В3) ВАТРОГАСНЕ СПРАВЕ И ОПРЕМА

У ватрогасне справе и опрему спадају све справе и опрема што користе ватрогасне јединице у
интервенцијама гашења пожара и техничким интервенцијама (поплаве, инциденти са опасним
материјама, саобраћајне незгоде...).

1. Стандардизација и типизација ватрогасне опреме:

1.1 појам и потреба стандардизације и типизације ватрогасне опреме,

Под стандардом подразумева документ који је утврдило надлежно тело за стандардизацију

(Институт ѕа стандардиѕацију), који садржи или повезује све или неке захтеве у погледу
производње, врсте материјала од којих се производе, радне поступке, начин и методе
испитивања, дефиниције, симболе, ознаке , кодове, величине и сл.
Типизација – подразумева се да апарати буду са истим начином транспорта (ручни или
превозни) и истим средством за гашење пожара (прах,хемијска пена,вода,
угљендиоксид,халон/.

Tипизација ватрогасне опреме

Типови ватрогасне арматуре и ватрогасне опреме ѕа гашење пожара водом подељени су у
ЧЕТИРИ групе
- Tип A – називни пречник 110mm
- Tип B – називни пречник 75 mm
- Tип С – називни пречник 52 mm
- Tип D – називни пречник 25 mm

1.2 подела ватрогасних справа и опреме, лична и заједничка опрема.

Лична заштитна опрема:

- Радно-заштитна одећа и обућа
- Ватрогасни шлем
- Ватрогасно-пењачки опасач са секирицом.

1.48
2. Лична заштитна опрема: радно-заштитна одећа и обућа; ватрогасни шлем; радни опасач са
секирицом; намена, конструкција, материјали израде, начини коришћења, одржавање и
испитивање.

2.1 радно-заштитна одећа и обућа;

Одећа се састоји се од блузе и панталона. Ова опрема мора бити од материјала који
максимално штити ватрогасца од непосредног деловања пламена, топлотног зрачења, кише,
ветра и хладноће. Поред овог у одређеном временском периоду мора бити негорива,
водонепропусна, да упије телесне влаге која се стварају код тешког физичког рада и да је
антистатички обрађена.

Обућа је чизма. Мора бити израђена од материјала који обезбеђују заштиту ногу од топлотног
зрачења и повреде приликом ватрогасних интервенција и кретања по згаришту. Због тога
ојачана је са доње стране.

Захтеви које треба да испуни

- Видна у мраку – флоуресцентне и светлеће траке.
- Штити од повреда, пламена, топлотног зрачења до 600 °Ц, кише, ветра и хладноће.
- Поред наведених особина радно- заштитна одећа мора бити скројена тако да омогућава
најбрже облачење,

- Захтеви за обућу се постижу постављањем вишеслојне топлотне изолације и челиних

потплатака на прстима ,стопалу и петном делу чизме а истовремено обложена материјалом
који не проводи електричну струју и отпорана на деривате нафте,органске раствараче и
киселине

2.2 ватрогасни шлем;

Ватрогасни шлем треба да осигура заштиту главе ватрогасца од механичких удара, односно
повреда приликом интервенција. Поред тога шлем делимично штити главу од топлоте, разних

2.48
течности, прашине и од удара електричне струје ниског напона. Шлем се израђује од
поликарбоната.

2.3 радни опасач са секирицом,

Основна намена опасача је да омогући ватрогасцу да се помоћу њега причвсти када ради на
висини тако да су му обе руке приликом рада слободне, затим служи за самоспасавање као и
за спасавање других особа.
За опасач причвршћена је алка са карабином, кожна футрола са секиром,сигурносна алка и
упртач. Израђује се од кудељног предива и са унутрашње стране је обложен кожом ради
ојачања. У новије време израђује се и од синтетичних - полиетиленских влакана.

3. Заједничка заштитна опрема: опрема за заштиту органа за дисање; заштитна маска;

изолациони апарати са компримираним ваздухом; изолациони апарати са компримираним
кисеоником; цевни апарати; намена, конструкција, начин коришћења, одржавање и
испитивање.
3.1 опрема за заштиту органа за дисање;
Опрема се дели на:
1. Филтрационе справе
2. Изолационе справе

Филтрационе справе
У филтрационе справе спадају:
- заштитна маска

3.48
 - цевни апарат
У изолационе справе спадају:
- изолациони апарати са компримираним ваздухом
- изолациони апарати са кисеоником

3.2 заштитна маска;

Израђује се од гуме. Намењено је заштити дисајних органа, лица и очију од штетног деловања
отровних гасова и пара као и честица прашине, дима и магле у зависности од врсте уграђеног
филтера.
Може се користити у простору где има најмање 17% кисеоника.

3.3 изолациони апарати са компримираним ваздухом;

Служи за заштиту органа за дисање и независан је од концентрације штетне материје и
количине кисеоника у таквој атмосфери. Они потпуно изолују корисника од околне
атмосфере. Време боравка око 30 мин.
Опрема се састоји од:
- челична боца пуњена под притиском од 200 до 300 бара.
- регулатор притиска редуцира притисак из боце на 3 до5 бара.
- гумено црево ниског притиска
- плућни аутомат
- маска

Челична боца је смештена на постоље са каишевима за ношење на леђима. Има манометар на

делу високог притиска преко кога се прати потрошња ваздуха. Када притисак падне на 4 бара
прекинути рад и напустити угрожено место! На многим боцама постоји звучна сигнализација
критичног притиска.

4.48
Маска је гумена са панорама стаклом. Има издишни вентил и прикључак са навојем за спајање
са плућним аутоматом.
Потрошња ваздуха износи код:
- мировања 10 до 15 лит/мин
- лаганог рада 20 до 30 лит/мин
- тешког рада 35 до 55 лит/мин
- највећег напора 50 до 85 лит/мин

3.4 изолациони апарати са компримираним кисеоником;.

Служи за заштиту органа за дисање и независан је од концентрације штетне материје и
количине кисеоника у таквој атмосфери. Они потпуно изолују корисника од околне
атмосфере. Време боравка од 2 до 4 часа.
Саставни делови:
- кутија са прибором за ношење
- боца са компримираним кисеоником од 1 кг 220 бар
- разводник кисеоника
- уздисна и издисна ребраста цев
- манометар
- заштитна маска са прикључком
- алкални патрон
- уређај за константно дозирање кисеоника
- уређај за аутоматско додавање кисеоника

3.5 цевни апарати;

Намењено је заштити дисајних органа, лица и очију од штетног деловања отровних гасова и
пара као и честица прашине, дима и магле.

5.48
Користи се потпуно независно од концентрације отровних пара и гасова у атмосфери јер
узима ваздух ван загађеног простора. Користе се код уласка у мале просторије, резервоаре,
шахтове, у силосе при обављању техничких интервенција а неподесне су за интервенције
гашења пожара.

Деле се на:
1. Цевне апарате са филтером
2. Цевне апарате са компримираним ваздухом
3. Цевне апарате са компресором

Цевни апарати са филтером

Састоји се од гуменог црева дужине 10 до 15 метара на чијем се једном крају налази филтер
који се поставља изван домета загађеног ваздуха, а други крај се везује за прикљичак вентила
заштитне маске.

Цевни апарат са компримираним ваздухом

По конструкцији је надградња претходног. Довод ваздуха се обезбеђује из боце са

компримираним ваздухом. На једном крају цеви (дужине до 200м) налази се боца са
компримираним ваздухом, а други крај преко плућног аутомата везан је за прикључак
заштитне маске.

Цевни апарат са компресором

По конструкцији сличан претходном с том разликом да уместо боце користи се компресор.

4. Заштитна опрема од пламена и топлоте:

4.1 одела за прилаз и одела за пролаз кроз ватру;

6.48
Заштита ватрогасца од интензивног топлотног зрачења, додира са пламеном и врелог ваздуха.

Заштитна опрема од пламена и топлоте

Према намени дели се на:
1. Опрема за прилаз ватри
2. Опема за пролаз кроз ватру
Материјал за израду ове опреме је азбест и алуминизирана тканина.
Азбестно одело служи за прилаз ватри при темпреатурама околине до 300 °Ц
Састоји се од:
- капуљаче
- блузе
- рукавица
- панталона и
- чизама.
Одело од алуминизиране тканине служи за пролаз кроз ватру
Састоји се од:
- комбинезона
- капуљаче
- заштитне рукавице и
- чизме
Алуминизирана тканина одбија 93-94% зрачења и користи се за прилазак ватри при
температурама околине до 400 °Ц.
Одећа за пролаз кроз ватру у затвореној просторији, код температура до 700 °Ц омогућава
краће задржавање. При проласку кроз пламен штити од високих температура и до 1500 °Ц, али
време задржавања у ватри је ограничено на свега 20 сек.

5. Опрема за заштиту од агресивних материја: врсте одела; материјали израде; начин

коришћења; намена; одржавање;
Опрема за рад са агресивним материјама израђена је од гуме, односно гуменог платна, а у
новије време се израђује од ПВЦ платна

Одећа и обућа се израђују у елементима као што су:

- чизме
- кецеља
- рукавице
- заштитна маска (делимична заштита)

7.48
Или из једног дела у виду:

- комбинезона (потпуна заштита)

6. Апарати за гашење почетних пожара:

6.1 ручни и превозни апарати;

Апарат за гашење пожара је направа која омогућава избацивање средства за гашење пожара.
Израђују се као:

- ручни апарати и
- превозни апарати и служе за гашење почетних пожара.

Ручни апарат за гашење пожара је апарат чија маса у напуњеном стање није већа од 20 кг
изузев апарата за гашење водом и ваздушном пеном (брентача и напртњача) чија маса у
напуњеном стању не прелази 26 кг. Преко 20 кг су превозни апарати за гашење пожара.

ручни апарати превозни апарати

У зависности од врсте средства којим су напуњени апарати за гашење пожара се деле на

следеће врсте:
8.48
 - апарати за гашење хемијском пеном, са ознаком Пх
- апарати за гашење ваздушном пеном, са ознаком Пз
- апарати за гашење водом, са ознаком В
- апарати за гашење гашење прахом са ознаком С
- апарати за гашење водом и ваздушном пеном, са ознаком ВП (то је брентача)
- апарати за гашење угљен диоксидом, са ознаком ЦО2
- апарати за гашење халоном, са ознаком ХЛ

Избор средства за гашење

Према начину избацивања средства за гашење делимо их на следеће групе.

9.48
Средства се избацују:
- притиском који настаје услед хемијске реакције
- притиском инертног гаса сабијеног у челичној боци или резервоару апарата и
- ручном пумпом.
Делови који служе за активирање апарата:
- дугме
- полуга
- точак вентила
морају бити пломбирани или заштићени другим подесним средством како би се спречила
неовлашћена употреба и олакшала стална контрола.
Време активирања за ручне апарате је максимално 5 сец. код превозних апарата максимално
10 секунди на температури од 20 ° Ц. Сви апарати морају бити офарбани црвеном бојом и
имати одређене озн

аке:

1. Утиснуте ознаке:
- фабрички број и
- година производње
2. Исписане ознаке (исписано бојом различитом од црвене):
- ознака апарата (према посебном стандарду)
- време непрекидног пражњења
- врста пожара за који је намењен
- посебно упозорење када се са апаратом не смеју гасити пожари на електричним
инсталацијама
- највећа вредност напона електричне инсталације до које се апарат сме користити (ако је
одобрена његова употреба за гашење оваквих пожара)
- температурно подручје употребе
- назив и адреса произвођача као и заштитни знак (гарантни лист)
- упутство за употребу у сажетој и јасној форми, са потребним сликама
Испитивање апарата

Власник апарата шестомесечно мора код овлашћеног сервиса дати апарат на испитивање.
Контролно испитивање апарата обухвата следеће:
- контрола механичке оштећености
- контрола квалитета средстава за гашење
- контрола садржаја погонског гаса.
Петогодишње треба вршити следећа испитивања:
- испитивање отпорности према притиску резервоара, затварача, челичне боце и
савитљиве цеви
- испитивање сигурносне направе.
Резервоари и припадајућа арматура испитају се дејством притиска воде у резервоару у трајању
од 3 мин. Испитни притисак мора износити најмање 1.3 Пмакс.
За апарате пуњене ЦО2, као и апарате пуњене прахом, водом или халоном који су под сталним
притиском компримованог погонског гаса важе одредбе посебног правилника.
Апарати пуњене ЦО2 испитују се под притиском од 190 бар. За остале апарате из ове групе
испитни притисак је 1,5 пута Пмакс пуњења.
10.48
Савитљиве цеви код ЦО2 апарата испитују се на притиску 60 бар за остале савитљиве цеви из
ове групе испитни притисак је исти као и за суд резервоара.
Погонски гас може да се налази у челичној боци или у резервоару апарата. У другом случају
апарат мора имати индикатор притиска у боци (манометар).

6.2 aparati za gašenje prahom,

Služi za gašenje požara klase B, C i E (napon do 1000V) primenom odgovarajućeg prah i klase A i D.

Proizvode se kao ručni i prevozni.

Ručni aparati: S1, S2, S3, S6, S9 i S12.

Aparati S1, S2 i S3 namenjeni su uglavnom za gašenje požara na motornim vozilima. Domet mlaza praha bez
obzira na veličinu aparata mora iznositi najmanje 3 m.

Aparati moraju biti sposobni za rad na temperaturi od -20 do +45 C .

Postupak pri aktiviranju aparata:

-izvadi se osigurač pokretne ručice

-pritisnuti pokretnu ručicu nadole i naglo je otpustiti, sačekati 5 sec. I uperiti mlaznicu u požar i ponovo
pritisnuti ručicu do kraja. Mlaz se može prekinuti otpuštanjem ručice po želji.

Prevozni aparati; S50, S100, S150 i S250

Standardom je dozvoljeno da prah bude pod stalnim pritiskom pogonskog gasa. U tom slučaju na indikatoru
mora biti vidljiva vrednost pritiska i područja odstupanja, na temperaturi 20  C.

6.3 ugljendioksidom,
Namenjeni su prvenstveno za gašenje požara klase E (požari na električnim instalacijama napona do 10.000
V), a mogu se upotrebiti i za gašenje požara klase B i C.

