eдиција

АНТИЋЕВИ ДАНИ

уредник
Ален Бешић
 ЂОРЂЕ Д.
ОТО
СИБИНОВИЋ
ХОРВАТ
песмеизабране
љубави
новепуне
песме &
(2014–1994)
Приредио Петар В. Арбутина
Речник поезије
(2013)
ДЕВОЈКА

Лаки
Шарм
Кожа
Путер
Поглед
Брадавице.

Замах
Коса
Бедра
Песма
Корак
Фармерице.

Топле
Сузе
Врели
Нехај
Површине
Трепавице.

Млада
Материца
Лист

7
Стопало
Главица
Лука
Купуса
Ослобођење!

8
Лакоћа – начин живота великих мајстора.
Шарм – разлог универзалне привлачности.
Путер – извор холестерола, неодољива женска кожа.
Поглед – људско право које изазива проблеме ако га ухвати локални
силеџија.
Брадавице – најлепши детаљ на женском телу, осим тога, безначајне
израслине.
Замах – обавезна фаза код тениског ударца.
Коса – Самсон, Форман, фризер.
Бедро – обећана лађа, шкољка из које се не излази.
Песма – све.
Корак – елементарна честица физичког кретања и људских могућно­
сти померања граница таворења.
Фармерице – трансперсонална униформа.
Сузе – самообновљиве најбоље другарице.
Врелина – аналитички (унутрашњи), необориви доказ добродошлице.
Нехај – поверење у предочене социјалне функције друштвених инсти­
туција.
Површина – физичка димензија која најубедљивије сведочи о метафи­
зичкој трагедији.
Трепавице – бизарни венецијанери.
Млада материца – одлично организована материја.
Лист – најлепши део анатомије доњих женских екстремитета.
Стопало – еротски фетиш (ако је лепо).
Главица лука – деминутив еротске провенијенције.
Купус – најефикаснији мелем од убоја и очигледан примерак савршене
геометријске форме у којој је организована глава на раменима.
Ослобођење – сарајевски дневни лист у једином добу у којем је у Босни
владало братство и јединство.

9
ДЕВОЈКА 1

Живот великана
Једнака привлачност
Најлепши женски орган
Радионица холестерола
Брига локалног силеџије
Детаљ узбуђења.

Тениски услов
Самсон, Форман, фризер
Обећана лађа
Све
Укинуте границе таворења
Униформа.

Пријатност
Самообновљиве другарице
Доказ добродошлице
Погрешно поклоњено поверење
Сви путеви воде у трагедију
Бизарни венецијанери.

Одлично организована материја

Понос женских ногу
Фетиш, фетиш
Еротски деминутив
Сарајевска штампа!

10
ЖЕНА

Бразда
Њива
Бутина

Сјај
Свод
Сунцокрет

Мирис
Нега
Гиздање

Кап
Слап
Водопад

Зачеће
Млеко
Вучица

Зрела
Материца
Врх
Света
Лепота!

11
Бразда – површинска пукотина преко које семе стиже у срце догађаја.
Њива – неограничено поље рађања.
Бутина – плодност, издржљивост, ослонац, путоказ, одлучујући те­
лесни квалитет женске анатомије који није разврстан у ерогене
зоне, чест назив за кафану у руралној Србији.
Сјај – карактеристика видљива без посебне сугестије.
Свод – декор успеха.
Сунцокрет – пољопривредна култура лепша од цвећа, цвет лепши
од цвећа.
Мирис – чулни надражај према којем не можемо направити разлику
између нас и животиња, скуп свега онога што није слика и додир
иако подразумева и једно и друго.
Нега – неопходни процедурални додатак свему постојећем, све оно што
није брига.
Гиздање – дотеривање које из женског угла никада не може бити пре­
терано, али ипак јесте.
Кап – једина количина која доказује меру, мало и велико истовремено.
Слап – гледајући га постмодернисти су дошли на идеју деконструкције
и поверовали да је део исто што и целина.
Водопад – непоновљива лепота природе, једино понирање које није
нестанак.
Зачеће – тренутак о коме нема других доказа осим нас.
Млеко – животни напитак.
Вучица – опасна женка вука, женски и јачи аспект његове крволочности.
Зрела материца – савршено организована материја.
Врх – најближа позната физичка тачка до Бога.
Свет – све о нама.
Лепота – по Достојевском, чекамо њен тријумф, јер спасава свет, по
мени – Кејт Винслет.

