravdu na azlikuje do- Doslovno i
svtm mest1ma, da ostvan nedvosnuslenu slogu medu ljudima i potpuno slovno (,,sensus qm habetur per littei:am", ,_,z11_ace_nje~ko·_e_,_S_1: cit_a do- preneseno
sprovodenJe slobodne volje.
Botansko ·~ ) ocfprenesenog, alegorijskog (u9.ui ha etur per ~ m tc!'ta J!..er ~ateJ~
poreklo . D~ga knjiga govori o bozanskom poreklu Rimskog carstva. Ujedinje-
Rimskog nJe aalnllckog sv_eta u znaku Rima bila je upravo Bozia ze11· a tako se u uni- Jit~ra1E:', ,,koje pr01zlazi iz ono a sto se lrtanjemZelisaznati"). Drzec i ome 1Je
carstva verz nom rez1mu k .. d · · • 1. . " ' • se doslovnog znacen av ,,status ammarum post
Hristova rec (u ov~· ~\ _onu~i~a Cll!IV ~ ~1vilnim svetom, mogla siriti
gilija koji je preds~ r J z1kbr0Jm s~ c1tat1 latmskih autora, pre svega, Ver- mo em s1mp 1c1ter sumptus", \!:oes!!:_s~ _dusa nakon srnrti"; sa ale-
Carstvo i , .. v Jen ao pesmk pravde) gorijskog stanovista znacenje b1 bilo ,,homo prout morendo et demeren-
Treca knJ1ga bavi se na'bol 1... .
Papstvo medu dve velike svetle ~k! fo: Jt problemom o~og dela, odnosom iz- do pet mt,tail lltSertatem msfitie premiandi et puniendi obnoxius est",
pro~~vlja onima koji su smatra~ ans~a, Paps_tva 1C_arstva. J?ante se su- .,f:gyeka nagraduje iii kaznjava bozanska pravcla zbog zasluga i gresaka.
potcmJen papskom (i osporava al ~_Je carski au~ontet BozJom voljom Bocinjenih slobodnom; oijom". - 1~
data u tom smislu) i tvrdi da c e~_onJsk~ tumac~nJa nekih delova Biblije Naslov dela vezuJe se z!Minu retoricku razliku (drugaciju od one ,,Remissus" i
Covek, u su~tini, sledi dva cilja~s 1.autontet ~lice ~eposredno od Boga. na koju je ukazao u De vulgari eloquentia) izmedu tragedije i komedi- .. ~um!lis"
tu; do prve se_dolazi pomocu fi~~~~s~i~emaJJ~kom 1onu u vefoom zivo-
Zadatak pape Je da dovede ljude d . znanJa, a do druge putem vere. je: !ragedija j~ u poce~u prijatna_ i mima {,,~~~irabilis et q_~ieta"): ~.11 ~!:~ije
vodi ,,ad temporalem felicitatem"'.'a v1tam aetemam", dok car treba da ih kraJu uzasna 1 zastrasuJuca (,,fetlda et homb1hs") · komed1 a-. o~m e
\\ teskim_stanjem, ali ima srecan ishod. Stil {,,modus loquen 1 · trage 1-

~ ---b -~ ,-,,,.._____ _
Ii.~ ". . .,~':, -, ""~-~
.},?--
Ill EPOHA2 KRIZ.A EPOHE KOMUNA (1300-1380)
106
je je plemenit i uzvi sen, ~ di je skroman i Bon!z~n.. Poema sek
dakle, E a~ ! LnJ.e_djj~e.J}Je.JL!JCed met ,,~ prm:1p10 horribilis et
Teticfa est, qu1 a Infe mus, m fi~e _P~~sper!, des1derab~!1s et grata, qui a
Paradisus", u iiocetku zastrasuJUCI 1 uzasan, buduc1 da se bayiJ:a-
klom, a na kTa;u radostan , zel'en i pnJatan, er e __ . _::; ril Je
· ,,remissus:-_'~-et humil is, quia locutio vu garis in qua et muliercu e co-
municant", ,,~k~oman i onizan ·er ·e to naro~ni ·ezik ko ' im govore
Cilj poeme_~ .1 0 zenice:·:-o J ela je da ,,re~~ve~e ..viventes i_n hac vita e s tatu
· m1 sene et pe r ~m fehc1tatts , ~pase hudska bica od ose-
~ jci,hede i da jh rlov~~ - -
2.1.JO. J.Janje V1acaj_na dela na latinskom
£kloge Kasnijim Danteovim radovima pripadaju Ekloge (Ecloge), dva sastava
u latinskim heksametrima, napisana kao odgavtir na 1su !:li'oj"pisama u sti-
hovima koje mu je uputio bolonj ski gramaticar Dovani de! Virdilio. Oni
potvrduj u dostojanstvo poezije na narodnom jeziku: po uzoru na Vergilije-
ve Bukolike, Dante preobrai.uje sebe, svoj svet, svoje sagovomike, u pred-
stave tipicne za bukolicki svet (o tradiciji ekloga, up. ZANROVI I TEHNIKE,
tab. 22).
ZANROVI I TEHNIKE tab. 22
Ekloga
Grcka rec eclog/11! oznacav ~ (od Lego, :,izabra-
ti"}, izdvojen iz nekog obimnijeg d~ nJ1zevnosu ekl?ga
se koristi da ukai.e na pojedinacne delove vecih dela pastoralnog_ upa,
kao Vergilijeve Bukolike koje sadrze tacno deset ekloga. Na l~u~_sku
eklogu (sastavljenu u daktilskom heksametru, najrasprostranJemJem
stihu latinske poezije) nadovezuju se na razlicit nacin Dante, Petrarka
i Bokaco, dovodeci do krajnosti, cak do nejasnoce, latinski obicaj da
se u likove i dogadaje iz pastirskog zivota zaodenu razne licnosti i do-
gadaji (uz cestu upotrebu alegorije). Ekloga je kasnije bila veoma rado
koriscena u knjizevnosti humanizrna: poseban znacaj imale su ekloge
na narodnom jeziku Matea Marije Bojarda, koji je upotrebio tercine, i
J_akoba Sanacara. Ovaj rod cesto se upotrebljava kao izraz licnog mis-
lJenia, au1ob1ografskog iii moralnog stava, u ambijentu sa pastirskim
predstavarna 1 mouv1ma. lzrauva se raznovrsnim metrickim struktu-
rama u skJadu sa zeljom i stavom autora. Ekloga je kao rod trajala do
kraJa XVlll veka, _kada u ltaliji rtije proizvela dela vredna pafuje, koja
b1 se mogla pored111 sa Sanacarovim.
O poloiaj u i
obliku vod, i
Treba konacno pomenuti i rnalu raspravu O polozaju i obliku vode i
umlj , zemlje (Questio de aqua et terra), prepis kosmolo~ko-filozofskog predava:
nja sholastifke postavke, koje je Dante verovatno odrzao u Veroni, u crkv1
Svete Jelene 20. januara I320, tokom kratke posete ovom gradu nakon
odlaska u Ravenu.
;~,;;~=~>
.;r·~-~
2.1 . DANTE ALIGUERI 107
2.1.11. Bozanstvena komedija: nastanak, objavljivanje, sirenje
Nemamo pouzdane podatke o vremenu nastanka Komedije, re~ ~~ - ....
mek-dela sacinjenog iz tri dela (Pak/a, Cistilista, Raja) koje oznaca\ datiranja dela
va vrhunac Danteovih knjizevnih ogleda. Poznata je pretpostavka
;/ prema kojoj je grvih sedam= ~ a p j ~ ove poeme pesnik # apo-
J ~eo 12re i~ nanst¥,a., a nastavio nakon 130§., Verovatnija su na adanja
~ ojima se kao pocetak pisanja pominju godine 304- 5 . 'Ji
m,..,_-"'-"
0""--
6--.......,
7 .k ada je Dante napustio pisanje Gozbe i O umijecu govore-
nja napuckomjeziku. U svakom slucaju, tri dela~objavljivana
su nezavisno jedan od drugog. Posto Pakao ne sadrzi tumacenj a do-
gadaj a e.2slel3,P.9_. godine, pretpostavlja se da je ovaJ deo poeme za~
vrsen I ob]avljen u rukom pisanim kopijama oko tog datuma. Prvi
put pominje se izmedu kraja 1313. i pocetka 1314. u belesci France-
ska da Barberina u njegovim Ljubavnim spisima (Documenti
d' Amore) na osnovu kojih (up. ZANROVI I TEHNIKE, tab. 23) Cistiliste
ne sadrzi od'eke do ada·a nakon 13 a objavljeno je izmedu(l 3 I5 .]
i 1316. Raj je verovatno za ocet I 316. · dovrsen osL~<!_njj,!:i__godi~
_Qesnikovog zivota. Pevanja su objavljivana postepeno, kao sto je te-
klo njihovo sastavljanje.
Nema podataka o rukopisima pisanim Danteovom rukom, niti pou- Sirenje dela i
zdanih vesti o prvim oblicima faenja Komedije (osim one o posiljci rukopi~na
Raja, iii nekih pevanja, Kangrandeu dela Skali). U svakom slucaju, tradtctJa
ova poema je pobudila zanimanje razlicitih sredina: najstariji prepisi
pristigli do naseg vremena jesu oni iz Bolonjskih memorijala (up.
I. I. 7), gde su od 1317. objavljeni neki stihovi Pak/a, a I 3 I 9 . prvi stih
Cistilista.
Nakon pesnikove smrti javljaju se komentari kako celokupne poeme
tako i njenih pojedinih delova. Najstarije integralne kopije poticu iz tride-
setih godina 14. veka, i narednih godina i tokom citavog XIV i XV veka
postaju sve brojnije (katalogizovano je ukupno oko 750 rukopisa). Najces-
ce, primerci su prilicno jasni i citki, sa slovima velikih dimenzija, crtezima
i ilustracijarna. Kru:fo citavim poluostrvom (ali prevashodno Firencom) i u
najrazlicitijim sredinama: aristokratskim, crkvenim, trgovackim iii cak
medu narodom; veoma brzo pocele su da se sire i usmene verzije nekih
delova poeme.
lntervencije prepisivaca odlucujuce su za dalju tradiciju. Pre svega,
treba pomenuti Franfeska di ser Narda di Barberina (autora otrnenog ruko-
pisa iz 1337. i ~ talih brojnih prepisa) i Dovanija Bokaca (cijom su rukom
ispisane tri kopije Komedije na kojima se zasniva veliki deo predanja pet-
naestog veka). Sto se tife stampanih izdanja, 1472. godine izaslo ih je cak
tri (prvo u Folinju, datirano l l . aprila). Za njim su usledila nebrojena dru-
ga izdanja, sa prevodima na druge jezike.
Nepostojanje potpisanih prepisa otefuvalo je rad filologa koji su na- Petrokijevo
stojali da u_gc!,nove tekst najblizi originalu: najnovije kriticko izdanje izdnnJe
(l 966-67), k~ e uredio Dordo Petroki, zasniva se na tekstu .,starog izda-
nja", to jest na poredenju rukopisa pre Bokacovih.
:-a, lf tt J'J!"~-
; ,