Ručni aparati se izrađuju u sledeće veličine:

-CO2. 2 kg
-CO2. 3 kg
-CO2. 5 kg
Prevozni aparati:
-CO2. 10 kg
-CO2. 30 kg
-CO2. 60 kg
Domet mlaza minimalno 2 m.
Temperaturno područje rada:

-za zimsko punjenje od -20 do +35  C

-za letnje punjenje od -20 do + 43  C

11.48
Letnje punjenje - nazivna vrednost mase CO2 umanjen za 10%

Čelična boca (rezervoar) je izrađen od čelične cevi sa iskovanim dnom i grlom. U ventil je ugrađena
sigurnosna membrana (ventil sigurnosti) koja stupa u dejstvo kada pritisak naraste iznad 170 bar.

6.4 halogenim ugljovodonicima,

Proizvode kao:
-ručne H1-1, H1-2, H1-3 i H1-6 (1, 2, 3 i 6 kg)
-prevozne 25; 50 kg
Služe za gašenje požara klase E - skupe elektronske opreme kao što su računari itd. do napona 100.000 V, a
mogu se gasiti i požari klase A, B i C.
Temperatura primene od -20 do 45  C.
Kao zamena halonu koristi se INERGEN (mešavina N(52%), CO2 (8%) i argon(40%))
Aparat je pod pritiskom pogonskog gasa azota 6 ili 8 bar. i ima indikator.

6.5 vodom,
Primenjuju se za gašenje požara klase A. Izrađuju se kao ručni 9 i 15 kg. Temperatura primene od 0 do 45  C.
Ako se stavlja antifriz do - 15  C.

Konstrukcija je identična sa konstrukcijom S aparata s tim da umesto praha imamo vodu. Domet punog mlaza
je 6 m. a raspršenog mlaza 2 metara. Stavljanje u pogon kao kod S aparata.

7. Справе и опрема за гашење водом: ватрогасна црева и прибор; спојнице; усисна корпа;
сабирница; разделница; млазнице; ублаживач реакције млаза; регулатор притиска, хидрантни,
хидрантски наставци и прибор; намена, материјал израде, конструкција, одржавање, испитивање;
"ИФЕX" системи за гашење.
7.1 ватрогасна црева и прибор;
Ватрогасна црева служе за допрему средства за гашење (вода, пена, мешавина воде и пене,
праха и др.) од извора, уређаја за гашење до места гашења или неког другог места зависно од
потребе.
Подела:
- Усисна – доводна и
- Потисна – одводна
Усисна црева служе за довод воде од налазишта до моторне ватрогасне пумпе. Израђују се од
гуме са плетеним или тканим текстилним улошком, а унутрашње и спољне спирале су од
метала. Металне спирале имају задатак да спрече спљоштање и да омогуће еластично гибање
цеви при употреби. На крајевима усисних цеви налазе се спојнице.
Израђују се четири типа црева и то:
- А унутрашњег пречника 110 мм, дужине 2400 и 1600 мм,
- Б унутрашњег пречника 75 мм, дужине 1600 мм,
- Ц унутрашњег пречника 52 мм, дужине 3000 и 1600 мм,
- Д унутрашњег пречника 25 мм, дужине 1500 мм,
Најмање једном годишње:

12.48
 - визуелни преглед,
- испитивање воденим притиском 6 бар 5 мин.
- испитивање усисног дејства сувим и влажним усисавањем
Код сувог усисавања, црево са спојкама се изложи потпритиску од 0,8 бар у току од најмање 1
минут и не сме бити никаквог пропуштања ваздуха.
Влажно испитивање се врши на дужини црева од најмање 9 м. Заптивеност - херметичност
цевног вода се проверава усисавањем из једног отвореног извора воде. При овом испитивању
црево мора постићи подпритисак од 0,6 бари.
Потисна црева
Потисна црева су намењена за транспорт средства за гашење (вода, пена прах и др.) од
моторне пумпе или ватрогасног возила, посредством млазинце, до места пожара.
Израђују се од кружно тканог текстилног дела, од природних или синтетичних влакана, са
унутрашњом облогом од гуме или пластичне масе. Крајеви црева
се повезују са грлом ватрогасне притисне спојнице.
Израђују се у четири типа:
- А дужине 15 и 20 м,
- Б дужине 15 и 20 м,
- Ц дужине 15 и 20 м,
- Д дужине 5, 10, 15 и 20 м,
Испитни притисак зависи од типа црева:
Oznaka tipa creva Radni pritisak (bar) Pritisak prskanja Probni pritisak
(bar) (bar)
A 6 12 25
B 16 25 50
C 16 25 50
D 6 25 40

Прибор за црева:
- Цревна повеска се поставља на местима где је дошло до пробијања црева, преко
бушног места се поставља облога од цевне повеске. Служи да се интервенција не
прекида због оштећења ватрогасног црева.
- Држач црева је елемент којим се врши растерећивање ватрогасног црева којим се врши
транспорт воде на висину. Поставља се непосредно испод спојке црева која се
растерећује.
- Носач црева је елемент којим се преноси црево, може бити кожни или од синтетичког
материјала.
- Прелазни мостови, заштита црева на месту рада од возила

13.48
 - С кључ
- Универзални (АБС) кључ
- Кључ за надземни хидрант
- Кључ за подземни хидрант

7.2 спојнице;
НАМЕНА: СПОЈНИЦЕ су арматура за међусобно спајање уређаја и опреме на друге уређаје за
гашење пожара и за друге интервенције и потребе, као и за спајање ватрогасних црева
ПОДЕЛА према функцији:
Све врсте ватрогасних спојница служе за међусобно спајање ватрогасних црева и арматура.
Према намени подељене су на:
- спојнице за ватрогасна црева (усисне и потисне)
- стабилне спојнице
- прелазне (редуцир) спојнице и
- слепе спојнице
Производе се у величинама А, Б, Ц и Д.

Усисне спојнице
Састоји се из:
- тела
- грла

14.48
 - квачила
- осигурача и
- заптивног прстена

Тело спојнице израђује се ковањем од алуминијске легуре. Грло спојнице је ижлебљено у

циљу бољег везивања са усисним цевима , а израђује се од алуминијумске легуре, пресовањем
или ливењем.

Разлике између усисне и потисне спојнице:

- грло усисне спојнице је дужа
- гумени заптивач усисних спојница има двоструку улогу и то:
- да спречи улажење ваздуха у усисно црево и
- да онемогући излажење воде на месту споја две спојнице.
- гумени заптивач потисних спојница само не пропушта воду.
- заокрет код квачила усисне спојнице је 90°
- заокрет код квачила потисне спојнице је 180° .

Потисне спојнице
Потисне спојнице се употребљавају за прикључење потисних ватрогасних црева на хидранте,
ватрогасне пумпе, за међусобно сапајање као и спајање са свом осталом ватрогасном
арматуром.

Стабилне спојнице

Стабилне спојнице служе за прикључење на стабилне потисне и усисне отворе одговарајућих

ватрогасних уређаја помоћу навоја који се налази на унутрашњем делу спојнице.

Прелазне (редуцир) спојнице

Прелазне (редуцир) спојнице служе за спајање ватрогасних црева и друге арматуре различитих
унутрашњих пречника.

Редуцир спојнице могу бити:

- 52/25 мм или Ц/Д
- 75/52 мм или Б/Ц
- 110/75 мм или А/Б

Слепе спојнице
Служи за затварањ потисних и усисних отвора одговарајућих ватрогасних уређаја у циљу
спречавања упадања нечистоћа.

7.3 усисна корпа;

Усисна корпа се састоји од:
- кућишта (ливени)
- неповратног вентила
- улазног дела са заштитном мрежом

15.48
 - механизма за отварање неповратног вентила и
- излазног дела са стабилном спојком.
Намена је:
- да онемогући улазак муља и других механичких нечистоћа у усисна црева,
- држи водени стуб у усисним цревима након престанка рада пумпе или ако се усисавање
воде врши наливањем уместо употребе вакуум уређаја.

Израђује се у величинама А, Б, Ц, и Д. Површина улазног дела је 2,5 пута веће површине од

излазног дела . Такав однос је потребан ради изједначавања отпора који се јавља при протоку
кроз отворе решетке.
Периодично се испитује неповратни вентил. После употребе усисну корпу очистити од муља и
остатака механичких нечистоћа, затим овлаш подмазати належуће површине неповратног
вентила и командне ручице.

7.4 сабирница;
Сабирница служи за сабирање воде из два извора. Примењује се када је потребна већа
количина воде, на пример при гашењу пожара са два возила истовремено, или при гашењу
када је један извор је радни а други резервни и потребно је одржати континуалност испоруке
воде.
Састоји се из:

- кућишта
- два улазна и излазна отвора
- лептирастог затварача и
- спојница са заптивкама

16.48
Израђује се од алуминијумске легуре у две величине које се означавају са:
- Б/2Ц и
- А/2Б
Испитивање сабирница врши се на одговарајућем испитном уређају и испитује се отпорност
према притиску. При натпритиску од 25 бар који се одржава најмање 1 минут не сме бити
никаквог пропуштања воде, а арматура мора да издржи пробу без појаве видљивих
деформација, напрслина лома или других оштећења.

Подела према величини у којој се израђују:

B / 2С - 75mm / 2 X 52mm
А / 2B - 110mm / 2 X 75mm

7.5 razdelnica;
Razdelnica služi za razvod vode i na taj način omogućava gašenje požara sa više mlazeva. Izrađuju se
dvodelne i trodelne razdelnice sa slavinom ili ventilom od aluminijumske legure. Označavaju se sa B/CC i
B/CBC.
Ispitivanje razdelnica vrši se na odgovarajućem ispitnom uređaju i ispituje se otpornost prema pritisku.
Pri natpritisku od 25 bar koji se održava najmanje 1 minut ne sme biti nikakvog propuštanja vode, a
armatura mora da izdrži probu bez pojave vidljivih deformacija, naprslina loma ili drugih
oštećenja.
ИЗРАДА: дводела, троделна и петоделна:
- са кугластом славином
- са затварачем
ПОДЕЛА:
B / CC - 75mm / 52mm, 52mm
B / CBC – 75mm / 52mm,75mm,52mm

17.48
7.6mlaznice;
Mlaznice služe za usmeravanje vode ili drugih sredstava za gašenje požara u željenom pravcu.
Sve mlaznice za vodu mogu se podeliti u tri grupe:
obične mlaznice
 univerzalne mlaznice i
 mlaznice specijalne namene.
7.6.1 Obična mlaznica sa ili bez ventila služi za dobijanje punog (kompaktnog) mlaza vode. Izrađuje se
od aluminijumske legure.
Sastoji se iz:
 tela
 cevastog dela obloženog rabrastom PVC oblogom
 naglavka
 usnika i
 stabilne spojnice sa gumenim zaptivačem.
Mlaznica ima dva naglavka:
 manji sa protokom vode 200 lit/min
 veći sa protokom vode 400 lit/min pri pritisku od 8 bar.

7.6.2 Univerzalna mlaznica omogućava dobijanje punog, raspršenog I kombinovanog mlaza vode. Na
prednjem delu moguće je postavljanje posebnog raspršivača za dobijanje vodene magle. Izrađuje se od
aluminijumske legure ili u kombinaciji mesing-aluminijum.
Sastoji se iz:
 -raspršivača
 -nastavka raspršivača
 -glave za regulisanje
 -konične igle za zatvaranje i regulisanje
 -usnika
 -obloge cevi i
 -stabilne spojke prečnika otvora 52 i 75 mm.
U univerzalne mlaznice mogu se svrstati sledeće vrste mlaznica poznata pod imenom:
 Turbomag
 Rotomag

18.48
  Rotosprej
 Gun
 Terminator itd.
Sve ove vrste mlaznica omogućavaju regulaciju protoka vode, oblik mlaza, trenutno otvaranje i
zatvaranje vode, jednostavno rukovanje a odgovarajućim dodatkom može se gasiti i penom.
7.6.3 Specijalne mlaznice
Svaka od ovih mlaznica ima neku svoju specifičnost, pa iz tih razloga svrstane su u posebnu grupu.
Grupu specijalnih mlaznica sačinjavaju:
 pištolj mlaznice
 monsun mlaznice
 dubinske mlaznice
 mlaznice za raspršenu vodu
 fleksibilne mlaznice i
 monitor mlaznice.
Pištolj-mlaznice
 Pištolj mlaznice omogućavaju efikasno gašenje požara punim mlazom
 vode, vodenom maglom (i penom). Sastoji se od:
 -kućišta mlaznice
 -mehanizma za zatvaranje i
 -stabilne spojnice.
 Priključna stabilna spojnica je prečnika 52 mm za spajanje sa C crevom, odnosno 38 mm za
spajanje pancirnim gumenim crevom.
Monsun mlaznica
 Omogućava efikasno gašenje vodenom maglom. Pogodna je za gašenje u zatvorenim
prostorijama. Na glavi monsun mlaznice postavljeno je 9 raspršivača sa diznama. Na centralnom
raspršivaču odvrtanjem dizne može se dobiti kompaktan mlaz vode promera 9 mm.
Dubinska mlaznica
 Upotrebljava se za gašenje tinjajućih i dubinskih požara, kao što su stočna hrana, žitarice, ugalj i
slično.
 Sastoji se iz:
 -sabilne spojnice sa zaptivačem prečnika 52 mm
 -naglavka sa slavinom
 -ručice za rukovanje mlaznicom i
 -cevastog dela dužine 1,5 m
 Donji kraj cevastog dela ima 18 izlaznih otvora koji omogućavaju da voda pod pritiskom izlazi u
krug.
Mlaznica za raspršenu vodu
 Omogućava efikasno gašenje požara raspršenom vodom. Služi za gašenje šumskih požara i
zapaljivih tačnosti na manjim površinama.
Fleksibilna mlaznica
 Fleksibilna mlaznica se upotrebljava za gašenje požara na visokim objektima. Učvršćuje se na
gornji deo automeheničkih lestava. Omogućava veliki protok vode a rukovanje se vrši sa zemlje
uz pomoć užeta.