12
ЖЕНА 1

Пукотина за семе
Поље рађања
Разлог који сам себе рађа

Саморазумљива видљивост
Декор успеха
Отровни цветови и јестиви плодови

Животињска изузетност
Неопходни додатак свему
Претерано дотеривање

Количина мере
Заблуда постмодерниста
Непоновљива лепота природе

Ми смо једини доказ

Животни напитак
Опасна вукова жена

Савршено организована материја

Најближе Богу
Све о нама
Достојевски
Кејт Винслет!

13
БАБА

Ванилице
Марама
Крило
Огњиште

Зимница
Вуница
Завесе
Црнина

Поштар
Гоблен
Сузе
Јагоде

Деда
Пунђа
Шешир
Прстење

Савет
Запршка
Благост
Угашена
Материца
Старост

Најлепша!

14
Ванилице – традиционални, прости и привлачни колачи, неопходан
састојак сваког детињства.
Марама – део женске гардеробе.
Крило – место високог степена сигурности, заштите, нежности и
смисла, орган за летење, део аутомобила итд.
Огњиште – припитомљена, унутрашња ватра.
Зимница – летња храна за зиму.
Вуница – природни материјал за гардеробу, лозинка страха.
Завесе – обавезан женски детаљ у ентеријеру који прераста у доми­
нантно поље.
Црнина – униформа жалости.
Поштар – веома успешан женски београдски одбојкашки клуб.
Гоблен – никад нисам разумео шта је и чему служи. Можда антиципа­
тивна непрофитабилна психотерапија за жене, слике које се боду,
визуелни садизам, насиље над сликом.
Сузе – самообновљиве најбоље другарице.
Јагоде – постоје ствари које не треба коментарисати.
Деда – костимирани ћале за пар година. Најдражи лик.
Пунђа – фризура за бабе и балерине.
Шешир – на свашта су људи спремни, поклопац изнад ничега.
Прстење – сећање на окове.
Савет – орган бирократског менталитета без икаквог значаја, моћи
и утицаја, добронамерно мишљење.
Запршка – нутриционистичка алергија, зашто да не – алегорија.
Благост – чешћа особина код баба него код остатка популације, мада,
нема везе са карактером, више је последица замирања метабо­
лизма.
Угашена материца – дезорганизована материја ако није извађена.
Старост – оно што се нама неће десити и када остаримо.
Најлепша – једна је увек најлепша.

15
БАБА 1

Привлачни колачи
Женска гардероба
Место смисла
Унутрашња ватра

Летња храна за зиму

Скала страха
Детаљ који превазилази целину
Униформа жалости

Београдске одбојкашице
Женска психотерапија
Другарице
Одложени коментари

Најдражи лик
Фризура за бабе и балерине
Свашта на глави
Златни окови

Прашина у очи
Нутритивна алергија
Угашени метаболизам
Дезорганизована материја
Мене неће

Једна је увек најлепша!

16
САНДАЛЕ

Чланак
Тучак
Пути

Белина
Тетива
Пета

Такт
Ритам
Музика

Траке
Кожне
Сабирају

Прошлост
Моду
Зорњачу

Умаче
Шапа
Мацина

17
Распон
Покрет
Кревет

Шнала
Клецај
Загрљај.

18
Чланак – носач тетиве.
Тучак – ударна песница, место и снага удара.
Пути – љубавна метафизика видљива телесним променама насталим
услед физиолошких импулса и секса.
Белина – боја почетка и краја.
Тетива – цинкарош неодољивих жена.
Пета – јастуче за длан.
Такт – пуна батерија симбола.
Ритам – периоди понављања који подржавају могућности да се прет–
воре у догађај, систематично понављање невидљивих доказа
живота.
Музика – пређе тканице универзума.
Траке – маштовита костимографија.
Кожа – орган неодољиве привлачности.
Сабирање – добра рачунска операција кад ти иде у животу, лоша кад
чекаш да платиш заслужено.
Прошлост – зона забрањена за евроентузијасте, оно недоказиво о нама.
Мода – скупо самозаваравање.
Зорњача – сунце на изласку.
Умакање – хедонистичка распуштеност.
Шапа – одлична метафора.
Маца – мала, још безазлена мачка.
Распон – савладива раздаљина.
Покрет – елементарна моторика која је ушла у историју као ознака
промена.
Кревет – најлепше место на свету.
Шнала – нека им буде.
Клецај – моторика доњих екстремитета схваћена као морално по­
сртање са еротским предзнаком, користи се и као метафора у
поезији.
Загрљај – повратак у могуће.