EPOHA 2 KRlZA EPOHE K0MUNA (I300-1380) 109

108 2.1 . DANTE ALIGUERI

ZANR0VI I TEHNIKE tab. 23

obJaSnJenJe nastoVlr1C()Je-vame oaJe a cp1sco11 ,~111,1a11u.,u (up. 2.1.9). Rec
Didakticka poezija Trecenta . . je, svakako, o posebnom naslovu, koji se, pre svega, odnosio na mesoviti
. . .. a XIV veka nadovezuje se na obrasc~ d1dakt1c- _sastav dela, na prepletenost razlicitih stilskih nivoa, koji nadreduje ,,niske"
D1dakt1cka poeziJ listicke knjizevnosti romanske trad1c1Je, suprot- lE_zvEene predstave i prihvata najoprecnije stavove. Osim definicija veza-
ke, alegoniske I mora vom uzoru Danteove Komedije. nih za stednjovekovnu pgetjku (kao sto je ona u pomenufom plsmd Karl-
s1avljajuc1 se, 111 e~uum, no l"ko zanimanJ· e pub like, ali u sustini nije
0 va P oeziJa 12az1va ve 1 . grandeu), ~da Kewediia sadrzi zbirku najrazljcitijjh karaktera ~ Qg-
• 1·g·i·ski
1 elementi prilagodavaJU se ug1avnom te- ske prirogS, Jezik Komedi"e oste eno mora da se rila oclava razhc1hm
. · alna· moram 1 • irei · ·· · kale · I k
on~m bl·. · akodnevnog i.ivota odbaCUJUCI b1lo VO mte e - vidov· a ko . namerava a re st pn ago avaJUCt se potrebama pre -
kuc1m o JC1ma sv ' k ·· b d
· •· ·e u okviru stvamog zdravog razuma, OJI tre a a stavljanja. Svak o, o Danteovog remek-dela pojam komedija poceo je
tualno 1straz1vanJ , .. , d ·· · d d xt t
l •· k Oodbrana protiv pretnJt sto se na VtJaJU na ru~ vom og da dobija znacenje i]:vanredno bogatog i raznovrsnog sveta. · r--------.__
pos uzi aM dutim drugi znacai imaju dela pripisana Danteu kao Cvet Samo naizgled, ova poerna povezuje se sa srednjovekovnom tradicij~l!Y Poema i srecf
vremena. e , ' k" · T · · ,,; (T · • • • • • I - • • I •1 *1 • I • . • •

(Fiore) i Ljubavna iljava (Detto__d' amore), Pe~ar mt ruum,, n- V1711

\ ..!'
umphi), i Bokacova Ljubavna v1zua (Amorosa,v1S1one). . _
l
Osim upravo pomenutih dela, evo I sp1ska J0S nekih vazmh tekstova.
[
fnteligencija (lntelligenza) anonimna poema u devetercu (koJU ne-
ki pripisuju Dinu Kompanjiju, up. 2.2.7). i
Najraskosnija su alegorijska dela FRANCESKA DI N.ERUA_DA BAR- t·
BERJNA (1264-1348) iz Val d'Else, takode KavalkanlIJevog 1 Danteo-
vog prijatelja: Ljubavni spisi (Documenti d'amore) sa poukom da Lju-
bav rukovodi Recitoscu, i O ponasanju i obicajima iena (Del reggi-
mento e costume di donna). Ovo delo, pisano u prozi i u stihovima,
zavrseno je izmedu 1318. i 1320. Recitost i Marljivost daju pouke o
zivotu zena, sledeci najstroza pravila o svakodnevnom moralnom zi-
.votu tog vremena (dajuci takode i predstavu o zivotu zene drugacijem
od ,,dvorskog").
Nezrela (Acerba) FRANCESKA STABILUA, zvanog CEKO D' ASKOLI
(1_269- (327), lekara i astrologa, koji je zbog svoje hirovitosti i smelo-
s11 zavrs10 kao Jeret1k na lomaci u Firenci. Ovo nedovrseno delo sadrzi
motive mag_ijskih znanja i narodnog praznoverja, i daje jasne opise
svakodnevmh ob1caia.
Sveznadar (Dittamondo, odnosno Dicta mundi, ,,narodne izreke")
FA~UA D_EUI UBERTU_A: rodenog u Pizi izmedu 1305. i 1309, u cuve-
TIOJ gibehnskoJ porod1c1 prognanoj iz Firence 1266, koji je ceo zivot V 2.1.13. Tumacenje: vizija, alegorija,figura
pdranovteeo ukizgnan stvu I umrnposle 1369. Rec je o nedovrsenoi poemi u
ovs 1m tercmarna ko•a · . . J , ,,0 ,J2aQle pnpoveda o svom zagrobnom puto"l(,,anlu kao
zetom na nagovor Vrli~e. ' govon zarruslJenom putovanju predu-
° cl,os\.D\J) -dogodilo¥".obracajuci se citaocu, on se cesto pozhia n
Sveznanje (Dottrinale) JAK0P .,.. tog puta. S druge strane, sama snaga poetske domisljatosti
klopedija sa razlicitim sadria"· AALIGUERUA, Danr_eovog sina: enci-
uzastopnim rimarna. Jlma, seuleset poglavlJa u sedmercu sa pripovedanje razlicitih etapa putovanja i opis likova koje usput susrece.
. Cetiri carstva (Quadriregio) do .. L -\'.·1 • Medutim, ~acenja, sv·a kako, prevazilaze zamisr enu ricu;'"'
nJa (oko 1346- posle 1416) U ~nikanca FEDERIKA rRECLIA, iz Foli- .J-.' ,_ _, n·e~ vo utovanJe, p_!,e sve_g~ put iskup jen1_~ 0~ 1.. ~A-•~~,
ka sreci, Predstavljaju se cetiri c!:,~\ ~z !)Utovanje koje vodi od greha , (l2,\Jt odufivat 0 1 vodi lcaistini i SP!~ !)jU_, Ali, istovremeno, sle . "'
1
· ~u avi, Satane, Mana i Vrlina. 1\ morahsti~ke ~rednjoveko:vne knjizev fiosti, nudU !,:_R:~ ;um . ·-----· · -
o'IO-- svakog
,
~QYeb_,/rs- .
-_.,.1:-
---""r , •-- --=· 1 --Yv"'"----_ ,_-,..,_-_____,,-_._ -'- 1 1--=- --~-o!j.j. verske, moral-_
-°'
' 1I
2.1.12. Boi.anstvena komedija· naslov i struktura · ·en u
-~
· · • ·· otrebio ~o...µ .....Danteovoj bio- ~p
Prvo
gra 1tn1 nas o 1 ' ~· - ova e a tek_u §csnacstom v 'aklu; "'
l.u - najstarijem obliku leJ:-~~•u•q ·~•vu)c; 1)uu:s11.ug roaa:j snov1 lb procesija ":tefifaIJSKOg raJa U =-