19.48
Monitor-mlaznice - bacači vode ili pene
 Bacači vode ili topovi iznad vatrogasnih vozila. Upotrebljavaju se za gašenje požara gde je
potrebno nabacivanje veće količine vode ili sredstva za gašenje.
 Bacači vode ili pene mogu biti prevozni, smešteni na prikolicama, prenosni i stabilni, fiksirani na
vatrogasnim vozilima ili brodovima. Domet im je oko 70 metara.

7.7 ublaživač reakcije mlaza;

Sila reakcije mlaznice zavisi od protoka i brzine isticanja vode, raste sa povećanjem pritiska i
povećanjem promera usnika mlaznice. Ublaživač se stavlja između mlaznice i creva.
Namena: За смањење силе реакције млаза и заштите ватрогасаца , поготову кад се ради о
пречницима потисних цеви типа „Б“, зa п 16 бар.
Преламањем правца струјања воде, смањује се притисак и брзина протока која се јавља на
крају црева а која може да омета рад ватрогасца.
Omogućava korišćenje i ``B`` mlaza pri gašenju požara ako je dovodni pritisak do 16bar. Zbog toga
što je poznato da za rad sa ``B`` mlaznicom potrebno dva do tri vatrogasca a u praksi je to teško
obezbediti.

7.8 regulator pritiska,

Izrađuje se od legure aluminijuma i to u B i C varijanti a može biti izrađen i u kombinaciji sa trodelnom
razdelnicom oznake B/CBC.
Urađaj ima ulazni i izlazni otvor i otvor za izlaz previsokog pritiska.
Konstruisan je tako da omogućava jednakomernu regulaciju pritiska u rasponu od 2 do 16 bar. Postavlja
se ispred razdelnice ili iza centrifugalne pumpe.

Koristi se za smanjenje vodenog pritiska i zaštitu armature od pucanja. Može smanjiti pritisak, NE
MOŽE povećati
Upotreba: pri dugačkom cevovodu, kod velike visinske razlike
Raspon od 2 do 16 bar.
Namena je da zaštiti potisni vod od oštećenja koja nastaju zbog previsokih nazivnih pritisaka izvora i
hidrauličnih udara koji nastaju prilikom zatvaranja slavina na mlazicama.

20.48
7.9 "IFEX" sistemi za gašenje.
Импулсивна пушка је од нерђајућег челика
Састоји се: погонске коморе, вентила са брзим отварањем, склопа за активирање, коморе за
средство за гашење
Погон пушке. Ваздух притиска од 25bar

8. Vatrogasne pumpe: podela vatrogasnih pumpi, klipne, centrifugalne; jednostepena,

dvostepena i višestepena; paralelna i redna veza centrifugalnih pumpi; vakum uređaj; reduktor;
provera ispravnosti; pravilno postavljanje pumpe za crpljenje vodom; relejno snabdevanje
vodom;

8.1 podela vatrogasnih pumpi,klipne, centrifugalne;

- Кlipnе pumpе
- Cеntrifugalnе pumpе
КLIPNE PUMPE оstvaruju rad pravolinijskog kretanja klipa i mrtve tačke na klipnjači.
Dvoradna klipna vučna pumpa ugrađuje se u:
-ručne aparate za gašenje vodom i vazdušnom penom(-brentača) i u

21.48
-leđnu naprtnjaču koja je namenjena za gašenje šumskih požara.
Klipna pumpa daje dobar pritisak ali malu količinu vode.

CЕNTRIFUGALNЕ PUMPE каrактеriše оbrtanje rotora pumpe u kućištu (sтатоru) pumpe, usled
čega dolazi do pojave centrifugalne sile koja ima smer od središta rotacije prema obodu rotora.
Centrifugalne pumpe daju znatno veću količinu vode i veći pritisak.
Savremene centrifugalne pumpe su samousisne (same stvaraju podpritisak u usisnim crevima)
Prema pritisku dele se na:
-pumpe niskog pritiska do 3 bar.
-pumpe srednjeg pritiska od 3 do 10 bar.
-pumpe visokog pritiska preko 10 bar.
8.2 jednostepena, dvostepena i višestepena
Rotor i stator zajednički čine jedan stepen pumpe. U vatrogasnoj tehnici najviše se koriste:
-dvostepene (8 bar) i
-trostepene (12 bar) pumpe.

Svaki stepen višestepene vatrogasne pumpe povećava izlazni pritisak (pojedini pritisci svakog stepena se
sabiraju). Jednostepena pumpa u vatrogastvu se koristi kao muljna pumpa.

Osnovni delovi centrifugalne vatrogasne pumpe su:

-kućište pumpe
-rotor pumpe sa lopaticama
-stator se lopaticama
-ulazni otvor
-izlazni otvor

-vakummetar (pokazuje podpritisak u kućištu pumpe)

-manometar (prikazuje izlazni pritisak vode)Притисак пумпе зависи од броја обртаја ротора,
конструкције лопатица и величине пролаза кроз лопатице, као и пречника ротора-статора.

Ротор и статор чине један степен пумпе

Конструкција: двостепене и тростепене пумпе
Једностепене дају п = 4 бар, у другом степену 4+4 бар, у трећем степену 4+4+4 бар.
Jeдностепене су МУЉНЕ ПУМПЕ
Vatrogasne motorne pumpe

Dele se:

-prenosne, čija težina dostiže do 200 kg

-prevozne, koje su ugrađene na kolica ili prikolicu i

-auto pumpe koje su stabilno ugrađene na kolima.

Za prenosne i prevozne pumpe ugrađen je poseban motor za pogon.

Kod automobilskih se korist u većini slučajeva motor vatrogasnog vozila.

22.48
U održavanje pumpe spada redovno podmazivanje ležaja, čišćenje sita, vakuum uređaja, jednom mesečno
ispitivanje funkcionalnosti pumpe.

U taktici gašenja pumpe mogu da se koriste pojedinačno ili grupno, voda se može dovoditi sa velikih
udaljenosti, da se koristi za gašenje vazdušnom penom, teškom, srednjom ili lakom penom.

8.3 paralelna i redna veza centrifugalnih pumpi;

При редној вези прва пумпа даје течност у усисном прикључку друге пумпе, која затим воду
даје у потисни вод.
Примењује се: за повећање притиска, када не може једна пумпа да обезбеди

Паралелна веза центрифугалних пумпи примењује се за повећање капацитета-количине воде.

Када две или више пумпи потискују течност у заједнички потисни цевовод кажемо да
ПУМПЕ РАДЕ ПАРАЛЕЛНО.
При овоме свака пумпа има свој посебни усисни цевовод .
Укључивање различитог броја пумпи омогућује снабдевање цевне мреже

8.4 vakum uređaj;

Zadatak vakuum uređaja je da stvori određeni podpritisak (vakuum) usled čega voda pod dejstvom
atmosferskog pritiska ulazi u usisni vod. Ovaj pritisak mora biti toliki da savlada povratni ventil u usisnoj korpi
kada će i voda početi da prodire u usisna creva. Praktična dubina usisavanja je 7.5 m

Vakuum uređaji se prema principu rada dele u sledeće grupe:

 klipni vakuum uređaji (ručni i motorni)

 rotacioni vakuum uređaji
 gasni ejektori
Ručni klipni vakuum uređaj retko se koristi, motorni klipni vakuum uređaj ima veću primenu.
Rotacioni vakuum uređaji koriste centrifugalnu silu rotacionih elemenata
Gasni ejektori imaju ugrađenu Venturijevu cev kroz koju prolaze izduvni gasovi iz pogonskog motora i
isisavaju vazduh iz kućišta pumpe.
Стварањем вакуума у кућишту пумпе и усисном воду ствара се разлика притисака између
притиска у кућишту пумпе и усисном воду, и спољнег притиска (атмосферски притисак).
На основу те разлике притисака, спољни притисак ваздуха, делује на површину воде и подиже
стуб-висину воде у усисном воду који улази у пумпу.

8.5 relejno snabdevanje vodom;

Релејно снабдевање водом употребљава се кад расположиви протоци и притисци на пумпи

нису довољни за гашење пожара (ако се вода допрема на велике удаљености).
• Случајеви када су удаљености при раду с ватрогасном пумпом тако велике да за њихово
савладавање није довољан притисак који се може постићи при самосталном раду једна
ватрогасна пумпа.
• Тада се употребљавају две или више ватрогасних пумпи.
• Преслаби излазни притисци и протоци могу бити не само код великих удаљености
пумпи, него и код већих геодетских висина на којима су смјештене пумпе у релеју.
23.48
У релеј се могу спајати преносне, превозне или пумпе уграђене на возилима.
• На извор снабдевања поставља се пумпа највећег капацитета
• Следећа пумпа поставља се на растојању до кога прва пумпа може да савлада све
губитке притисака (крајњи излазни притисак 1,5-2 bara)

9. Oprema za dobijanje vode iz većih dubina: vrste pumpi, pumpe na elektro, hidropogon
(turbinske pumpe) i dubokosrkači; namena, konstrukcija, način rada, održavanje.

Ovakve sprave služe za crpljenje vode sa dubina većih od 7.5 metara

9.1 Po konstrukciji one mogu biti:
 rotacione na mehanički pogon
 rotacione na hidraulični pogon
 rotacione na električni pogon i
 mlazne na hidraulični pogon.
Kod ovih uređaja pritisak je skoro uvek mali te ne može istovremeno da omogući neposredno gašenje i
izbacivanje vode iz bunara.
Rotacione sprave na hidraulični pogon (potapajuća turbinska pumpa)

U zajedničkom kućištu nalazi se na zajedničkoj osovini mala vodena turbina i mala centrifugalna pumpa.
Pogonska voda se dovodi do turbine sa određenim pritiskom i pokreće turbinu.Pogonska i korisna voda se ne
mešaju a njihov odnos je 1/4 do 1/3 zavisno od dubine crpljenja. U praksi maksimalna visina crpljenja je 20
do 25 metara.

Osnovni delovi rotacione sprave na hidraulični pogon su telo pumpe, osovina, turbinska pumpa,
centrifugalna pumpa, rešetka i tri stabilne spojke. Turbinska pumpa i centrifugalna pumpa se nalaze u
odvojenim kućištima a međusobno su spojene zajedničkom osovinom. Radna kola pumpe su izrađena
od legure aluminijuma, osovina od nerđajućeg čelika, rešetka od pocinkovanog lima a spojke od
legure aluminijuma. Na stabilne vatrogasne spojke se spajaju potisna vatrogasna creva – potisno
crevo koje iz pogonske pumpe dovodi pogonsku vodu u turbinsku pumpu, potisno crevo koje vraća
pogonsku vodu iz turbinske pumpe u pogonsku pumpu, i potisno crevo koje odvodi ispumpanu
korisnu vodu iz centrifugalne pumpe na površinu. Rešetka na rotacionoj spravi je namenjena za
zaštitu kućišta centrifugalne pumpe od fizičkih nečistoća.
Princip rada : na stabilne spojke rotacione sprave na hidraulični pogon se spajaju potisna vatrogasna
creva u potrebnoj dužini, a zatim se rotaciona sprava užetom spušta u izvorište vode. Pogonska
pumpa, koja može biti prenosna motorna vatrogasna pumpa ili pumpa na vatrogasnom vozilu i koja
se nalazi na površini, šalje pogonsku vodu pod pritiskom potisnim crevom u kućište turbinske
pumpe. Pogonska voda okreće rotor turbinske pumpe a za tim se drugim potisnim crevom vraća u
pogonsku pumpu.

Mlazna sprava na hidraulični pogon je sprava za povlačenje vode iz većih dubina, koja za razliku od
ostalih sprava, nema centrifugalnu pumpu. Sama konstrukcija dubokosrkača, koja koristi efekat
„Venturijeve cevi“, obezbeđuje podpritisak neophodan za povlačenje vode. Kao i kod rotacione
sprave na hidraulični pogon, neophodno je korišćenje pogonske vode.
Dubokosrkač se sastoji iz : kućišta, ulaznog otvora sa vatrogasnom spojkom, ulaznog otvora za
korisnu vodu, mlaznika, ejektora, komore za mešanje, difuzora i potisnog cevovoda na čijem kraju se
nalazi vatrogasna spojka.

24.48
Princip rada : na vatrogasnu spojku ulaznog otvora za pogonsku vodu stavlja se „C“ potisno
vatrogasno crevo a na vatrogasnu spojku potisnog cevovoda stavlja se potisno „B“ crevo. Potisno
crevo koje je spojeno na ulazni otvor dubokosrkača sa spaja sa otvorom pogonske pumpe. Zatim se
dubokosrkač užetom spušta u izvorište vode.
Odnos pogonske i korisne vode se kreće od 1 : 2 do 2 : 1, i menja se zavisno od dubine sa koje se
voda povlači. Što je dubina izvorišta veća, manji je odnos pogonske i korisne vode, jer je potrebna i
veća energija pogonske vode za dizanje vodenog stuba kroz potisni cevovod. Kod povllačenja vode
iz izvorišta dubine 22 metra odnos pogonske vode prema korisnoj vodi je 2,5 : 1.

10. Oprema za dobijanje i gašenje penom: mešači pene; mlaznice za penu; penogeneratori;
namena, konstrukcija, način korišćenja i održavanje.
Pene delimo na:
-hemijske pene (pena je ispunjena ugljen dioksidom CO2)
-vazdušne pene (pena je ispunjena vazduhom)

U zadnje vreme najviše se koriste vazdušne pene.

Pene se dobijaju u dve faze:
1. faza stvaranje smeše vode i penila
2. faza dobijanje pene iz stvorene smeše.
1. faza se ostvaruje u mešačima, a
2. faza se ostvaruje u mlaznicama ili topovima.
Potrebna oprema zadobijanje pene:
1. izvor vode
2. pumpa sa pogonskom snagom
3. mešač
4. rezervoar za penilo
5. cevovodi
6. mlaznica

10.1 mešači pene;

Za stvaranje pene odnosno smeše je potreban izvor vode koji će uređajima za stvaranje pene dati određenu
količinu i pritisak vode.

To je određen tehničkim karakteristikama mešača.

Pogonsku snagu vodi daje pumpa, hidrantska mreža ili geodetska razlika nivoa mešača i vode.