19
САНДАЛЕ 1

Носач тетиве
Ударна песница
Импулс и секс

Боја почетка и краја

Денунцијант страшних риба
Јастуче за длан

Батерија пуна симбола

Понављање живота
Пређе универзума

Добра костимографија
Неодољиве
Добар резултат

Недоказиво о нама
Скупо самозаваравање
Јутарње сунце

Хедонистичка распуштеност
Одлична метафора
Безазлена мачка

20
Савладива раздаљина
Ознака промена
Најлепше место

Нека им
Еротско посртање
Повратак у могуће.

21
УНУТРАШЊЕ САГОРЕВАЊЕ

Тридесет два
Равномерна
Утеривања
Смисла
Нису
Довољна

Звер
Рутински
Прождире
Навлачи
Забрекли
Утук

Иште
Милосрђе
Одмара
Вреба
Новог
Јарца

Температура
Челик
Топионица
Подмазивање

22
Мошус
Прековремени
Рад

Машине
Нису
Криве
Погон
Пропада
Свакако.

23
Тридесет два – број у близини фамозне и фаталне тиресет тројке.
Равномерна – ретка догађања.
Утеривање – убедљива процедура моћи.
Смисао – библијски изостанак или горка јабука раздора између Бога и
човека.
Нису – јесу, свеједно.
Довољно – количина непозната врсти, можда одабраним појединцима.
Звер – она које се остале животиње стиде. Модерни облик постојања
људи који траже изговоре за своје зло.
Рутински – непогрешиво, без душе и разлога.
Прождире – препуштање нестајању у пукотини постојања.
Навлачи – ваби, дозива, обећава.
Забрекли – онај у коме више нема места ни за њега.
Утук – архаизам етногенезе.
Иште – тражи да не можеш да одбијеш.
Милосрђе – свест и обуздање да и други имају право да воле себе као
што ми то чинимо.
Вреба – чека прилику, јер не живи човек, већ прилика за живот.
Јарац – као и свака жртва, потпуно невин.
Температура – услов свих услова постојања.
Челик – производ који се добија из руде метала и препознаје се према
најчвршћим људима.
Топионица – претварач који не уништава.
Подмазивање – процедура која омогућава незаустављиво енергетско
трајање.
Мошус – мирис задовољене жене.
Прековремени – боравак који је изнуђен потчињеношћу или болесном
амбицијом.
Рад – једини начин очувања достојанства.
Машине – техничка симулација неуништивости живота која одбацује
новостворену вредност, подржава раст капитала и пропаст
људске врсте.

24
Нису – јесу, свеједно.
Кривица – најстрашнија подвала врсти, кривично-правни појам сачи­
њен од рђавог дела и одвратне намере.
Погон – скуп фактора кретања.
Пропада – сневач ружних снова.
Свакако – исто што и никако.

25
УНУТРАШЊЕ САГОРЕВАЊЕ 1

Комшијска бројка
Ретких догађања
Убедљиву моћ
Јабуке раздора
Исте као да јесте
За одабране појединце

Животињски стид
Без душе и разлога
Нестаје у пукотини постојања
Ваби, дозива, обећава
Сама себи тесна
Архаична етногенеза

Не можеш да не даш
И други себе воле
Урачунато стање нормалности
Чека прилику
За старог који први пут долази
Као невина жртва

Услов постојања
Руда чврста као човек
Остајеш претворен
У енергетско трајање
26
Задовољене жене
Изнуђен или амбициозан
Начин очувања достојанства

Техничка симулација
Као да јесте
Најстрашнија подвала
Свих фактора кретања
Сневача ружних снова
Свакако.