A aaa
 .,~~·rau,,.,...-

,.,
' EP0HA 2 KRIZA EPOHE KOMUNA (l 3CXH 380)
I 10 2.1. DANTE AUGUERI Ill

__ .. . .. Crkve itd.). Najveci deo predstava (cak i 2P rini takode veliko filozofa XIII veka, dominikanca Alberta Veli-
Ale•orijske:, Cistilistu, .'.11~gor:iJa IS!Onie snovnije-vidove strukture poeme) izgleda da • '
fJJ
)<.og, Dante tako e vod1 racuna i o tradici"i Platonov V 'a , na koJu
simbolitkc; iomii"fo}e se o~no_se na n~aJO . u
vezama , sl~caiu
, ::...nokazuju se kao~
.___________ .
analognc izmicu~onJskim '"i z1va·u na .dogad_ru~ IZ religiozne se nadovezuje preko Boecija j sveto~ Avgustina. Aristot om..ra.c·o-
prcdstal"c redeni simholi ) h sqpo an~ £8._I . 1 - - - nalizmu Dante tako d · · · ·~ ,pektivu ,-1., stavha naglasak na
•. . .. Iii f kih i versk1h motJva. otrebu use da s zdigpe ka o (u ovom smislu, cini se da podjed-
istoriJe ih I reaTna omena vazilza likove Ver_g ilija j Beatrice Ver-
naku vre nost poprima i franjevacki religiozni pravac).[kada je rec o
. __Ova pose
i"1st 0 ki •razum oji coveka vod1 rvo m m vou sazna- mora u odlucu·uce ·e ucen 'e latms as1 a na prvom mestu~-
$11.IJe pred_ ;v J:i te·~ l~ITTKU nauku . . ko_·a . o u sta da se dok su eo rafs a I ast _ _ (prikazana brizljivim~ -
~ BJ Bea~ ~- •~1J-~ e taine va va vo ica popnmaJU I mnoga ariiga sima sat½imesta kretanja nebeski te a JleDQSI~dno povezana s~ sred--
snoznaJ111naJSN1ven _ :.::,,_ · . ·xk fil fi"
znacenp,
:r -~ ' u kOJ··m I - ·a- se • na osnovu poJmova
. sholast1._ e I ozo I IJe,
-~ mogu ~ vejs;pv im nauka~
prepoznatirnzliciti niv~i_J" ud~~o mtelekt nro na svet ost yvetost Danteova fl lozofija ne iznosi spekulativne novine, ali odmerava
'bofi milos!.l), iii $}1£111 obi~£ ! P:a.~de ud_s~e 1 oz1Je . Jirugacije perspektive, i u njihovom svetlu spremna je da usaglasi svoJe
.
SmghonO\O
, ~ TmacenJ U
·e Komedije u s1mboltckom . v
klJucu
v) •·
·
oduvekod Je zaokuplJalo
d stavove. U ovoj osnovnoj postavci jos jednom se prepoznaje Danteova
tumaccnjc komentatore i naucnike. U nedavnoJ pros ost1, pocevs1 ra ova ame- zudnja za ogledom, spremnost da usaglasi svoje stavove dolazeci u
rickog kriticara ~~ sa ~- Singhona1 u ~o~ecoj strukturi Kome1ije uocen dodir sa razlicitim perspektivama.
je cvrst religiozni, filozofski 1 moral~~ s1st_em po ugledu na c1sto sre~-
@ ante polazi od pretpostavke da se \ljudsko znanje)stv<!!.(I procesom ~ -
njovekovni i sholasticki model , kOJI ep1zode ove poeme povezuJe koj1, olazeci obavezno od osmatranja opipljive stvarnost\,_\ doseze d o ~
gustom i taj nom potkom doktrinarnih vrednosti._, svo jjh najvis1 mvoa pomoc vere rcfinog sre s a o e moze da otkri ·e
• Medutim, ovakvo citanje ogranicava. Komedija nij e samo teolosko- one istine koje razum nije u stanju da objasni o ·e cisto znan e 1sta ota.nstvena
-tilozofski siste111 niti se likovi, kao VerilieTBeatrice , koji SU u naj- ~ JU av · n...je prvi pokretac, vanvremens o postoJanje, u sebi priroda
vecoj men ~ emalegorijilimvrednostima, namecu po ugledu na sadr 1 1tav umverzu~_:J
one i.ive, spremne za stvarne pokrete i ponasanja, koji se cesto oslanjac Pokret se siri bozanskim podsticajem i hijerarhijski se prenosi na ne-
ju na skrivena znacenja. Zato je alegorij~ om i simbolika i analofr V ba. Ima devet neba i, jedno unutar_dru o okrecu se razlicitim brzinama;
ija) delimicno sisdstvo_12_oets~~ invencij~ 12_j_u srecemo cesto, brzo i ! prenosenJe pokreta zav1s1 od delovanj andeoskih inteli enci·a duhovnih
L : : : )!!~o.sredQo . . pode\jenih n evet ceta o e o ovara u roJu neba (up. PODACI, tab.
Aucrbahol"o se post~ bo!Je 26). U centru neba na az1 se ne o etna Zeml"a. Njena materija, koju je u ~
\ fi guralno en e o ma fl k .razumevanje
. . . . poeme moze biti korisnc(t[irni;) pocetku stvorio Bog, pod utica~em je inteligencija (svaka sa posebnim
\ tumaccnjc v . __ ~§ure_ na __OJ~m Je ms1 sttrao _£: Auerba!:!1, pojma koJi je osobinama i vrlinama). I svet lju 1 ureden je lancem nebeskih uticaja, cije
ezann l!!l!facen1e b1bh1skih tekstova. Kao sto Je figuralno tumacenje
je nacelo Bofja volja. U stavu da su odnosi u univerzumu uredeni na hije-
~~vo~ilo u vezu QYa, ob~ ~eal_na, _termina, g_ostavljena u razlic~~e piano- rarhijski nacin prepoznaje se koncepcija ljudskog drustva svojstvena feu-
.,...., ( P- 0.1.JO), _tako b1 1 c1tanJe Komedue trebalo da otkr1Je odnos dalnoj i komunalnoj civilizaciji.
izmekdu figura koJe _pripadaju stvamom svetu istoriji i krajnjih znace- Covekovo telo i osetljivi deo njegove duse ukJjucuju se u ovaj Janae
OJa one dob1JaJU na on vetu - ~ c..c.=c.= _
U posmrtnom z1vo1u IJ·u s a d d .• . ,....,..__ . nufuosti koji vlada univerzumom, ali racionalna strana duse svakog poje-
se konacno @ u1e ~- - pnro a Ostlze SVOJe..J_spun1en{e) tako
B021 dinca stvara se ne osrednim utica·em Bo a. Jako vecna volja Stvaraoca
nepromenljivo stan·~ D ~ ~ zemaljski_ zivot samo je uvod u to o uve poznaje sva IJU su inu, covek je odgovoran za sopstvena dela
maljske stvamosti
k~ v ~nte up!_avo predstav!Ja tok koji vodi od ovoze- (sto je slobodna volja), S druge strane, eovek moze da u suprotnom smeru
menu ka savrsenim ob\fc·nom 1votu, od pos!ojanja u zemaljskom vre-
J prode lestvicom univerzuma sve d ontem~ 1Je stme.
,g_modov~ktrinam1 •ma_. n se ne ogramcava da u poeziju prenese UsreorSte-Zemlje71f'"samo anoPakla,Koji seoliru ava u bezdan, u bli-
1 s1stem· ve\ic· · . . zini Jerusalima, spustajuci se k:ao neki dfinovski levak, zabijen je Lucifer,
se upravo,.ri!_ephtaniu dokff'ffi _ ma n~ ve umetnostl nalaz1 , - _g_os~odar sila 1lll.!ilih Tamo je upao nakon sto je predvodio andele u pobum
cindivlc@~lll_?stl}i~ ~~fslcog Sistenw,imesayladi~l.f V prouv Bog~. ~tvaranje coveka trebal0,e da zameni posmule andele.
' 0 C~vek Je b10 postavlien u Zemahski ra1z na vrh planine Cistilista, koje
2././4. Fiiowfski ko . • .. se uz?1ze ~a drugom kraju Jerusalima, na jufaoj polulopti, sa svih strana
Fil r ki f' n ' sm,ck, 1 teo/oski sistem prekn~enoJ v~d~m. P~sto je nacinio prvobitni greh, covek je izbacen iz
' ozo s ,,,,_,anteovo poi ·
izvori b r manJe sveta zasniva . ZemalJskog raJa 1 tako Je zapocela istorija.
SOJe receno, na njenom tumacenju k ~e na ~ telovoj filozofiji, iii, . Du~e se na nebu dele u tri cete; prokl<;(pika (koji zauvek u Paklu iska-
uprotno ~nome sto ·su mnogi tvrdToJe su dah sholasticari XIII veka. Jaya~u svoJe ~rehe). ~okajnika (koji, posto su se __pokajali pre smrti, u
ne , ostvaruJe se kroz neposrednu i_ I, Danteova ~ azam1sao C1suhstu cekaJu da se uznesu u Raj) i blafenih (koji u Raju slave u vecnoj
vec, kao sto se to vec pokaza\ ~ime~_u _filozofije Tome Ak · k konte~placij_i Bo_ga)- N,!_ kraju sveta i TstorITe:"°du~e ce se sresti sa svoiim
o u o,b1 ih Monarhiii tezi_aye~~'.1.;'m~,g; ~shm tehma I f1vece vecno u blazenstvu iii u p_rol<letstvu.
. ,, - ~
l'f ] ]2 EPOHA 2 KRlZA EP0HE KOMUNA ( 1300-1380)
I
'
2.1 . DANTE ALIGUERI 113
2.1. J5. Sudo istorijskom i politickom svetu