Potreban pritisak za rad mešača je 3 do 5 bar.

Penilo može biti prirodno ili sintetičko.

25.48
Mešači se proizvode u više veličina i protoka i dele se na:
 mešače koji rade bez pumpe za penilo i
 mešače koji rade sa pumpom za penilo.
Mešači koji rade bez pumpe

 linijski mešači ili međumešalica (za rad mešača primenjuje se princip Veturijeve cevi)
 predmešači ugrađuju se na usisnom vodu ispred pumpe na vatrogasom vozilu.
 samomešalica ugrađena na samoj mlaznici. (spojena mešalica i mlaznica)
Mešači koji rade sa pumpom

-koriste se kod stabilnih sistema za gašenje penom

10.2 mlaznice za penu;

Mlaznice za penu su uređaji koji od mešavine vode i penila stvaraju penu. Prema vrsti pene mlaznice se dele
na:
 mlaznice za tešku penu

 mlaznice za srednju penu i

 mlaznice za laku penu.
Prema načinu primene:
 ručne mlaznice
 prevozne mlaznice
 stabilne mlaznice.
Mlaznice imaju zadatak da stvore mehuriće u čijoj unutrašnjosti nalazi se vazduh.

Teška pena ima manje mehurića, i mlaznice za dobijanje su izrađene kao ručne mlaznice.
26.48
Mlaznice za srednju penu su ručne mlaznice robusnije izvedbe.

10.3 penogeneratori;

Za dobijanje lake pene koriste se penogeneratori. Laka pena ima mnogo vazduha.

Sastavni delovi penogeneratora:

 ventilator za vazduh
 brizgaljke
 mrežica za stvaranje pene
 mrežica za kalibraciju pene
 cev za bacanje pene
Princip rada:

Ventilator uduvava vazduh pod pritiskom. Smeša preko brizgaljki baca se na mrežicu. Vazduh skidajući penilo
sa mrežice stvara penu. Mrežica za kalibraciju pene usitnjava mehuriće (u peni) i tako stvara upotrebljivu
penu.

11. Sprave za penjanje: vatrogasne lestve; prislanjače, sastavljače; kukače; rastegače;

mornarske; mehaničke; namena, materijali izrade, način korišćenja, održavanje i ispitivanje.
11.1 vatrogasne lestve;
Vatrogasne lestve se izrađuju od:
-lestvenici od bora, smreke ili ariša
-prečke od belog jasena
-okov odnosno metalni delovi lestava od čelika i lima.
Drvo mora biti suvo, bez čvorova i pukotina. U novije vrem za izradu lestava sem drveta upotrebljavaju se i
aluminijumske legure sa dodatkom silicijuma.

U vatrogasnim jedinicam upotrebljavaju se sledeće vrste vatrogasnih lestava:

 lestve prislanjača - sklopive,
 lestve sastavljače
 lestve kukače
 lestve rastegljače, dvodelne i trodelne
 mornarske lestve i
 mehaničke lestve.
11.2 prislanjače, Lestve prislanjače (sklopive)
Izrađene su tako da se preko zglobne veze, između lestvenika i prečkemogu skopiti u obliku gredice.
Sastavni delovi:
 lestvenice
 prečke i
 zglobne veze
Ukupna dužina lestava u radnom položaju iznosi 3 m, a u sklopljenom 3,26 m. Masa im je oko 10 kg.
Lestve se ispituju u položenom stanju. Na krajevima su oslonjene na oslonce, a u sredini se
opterećuju masom od 80 kg. One treba da podnesu navedeno opterećenje bez vidljivih promena i
deformacija.
11.3 sastavljače;Lestve sastavljače

27.48
Sastoje se iz tri osnovna dela:
 lestvenika
 prečki i
 okova (ušica) za sastavljanje
Izrađuju se najčešće od četiri elemenata,tri su dužine 1,96 m i jedan od 1,69 m. Mogu se koristiti
pojedinačno ili sastavljeno. U slučaju da se koriste sastavljeni lestve se moraju osigurati
povezivanjem penjačkim užetom.
Ispitivanje se vrši na svakom elementu sa 90 kg.
11.4 kukače; Lestve kukače
Sastoje se iz:
 lestvenika
 prečki
 kuke i
 odbojnika
Izrađuju se u dužini od 4,0 m sa 13 prečki ilil 4,5 m sa 15 prečki.
Ispitivanje lestava sevrši u visećem položaju sa masom opterećenja od 220 kg. tako da se svaka
prečka optereti pojedinačno u trajanju od 5 minuta.
Ipitivanje u položenom stanju se vrši masom opterećenja od 80 kg po sredini lestava tako da su oba
kraja oslonjena na oslonce.
Pri ispitivanju lestve treba da podnesu opterećenje bez vidljivih oštećenja i deformacija.
Lestve kukače se često upotrebljavaju u vatrogasnim intervencijama jer uz pomoć njih i dobro
uvežbanih vatrogasaca mogu se savladati i najviši objekti.

11.5 rastegače; Lestve rastegljače - dvodelne

Sastoje se iz:
 lestvenika
 -rečki
 podupora
 graničnika
 stopala graničnika
 papučice
 okova i
 užeta.
Mogu se koristiti u slobodno stojećem stavu ili naslonjene. Sklopljnen lestve imaju dužinu 5,4 m, a
kada su potpuno izvučene dugačke su 9,37 m. a masa im je ok 50 kg.
Kod ispitivanja se potpuno izvučene lestve postavljaju vodoravno na tri oslonca. svaki deo lestava se
opterećuje istovremeno masom od 80 kg. Pod ovim istim opterećenjem lagano se zanjišu delovi
lestvi. Nakon toga ne smeju se pokazati nikakva oštećenja.
Nakon rasterećenja izvlači se srednji oslonac, mesto preklapanja dva lestvenika se opterećuje masom
od 30 kg. Lestve se lagano zanjišu. Nakon toga ne smeju se pokazati nikakva oštećenja.
Lestve rastegljače - trodelne
Dužina lestava u razvučenom stanju iznosi 13,5 m. u sklopnjenom 5,52m, a masa im je oko100 kg.
Trodelne rastegljače se približe objektu, podignu se , usidre i osiguraju poduporima. Nakon toga se
izvlače lestvenici pod uglom od 75 do kraja a vrhom se oslone na objekt. Za prečku podupora veže
se opterećenje od 160 kg.

28.48
Kod ispitivanja se potpuno izvučene lestve postavljaju vodoravno na četiri oslonca. svaki deo lestava
se opterećuje istovremeno masom od 80 kg.
Nakon toga ne smeju se pokazati nikakva oštećenja.
Nakon toga postavlja se na tri oslonca donji deo se optereti masom od 80 kg, mesto preklapanja dva
lestvenika se opterećuje masom od 30 kg.
Lestve se lagano zanjišu. Zatim se promene strane. Nakon toga ne smeju se pokazati nikakva
oštećenja.
11.6 mornarske; Mornarske lestve
Mornarske lestve se izrađuju od konopljinog, sintetičkog ili čeličnog užeta, sa prečkama od drveta ili
aluminijuma, dužine od 10 do 20 m.
Upoterbljavaju se za silaženjeu uske bunare, šahtove i slično.

11.7 mehaničke;Mehaničke lestve

Masa lestava je različita i zavisi od broja lestvenika, a kreće se od 750 do 1350 kg. sa mogućnošću
savlađivanja visine od 13 do 23 m. Maksimalni ugao postavljanja iznosi 75 .
Izvlačenje lestvenika se vrši preko vitla sa čeličnim užetom, a ugao u vertikalnoj ravni se menja
pomoću pužnog reduktora.

12. Oprema za spasavanje: otvorena, zatvorena i spiralna spusnica; uskočnica; vazdušni

jastuk; unakrsno uže; spasilačko uže; samospasilac; oprema za spasavanje iz dubina; namena,
konstrukcija, način korišćenja, održavanje i ispitivanje.
. Oprema za spasavanje

U opremu za spašavanje spadaju:

-otvorena spusica,
-zatvorena spusnica,
-uskočnica,
-vazdušni jastuk,
-penjačko i unakrsno uže, i
-samospasilac.
12.1 Otvorena spusnica

Može biti dužine od 25 do 30 m i širine od 3 m. Izrađuje se od čvrstog konopljanog platna. Koristi se tamo gde
ima prostora. Na donjem kraju spusnice su rukohvati za pridržavanje, a na gornjem kraju su zašivena užad za
učvršćivanje za radni položaj.

12.2 Zatvorena spusnica

Izrađuje se od istog materijala kao i prethodna. Ima oblik vreće ili je četvrtasta, a veličina strane je 1 m.
Dužina može biti do 20 m. Pogodno je za spašavanje u uskim ulicama, svetlarnicima i sličnim mestima, gde
nema dovoljno prostora da se razvije u kosi položaj, jer se njome može spašavati kada je nameštena
vertikalno.

29.48
Ako se spašavanje vrši u vertikalnom položaju, ona se upreda kako bi se na taj način zatvorila (spiralna
spusnica), s tim da gornji navoj bude ispod otvora sa koga se spašava. Nakon toga spusnica počine da se vraća
u prvobitan položaj raspredanjem.

12.3 Uskočnica

Uskočnica se izrađuje od čvrstog konopljivog prediva koje je uzdužno I poprečno ojačana trakama. Po obodu
je ušiveno kudeljno uže sa ispustima (rukohvatima) radi pridržavanja.

Isporučuje se u okruglom obliku promera 3,5 m i četvrtastom obliku stranica veličine 3 m.

Visina spašavanja je do drugog sprata. Za pridržavanje potrebno je najmanje 18 vatrogasaca kada se skače sa
prvog sprata i 25 kada se skače sa drugog sprata.

12.4Vazdušni jastuk

Vazdušni jastuk je najsigurnija spasilačka sprava za skokove sa velikih visina (oko 30 m. zgrada od 10
spratova). Izrađuje se od poliesterske tkanine obostrano plastificirane polivinilnim masom. Tkanina je velike
čvrstoće, otporna na vlagu, habanje, truljenje i određenu temperaturu.

Vazdušni jastuk poseduje komore u koje se preko usisnih otvora na donjem delu ventilatorima neprekidno
ubacuje vazduh i vazdušne bočne otvore kroz koje se odvodi veliki deo udarne energije nastale prilikom
doskoka. Veći jastuk u naduvenom stanju ima dimenzije 7.5 x 5.5 x 2 m, doskočnu površinu 41 m2 i masa mu
je oko 150 kg.

12.5 Penjačko i unakrsno uže

Užad i konopci imaju veliku primenu u tehnici samospašavanja i spašavanja sa visina prilikom vatrogasnih
intervencija.

Izrađuju se od kudelje ili sintetičnih sirovina. Konopci izrađeni od sintetičnih ili polietilenskih vlakana lakši su
za oko 60%.

Penjačko uže je namenjeno prvenstveno za samospasavanje vatrogasaca sa visina. Takođe se može upotrebiti
za spašavanje drugih lica kao i za izvlačenje vatrogasne opreme sa spoljne strane objekta uz fasadu.

Izrađuje se u prečniku 12 do 16 mm i dužine 15, 20 i 25 m. Na krajevima užeta su postavljeni karabin sa jedne

i alka sa druge strane.

12.6 Samospasilac

Samospasilac je uređaj namenjen samospasavanju i spasavanju ljudi.

Proizvodi se u više tipova a najpoznatiji je ROLINGS

Samospasilac tipa ROLINGS se sastoji od:

-torbe za transport
-čelične sajle sa karabinom

30.48
-ploče sa koturačom
-specijalnog užeta dužine 60 m.
-mehanizma za izvlačenje i regulisanje brzine spuštanja.

13. Oprema za tehničke intervencije: hidraulične makaze i razupirač; uređaj za termičko

sečenje; motorne testere i brusilice; oprema i uređaji za dizanje tereta i izvlačenje; ručni alati;
namena, konstrukcija, način korišćenja i održavanje.

Tehnička oprema služi vatrogasnim jedinicama prilikom intervencija u saobraćajnim nesrećama,

zemljotresima, havarijama i drugo. Ova oprema je smeštena u tehničko vozilo, i u nju spadaju:

-hidraulični makaze i hidraulični razupirač. Služi za sečenje metala, razdvajanje, otvaranje vrata, dizanje
tereta. Urađaj je male težine. Pokretanje e vrši preko agregata koji pokreće motor sa unutrašnjim
sagorevanjem.

-uređaj za termičko (autogeno) sečenje. Služi za sečenje metalnih delova i konstrukcija, pravljenje otvora na
metalnim površinama kao i presecanje deblje betonske armature i metalnih nosača u ruševinama. Sastoji se
od rama u koji su smeštene dve čelične boce (kiseonik i acetilen) sa manometrima, brenera i gumena creva.

-motorne testere za sečenje drveta i metala. Služi za raščišćavanje ulica rezanjem drveća nakon oluja i jakih
vetrova, otvaranje rupa na barakama u požaru presecanje drvenih nosećih i drugih konstrukcija. Testera za
rezanje metala služi za otvaranje limenih krovova, nasilno otvaranje prolaza i slično,

-električna pumpa za tečno gorivo. Upotrebljava se prilikom pretakanja iz prevrnutih autocisterna.

-pneumatski jastuci. Upotrebljavaju se za dizanje tereta, u zavisnosti od tipa mogu podići teret mase od 12 do
67 tona.. Mogu se puniti vodom ili vazduhom do maksimalnog pritiska 8 bar.

14. Oprema za opasne materije: oprema za sakupljanje, pretakanje i prihvat opasnih

materija; oprema za zaptivanje, namena, konstrukcija, način korišćenja, održavanje.
U ovu opremu spadaju: Vatrogasne pumpe – usisivači, Pumpe za pretakanje goriva i ostalih opasnih
materija, Crevo sa dve komore, Vreće za sakupljanje.
OSNOVNA NAMENA:- SPREČAVANJE RAZLIVANJA OPM (zaptivanje – zatvaranje
pukotina i drugih otvora iz kojih materija curi,
- SAKUPLJANJE OPM – (sakupljanje materija koje su iscurele – usisavanje ili posipanje
odgovarajućim absorberima i potom sakupljanje u odgovarajuće posude),
- UKLANJANJE OPM – prevoz pretočenih i sakupenih količina opasne materije na određenu
lokaciju
Održavanje: Pranje, čišćenje, čuvanje u propisanoj ambalaži.