27
MANITS RELIGIOSA

Постојано
Лажна
Молитва

Мужјаку
Глава
Откинута

Копулација
Преостали
Оброк

Повећава
Сигурност
Оплодње

Отац
Колац
Љубичица

Легалица
Тубус
Трбух

28
Мама
Није
Инсект
Само
Богомољка!

29
Постојано – издржљивост понављања.
Лажна – уобичајена.
Молитва – разумљиви део религијског обреда, људска мера веровања.
Мужјак – појам који одређује биће у односу према женки.
Глава – исти назив за различите делове мушке анатомије.
Откинута – последица нестрпљиве деконструкције.
Копулација – моменат оплодње инсекта.
Преостало – оно што је било вишак.
Оброк – порција хране која је стандардизована према потребама људ­
ског организма.
Повећање – недоказивост оправданости разлога изненадне амбиције.
Сигурност – оно што сви желе, без разлике на непоновљивост биогра­
фије.
Оплодња – тренутак спајања семена и јајне ћелије.
Отац – лик који никада нећеш разумети као дете.
Колац – заштита од вампира и примитивна, империјална, Србима
врло разумљива, претња.
Љубичица – нежан цвет, друг Тито.
Легалица – важан анатомски део инсекта Трипси.
Тубус – место пријема семена код инсекта Трипси.
Трбух – надут стомак код човека. Место доласка и одласка.
Мама – нежна ознака за жену која те је родила.
Инсект – живо биће за које само бог зна зашто постоји.
Богомољка – особа женског пола која се моли Богу више него што је уоби­
чајено (могуће је да и Бог не очекује толико). Женка инсекта која у
молитвеном положају очекује оплодњу, те лишава живота оног
мужјака који није или јесте имао среће да је оплоди.

30
MANITS RELIGIOSA 1

Издржљивост понављања
Уобичајена
Људска мера веровања

Појам посвећен другом

Анатомски неспоразум
Нестрпљива деконструкција

Тренутак обнове инсекта

Оно што је било вишак
Дозирана исхрана

Лик који дете не разуме

Примитивна претња
Нежни цвет

Све посебности Трипсија

Место пријема семена
Надут трбух

Нежна ознака
Није
Разлог постојања који
једино разуме Бог
Само
Жена која му се
Превише моли!

31
Хиљаду карактера
(2013)
ЧАРШИЈСКЕ ПРИЧЕ

Тек иза јутра, док још није сасвим јасно

какав ће бити дан, враћа се тетка Пела
из цркве, полако придржавајући трегере
цегера из којег срамежљиво провирују
зајапурене ротквице
као што лабави поводац по турској калдрми
непогрешиво урачунава заостатак
разочараног псета и по ко зна који пут
успешно брани достојанство оцвале женствености
пред отеклим вршњацима који радозналој
дечурлији неразумљиво мрмљају сећања
на Пелине младалачке несташлуке.
Мали је то град, али ако, нека,
људска равнотежа увек је одложена, јер
грех и покајање не ступају скупа и не зна се
претходница ко је, а старинском реду милија
је обратница од неизвесности исхода
који рачуна са унутрашњим преокретом
изван чаршијских очекивања.
У свом времену нема равнотеже, јер она
брани гибање даривајући
дуге и влажне пољупце у младом мраку
који родитељски погледи лако разарају, а тако
дуго не може, јер је добродошлица скоку
одлучујућа, а не чежња одлагања.

35
И основни налог, рађајте се! Али како,
грех постаде што мирисима и грчењем
преко васпитања мами и обећава.
Знајући да не беше свеца у свом времену,
нити пољупца на којем љубав стаде,
тетка Пела окрете главу прекривену
сламнатим абажуром у правцу бокора
цветних пузавица и, не слушајући
чаршијска наклапања, мирно уђе у своју кућу.