. ,. . • . rokletnika, pokaj!1ika i blazenih , 'Dante ~ebi ·· ere, bozanske nauke, milosne svetlosti itd.), ali
RazlikUJUCI tn eel~- citaocu redsta~ ilrclice ~ o~ eg,sud3)i da
la ava stvarne I zemal1ske Ze] s Kao sto je to re-
D:u11eov sud \
' te dolazi da o njoj prozbon ono sto ni o jednoj
kao smel<?Jl..9~~ ta • su , sadas~ .o tiosu .n.a .2. ro I zlo. Cak
instvena je ci!1jenica da 'J?ame daje nikada nije receno: ovozemaljska zena pomaze da se osvoji nesto apso-
1imbolitno / {fr9£e_nj_Zi~o~ ~judfiy_pr&,~t~
,skupljenjc/ 1 sa gled1sta kato icke • •u IJ·ucti Prinuden na 1zgnanstvo, 1 da bolno lutno, izvan granica ljudskog saznanja. Bila je prilika kada se Dante uda-
• d O ponasanJ · . . k · ·k ljio od Beatrice, jer nije uspevao da kroz nju resi sopstveno traganje.
rako odlucan su .5t . n·e na kornprorn1se I strog_~. ntl -~ usmerenu ka Bila je potrebno proci druga iskustva da bi se stiglo do konacnog pesni-
placa s_~oie nepn aJa Jolitike, Dante u K~med111 dost1z~ n_e~~ vrstu kovog misljenja: bilo je potrebno uzdici Beatricu do lika sposobnog da
korupc1J1 sav_rekmenl_e pa za. nenravde k2,j~ll~O.-R.~~ a
simbolickog is 'U£JenJ - ~ - . · ga povede do konacne istine. - -
Kretanja hodocasnika koji putuje kroz tri carstva zagrobnog zivota po-;6ame, liki
,------.._,. ~ l)~ lj~. b ravdorn povezuje se s(s>p!ltom vizijom i.filmij ~ navljaju se u delu. Prifa o nadzemaljskom putovanju preplice se sa grade\ e;~~i~:.~utu-!7
,Poimanjc\ ~~8-2:'! ,f/ritr_e a stota godina u koju Dante smesta svoje putova- njem poeme i tokom Danteovog licnog i knjizevnog iskustva ~ e se,
1 ncbeske '.
. . I ccovecanst~ . Jl)a . U I mn~gim ob las ti ma hriscanskog sveta izazvala kako je to uocio Kontini, javljajcao ~ ) . U prilog tome ide I cinje-
nje'.""gorlina _Jubi :ia, 5ukorog ostvarenja pravde, konacne pobede dobra. nica daje Danteov prvi vodic upravorui{ve8atmski pesnik, Vergilije. Na ·
J je 1scek,vanJ~_nk:. og .e duboko pogoden profetizmom i eshatoloskom
On deh to ,see ,vanJ ' p I 1· 1 2)
. . "ista, smatra se da seu
.• . k .. hriscanstvu XIII veka_(up. og av Je . . ostav1h
L!J.!ll1u_ o ~ I!... __ -----·-
.:::· ·-~-- 1-••I- I:'· •• u-o- •-v-J uu v v-w--••· t:-·-··-· Posto je mo~ao _ga se
,... ;:;y-....__w _,., ,,....__,...:,u. . 1, ... ,.... unA. X..,, nontP. nrP.V~7i1~71 tP~ linC'.P: n11fovanja, reScj-
znacajne tragove. . • x · ki x· • I -----, . na isti nacin
Bozanska Danteovo poimanje istorije revalonzu1e n_~ s~,tm_s @ 1.,m . 1 u
Rirnskog c~CtJa Je pnroda ,,koJa potice od I problem pisanjapoeme. s druge strane, na pocefku'"Komedije uprav ii ce
milosti k Sveta , a posebno -,-..--:-::-:-c-M
•pJganskj svct - gans ·dogni'a" nasiroko obrazloi:ena u onarI1111 . ") . U an t·,..,"kom svetu D ante 'Beatrice biti ona koja poziva Vergilija Danteu u pomoc; latinski pesnik
prov, e . . d I 1· d k . . ima zadatak da ga povede do Zemaljsko~ de ce se, na pojavu Beatri-
nalazi potvrdu uzvisenih sv_etovmh ~redw sy, .mo. e a JU s_ e •. rac1onal~
.Qill'_de. Medutim, toJ pravd1 nedostaJe podrska bozan~ke nulosti~ poznava- ce, n1egova m1sya smatrati isgµnjenom. Vergilije, _ciji s~jezik i invencii~.
nje hrisfanskog sveta; potreseno i sa zaljenjern pesmk gleda na o!le _ k?)i fa".'.!i.ru~nmQgirri d~lo_yi!!la-.KQlnedije, yodi Dantea_da..pro.11~.4~~vi
su, uprkos svom zanju, upu_ceni da ~stanu -~aleko o~ blazen~tva I VIZI~e ~ u , to je#t •Wavoi: Danteovag isknstYJl..
Komedija nikada ne tece opusteno i mirno, vec je uvek ozivljena
Boga. Lik Ver ili·a o.. ce m I ne Ra Je neprekidnim takmicarskim nabojem. Taj naboj nagoni citaoca da uvek ne-
,,,----..._, primer ta ve su ine. _ _ _ _ _ _ _
(Polititka
posredno ucestvuje; Dante se citaocu cesto obraca s namerom da pojaca
Na o~~o.::.u p~ dv~~jaj en~ ..\!. onarhiji, covecanstvo trega da njegovu paznju i visprenost tumacenja.
/ 1ema1ika (odria~j_u dva centra 111oci Crkva i Carstvo Spar 1zme u Cr e I svetov-
-_Kom,dij, Zaokupljen kompozicijom poeme, autor u Komediji nikada nije neka
ne vlasti stvono Je neizbeZan sukob 1zrnedu dve moci. Kao posledica ta- straktna iii teorijska predstava, nego se svakog_ treEa,R_QStavha kao~ o
kvog stanja usledilo je propadanje drustvenog zivota, ogrezlog u mane, od 3
'- - s - - - - - - - - -··-'- i:x-- ' '-jizevne istori.i£~ Ova
' kojih je~hlepa najopasnija Dante u komunalnom svetu i u starom plem- 'iiiin1tohltrebalo da
st_~idi ,pravu ravnotezu i m_o~ !.av.ue ::-a6uzet pohlepom i zud- bude na1vazn~ za l1ude i drustvo njegovog vremena. Njegovo iskustvo
nJom ~-novcem,_savremeni svet postao je pozomica okrutnih borbi. Osim pojedinca tako postaje paradii:ma opste~ jskustva.
u broJmm pevanJ1ma strateski postavljenirn u poemi, politicka tematika
JaVIJa se s_koro na ~vakom rne_stu_: brojni susreti sa dusama iz posmrtnog
sveta 2.1.17. Oblici predstave
st otkrivaiu Bo~Je prezrenJe I pretskazuju njegovu osvetu. Medutim,
, ovrel!1eno, tu_Je 1 nada da se u hriscanskorn svetu konacno mogu ucvr- Odnos izmedu Danteovog postojanja i apsolutne punoce predstave .,Figurativni
suu umverzaln1 s x· · •
_veop,u rmr I pravda. ~ntea nik.a.da_n~usta nada, Boga stvara oblik predstave koju je Auerbah, zasnivajuci je na pojmu realizam"
uvek vezana za rmsao o nebeskom karakteru istori 'e. -
figura (up. 2.1. 13), nazvao figurativnim realizmom: QOsmatrani s tacke Komedije
gledista vecnosti zemar · · i dobi·a·u konacan I potpun obC
2.1.16. Dante- lik i pesnik za rzavaJu 1 tpak svo·u obi . U na grobnom zivotu sve-
Svo·om Komedijom Dante d 2 h ~ - vm z1vo se nastavlja, ,,delom kao secanje na zemaljsku proslost, de-
om v noscu ·asno potvrd ose eN~nac onog traganja za apsolut- lorn kao ucesce u zemaljskoj sadasnjosti, delom kao uznemirenost pred
d . enom u ovom z t , - - -- - zemaljskom buducno!lcu, ali, u figurativnom smislu, uvek i svuda,
na ahnJ1va
I da niegovo
. ,. spisatelJ'sko
. de1anJe.. ivo u • Ciozb1, kOJa Je uve
znena UJu .. ,m broJem situaci·a prolaznost je sadrzana u bezvremenoj vecnosti. Svaka daleka proslost
umetnost nastoji da dosegne J_ nha dugom putu ove poeme, pisceva oseca svoje stanje na onom svetu kao poslednji cin svoje zemaljske dra-
stalm· na or da se iz retii·zvu",,svo vr unac"· _ · oez1.. a se re ozna ·e kao me koji jos uvek i zauvek traje" (E. Auerbah). ~ ov zagrobni zivot Vetnost i
5 "' na sna niie ne prekida, dakle, veze sa J"udskom istori ·o lspunienje koje se 0vde : ljudska
om odrazumeva - ':"-~ en e. ut ka Vrhun-
cinjenica da Danteo vpo~~51~11)~R_rethodnog isku~ i o me -:-dogada, zavr m m ~uta zapo e o ovozemaljskom svetu, nije uosta- istorija
B
csvedoci .,. · putovanJe po~ - ~atan-;-zrusta e biti takav samo nakon vaskrsen~fl!M10g-~
om. ~atn .. e 12 neuhvatljivih stil . . . ,11.r~ce 1 potragu-za Beatri-
visem mvou ; oosrnie sim"n,:ch nov isti c~ih pnkazivanja slavi se na J·os suda, kada ce_s.vaka..s.tiar. Ro1a '@e ne po~e~sk1nrzakonima;-
~ . . l . ! L l . } : ~l ~1 Or!Jska eel postat1 vecna. - - - - - - -- -
- · - pr s~ ~rednosti koje