15. Elektrooprema i oprema za osvetljenje: Električarski alat; ručne prenosne lampe;

reflektori; prevozna oprema za rasvetu; elektroagregati; namena, konstrukcija, način korišćenja
i održavanje.

31.48
Električarski alat: Ispitivač napona, Penjalice, Gumeni prostirač, Izolovana klešta i odvijač,
Električarski penjački opasač, Izolovanu produžnu motku, Gumene čizme i rukavice, Zaštitni šlem,
Univerzalni ključ za EPS ormare.
Namena: Predviđen je za trenutni rad na uređajima pod naponom. Konstrukcija: Alat je izrađen od
materijala koji ne provodi struju i obezbeđuje zaštitu od udara struje napona do 1000V. Način
korišćenja: Koristi ga stručno-osposobljeno lice – električar
Oprema za osvetljenje
S obzirom da se često akcije vatrogasnih jedinica odvijaju u prostorijama bez osvetljenja, ili se ono
isključuje pri gašenju, svaka vatrogasna jedinica mora da raspolaže opremom za rasvetu u koju
spadaju: Džepne svetiljke, Ručne prenosne akumulatorske lampe u običnoj i Ex izvedbi
Ručni prenosni reflektori – tronošci, Stabilni prevozni elektrogeneratori za proizvodnju struje
Održavanje: Čišćenje i čuvanje na suvom mestu u propisanoj ambalaži.

16. Oprema za odimljavanje: uređaji i oprema za odimljavanje na principu potpritiska i

natpritiska; namena, konstrukcija, način postavljanja i rukovanja; održavanje.
Osnovni princip na kome se baziraju sistemi dimne i toplotne ventilacije je odstranjivanje toplote i
dima iz objekta koji se nalazi u požaru. Cilj ventilacije je da se obezbedi dovoljno jasna vidljivost,
evakuacija i da se vatrogascima omogući prilaz. Takođe, putem ventilacionih otvora smanjuje se
temperatura i rizik od urušavanja objekta. Uređaji i oprema za odimljavanje rade na principu:
Potpritiska i Natpritiska. Sistem sa razlikom pritiska treba da bude tako projektovan da ograniči
širenje dima u utvrđenom protivpožarnom putu pod normalnim i protivpožarnim uslovima Ovom
metodom stvara se razlika između spoljašnjeg, atmosferskog pritiska i višeg (pozitivnog) pritiska u
objektu, koji nastaje ubacivanjem svežeg vazduha preko mobilnih uređaja za vantilaciju povišenim
pritiskom. Toplota, dim i gasovi unutar objekta potiskuju se od strane ubačenog svežeg vazduha
krećući se ka izlaznim otvorima.
Prirodna ventilacija (na principu temperaturne razlike vazduha ili dejstvo vetra).
Prinudna ventilacija (veštačka, mehanička)-stvaranjem nadpritiska ili podpritiska u prostoriji.
Od osnovnog je značaja da se u štićenim prostorima održavaju potrebni uslovi za bezbednost lica
onoliko dugo koliko se pretpostavlja da će ove prostore koristiti stanari zgrade.
Način korišćenja: Primena se sastoji u tome da se jedan kraj rebrastog creva ubaci u žarište požara,
dok drugi kraj creva zajedno sa ramom spoji sa osnovnom jedinicom Turboventa..
Održavanje: Osnovno održavanje (pranje, čišćenje, podmazivanje), Tehničko održavanje (od strane
stručnih lica).

17. Oprema za detekciju i dozimetriju: detektori; dozimetri; podela, namena, konstrukcija,

način rada i rukovanje.
Sredstva za detekciju i identifikaciju toksičnih hemikalija namenjena su za detekciju prisustva
toksičnih materija koje se upotrebaljavaju u procesu proizvodnje, transportu i u skladištima, u
različitim kontaminiranim sredinama (vazduh, voda, zemlja, hrana, površine MTS…) kao i
identifikovanje grupa i tipova prisutnih opasnih materija. Mogu se koristiti i za uzimanje i bezbedan
transport uzoraka kontaminiranih sredina radi detaljnijih analiza u stacionarnim laboratorijama višeg
nivoa. Sredstva su koncipirana kao detektori (ručni, poluautomatski i automatski), laboratorije
(prenosne i mobilne) i kao pomoćni kompleti.
Koncipirana su na osnovama hemijskih metoda a prisustvo toksičnih hemikalija indikuju promenama
obojenja (rastvora i reaktiva u indikatorskim cevčicama) i aktiviranjem zvučne i svetlosne
signalizacije.
Namena:
32.48
za detekciju prisustva toksičnih materija u određenom prostoru – kontaminiranim sredinama,
detekciju eksplozivnih smeša para i gasova,
identifikovanje grupa i tipova prisutnih opasnih materija
uzimanje uzoraka iz kontaminiranog prostora
Detektori: ručni, poluautomatski i automatski
Mobilne laboratorije
Pomoćni kompleti
• Podela detektora prema načinu upotrebe - stabilni i mobiln
• Podela detektora prema načinu rada - poluprovodnički, katalitički i infracrveni,
Uvezivanje u sistem za automatsku dojavu požara (Klasični i adresabilni),
Podela prema stepenu zaštite standardni i u Eh zaštiti
• Instalacije (Klasične i Adresabilne) (Standardne i u Eh izvedbi)
SENZORI CENTRALA SIGNALIZACIJA I KOMANDE
Princip rada uređaja i opreme za derekciju:
Delovi:
Integrisana pumpa za uzorkovanje.
Kompjuterski deo.
Displej za očitavanje merenih vrednosti
Alarm – zvučni, vibrirajući
Senzor za merenje pritiska.
Povlačenjem gasa iz atmosfere koja se meri dobija se stanje prisustva eksplozivnih i toksičnih
materija (koncentracija materija u prostoru).
Uključivanje uređaja,
Podešavanje nivoa za aktiviranje alarma
Izbor materija čiju koncentraciju merimo
Uzorkovanje
Očitavanje merenih vrednosti

Dozimetri radiološki:
Dozimetar se koristi za zaštitu ljudi koji rade u područjima jakog jonizirajućeg zračenja, pre svega u
postrojenjima ili ustanovama gde se koriste jaki izvori radioaktivnosti. Dozimetar je naprava koju
radnikima na sebi. On se obično drži na prsima i ne sme se prekriti tkaninom ili ga na bilo koji način
"skriti", jertako smanjujemo količinu zraka koju bi on trebao registrovati. Dozimetar ima svojstvo da
registruje ukupno ozračenje, odnosno apsorbiranu dozu zračenja koju je čovek primio.
U cilju kvalitetnije primene zaštitne opreme, udaljavanje vatrogasaca sa intervencije i ograničavanja
primanja doze radioaktivnosti, rukovodilac vatrogasne jedinice mora izmeriti prisustvo
radioaktivnosti,utvrditi vrstu i intezitet zračenja i o tome stalno obaveštava učesnike akcije
(vatrogasce)
Uvidom u dozimetar i očitavanje povremeno, kao i promenom boje na dozimetru korisnik može da
odredi ekspoziciju koju je dobio tokom određenih aktivnosti kako bi se preduzele korektivne mere.

18. Oprema za vezu: prenosne, ručne radio stanice; kolske radio stanice; sistemi radio veza;
namena, konstrukcija, način rukovanja i pravilno održavanje.
UKV uređaji koji se najčešće koriste u vatrogasnim jedinicama mogu se podeliti u sledeće četiri grupe:
-relejna UKV stanica
-fiksna UKV stanica

33.48
-mobilna (kolska) UKV radio stanica
-ručna (prenosna) UKV radio stanica.
Relejna UKV stanica namenjena je za održavanje veza kao posrednika u radu sa fiksnim, mobilnim i ručnim
radio stanicama. Osnovna namena je da poveća domet radio stanice.

Fiksna radio stnica je namenjena za održavanje veza kao centralna ili krajna stanica.

Mobilna (kolska) radio stanica je namenjena za održavanje veze sa fiksnim, mobilnim ili ručnim radio
stanicama.

Ručna radio stanica je namenjena za održavanje veza u pokretu sa fiksnim, mobilnim i drugim ručnim radio
stanicama.

Radio mreže se dele na:

-simpleksni sistem
-dupleksni sistem
-semidupleksna veza
Simpleksni sistem veza koristi samo jednu frekvenciju za naizmeničan rad predaje i prijema informacije.

Dupleks sistem veza koristi dve frekvencije, jedna za predaju druga za prijem. Predaja i prijem informacija na
jednoj radio stanici su dve paralelne radnje i korisre se za direktan rad između dve stanice ili za rad preko
posrednika -releja.

Semi dupleksna veza služi za rad na dve frekvencije od kojih se jedna koristi za predaju, a druga za prijem
informacije.Prijem i predaja obavljaju se suksesivno, kao kod simpleksne veze. Koristi se za rad preko
posrednika.

19. Vatrogasna vozila: podela; komandno; navalno; kombinovano; cisterne; automehaničke

lestve; hidraulična zglobna platforma; vozila za gašenje prahom; vozila za gašenje šumskih
požara; vozila za tehničke intervencije; vozila kontejnerskog tipa; ostala vozila; namena,
tehničke karakteristike i mogućnosti; održavanje.

Vatrogasna voyila su vozila specijalno oblikovana za vatrogasne intervencije. Namena ovih vozila je:
-da za najkraće vreme omoguće dolazak na mesto požara
-prevoz ljudstva odn. vatrogasaca
-prevoz opreme za gašenje
-gašenje požara pošto raspolažu uređajima i sredstvima za gašenje.
Osnovna podela vatrogasnih vozila:
-komandno vozilo
-navalno vozilo
-kombinovano vozilo
-autocisterna
-vozila specijalne namene u koje spadaju:
-automehaničarske lestve
-hidraulična zglobna platforma
-vozila za gašenje prahom
-vozila za gašenje penom i prahom

34.48
-tehničko vozilo
-vozilo za kontejnerski transport i
-vozilo za gašenje šumskih požara.

Komandno vozilo je manje terensko ili kombi vozilo koje služi za predvođenje ostalih vozila pri grupnom
odlasku na mesto intervencije.

Posada ovog vozila su:

-vozač
-komandir čete ili bataljona
-dežurni električar i
-radio vezista.
Ovo vozilo u slučaju potrebe može poslužiti i kao sanitetsko vozilo.

Navalno vozilo

Ima zadatak da posadu vatrogasnog odeljenja (9 članova) i predviđenu opremu i uređaje preveze na mesto
intervencije.
Vozilo poseduje centrifugalnu pumpu kapaciteta 8/8 (800 lit/min vode pri pritisku od 8 bar) ili 16/8. Može
imati ugrađenu cisternu za vodu zapremine 800 do 1600 litara.
Kao navalna vozila u vatrogasnim jedinicama najčešće se koriste vozila sa oznakom VP (voda-pena).

Kombinovano vozilo

Kombinovano vozilo sa oznakom VPS (voda-pena-prah) namenjeno je za gašenje požara klase A, B, C, D i E, a

kao sredstvo za gašenje koriste se voda, vazdušna pena i prah.

Vozila imaju rezervoar za:

-vodu od 1600 do 6000 lit
-penilo od 250 do 400 lit
-prah od 250 do 1000 kg.
Ugrađene su centrifugalne pumpe 16/8 ili 40/8 i bacila vode ili pene.
Karakteristika ovih vozila je da mogu istovremeno da rade i vodom i penom.
Autocisterne

Autocisterne su namenjene pre svega za dopremu veće količine vode za potrebe vatrogasnih vozila koja
učestvuju u gašenju požara. Imaju rezervoar za vodu zapremine od 7.000 do 10.000 lit.

Ova vozila mogu i sama gasiti požare klase A, a ukoliko se obezbedi penilo u kantama ili buradima, mogu
gasiti i požare klase B i C jer u vatrogasnoj instalaciji imaju ugrađen mešač za doziranje penila kao i priključak
za povlačenje penila izvan vozila.

Vozila su snabdevena bacačem vode ili pene kapaciteta 1600 lit/min pri pritisku 8 bar.

Automehaničke lestve

35.48
Automhaničke lestve su namenjene za spasavanje ljudi ugroženih požarom, a mogu se upotrebiti i za gašenje
požara na visokim objektima.

Lestve se proizvode u dužini od 12 do 60 metara.

Hidraulična zglobna platforma

Hidraulična zglobna platforma je namenjena za gašenje požara na visokim objektima i spasavanje ljudi
ugroženih požarom.

Proizvodi se u dužini od 15 do 60 metara, a sastoje se iz tri zglobne ruke koje se slažu jedna na drugu.

Na kraju zglobne ruke nalazi se platforma sa komandnom tablom za upravljanje i stabilnom monitor-
mlaznicom.

Zglobna platforma može da se približi mestima koja su klasičnim automehaničkim lestvama nedostupna.

Hidraulična teleskopska platforma

Hidraulična teleskopska platforma služi za spasavanje ljudi i gašenje na visokim objektima. Proizvodi se u
dužini od 30 do 70 metara.

Platforma je snabdevena komandnim pultom za upravljanje i stabilnom monitor-mlaznicom.

Vozila za gašenje prahom

Vozila za gašenje prahom su poznatija pod nazivom S vozila.

Namenjena su za gašenje požara klase B, C i E (primenom odgovarajućeg praha i A i D)

Pogonsko sredstvo za izbacivanje praha je azot smešten pod pritiskom od 150 bar. u jednoj ili više čeličnih
boca.

Vozila sa 2000 ili 4000 kg praha imaju po četiri mlaznice za prah na cevovodu dužine 15 m. svaka je protoka
1.5 kg/sec pri pritisku od 14 do 16 bar. Bacač praha je kapaciteta 35 do 40 kg/sec pri istom radnom pritisku.