36
ЛЕТЊИ ДАН

Огромни трбух прве послератне

стамбене зграде у малом, тада још
важном и неодољивом граду, скривао је
од знатижеље пролазника двориште
као поприште, бетонирану потковицу
удружених судбина прегалаца
социјализма запослених у индустрији
коју је председник краљевске владе назвао
радосним именом своје љубавнице Зорке.
Раздрагана штрафтаста постељина као
заштита тада непознате приватности
и привлачни мириси ваниле из домаће кухиње,
докази достојанствене оскудице, упредали
су годове чврстог стабла наше младости.
Сменовође, физички радници, озбиљни
мајстори, лаборанти и понеки руководилац
смерни у ракијици нађоше радост,
довољну за све оно чега данас нема
док га називају толеранцијом.
У летњем дану док врућ бетон
по полеглој крофни врелине посипа
ситну прашину као цимет на сутлијашу,
седео је бос на степенику врата
које воде у подрум, у старим фармеркама
и раскопчаној карираној кошуљи,

37
за обично радничко дете недозвољено
леп и привлачан, пијан Паја Магдић,
чији се отац у Сави утопио од алкохола и на Вегас
гитари по којој је грубим траговима зарђалог ексера
пуштен орао раширених крила, свирао и певао
„Бесаме мучо”. Мајка и сестра су плакале,
а брат је бесно покушавао да га
одвуче у стан. Време стаде, а свет занеме. Ми,
деца, нисмо знали шта све то значи, само смо
у тихом, прикривеном страху жарко
желели да будемо као Паја.

38
ЉУБАВ У БЕОГРАДУ

На Дорћол је стао сав свет:

врх тврђаве са којег поглед
убада срце кружнице кроз увојак
Атилине косе израсле у
Ратно острво,
разиграна географија задужбина,
заравни и косине,
плодна долина уз велику реку,
небо кроз мансарде,
и људи у својој људскости.
Седим у Добрачиној улици,
тек што је пронађена,
из глупости
украдена, фигура дечака са
Чукур чесме,
пијем воду, док слушам како
капи последње пролећне кише
хладе асфалт из којег цвета липа
чије ће мирисе, као добродушно чудо
овог центра, немирни талас Дунава
што свакога дана помери зубац
сунчевог сата, додати укусу света
и озарен, јер нисам изгорео
у ватри младалачке силине,
као зрели окрајак богатства,
чекам
руколу у маслиновом уљу.

39
РАЗГОВОР

Кад разговараш са мном,

онда ћути! И када ја
разговарам са тобом,
опет ћути.
Гледаћемо слике
и чекати језик да проговори,
да сабере и разврста
речи којима ће са утртог дна
одсутности попети до нас
Дисов жичани рам за
наочаре и бакелитну лулу.
Молићемо га да нам добаци
обрве Милана Ракића у којима
мирно почива тајна
зашто није написао још.
Онда њих питај,
али пази,
поправљају се одговори,
а погрешна питања пропадају.
Покушавају да своју
људскост одбране,
грчевима које пакују у
одбачене пластичне кесе и
сузама разливеним по
флашама газираних пића

40
које једине никада неће пропасти.
Њих питај ако смеш и знаш
паметне реченице којих се
нико неће постидети,
а мене пусти.
Пустићу и ја тебе.
Да дишемо и кајемо се,
да ћутимо кад
разговарамо
једно са другим.

41
Насеље белих кућа
(2012)
ДЕБЕЛИ АДВОКАТИ

Ромеу и Јулији

Из разноликих заседа маме набујали мириси, обећања

што по патосу развлаче смелост
као одору великодостојника у вијугавој литији,
да вођена пригушеном најавом исхода приђе и каже:
волим те.

Као што изгладнели пас, тражећи

заклон за оштри прегиб изможденог тела,
уступа услуге отупелог слуха нејасним
звуцима насртаја, љубав охрабрена очекивањима
ишчекује нешто ново
иза минулих збивања.

Не пише писма још неспремна да извештај о непоновљивости

преда свиленој густини, свежем мраку у којем пламен
свеће оцртава меснате и једре кришке страсти што прете да
замене појмове укључене у кратке и питке описе остављене
на дохват руке.

Радије ствара поезију у којој свежи плодови иронично држе

љубавне знакове уплашеним рукама као туђе усахло врело,
мамећи је тихо и неуморно
да остане витка и самосажаљива као
трагови болног стида које за собом оставља муња док
буши станиште облаку.
45
Ипак, за праву љубав најбољи су дебели адвокати, лабави и меки
госпо­дари срца љубавница које преламају
облине и никог не жале као себе кад
изненада у укусу љубавног зноја откривају да су хиљаде
лепих жена склоне проституцији.