>'ik, ·•
jf fii.%,~,.
 l, <:' 'E,';(l~ J,1 ,i'·· ..,'J, .'</ l'iifll •;1(t'· , -,..• ~t•d;ix1s,fi~>iJl! I/T{:-...,,,,.t,J ai 1.Ifi,',,Jfr , :9i '~'<b - ·~=·· --~ . -
.,,,, ., 't:(lf' ..J~.rtt.11:&. -~ _,. rr,'AJ",_~,. h1,11 :..e •:a,.·,;,n t ra.e: ~ ,.

j· 114 EPOHA 2 KRIZA EPOHE KOMUNA (1300-1380)

i
;
Prcdstava tri 0 c ig Ied no, u svakom od tn. pevanJa, D anteov ,,figurativni-rea1· ---- 115
2.1. DANTE ALIGUERI
nadzemaljska prima razlicite oblike. U Paklu se Jav~a, 1- pred stava koja nastoji d 1zarn" Po-
carSl V~ __?Pakaye fizicke patnje, d? prelaska u n_esto ~ivo~njs~o (ovde s: ~~~novi
•· deskripcije ll!esa sa ~ 1cmm element1n:1~. ~ e . h o m , _ tu Zarn monotonu parataksu (koja karakterise poetsko pismo toga vremena), i
u~om)c u Cistilisru:predstava postaJ~n:,__zn11~ 1 tananya, zadrz.avajucrf~ .f
na, iako krutoj , metrickoj strukturi tercine uspostavlja originalan pripo-
- -ve laganih i pri~u!~mh pa~eta; bol popnm~ J~e 4nutr~11:je odjeke i s;c~~ vedacki ritam.
nJ·e na zemaJ,ski z1vot JaVIJa se na nostalg1cnoJ razda1Jm1. Ra; J·e car Danteova eksperimentalna crta izrazava se, pre svega, u potpunom
· stvo vladanju klasicnim Iatinskim jezikom i srednjovekovnom retorikom
predstava neprimer~n_ih ?ku smrtru'k a; .ali _1gre sv~ ti os~· _1· ~vuka i figura ko·e
(kako u oblicima ars dictandi tako i u onima artes poetriae trinaestog
se u njemu pojavlJUJU Jasno se ~mvaJu n~ fi~1ckoJ I lJudskoj stvamosti~
Zemaljska
veka, up. 0.1.7), ali nalazi svoje izvornije ostvarenje u energicnom pri-
Brojne su veze sa ~~akodnevn_I?J postoJanJe_m . Upotrebom sl icnosti
proslost i . stajanju na vitalnost narodnog jezika. Leksicke invencije Komedije
koje se oslanjaj u i na na.µe~nostavn!~e porod1c11:~ 1 drust~ene obicaje, Dan~
nadzemaljsko uvek su u sluzbi izrazajnih potreba. I u tom smislu Dante cesto upotre-
te ukljucuje u onoze!11a1Jski sv~t na.uednosta_v~!Je zemal.Jske_ realnosti. Po-
stanje bljava toskanske izraze, iii one uzete iz sevemih dijalekata, iii preuzete
nekad, brzim pogled!~a ~ac~m'?1 na prot~kh z1~ot, duse koJe Dante srece
iz romanskih jezika (francuskog iii provansalskog); brojni su zatim i iz-
cine ga ucesnikom nJ1ho~1~ h~mh doga~aJa, k?~I mogu da se vezu za veo-
razi oblikovani na latinskim uzorima, kao i oni u jos nestabilnim forma-
ma poznate istorijske cmJemce, rrutska_1h legen~'.1-'""a zbivanja, iii
ma narodnog jezika, koji se javljaju u sirokom pojasu varijacija (kao,
za mracne cinjenice savremenog 21vota. U t1m dogadaJ1ma, sazdanim od
na primer, manicare/manducare/mangiare, speranza/speme/spene, vigi-
malobrojnih ali bitnih pojedinosti, zemaljska proslost Iikova preplice se sa
njihovim nadzemaljskim stanjem. larelvegliare/vegghiare, claustrolchiostro, diece/dieci, veglio/vecchio ).
Predskazanje Ali , likovi se ne obracaju samo proslosti. Buduci da je putovanje za- Jezicka kreativnost Komedije vezana je za zivi smisao istorijskih Temelji
italijanskog
misljeno 1300. godine, a poema je pisana kasnije, Dante mnogima od njih svojstava jezika, koja su vec prikazana u delu O umecu govorenja na knjifovnog
poverava predskazanja o sopstvenoj sudbini iii o buducnosti covecanstva · puckom jeziku, a sada jos odlucnije potvrdena (izmedu ostalog, u VI pe- jezika
rec ·e ·• o redskazanjima ost eventum k · · v ·u ·u do ada ·e vanju Raja, ispravlja se misljenje izrazeno upravo u pomenutoj raspravi
vec odigrane u vreme a a ante I e . ~le.da.4u-se-keje--susre.~ na latinskom jeziku, u vezi sa savrsenstvom svetog Adamovog jezika).
van·e svakog ljudskog iskustva. Podstaknut Italijanski narodni jezik doseze u Komediji knjizevnu uzvisenost
nezasitom radoznaloscu, ne prestaje da up1 UJe, a I pronikao u uni ver- znacajniju od one u susednim romanskim jezicima, koji su ipak mnogo
zalna znacenja dobra i zla, iii istorije. Veoma cesto dovoljan mu je samo ranije usli u knjizevnost, i zauzima nadmocno mesto sve do 16. veka. U
pokret, recenica, kratko secanje, iii cak jednostavno pominjanje nekog okviru italijanskog prostora, italijanski jezik ubrzo postaje tacka oslon-
imena; ponekad, medutim, zadrzava se sa njima u dugim razgovorima, iii ca pri rasprostiranju srednjeg registra nacionalne jezicke komunikacije
u pravim doktrinamim raspravama. na toskanskoj osnovi. Dalji razvoj italijanskog jezika (ne samo knjizev-
.. Za citaoca bilo kog vremena likovi su sacinili najmocniju i najzano- nog nego i govomog), kako u sintaksi tako i u leksici, bice odreden
sm1u prestavu Komedije; dovoljno je podsetiti se na slavne likove France- Danteovim genijalnim resenjima. Uobicajenu definiciju koja ukazuje na
ske d_~_Ri~ni, Farinate delji Uberti, grofa Ugolina, koji su snafoo prodrli Dantea kao na ,,oca italijanskog jezika" treba, dakle, doslovno prihvatiti.
1
u kn1 ~ev~1 svet. Citanjem Komedije citalac se susrece sa zivotnom i
komumkat1vnom snagom likova. T
- 2.1.19. Pakao
2.1.18. Stvaranje pesnickog jezika inie tako st
u ... u.1.u-,1.av t''-'.1.'-UVU'IP"U _.,.. U'-' ... ..,t',. ............ t' ......... ... ..... . ... _ ...,...., ""' .-. - -, - -- - -- - - -·-- -
K=,,;;, ,., le'>k
. Kom,dq,
.. •ma
. snagu neCeg ,,p~ob't . zbiljni
• nog " • sto. se javlja ,,prvi·
i•ti<ki pu•", a isto<remeno je veoma uelo, u staniu d~. odgov~n na naJo dnosu
' " "'"-"' je iuaiajne '3h<eve i da se sluii najp,efinjen~,m tehrukama. U ·.
O
na pesnicku produk,iju na italijanskom na,odnom jeziku druge ri:;_10;.; .
ne XIII veka, KQ.lnedija znacajno siri sintaksicke i I~ -~- -
stilska raznolikost Ocoj1rmen1a nav1ke aotadaSnJe knJ1z evnost1 , zat~ore
ne uglavnom u us1ce i specijalizovane kodove) stvara raZf!.Q!ike J e~~~tre~
od ,,niskog" do ,,plemenitog" iezika.
Nove --Oame nalazi pods_ticaje u latinskom (u brojnim susretima sa dusama
izruajne stavlja neposredno u 1gru svoje poznavanje Iatinske i romanske poetske
0
~'"'"'"' tradidje) iii u_ m ieziku, ali isto<remeno gaji nagla!eno zani~•·
=00•
narodnokag
JCZI nje
• za
' kigovo~,
bl ~ez1k,Trazgovom1,
k d cak
. . i. u njegovim naJ·zivlJ'im, napadmm
O
1 p~c 1:1 o . 1c1ma. a naro ~1 Jez1k dobija citav niz izrazajnih mo~
gucnost1 koJe su mu do tada bde nepoznate. Dante uklanja obrasce 1 n1C"lT -· vrCTPTil nnrPV\.:1 n n '\ TPlll/"<;lln'.JII I m11nr1n 1111(11 .t'lllLlt...AVC. UVVW•

, ~ ..._~, ..;"?"'/fJ!~·"-;'..J ~•"r;_~ ~~ ~·-;;,...,rpq;; , ~

l!.. ! 1,;J.~ -: • \~.~,'t,.i{ , 1:,,.,, .. ' . ,. . ..._
:,..,~ ;y -,, -. . ,. '~·--~ 4.;.: ~11._• .. ,-i,l ·~f{.",'1/· .W > :- ·,0 ,, ~.i.f..hHl" ~'r~ ..,.. _...,, • .,_ "" ......, ___ _
. " .
)'
.,
~~-- 117
11 6 E!'OHA 2 KRIZA EFOHE KOMUNA (1300---1380) 2.1. DANTE ALIGUERI

pODACI tab. 24

p3kao

JERlJSA LfM

a njihov na
esfna onom
,-!,- . - ... .... .. - •
w- w- 1;'· _ --·- .•, a v.:,vv..,uv -> u
• _ •• a (taKO SU sam
ce sputane u debla sumskog drveca i zauvek liseni svakog odnosa sa
svojim telom od koga su se nasilno rastali .
Pevanjem preovladaxa o.dQma vizi·a z U,_filDja za koju nema
iskupljenja. Dante opisuje zamisljeni svet i uvodi nas u oblast prepunu
mesta i kazni, likova i iznenadenja. Susreti sa prokletnicima poprimaju Susreti sa
dalji znacaj samom cinjenicom da jos ziv covek, predodreden da se spa- prolclecnicima
se i vrati na Zemlju, gleda i dodiruje zauvek osudene duse . . Ci.sto se._
£_otresa zbog kazni kojima su gresnici.p.odvrgnnti, zbog njihovog pona-
sanja, pozivanja na savremenu _golitiku i na sudbinu samog pesnika
I· (kao sto pokazuju susreti sa najslavnijim licnostima, od Franceske do
Farinate, do Bruneta Latinija, do Odiseja, i grofa Ugolina). Ima slucaie-
kada ~..e..oma_rav11adusno i-olmltno cazroislj
kaznama. o animal
c
::;;
·s a
? JC --- - -··- ~--~•w ........ -- .. "., . . . 11uu.:>.n.'-'J t' ...... ...... ;::.---
svecena su pevanJa v 1 1 Av -Av., u .-..vJ' ... -- J_vlJaJU prva pt edskaza-
nja o krizi 1300-1302. i o autorovom izgnanstvu).