Vozila za gašenje penom i prahom

Vozila za gašenje penom i prahom su namenjena za gašenje požara lako zapaljivih tečnosti, a kao sredstvo za
gašenje koriste kombinaciju suvog praha i vodenog rastvora AFFF penila.
-rezervoar za prah je zapremine 600 kg
-rezervoar za penilo je zapremine 700 lit
-rezervoar za vodu 1500 lit.
Izbacivanje sredstava za gašenje može se vršiti peko mlaznica koje su
povezane sa vitlom za brzo gašenje ili preko stbilnih monitora. Prah i pena se
mogu izbacivati istovremeno ili u zavisnosti od potrebe pojedinačno.

Terenska vatrogasna vozila

36.48
Terenska vatrogasna vozila su namenjena za gašenje šumskih požara i požara van puteva (na teško
pristupačnom terenu). Imaju pogon na svim točkovima.

Kao sredstvo za gašenje požara koriste vodu, vazdušnu penu ili prah.

20. Oprema za gašenje požara iz vazduha: avioni; helikopteri; oprema za gašenje; oprema
za spasavanje helikopterom; namena, tipovi letelica, tehničke karakteristike i mogućnosti.
Šumski požari se u pojedinim slučajevima moraju gasiti i iz vazduha upotrebom aviona ili helikoptera.

Za gašenje šumskih požara iz vazduha mogu se koristiti mali avioni poljoprivredne avijacije kapaciteta od 600
do2000 litara vode, specijalni veliki avioni nosivosti preko 5000 litara vode-avioni tipa Kanader ovi avioni se
pune vodom u letu (nadletanjem vodenih površina uzimaju vodu)

Helikopteri se više koriste za transport vatrogasne opreme, dopremu ljudstva i vatrogasnih vozila koja dalje
mogu samostalno delovati ako imaju vodu na raspolaganju.

Helikopteri se mogu uspešno koristiti za izviđanje, obilazak i osmatranje terena kao i za komandovanje kod
požara većih razmera.

21. Oprema za gašenje požara na vodi: vatrogasni brod; čamci; oprema za gašenje i
spasavanje; namena; tehničke karakteristike i mogućnosti.
Za gašenje požara na plovnim objektima (brodovima, tankerima, čamcima) i u priobalju, upotrebljavaju se
vatrogasni brodovi.
Vatrogasni brodovi su specijalno konstruisani i snabdeveni su sa nekoliko monitor-mlaznica i priključcima za
rad sa vodom, penom i prahom.
Preko snažnih centrifugalnih pumpi monitori dostižu domet mlaza do 120metara.
Vatrogasni brodovi moraju biti opremljeni opremom za spašavanje ugroženih osoba, sakupljanje razlivenih
tečnosti (npr.sirove nafte) i opremom za brz transpotr na kopno.

22. Stabilni sistemi za gašenje požara: stabilni sistemi za gašenje požara vodom, penom,
prahom, ugljendioksidom, aerosilima i drugim gasovima; automatski sistemi za dojavu požara.

22.1 stabilni sistemi za gašenje požara vodom

Postavljaju se na svim mestima gde je potrebna velika količina sredstva za gašenje, u prvim trenucima pojave
požara iz razloga:
-velike brzine prostiranja požara,
-velike udaljenosti vatrogasnih jedinica, ili uopšte nema vatrogasnih jedinica,

-teških uslova gašenja požara mobilnom opremom,

-nema prisustva ljudi zbog toga što su tehnološki procesi automatski.

37.48
Stabilne instalacije za gašenje požara mogu biti automatske ili poluautomatske. Automatske instalacije se u
slučaju pojave požara aktiviraju automatski, bez prisustva čoveka, dok poluautomatske instalacije aktivira
čovek sa daljine.

Prema sredstvima za gašenje požara stabilne instalacije se dele na sledeće:

-stabilne instalacije za gašenje požara vodom,

-stabilne instalacije za gašenje požara penom,

-stabilne instalacije za gašenje požara prahom,

-stabilne instalacije za gašenje požara ugljen-dioksidom,

-stabilne instalacije za gašenje požara halonom (inergenom)

Stabilne instalacije se aktiviraju pomoću uređaja za otkrivanje požara. (Indikacija požara)

Produkt požara čija detekcija aktivira stabilni sistem može biti:

-temperatura,

-dim i

-svetlost.

Komandno upravljački uređaji za aktiviranje stabilnog sistema mogu biti:

-mehanički,
-pneumatski,
-električni i
-kombinovani.
Automatski stabilni sistemi uvek imaju mogućnost ručnog aktiviranja (obično na više mesta). Ovo ne važi za
Spinkler sistem.

Svaka stabilna instalacija mora biti snabdevana tehničkim uputstvom za rukovanje i održavanje. O izvršenim
radovima na održavanju uređaja mora se voditi uredna dokumentacija.

automatski sistemi za dojavu požara.

Fizičku osnovu svakog efikasnog sistema protivpožarne zaštite čini požarna signalizacija. Funkciju otkrivanja i
dojave požara u njegovom početnom stadijumu, kao i njegovu lokaciju vrše automatski signalni uređaji
registracijom pratećih fizičkih veličina koja se javljaju u okolini požara kao:

dim, temperatura, svetlost, zračenje...

38.48
Pored ovih funkcija ovi uređaji vrše i određena isključenja, blokade u tehnološkom procesu, pomažu u
sistemu alarmiranja i spašavanja i automatski aktiviraju stabilni sistem za gašenje požara.

Javljači požara prema načinu aktiviranja dele se na:

-ručne i

-automatske.

Ručni javljači požara

Aktivira ih čovek jer se nalaze ne pristupačnim mestima kao pogoni, skladišta.

Automatski javljači požara

Osnovna im je uloga da automatski registruju neku od pratećih merljivih karakteristika požara i pretvore u
električni signal.

Javljači koji reaguju na dim:

-jonizacioni javljači požara,
-optički javljači požara.
Javljači koji reaguju na promenu temperature
-termodiferencijalni javljači požara
-termomaksimalni javljači požara
-termomehanički javljači požara
-termomaksimalni i diferencijalni javljači požara.
Jonizacioni javljač požara

Ovaj detektor sadrži dve komore: spoljašnju i unutrašnju. Spoljašnju u koju prodiru produkti sagorevanja i
unutrašnju koja je izolovana od spoljne sredine. Obe komore su jonizovane radioaktivnim izvorom Americium
241 i stvaraju vrlo malu struju u električnom kolu. Kada se poremeti ravnoteža između dve komore usled
ulaska produkta sagorevanja u spoljašnju komoru elektronika detektuje ovu promenu i daje alarmni signal na
dojavnoj centrali i na samom detektoru preko crvene LED diode.

Termomaksimalni javljači požara

Termomaksimalni javljači požara se upotrebljavaju na mestima gde porast temperature nije brz. Senzori od
bimetalnih traka će reagovati kada sepojavi maksimalna dozvoljena temperatura.

Termodiferencijalni javljači požara

Reaguje na porast temperature u jedinici vremena.

Služe uglavnom za aktiviranje stabilnih sistema za gašenje požara.

39.48
28. Hidranti i oprema za hidrante: Namena, podela, oprema, način korišćenja?
Predstavljaju izvor iz kojeg se može vršiti snabdevanje vodom. Rastojanje između Unutrašnjih
hidranata se određuje tako da se uzima dužina cevi (15m) plus kompaktni mlaz (5m) ali tako da
pokriva štićenu prostoriju. Postavljanje u prolaze,stepenišni prostor, komunikacije u neposrednoj
blizini ulaznih vrata…

Podela:
 Unutrašnji - zidni hidranti (Sastoje se: Ventila sa točkićem, Vatrogasnog creva ``C`` - 52mm
Obične mlaznice, Hidrantskog ormara
Kod upotrebe unutrašnje hidrantske mreže mora se voditi računa o tome da se voda u vidu mlaza kao
sredstvo za gašenje ne sme upotrebiti za gašenje električnih uređaja pod naponom, jer je voda odličan
provodnik električne energije, zapaljive tečnosti, zatim požari natrijuma, kalijuma, magnezijuma,
kalcijuma i drugih. Za gašenje vodom nekih materija u hemijskoj ili nekoj drugoj industriji
neophodno je znati da li je dozvoljena upotreba vode kao sredstva za gašenje
Prilikom projektovanja unutrašnje hidrantske mreže mora se voditi računa da hidrant pokriva sve
tačke koje su od njega udaljene najviše 20 m, što podrazumeva da udaljenost između dva najbliža
hidranta ne srne biti veća od 40 m.

 Spoljašni:
-Nadzemni (Ključ za otvaranje i zatvaranje, Univerzalni ABS ključ,S ključ za spajanje creva,
Dva vatrogasnog creva ``C`` - 52mm, Dve obične mlaznice).
-Podzemni (Hidrantski nastavak B/2C, ili C/2C, `` T `` Ključ za otvaranje i zatvaranje,
Univerzalni ABS ključ, S ključ za spajanje creva Četiri vatrogasnog creva ``S`` - 52mm, Dve
obične mlaznice). Koriste se Neposredno – za gašenje požara. Posredno za snabdevanje
vatrogasnih vozila vodom.

Spoljni hidranti se postavljaju na rastojanju najviše 80 m do 150 m a zavisno od terena i objekata koji
se štite može i na manjem rastojanju.
Pritisak u mreži ne sme biti manji od 2,5 bara na najvišem delu objekta

40.48
29. Vatrogasne pumpe: Podela, princip rada; paralelna i redna veza?
Pumpe transformišu mehaničku energiji u energiju potiska, obezbeđujući na taj način transport
tečnosti – vode sa jednog na drugo mesto. Vatrogasne pumpe moraju biti što je bliže vodi i po
vertikali i po horizontali obeđujući na taj način kako bi usisne cevi bile što
kraće a time i gubici što manji.
Mogu biti: Klipne vatrogasne pumpe (Pri povlačenju ručice sa klipom na gore – izneđu klipa i
donjeg ventila dolazi do potpritiska čime atmosferski pritisakpotiskuje vodu u ovaj prostor.
Dolaskom klipa u gornju tačku voda je ispunila cilindar. Povlačenjem klipa na dole otvara se gornji
ventil na klipnjači a zatvara usisni ventil i voda prolazi iznad klipa u cilindar. ) i
Centrifugalne vatrogasne pumpe: ( koriste centrifugalnu silu da povećaju ubrzanje vode u samoj
pumpi. Pumpe se sastoje od rotora(koji daje centrifugalnu silu-kinetičku energiju) i statora (koji tu
centrifugalnu silu pretvara u potencijalnu –odnosno pritisak) , koji su dodati na pogonsku mašinu.
Pri rednoj vezi pumpa daje tečnost u usisnom priključku druge pumpe, koja zatim vodu daje u
potisni vod.
Primenjuje se: za povećanje pritiska, kada ne može jedna pumpa da obezbedi

Paralelna veza
Kada dve ili više pumpi potiskuju tečnost u zajednički potisni cevovod kažemo da PUMPE RADE
PALALERNO.
Pri ovome svaka pumpa ima svoj posebni usisni cevovod .
Uključivanje različitog broja pumpi omogućuje snabdevanje cevne mreže,

30. Vatrogasne pumpe: Podela; princip rada; vakuum uređaj?

Pumpe transformišu mehaničku energiji u energiju potiska, obezbeđujući na taj način transport
tečnosti – vode sa jednog na drugo mesto. Vatrogasne pumpe moraju biti što je bliže vodi i po
vertikali i po horizontali obeđujući na taj način kako bi usisne cevi bile što
kraće a time i gubici što manji.
Vakum uređaji - Stvaraju određeni podpritisak (vakum) usled čega će voda pod dejstvom
atmosferskog pritiska ulaziti u usisni vod. Dubina usisavanja je do 7.5m. Pritisak mora biti veći kako
bi savladao povratni ventil na usisnoj korpi
Podela: Klipni, rotacioni i injektorski vakum uređaj
Klipni vakum uređaji: Kod većih motornih pumpi (naročito ugrađenim na vozila) su ugrađeni
motorni klipni uređaji koji se startovanjem pumpe uključuju i sami isključuju kada se u kućištu
pumpe stvori pritisak od 2 bara.
Ima 2 cilindra koji su sa kućištem pumpe spojeni zajedničkim kanalom. Pri kretnjau klipa iz
spoljašnje ka unutrašnjoj mrtvoj tački u cilindru se stvara vakuum koji se ispunjava vazduhom iz
kućišta pumpe i usisnog voda, onog trenutka kada klip na svom putu otvori otvor kanala neposredno
pred unutrašnju mrtvu tačku. Promenom smera kretanja vrši se zatvaranje kanala i sabijanje usisanog
vazduha koji kroz potisne ventile izlazi u zajednički izlazni kanal. Za oko 20 sekundi se izbaci
vazduh iz kućišta pumpe i usisnog voda. Automatski se isključuje kada se stvori odgovarajući
pritisak vode u pumpi.
Rotacioni vakum uređaji:
Koristi centrifugalnu silu rotora pumpe.
Uređaj se ručno pomera iz neutralnog položaja u radni
Frikcioni element uređaja se priljubi uz frikcioni element na osovini pumpe.

41.48
Lamele postavljene u rotoru imaju mogućnost slobodnog kretanja u žlebovima rotora.
Postoje rotacione pumpe sa rezervoarom sa uljem za podmazivanje koje ima dvojaku ulogu,
podmazuje lamele i vrši zaptivanje – pomaže da se vazduh zadrži u komorama pri sabijanju.
Pumpe koje imaju vodeni prsten ulogu zaptivača vrši voda koja se pre startovanja pumpe sipa u
kućište (do 2/3)
Nije preporučljivo dugo držanje uključenog gasnog ejektora zbog vrelih izduvnih gasova pa se u
praksi češće koriste gasni ejektori sa ugrađene 2 dizne
Gasni injektori:
Rad se zasniva na stvaranju podpritiska što ga stvaraju izduvni gasovi iz motora. Ručnim otvaranjem
preusmeravamo izduvne gasove pogonsku osovinu uz istovremeno otvarane spojnog cevovoda.Tim
cevovodom isisava se vazduh iz pumpe i zajedno sa izduvnim gasovima izlazi kroz difuzor. Kad
voda uđe u pumpu i spoji cevovod uočava se magla na izlazu iz difuzora.