46
ГОЛИШАВЕ ЖЕНЕ

Школским другарицама

Раније се сматрало да нисмо једнаки,

дочим предано негујући херојство и чедност
ми побеђујемо змајеве а оне рађају децу.
Парење, изразита брига за потомство и
везаност накота за родитеље,
искупљују извесну склоност љубомори.
Немилосрдна злочиначка решености,
а код њих флека незнанчевог семена
на хаљиници.

Као што сваки хибрис непогрешиво добија

немезис, тако савршен одгој
поколења, усмерење, култура и у
последње време посебно људска права,
ипак не спречавају дечкиће да краду ватру
и дрско грицкају плодове дрвету знања,
а девојчице да прерано схватају како им
свако добро обећава прецизна организација
туристичких путовања до Венериног брега,
са доручком и сопственим превозом.

Ироничан смех, раздрагност, прекрштене бутине,

понека празнина, обавезан разговор и манири
показују како страх од мајке која им је крала оргазам
и махнитог оца који је претио није оставио ожиљке,

47
да ће веза неометано даривати свету очекиване
ефекте, да пилићи имају очуван нагон прибијања
тела уз тело, док грабљивице кратког врата
злослутно надлећу њихова ровита гнезда
на којима се још суши уљани натпис
имена вечне љубави.

Догађаје обично организују у присуству

великог броја званица које симболизују
богатство структуре, искуство разлике
и процват хиљаду цветова. Програми су
пригодни хронолошки прикази културног
наслеђа, послужење је лако, пиће расхлађено.
Док је припити глумац непотребно посртао
изговарајући стих „Искрене песме” Милана Ракића
да ја у теби тражим себе драга, неколико голишавих
жена у неверици је схватало да у читавом простору
нема огледала.

48
СПОРЕДНИ ЕРОТСКИ СИМБОЛИ

Забринутом комшилуку

Као што трагизам

отпадања раширених рогова
кишног јелена
ефектно отклања њихов поновни
раскошни раст,
тако изненадни трзај разлаза
доњих екстремитета,
пресудан за узорни продор
недостајућих полних додатака,
потврђује
поузданост понављања.
Том приликом оштроумни момци
запажају два споредна еротска
симбола:
погрешно усмерене аргументе
високих потпетица и
преиспољено погодне
анатомске одлике
бутних костију.

Штикла је део обуће који,

и када своју оштрину упућује
ваздушастим висинама
насупрот уобичајеном отпору рањене
подлоге, доприноси несразмерном,
готово скандалозном уздизању особе
у односу на припадајући

49
онтолошки ниво.
Штиклу повезујемо са одлучујућом
тајном женствености, иако је
настала као помоћ мушкарцима да
положајем својих ногу обуздавају бића
која су јахали. Једна веома ниска жена,
али и поврх тога грофица,
Катарина де Медичи, у неодољивој
и сасвим разумљивој страсти
за додатним растом,
учинила их је брижним сарадником
свих родних радости.

Бутина, коју штикла екстензивно

подржава,
сведочи о снази стварања,
најављује плодност и издржљивост
а богатство коштаном сржи,
доводи је пре свега
у везу са бесмртном есенцијом доказа
да тело трајно потврђује живот.
Можда су због тога богови
најрадије, баш бутне кости прихватали
за жртвени принос
а има ли милије и путеније корице
сласти од меке чврстине и белине њене
унутрашње стране неговане
честим прекрштањем и поштеђене
рутинских грубости свакодневне
моторике.
Преостаје ослонац на ефектну
завршницу: Дионис је рођен
из Зевсове бутине.

50
БЛИЗНАКИЊЕ

Ахиловој тетиви

Симболика парења
надилази страсти,
крати беседе,
а у величању и слави
мистерије,
оставља простор пожуди
проласка новим
улазом који мами,
као и пробирљивости
довољној за надокнаду
вређања офуцане ароганције.

Да би направио хероја,
Зевс се прерушавао
у бика или лабуда,
за божијег сина задужен
беше Свети дух,
док за мало неизвесне радости
данас, комшијама и
устима која гутају мач,
не признају сан о целовитости
као оправдање мале смрти
изван светог брака.