2.1.20. Cistiliste
Iz centra Ze ,i- Tipologija
Cisti li~ta
n
na ·raiiIBitim visina -
\ .~~~~,.i..:;;=;-i.::.....i:::.=~.=1vt:::a:::::se::;:Je~an OQ-~~~;.h
. XVII pevanju~ trekma
e su gresnici rasporedeni od podn~fairvTu,
. U prva tri kruga k~ avaju se oholost, zavist,
gdi..tost..(gr~ _ qgredeni...Jiub_avJiu ko.J.!l.J!: _gre _na_~,@Jismereirak"a- zlu),
Y...£Si.Vft0Il}J ~ ".n.odusnost 1za~@a slaboscu duha, nei:iostatlronTpt>tettre
ljub~vi);_ u_preo~ ala ~§elteni_~u slc!J1ce: jfr§:~JljivcJ1 ~a=vrairuci~ -
zel1 ISUVlS~_2)TLJJ~9.!lV1JU P~_ll!a_zemaljs}cim_po1~rnli2- fspreasedain
I:,,
. ,,..,. ,, ,:-:~, ,, I
 ' -'>' f ' U"' "'/J'.. · .."J. 11'·1 ,\', Jt' ......." 'tff • I ' • • • , . . .. . . .. .
J '_,.. · •
,... . .·-..
-.· ~
•-· -
'.
119
EPOHA 2 KRIZA £!'()HE KOMUNA ( I 300-1380) 2.1. DANTE AUGUERI
I18
krugova nalazi se Predcistj)iste..,gde se nalaze dve razlicite grupe dusa:
pQDACI tab. 25 onih_cj j~ usle_d_ila zbog cr~~ e osude (isklj~ eni iz. crkve)_i _,
l' onih koji su se pokajali tek na samrti. Samo nakon rlugag i;ekapja 6Ice':im
aiipmteno Qa~refiei5Ka_iayajµll krugQ.Vima.
Za razliku od onoga sto se dogada u Paklu, ga:esnici ne borav~
Cistili~te
jednom __y~ ,"p..Q.~k-.cil!.Zeg jlj..J<r_a_fa~~ za..ciJ:za.vanja...,p.i;eJt
j~dnog ~ gi, prema.gresim" la,iima.s11,-...se-.ukaljali
-- .tokom ziYol
ZEMALJSKI koji vodi ka ociscenju...JJ.odel' ' · ..
RAJ se e_onav
la~ga u
kazn1ava
aobija oznake(sedam tJ', KOJe p1cu,,,a ..JUJU ·-····e grebe i koje se kasni-
je brisu sa prolaslcom svakog kruga). I u Cistilistu vlada zakon ka.zn~
_srazmeme grehu, ali se kazne vedro i spokojno podnose.
U podeli raznih ritualnih cinilaca sv · ·· r· ·• ·
tezinu im~ okreti dus_!l_ v.od.eni SU
i iz nfih izbija nestrpl}.en.je (za razliku od ra1aa, g uc:: :.c """w ,,~...... ,-
n· e ze al'sko zivota nadovezivalo na beskra'no jan,j.e...prcs.ude)-
Uspon na laninu uc ·e samo dan·u od svetlom sunca, dok se no-
c:J
f- cu svako kretanje zaustavl'a au mraku vreba o asnost od iskusen·a).
...J - Ako Dante u Paklu posmatra duse sa svescu onog OJeg ce zadesiti
;:: drugacija sudbina, u Cistilistu prati njihov put ociscenja, bumo prozi-
"'
,u vljavajuci sva iskustva. Cistiliste se rika · o a·ednica u ko ·o· od-
nosima medu lj.lli!ima rukovodi j§g~M,. oJidarnQst .1:1. . P.!."! Ell_!l
.e_ostavljaju poverenj~_i 2rij~t~j ~tyo, ,!s.ap_Lc_ezoj_iLia .P.orgg.iffiQ!P tap.LG
sv~ iJ!l. ~!ll£!n...J!.ZEmalj~kQm zi~o.ul-(zbog toga se u Cistilistu
' govori~ legicnom" tonu). Ali pogled na zemaljski svet, ipak, uvek
d.ooosi j syest o..nepravdaroa i 11zasima koji n njerou v!adaj_y_,_
Pesnikova politicka polemicnost u vise navrata usmerena je ka sa-
· . vladaocima, ka njihovoj nesposobnosti i skrtosti. U sredistu
i XVI evanja je politicka tema i ova su posvecena situaciji u kojoj
na aze Italija i italijanski dvorovi. Takode, veoma su bogate izmisljo-
tine pomocu kojih Dante predstavlja prirodne krajolike i lj
stave obelefene patnjom i mukama; tesko se zaboravljaju Ii
su Manfredi, Buonkonte ~a Montefeltro -· · · ·
Oderizi da Gubio - "
~A,pJ)...st~jU'Jili
se uzdigne i due osist,i,.
u Nadavrhuncu Hm,!fljaaja ,I?~sni~ stiz~ d2\Zemaljskog ~aj
~ l j a ~ o k Vergi_fije iznenadno nestajef -Zavrsni
~oeme, koJa obufivata i sazima IcnJi! evne, alegorijske, polemicke, pou-
t1cke elemente, odvija se u velicanstvenom simfonijskom i horskom
,,~esendu". B tr' · ·tuje Dantea i prebacuje mu niegova pretvara-
!!)a: on pos wo.c.esij oja alegori jski siinb.9Jjk; jstoriju cove8an-
sJya \ ~r.b'.e: kooa no, nn M Mt ~ Mn; ~ 11 rlvP rPlcP. Lete i Evnoel oseca
s~ jsceninu_§Q.C!<fil .