31. Stabilna instalacija za gašenje požara halonom: Namena, tehničke karakteristike i

mogućnosti; održavanje?
Stabilni uređaji za gašenje halonom imaju primenu: U zatvorenim prostorijama, kod elektronskih
uređaja, gde je evakuacija ljudi otežana ili onemogućena (avion, brod, podmornica, tenk). Produkti
raspadanja oštećuju ozonski omotač i štetno deluju na ljude. Gasi požare klase A,B i C,
Električno su neprovodljivi. Halon je zabranjen za upotrebu Montrealskim sporazumom 1987 godine.
Gašenje halonom pricipijelno se sastoje od:
-dela za detekciju (detektori, lako topljivi elementi...)
-instalacija za povezivanje sa PP centralom (ili komadnim ormarom)
-stanice (sa bocama, sabirnicama, sektorskim ventilim, ventilima,
tegovima i ostalim masinskim komponentama)
-cevovoda sa mlaznicama
Redovno održavanje kroz - dnevne, mesečne, šestomesečne i godišnje preglede. Meri se težina boca
kao i kompletno stanje dojave i aktiviranja, stanje manometara.
Halogenizovani ugljovodonici (Haloni, FM200
Stabilni uređaji za gašenje halonom imaju primenu:
- u zatvorenim prostorijama,
-kod elektronskih uređaja,
gde je evakuacija ljudi otežana ili onemogućena (avion, brod, podmornica, tenk).
Dalju primenu stabilni uređaji sa halonom nalaze tamo gde količina sredstva za gašenje i njena
tehnika, kao težina igra ulogu. Zbog male količine halona koji vrši gašenje istim efektom koji bi se
morali vršiti većim količinama nekim drugim sredstvom, halon ima prednost.
U prostoriji koja se štiti postavljeni su električni javljači po zonama.
Izbor javljača se određuje prema vrsti očekivanog požara.
Pri pojavi požara električni javljači prenose impulse do protiv požarne centrale.
Protivpožarne centrale šalje komandu za uključivanje alarma i na elektromagnetni ventil na bocama
sa pogonskim gasom, sa vremenom kašnjenja od 30 sekundi,

42.48
Pogonski gas, najčešće azot potiskuje halon, kroz mašinsku instalaciju do mlaznica i počinje proces
gašenja.
Aparati se postavljaju čvrsto u prostorijama na plafonu ili lokalno iznad objekta. Najčešće služe za
prostorno gašenje (gašenje samo u određenim prostorijama).

32. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom: Podela, namena, tehničke karakteristike i
mogućnosti; održavanje?
Jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih tipova stabilnih instalacija koje za gašenje koriste vodu su
Sprinkler instalacije. Ovaj tip instalacija se koristi za gašenje različitih tipova objekata koji mogu biti
i različitog požarnog opterećenja, od malog, kao su hoteli, muzeji, bolnice, škole, preko srednjih kao
što su garaže, robne kuće, lakša industrijska postrojenja, pa sve do teških kao što je hemijska
industrija, razna skladišta, industrije boja i lakova, tekstilna industrija itd.
Sprinkler sistemi smanjuju ili gotovo da eliminišu smrtnost u slučaju požara, smanjuju broj povreda,
umanjuju materijalne štete jer se ovi sistemi aktiviraju samo u slučaju požara, dok ne reaguju na dim
ili paru. Ugradnjom ovakvih instalacija smanjujemo moguće štete nastale požarom za 80%
Automatski protivpožarni sistemi sprinkler se danas koriste kao najčešći vid zaštite od vatre .
Filozofija sprinklera se zasniva na delovanju odgovarajuće količine vode (što manje to bolje) na
pravom mestu (u središtu vatre) u pravo vreme (što pre to bolje). Mnogi uobičajeni sistemi se
snabdevaju vodom iz gradske mreže, ali se sve više postavljaju rezervoari sa vodom, sa pumpama da
bi se obezbedio odgovaravajući tok vode i pritisak.

Postavljaju se na svim mestima gde se voda može upotrebiti kao sredstvo za gašenje. Imamo dva tipa
ovih onstalacija:
Sprinkler instalacije
To je automatska stabilna instalacija za gašenje požara rasprskavajućim mlazom vode, koja u
pripremnom položaju pre aktiviranja ima zatvorene mlaznice, koje se otvaraju na određenoj
povišenoj temperaturi. Na taj način započinje automatsko aktiviranje instalacije. Cevovodi koji
dovode vodu do mlaznica su pod stalnim vodenim ili vazdušnim pritiskom. Gašenje požara se vrši
određenim brojem mlaznica, zavisno od brzine širenja požara. Koriste se za gašenje požara na svim
mestima gde se voda može upotrebiti kao efikasno sredstvo za gašenje požara, a naročito u
tehnološkim procesima gde je potrebna brza intervencija, a prisutno je visoko požarno opterećenje.
Pored gašenja, pri aktiviranju sprinkler instalacije istovremeno vrše i dojavu požara, davanjem
alarmnog signala, jer je svaka sprinkler mlaznica istovremeno i termomaksimalni javljač požara.
Pri povišenoj temperaturi, koja se javlja pri požaru, ampula prska ili se topi lem kod mlaznice
najbliže izvoru toplote. Na taj način oslobađa se otvor mlaznice, pada pritisak u cevnoj mreži, usled
čega dolazi do otvaranja sprinkler ventila u sprinkler stanici i voda iz rezervoara, pod vazdušnim
pritiskom, prolazi kroz sprinkler ventil i snabdeva - mlaznice vodom, dok manja količina vode
prolazi kroz električni signalni uređaj, koji se aktivira vodenim pritiskom. Isto tako, aktivira se i
alarmno mehaničko zvono.
U slučaju da prvo otvorena sprinkler mlaznica ne uspe da ugasi požar, pa se on proširi, otvaraju se
sledeće sprinkler mlaznice, u neposrednoj blizini centra požara. Kada količina vode iz rezervoara ne
može da ugasi požar, uključuje se sprinkler pumpa preko sklopke i električnog komandnog ormana i
nastavlja gašenje. Sprinkler pumpa se snabdeva vodom iz bazena.
Sprinkler instalacija se sastoji od sistema cevovoda na kojima su postavljene sprinkler mlaznice i
sprinkler podstanice u kojoj se nalaze sprinkler pumpe, rezervoar pod vazdušnim pritiskom,
kompresor i dr.

43.48
Sprinkler instalaciju sačinjavaju delovi:
1.rezervoar pod vazdušnim pritiskom koji služi za početno gašenje, obično od 10 minuta;
2. napojna pumpa koja snabdeva rezervoar vodom;
3. kompresor koji održava stalni vazdušni pritisak iznad vode u rezervoaru;
4. sprinkler pumpa koja preuzima gašenje, posle pražnjenja rezervoara;
5. bazen sa vodom;
6. sprinkler stanica;
7. sklopka;
8. alarmno mehaničko zvono;
9. cevovodi,
10. sprinkler mlaznica;
11. električni komandni orman.
Pri izboru sprinkler instalacije, treba uzeti u obzir niz kriterijuma i faktora. Zavisno od lokalnih
uslova (npr: temperature vazduha u prostoriji koja se štiti i načina pogona same instalacije), sprinkier
instalacije se izvode kao:
a) Mokra sprinkler instalacija
Ova instalacija se koristi za zaštitu prostorija u kojima za vreme cele godine ne postoji nikakva
opasnost od zamrzavanja (min. temperatura koja se može pojaviti u prostoriji 5°C) ili pregrejavanja i
gde je sistem cevovoda dug.
Cevovodi ove instalacije su stalno napunjeni vodom pod pritiskom ispred i iza sprinkler ventila. Vrlo
je efikasna jer se aktivira za kratko vreme.
b) Suva sprinkler instalacija
Kod ove instalacije je mreža cevovoda pre aktiviranja napunjena vazduhom pod pritiskom od
sprinkler ventila do sprinkler mlaznica, dok se ispred sprinkler ventila nalazi voda. Suva instalacija se
mora postaviti u prostorijama koje su ugrožene niskim temperaturama, kao i u prostorijama sa
visokim temperaturama, gde može doći do kondenzacje vode za gašenje. Voda za gašenje dolazi do
sprinkler mlaznice tek nakon aktiviranja sprinkler ventila, padom pritiska u cevovodu napunjenim
vazduhom. Loša strana ovog tipa instalacije je relativno dug period od starta do početka gašenja.
Mokra sprinkler instalacija je efikasnija, jer se za kraće vreme dobija mlaz vode, zbog toga što se
voda nalazi pod pritiskom neposredno do sprinkler mlaznica. Kod suve instalacije, u zavisnosti od
udaljenosti sprinkler mlaznica, može proći 2-3 minuta, pa i više, dok voda počne da izlazi iz
mlaznice. Najbolje rešenje je zato postavljanje mokre sprinkler instalacije, ako je to moguće, ili
postavljanje kombinovane sprinkler instalacije.
c) Kombinovana (mokro-suva) sprinkler instalacija,
d) Suva brzodejstvujuća sprinkler instalacija
e) Suva sprinkler instalacija sa prethodnim upravljanjem. Kod ove instalacije, aktiviranje sprinkler
ventila vrši se posredstvom automatskog sistema za dojavu požara, koji isključuje mogućnost greške
pri aktiviranju sprinkler instalacije. Eventualna nezaptivenost mreže cevovoda napunjene vazduhom
pod pritiskom neće dovesti do otvaranja sprinkler ventila. Kod smetnji na sistemu za dojavu požara,
dovoljno je da se sama mlaznica aktivira u cilju otvaranja sprinkler ventila
.

Drenčer instalacije
Osnovni zahtev u gašenju koji određuje ovu vrstu instalacija jeste veoma brzo prostiranje požara.

44.48
Ovu veliku brzinu širenja požara ne mogu da prate ni sprinkler instalacije, iako se automatski
aktiviraju, zbog velike dužine reakcijskog vremena aktiviranja. Međutim, iako ni ove instalacije
nemaju kraće vreme aktiviranja one, ipak, nakon aktiviranja, gase celu površinu prostora koji se štiti.
Drenčer instalacije služe za zaštitu objekta sa izrazitom požarnom ugroženošću, gde postoji
mogućnost širenja požara velikom brzinom i gde se u slučaju požara trenutno mora potopiti vodom
ceo objekat (sušare, cikloni, garaže, pilane, rafinerije, transformatori na otvorenom prostoru i dr).
Ovi sistemi se koriste za zaštitu od požara tehnologija i objekata u kojima je moguće koristiti vodu
kao sredstvo za gašenje. Oni su namenjeni pre svega za gašenje, hlađenje, sprečavajući širenja
toplotnog zračenjea, hlađenja površine zgrada, čeličnih konstrukcija i tehnološke opreme. Nakon
ručnog ili automatskog aktiviranja sve dizne se aktiviraju istovremeno, za razliku od sprinkler
sistema za gašenje gde pojedine mlaznice se otvoraju jedna po jedna u epicentar vatre.
Svi navedeni načini automatskog aktiviranja moraju imati i mogućnost:
a. - ručnog, sa lokalnom i daljinskom signalizacijom i alarmiranjem. U tom cilju je, u zavisnosti od
objekta i tehnologije, potrebno imati alarmni plan, koji je deo glavnog projekta.
b. -automatsko mehaničko,pomoću čeličnog užeta i temperaturnih spojnih elemenata
c. -automatsko hidraulično, pomoću sprinkler mreže
d. -automatsko pneumatsko, pomoću topljivih elemenati i pneumatske mreze
e. -automatsko električno, pomocu javljača požara i signalne mreže
f. -automatsko kombinovano, pri cemu bi se kombinovali nacini automatskog aktiviranja od b do e.
Toplota, odnosno temperatura je najčešće korišćena indikacija za aktiviranje drenčer sistema. Ona, po
pravilu, treba da bude 30 °C iznad temperature u prostoriji-prostoru
Drenčer sistem je sistem za automatsko gašenje požara vodom sa otvorenim mlaznicama. Sastoji se
od cevovoda sa otvorenim mlaznicama, drenčer ventila, pumpnog postrojenja, izvora za napajanje
vodom i armatura i cevi koje povezuje ove elemente. Detekcija požara prepuštena je nekom od
sistem za detekciju požara ili prisutnim licima. Aktiviranje sistem se vrši ručnom komandom ili
komandom od strane automatskog sistema za detekciju požara. Po aktiviranju otvara se drenčer ventil
i voda (najčešće prvo iz rezervoara pod pritiskom, a kasnije iz drugih izvora pokretana pumpama)
kroz sistem cevovda i otvorenih mlaznica dolazi do mesta požara i potapa ga. Potapa se ceo sektor
gašenja pošto su sve mlaznice koje su priključene na jedan ventil otvorene Pored gašenja požara
drenčer instalacije se vrlo često koriste i za rashlađivanje određenih površina za vreme požara, kako
bi se ove zaštitile od visoke temperature.
Kao rashlađujuća instalacija ima najveću primenu kod hlađenja rezervoara koji su namenjeni za
skladištenje zapaljivih tečnosti i zapaljivih gasova.
Vodene zavese
Kod sistema sa otvorenim mlaznicama primenjuju se različiti tipovi mlaznica.
Za svaki tip mlaznice proizvođači daju potrebne podatke za projektovanje i montažu. Projektant će
vrsiti izbor mlaznice prema tehničkim karakteristikama a prema speciflčnosti objekta. Pri tome se
moraju ispuniti,prema tehničkim propisima, sledeći zahtevi:
♦Površina koja prekriva jedna mlaznica ne treba da prelazi 12[m2] u zatvorenom i 9 [m2] na
otvorenom prostoru.
♦Minimalni otvor mlaznice treba da je precnika 8 [mm]. Ako bi izlazni otvor bio od 6 do 8
[mm],onda svaka mlaznica mora imati hvatac nečistoce, sa tri otvora precnika 3 [mm] odnosno
sigurnost da nece doci do zacepljenja.
♦ Medusobno rastojanje mlaznica ne sme predi 4 [m] u zatvorenom i 3 [m] na otvorenom prostoru.
♦Mlaznice moraju biti izradene od materijala otpornog na koroziju i toplotu.
♦Na mlaznici mora biti utisnut tip i velicina.