19 p = peccato, ital. greh. Prim. prev.
 ;µ ~
11
I, rLA EPOHE KOMUNA (1300--1380)
,) 120 EPOHA 2 KR 2.1. DANTE AUGUERI 121
2.1.21. Raj
PODACI tab. 26
.• Dante se uspinje ka devet neba koja okruzuju
(Empircj.i\ Predvoden Beatnco: •261 Nakon sto je kroz sv_a .rosao nakon sto !•
,•i1Jja Bog3/ Z,emlJ_U (up. PODACI~ · (mi osr ife ao m ~re. a Se a .
·- / je i;iP 11 ~\0= e~ n: ~v~tom Bernardu . koji _Cf;. g~, nakon_sJo.i.zatraf Raj
QJl_¥e_m~ n~ voditi o susreta sa B.ogQ!Tl:
1
}~nJ! 0 ~.P?ksr~ do ~g)a ·s10 se dogada U Paklu i U Cistilistu, duse blaze-
Za razh ·u o ono E
.h a·u od ·ena mesta vec suJsaKiip!Je!]e _s_,v~zaJedQQ u.~tnl:J~
--
m nem• dJ bele raJ·ske ruze")gde 1maJu · · vecll! •
• · .P,OgIed. J.la-__B1.qg;;i. Blaze-
unutar JC ne ,, . • d
• · 1- · D nteu na nebes1ma koJa o govaraJu IlJI ov1m vre nosu-
· "h · d ·
m se pv J3JU a b 1· .
· 1-
ma I vr mama (a treba znati da vrlinama. svakog ne
• • a uprav JaJu andeo-
d • ~YET ANDEOSKIR \\OI<
. ske inteligencije, up. 2.1.14), kako b1 on o blazen~~a mogao a 1ma
1 ' , k o~nu predstavu. U ovom delu _£Oe'l!~ l!!Jc;. _m.,2guca telesna) ,.JJlJn RU!A
RAJSKA~
(Prcds~aj:~~~st~va ~usa) b~c!_u_~i ~_Je'rec]l.fi~o.int1;lektualaj_~Tu_@
/ di laze prirodne mogucnosll lJudskog Vt~a/ I_ upra~o pol~_! od t°;i _ol!Tr
nicenja izdvajase jedinstvena predstava &!}_a, kOJI sas~O)l u(pre~~taiu)
-
i uskladivanju svetala. b,oja.i zvukova sa znamew@a I e;eometrnsk1iji
.fig_l![@l~~ neprekidn? P!~~_p_ituje tesk~c~ da nebesko blaze_nstv~
mnoci u reci ;_taKO_U':'fh!inskom trenutku YIZllf ~o a d s av, SVO
tri jumf, ali istovremeno i (poti~cso SL\'enu~.dr:z'v st ,,Visokoj
masti tu snage ponesta"20 , ,,All' alta fantasia qui manco possa ').
Covckovc Raj oznacava apoteozu hriscanske filozofije i doktrine, ukazuje na
granice_i)prisustvo brojnih svetaca-inteJektualaca, licnosti iz prvih redova sred-
0
~ '-1• njovekovne misli: od @ye}rune dus}l')na nebu Sunca, koje predvode
ncd ok; \h.1vost . T . .
'~ a_
1svell Bonaventura, o sveto~ Pl1f:J?amjaniE-, do svetog
.a_emard!_._~nog? ce52e_neg_o u prethodna v la.nailaZI-se.na tilazof:-
~ke d1_~re~1Je, pokrerrn.t~ zelJom \la se r~ nalno objasni ono sto izmice
.9gr~n}Cenom r~ umu_, sazdane tako da $ _.n_a.....argumente sholasticke
~e nadovezu1u bntke .w doje_9_qgr_a11~rnQsJiJ judskog uma i nedo-
....---.. kuf iy.9g~ boiaf!§.\5.e mudrosti.
, ncm!:~i~ ~itava stru ktura ovog dela me bavi se razlikom izmed uno
\ g ~avrsen stv a vecnostl, esamerljivosti Boga i uzlaznim kretanjem jos ne-
1skvarenog b1ca - av e D • .
i ..Osuda/mal'skih ~ ~'...L ~erav~ . ante - I nesavrsenstva vremena I ze-
(~rupci' .. , Ovai prelazak ,,1z vremena u vefoost' pretvara se u
1· oe,, u nemo uce Ista na 10st · , .
0 anteovo pnsustvo nagon pe nmecuie se u onasanju blazenih' koie ,
mToki na~m pono I a ~VOJ pog e -~smere ka ze'!llji, da na Q.Q.)E-
£:LSasvim uvere: Ji'~~~~)iuds~u 1st0 nw. _sudbi~~ n_arodaj QP.jedi!lt
.m:.otiv Jjudske nepravde k ~-~..2.Z,¾ll,filC_U~YoJJ!l1:Pnt IZOCU teske opj.iiz6,e
stedec1, m na1'y1se . licnostiCrkve
...., orupcne(otvu~,c1r-;;: !lll . 1· . •.
,~~- _.I.JeJ&!,g.wom ];IY-9lU, ne
mer VI, usmerena su ka sv uku oren~ poht1cka pevanja, kao na pri-
mo<\ Carstva _i ~apstva).(6JI bl~:~m hris~an~kom svetu i ~lozi dv~)u
~ednJe, O~llJruJ~ vidove zemaljsko f!edaJu 1 na o?e dostoJanstvemJ~,
Jednostavru11m, c1stim i prirodni g 1~ota, _obracaJu se potreseno naJ-
-;-- . . . m trenuc1ma IJudskog postojanja:7
Dante Ahgh•en, Raj, pnevcli Mihovil K . .
Zagneb, 1960, Trideset i drugo pcvan1·c st·h b ombol I Ohnko Delorko, Matica hrvatska
' I r. 142. Sir, 202. '