45.48
34. Stabilna CO2 instalacija: Namena, tehničke karakteristike i mogućnosti; održavanje?
Uvek je u kombinaciji sa drugim sistemima (dojava, ventilacija i sl.)
Zaštita zatvorenih prostora,
Deluje zapreminski – trodimenzionalno,
Obavezna signalizacija požara
Zvučna
Svetlosna
Evakuacija prisutnih,
Gasi požare klase B,C i elektro opremu i uređaje pod naponom do 10000 V
Princip rada se sastoji u tome da se posle detekcije požara uključuje svetlosna i zvučna signalizacije
koja upozorava prisutne da će uslediti gašenje. Posle isticanja vremena kašnjenja, za koje je potrebno
izvršiti evakuaciju ljudi, otvaraju se ventili na bocama ili spremniku i ispuštaju CO ₂ koji izlazi kroz
mlaznice u štićeni prostor i gasi požar. Ako automatska detekcija zakaže moguće je ručno aktivirati
sistem preko ručnog javljača aktivirajućeg ili mehanički na samim spremnicima.
Pricip rada je sledeći: Detektori dima u jednoj zoni detektuju požar. Centrala uključuje
upozoravajuće sirene. Detektori dima u drugoj zoni detektuju požar. Centrala uključuje evakuacione
sirene. Nakon vremena evakuacije od 30 sec ili sl. centrala električnom komandom otvara ventil na
pilot boci. Pilot boca prtiskom azota otvara ventile na bocama sa SO2.
Gas kroz cevovod stiže do mlaznica kroz koje ulazi u prostor. Pre aktiviranja gašenja električnom
komandom se također zatvaraju vrata na štićenom prostoru kao i PP klapna na ventilacionom kanalu i
isključuje ventilacioni sistem.Kod SO2 sistema potrebno je obratiti pažnju na značajno povećenje
pritiska u štićenom prostoru zbog mogućnosti oštećenja. u tom smislu se projektuju uređaji za
rasterećenje pritiska (nadpritisne klapne) koje imaju ulogu da se u slučaju potrebe otvore i na taj
način spreče oštećenja štićene prostorije rasterećenjem nadpritiska.
U prostoriji se stvara prostorna koncentracija CO₂ gasa, a kada ova koncentracija bude tolika da
smanjuje količinu kiseonika u vazduhu, do iznosa manjeg od onog koji je potreban za proces
sagorevanja, požar se gasi.
- Pre svega zbog velike efikasnosti gašenja požara kao i ekonomske cene samog gasa.
Kod automatskog mora postojati mogućnost i ručnog i to na dva različita mesta.
Signalizacija požara mora biti zvučna i svetlosna ima zadatak alarmiranja. Pored obaveznog
isključenja električnih uređaja, ventilatora, klima uređaja, zatvaranja vrata i sličnog, može automatski
isključiti pogonske mašina ili čitavi deo proizvodnje
Zbog toga je neophodno da SO₂ ima pouzdan sistem za upozorenje, kako bi ljudi mogli na vreme da
napuste prostoriju, gde će se pojaviti SO₂ gas.
Sastavni delovi instalacije; sistem za detekciju vatre, elektro vodovi, PP centrala, električna sirena,
pneumatska sirena, uređaj za aktiviranje sa odloženim startom, pneumatski uređaj za aktiviranje,
baterije boca sa SO2, razvodni cevovod, mlaznice.
Ugljen-dioksid koji se koristi u stabilnim uređajima može se nalaziti u bocama ili čeličnim
rezervoarima. Kada se ugljen-dioksid, uskladišten u bocama povezan u bateriju, koristi za gašenje
požara ne može se koristiti u druge svrhe.
Ugljen-dioksid se komprimuje do prelaska u tečnu fazu i u tom stanju se puni u boce zapremine od
12 do 40 litara. Stepen punjenja čelične boce ne srne da prekorači granicu od 1 kg na svakih 1,341
naznačene zapremine boce. Boce moraju biti izrađene u skladu sa odredbama Pravilnika o tehničkim

46.48
normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene
gasove.
Boce za ugljen-dioksid, kad su namenjene za zaštitu od požara, moraju biti obojene crvenom bojom.
Po pravilu jedna baterija na razvodniku ima najviše 5 ventila. Razvodnik ima pneumatske ili
električne okidače i ventile, čiji je zadaatak da okidaju tegove i otpuštaju ventile. Moderniji ventili se
baziraju na ventilima koji imaju električni okidač, koji propušta iz boce malu količinu gasa koja se
onda vraća na ventila i otvara ga. Ovakvim pneumatskim vodovima otvaraju se ostale boce u bateriji
koje nemaju električni okidač. Sektorski ventili su najčeće električni.
Položaj mlaznice na cevnoj mreži treba da je takav da ravnomerno ispuni štićeni prostor. Ako su neka
mesta posebno izložena opasnosti od požara, o tome se mora voditi računa pri rasporedu mlaznica, a
njihov broj određuje se prema količini ugljen-dioksida.
U zavisnosti od količine SO₂, koji treba da prođe kroz mlaznicu i od pritiska na mlaznici, određuje se
presek otvora mlaznice. Najmanji presek otvora mlaznice može da iznosi 7 mm2..

Основни ефекат гасења позара СО2 гасом је загушујуци, а у много мањој мери, хладењем.
Загусујуци ефекат је тродимензионални, јер СО2 равномерно испуњава простор који се стити.
У том смислу СО2 систем се користи за затворене просторе. Када се при концентрацији СО2 ,
смањи уцесце кисеоника у ваздуху на 15% прекида се процес сагоревања, а тиме је изврсено и
гасење позара.Стабилни СО2 систем се примењује и код застите објекта Због захтева за
гасењем позара у првој фази његовог настајања, стабилни СО2 системи су, по правилу,
аутоматски, са обавезном могуцношцу и руцног активирања

35. Lična zaštitna oprema: Zaštitne rukavice; vatrogasni radni opasač?

Rukavice moraju ispunjavati sledeće:
- Da su otporne na skupljanje kod izlaganja temperaturi
- unutarašnja postava 100% kevlar (negorivo platno)
- područje dlana presvučeno kevlarom i otporno na klizanje
- Da je moguć dobar kontakt sa elementima kojima se rukuje
Radni penjački opasač- Izrađuje se: sintetičkih – polietilenskih vlakana
Namena: da omogući pričvršćivanje prilikom rada na visini, samospasavanje i spasavanje drugih
lica. Na opasač se još postavlja sekira s torbicom i kožna torbica za smeštaj džepne svetiljke i torbica
s metalnim klinom. Posle upotrebe, pogotovo ako je mokar svaki opasač mora da se osuši u hladovini
, dobro očetka , metalne delove očistiti i ispolirati. Kožne delove premazati mašću koja nema
kiseline.
Opasači se nakon upotrebe čiste i suše. One opasače koji su stalno u upotrebi potrebno je ispitivati
jednom na svaka tri meseca. U vatrogasnim jedinicama se to ispitivanje obavlja
na taj način što se na jedan opasač okače tri vatrogasca. Statičko ispitivanje 250kg i dinamičko 75kg.

36. Stabilne instalacije za gašenje požara prahom: Namena, tehničke karakteristike i

mogućnosti; održavanje:

47.48
Automatski stabilni sistemi za gašenje požara prahom upotrebljavaju se u vrlo retkim i specifičnim
slučajevima, najčešće kada su za gašenje požara svi drugi automatski stabilni sistemi - neprimenljivi.
Prah je univerzalno sredstvo za gašenje požara, koji gasi požare
ugušujuće i antikatalitički. Prahom se mogu gasiti i električni uređaji pod naponom do 1000w.
Potpuno je neotrovan, neškodljiv i otporan na niske temperature.
Princip rada: da se prah iz rezervoara pogonskom energijom nekog gasa, izbaci na mesto požara. Pri
tome on se mora, na svom putu od rezervoara, do čvrsto postavljenih mlaznica, kretati kroz čelične
cevi. Iako dužina čeličnih cevi neće biti velika, a isto tako i broj skretanja, moraju se stvoriti uslovi za
kretanje praha kroz cevi. Mora stvoriti mešavina gasa i praha, kako bi se mogao ostvariti princip
pneumatskog prenošenja, kao kod pneumatskog prenošenja zrnaste materije. U tom cilju mora se
ostvariti potrebna brzina kretanja mešavine. Zato je u rezervoaru potrebno, pre kretanja mešavine,
prah rastresti i postići radni pritisak, a time će se postići i traženi odnos gasa i praha (otprilike 1 :
1000) u mešavini i brzini kretanja. Pogonski gas je obično azot, i on se uvodi u rezervoar sa donje
strane. Za vreme pražnjenja neophodno je održavati stalni pritisak u rezervoaru, kako bi se postigla
potrebna količina praha koji izlazi, u jedinici vremena, a time i oblak praha. Naime, u zatvorenoj
prostoriji (a i na otvorenom prostoru, pri mobilnom gašenju) stvaranje oblaka ima istu ulogu koju ima
i zapreminska koncentracija, npr, SO₂ gasa, i u tome se ogleda trodimenzionalni efekat gašenja
prahom.
NAČIN AKTIVIRANjA sistema za uključenje:
- MEHANIČKI SISTEM,
- PNEUMATSKI SISTEM ILI
- ELEKTRIČNI SISTEM
Opis rada u fazama:
Faza – aktiviranje sistema putem sistema za detekciju požara – javljača. Sud sa prahom se puni
pogonskim gasom.
Faza – pokretnje sistema za gašenja. Pošto je pogonski gas ušao u sud sa prahom, podigao pritisak i
napravio mešavinu praha i gasa otvara se ventil i kreće pneumatski prenos smeše gasa i praha do
mlaznica.
Faza - pražnjenje sistema mešavinom gasa i praha i kraj gašenja.
Sistem za aktiviranje čine topljivi elementi na čeličnom užetu, čelično uže sa tegom, komandne boce:
od 2 kp za automatsko i ručno aktiviranje i cevovodi sa priključcima visokog pritiska. Temperatura
paljenja, odnosno: prskanja ampule određuje se prema maksimalnoj temperaturi prostorija koje se
štite. Temperaturni elementi se proizvode u nekoliko temperaturnih granica, obično sa temperaturama
od 70°C, 90°C. 140C°, 240°C i 300°C ili njima bliskim temperaturama.
Komandna boca za automatsko aktiviranje ima membranski ventil, dok boca za ručno aktiviranje ima
ventil sa točkićem za otvaranje boce. Obe boce su povezane zajedničkim cevovodom visokog
pritiska.
Komandne boce i potpuno zasebni sistem za aktiviranje mora postojati za svaku prostoriju-zonu koja
se štiti. Broj takvih prostorija-objekata ne bi trebao da bude veći od pet, za jedan stabilni uređaj.
Čelične boce imaju kao pogonski gas azot ili CO2 gas. Po pravilu, ventili boca za stabilne uređaje su
sa membranama, a ne opružnog tipa. Ovo iz razloga što zatvaranje membranom daje veću sigurnost
nepropustljivosti od opružnog načina.

37. Stabilna instalacija za gašenje požara inergenom: Namena, tehničke karakteristike i

mogućnosti; održavanje?

48.48
Montrealskim protokolom, septembra 1987. godine, zabranjena je proizvodnja i primena halona, kao
sredstava za gašenje požara.
Razlog zabrane je taj što haloni pripadaju hemijskoj grupi freona (fluor-hlor-ugljenik), koji su
odgovorni za smanjenje ozonskog omotača zemlje.
Sistemi za gašenje požara inertnim gasovima postoje već decenijama i provereno su 100% sigurni.
Inertni gasovi su deo prirodnog vazduha i zbog toga su ovi sistemi u potpunosti "prijateljski" prema
prirodi. Većina sistema za gašenje požara inertnim gasovima radi na principu direktnog pražnjenja na
pritisku od 200 ili 300 bara. LPG inertni gasovi su 100% sigurni i bez ikakvih uticaja na prirodu.
Idealni su za zaštitu biblioteka, muzeja, knjižara i svih aplikacija gde je veoma vredna oprema i
materijal, kompjuterske sobe i drugi prostori sa elektronikom. U ponudi su: IG-01(ARGON), IG-
55(ARGON/NITROGEN), IG-100(NITROGEN), IG-541(ARGON,NITROGEN,CO2
ČISTA SREDSTVA SE PRIMENjUJU KOD zaštite zatvorenih prostorija. To su stabilni, po pravilu
automatski sistemi. Metoda gašenja se sastoji u dostizanju određene zapreminske koncentracije
SREDSTVA u prostoriji u kojoj se gasi požar.
Elektronsko-kompjuterske opreme za obradu podataka, kontrolu i upravljanje, transformatori,
generatori, uljni prekidači, prekidači u električnim kolima i svi električni obrtni aparati;
zapreminska koncentracija pretstavlja opasnost po ljude. Ako zapreminska koncentracija dovodi do
smanjenja kiseonika na 16% postoji opasnost gušenja.
Inergen je sredstvo za gašenje požara koje prekida proces gorenja na taj način što ispunjava štićeni
prostor, istiskuju vazduh i na taj način menja kvantitet gasa u prostoriji. Inergen smanjuje količinu
kiseonika ispod 15%, do nivoa na kojem zapaljiv materijal ne može da gori, istovremeno
povećavajući prisustvo ugljen dioksida u rasponu od 2,5% do 4,5%, tako da omogućava čovekovo
disanje. Optimalni rezultati gašenje požara se postižu kada je koncentracija kiseonika u prostorijama
koje se štite u opsegu od 12% do 14%, a koncentracija ugljen dioksida između 3% i 5%
INERGEN IG-541 ( u boci je u gasovitom stanju pod 200-300 bara)
Inergen se skladišti u velikim bocama pod pritiskom od 300 bari. Pritisak posle ventila boce pada na
200 bari, a posle regulatora na izlazu iz kolektorske cevi pada na manje od 60 bari. Sistem sa
inergenom se može koristiti za višezonsko gašenje u različitim prostorijama. Boce mogu biti udaljene
i do 100 m od prostorija koje se štite od požara, a preporučljivo je da boce budu u posebnoj prostoriji.

49.48