,.. ~~--
 - •c ,JiJJt •,,.Jl/l,,((r,1• J. N-t,. .if •.n,,,,rr,r, .- -.<,.J r ._.. ..., .• ·· •·•· · ... -

- 123
f ,1
I !22 EPOHA 2 KRIZA EP0HE KOMllNA (1300-1380) 2.1. DANTE AUGUERI

Savrcmenos1
/ :1 Politicka; Unutrnsnja arhitektur~ Raja_, nje~ovih d?ktrin~ih elemenata . Danteovo delo stalno je protivrecno, tako da stvara napetost i otpor, Dan1covog
kao da jasno ukazuje na znake sukoba kako bi citaoce uvek drzalo u 1raganja za
"''""' "' ""'°"' p,od"""• "''"' JC t,cka ""''""'" Dantea k •. obh- pripravnosti. S druge strane, u neprekidnoj mrezi viseslojnih znacenja, istinom i
uloga ispunjenje njegovog postojanja kao izgnanika i begunca. va~lkpi_sca 1i
u
Komed1Je . rv~ ~ d V \l XVII . e I 01 e · pozivanja na knjizevnost i na istorijsku aktuelnost, registara i tonova, u pravdom
, zod1 susreta sa~acagu10om I."'- , - pevanJe), potpuno u , P-
ooj "' ,.,~naJ•" waleoje biog,afije pesai_ka, oa ""' ,. st0 7ds,:ede- ovoj poemi uvek je u prvom planu ljudski i intelektualni lik autora, i
"'''"' P"00"', s, F,reocom,_ Dante, slu!aJuci predskazan· nJom njegovo usamJjenicko i neumomo traganje za istinom i pravdom.
1zgnanstvu, zustro potvrduJe svoJU opredeljenost za pravd 1• Je ? _svom Pred visestrukini nivoima Komedije Jako se odbacuju obrasci isuvi-
pedagosl'll ulogu Komedije. u poht1cku i se jednostranog i uverljivog tumacenja. Cini se da ovo delo zadrzava
ponesto od prvahitoo& i taj nog, sto izmi~eiiasem modem~ -
r,oiuico,Ji imaju strpljenje da prevaz1du tehnicke teskoce teksta i nje-
2. 1.22. Dante i mi govu neizbeznu ,,razliku", otkrice zanosnost ove poezije, njenu sposob-
., . ·ezika rimecuju da upravo s Danteo~im velikim podu- nost da ide u vise pravaca ne dovodeci u pitanje jedinstvo dela, da na
Komeduo i l 510ncan l d . pPetrarkinim j Bokacovim dehma na narodnom sebi svojstven nacin izrazi sveobuhvatan sud o svetu. Vise od bilo koga
... razkvoi hvatom _( 1 n_are kim~ezik pokazuJ·e fonetsku, morfolosku, sintaksicku drugog, mozda upravo ovaj poslednji stav drzi Komediju daleko od
11ahpns og ·eziku) 1ta11pns J . • · · · ( 0 2 4) naseg senzibiliteta. Ali, ma koliko nam se ona cinila dalekom, vratice-
jezika · nema u ostahm evropskim
Jstab1.1nost kOJe , Jez1c1ma· kup. . . . U
mo joj se i citati je, barem do tada dok knjizevnost bude trazila duboki
• "k ·stu Komediia i danas zadrzava veoma v1s0 stepen razu- dodir sa stvarnoscu, sve dok ljudska rec, svojom slaboscu i snagom,
Jez1c om sm1 , .. . . • · 'k k .. d
mljivosti, znakove i oblike koJl 1da!Je opstaJU u Jez1 u OJtm se anas bude i dalje sposobna da izrazi nadu u jedan drugaciji i pravicniji svet.
govori. •v k . od . 'd I Xk
Kulluma Medutim, sa drugog stanov1sta (onog OJe se nos1 na 1 eo o,, e,
d1s1ancaistorijske, knjizevne vidove), moze se imat( utisak d~ je Danteova poe-
izmetli;~ zija sada vec izuzetno daleka od nase~ h?nzonta. S J~dne s~~~e, zlou-
potreba u skoli, a, s druge, nas1lno trazenJe aktuelnost1, u sust1rn, sve su
vise iskljucivali ovog autora iz zivog odnosa sa nasom kulturom. Neki
kriticari podvlace njegovu udaljenost od naseg sveta, tvrdeci da bi pra-
vo razumevanje njegovog doba bilo moguce ako bi se ponovo prosao
citav dol'trinarni univerzum srednjovekovlja. Takode, svoje pobornike
ima i onaj obrazac tumacenja koji Dantea predstavlja kao velikog reak-
cionara, nesposobnog da shvati pokretacke pojave civilizacije komuna i
nove 1stonJ5ke tokove,_ prihvatajuci pojedinacne i posebne vrednosti u
suprotnost1 sa omm umverzalnim i hijerarhijskim koje namece srednjo-
vekovna ideologija.
1
Danie :"~ Meduti~,.. treba odlu~no odbaciti tako postavljen obrazac, zasno-
ko'!'unal~e van na kasm1 1m saznanJ~~a, kao i na sumarnim i opstim tumacenji-
c,v,hz.ac,ie ma. Svak~o, ~eba usvo1111 Danteovo piramidalno i hijerarhiJ'sko poi-
man1e drustva 1kosmosa· al'1 tr b talc d .. . .
'
stav iskrcno povezan sa osnovnim e a do e ·razumet1• .. 1 to da Je nJegov
civilizacije, ciju dezinte .. . vre nostima 1tahJanske komunalne
smo od jednostavne namgracJ° 1 neu~avnoteienost uocava. Daleko
njegovom delu javljaju p::-ti a obnav!Jamo pr~slost (iako se cesto u
pravednosti). 1 vnc predstave ,,mltskih" perioda mira i
Dante sjajno i ncmilosrdno osv I'
m~ ~danskog zivota; sa gnusan•:IJava ~~evare i zloupotrebe u sfera-
~slifikacije u ideologiji, ko'e J· odb1Ja dvolicnost, kompromise,
nJe~ovo~ putu ka istini, koj~ trebal~Ju_ da se ~vijaju u XIV veku. Na
da 1zadc 12 fragmentarnosti . a Je vecna I neospoma u pokusaJ·u
sk . . ' iz nesavrseno f . . '
og postoJ,~Ja, pesnik peva ne samo Is,, ~CCJU, iz konafoosti ljud-
nos11ma vec Jo granicama svakog ist ?.zku koJe se rada u takvim okol-
on3s og razvoja.

t'.~ .7 ; , . ; ; .. , _,"' -1)1 • 7 ~ ... '

\,~~rw:. .<;,-