51
Невидљива је разлика
чврсте материне стативе на
коју син ослања визир себичлука
и витког чланка напете
тетиве богиње љубави
која изненадну чврстину
лаконски приписује
несвесним силама, знајући
да се у свему бескрајно
смењују живот и смрт.
И само то.

52
РЕГИСТАР ЉУБАВНИХ ПОЕНТИ

Пригушена најава исхода

охрабрује очекивања:
волим те
иза минулих збивања.
У свежем мраку, по
свиленој густини, на дохват
меснате руке, витко и
самосажаљиво, просуто је
станиште знојавом облаку,
дебелим адвокатима и лепим женама
склоним проституцији.
Херојство и чедност остављају
семе на хаљиници,
док љубавници уз доручак
са сопственим превозом
у имену вечне љубави доцкан
примете грабљивице кратког врата
од којих се не види огледало.
Раскошан раст
честим прекрштањем
углачаних и сласних
бутних костију означава
неоправдано подизање
припадајућег онтолошког нивоа
родних вредности

53
које одлучно подржавају
жртвени принос
Дионисовог рођења
из Зевсове бутине.
Симболика парења слави
мистерију новог улаза и
пробирљивости.
Уста која гутају мач нису довољна
за погледе изван светог брака,
јер се по маминој стативи и
љубавној тетиви бескрајно смењују
живот и смрт.

54
Нешто поверљиво
(2004)
ОН, ОНА

Када сам једном

био жена
заложила сам сав
мираз,
који је брат накнадно
уложио у посао са
мешовитом робом,
да покажем како
моја материца
није моје једино
срце и како је моје
знање
уредно положено
у архиви одбрањених
радова
који ничему не служе.
Морала сам да
трпим понижења
и колутам очима
пред власницима циркуса.
Била сам као жена
уписана у јавне књиге.
Није вредело.
Одмах сам све заборавила
и наставила

57
да убирам приходе
који се од мене очекују.
Радознало примам
вести из циркуса.
Остаћу мушкарац.

58
БРАТ

Када подигнем извештај

о стању средстава
на рачуну, излазећи
са родитељског састанка
на којем је без одговора
остало питање,
осетивши заборављен
укус ваздуха из коморе
мојих усана
и њеног уха, док је
кум у новој партији,
нагињаћу сусрету.

Када мир очинског

савета сломи силину
синовљевог приговора и
када ти трећи петао
позобље згрушану модру
облицу, видећеш на
екрану водећег програма
да је од твоје крзанице
сашивена застава мира
побијена на чврстом,
пољу утабаном
шупљом коском лобање

59
што кроз дупље и
шкољке отаче причест,
и твој ће нагиб
пожелети сусрет.

Загрлићемо се као
неподељена
браћа.
Волећеш ме
и казнити.
Остаћу радостан у
сусрету изван агоре,
што између нас
није нико и ништа.

60
СЕКТАШИ

Зором и раним јутром

на обали реке живе
ненормални људи.
Они излазе у то одређено
време да природи предају
све своје вишкове и
саопште протесте који
их ометају у нормалности.
Ходају у оделима са
прслуцима босоноги,
са зеленим планктоном
на ноктима и житким опорим
речним блатом на рисевима,
упитани да ли их само још
ципеле деле од нормалности.
Корачају махнито, машући рукама
ради убрзавања рада мишића
и осталих унутрашњих органа,
из ноздрва бљујући љуту ватру,
а из грла тантру и кама сутру
преслишавају, сакривајући или
кротећи тигрове.
Окрећу педале и звоне
регрутима обалске пешадије
тражећи пролаз.

61
Без речи и дијалога
ова скупина испуњава
све законом прописане услове
за упис у регистар удружења
грађана. Једини проблем је
време. Које им недостаје:
у дану, они морају бивати
нормални, по ноћи се не зна;
евиденције се не виде у мраку.
До следећег освита и раног пурпура,
када ће опет на миру бити
непризнати и ненормални.

62
ЛОЗИНКА

Немој јести хлеб.

Пут је горак.
Немој месити колаче.
Они настају од вишка
горчине која ти
припада.
Немој пити воду у флашама.
Она се производи због
разлике у цени из које
се улаже у анализе.
Не уздај се у свој живот.
Он је знак светова у којима
си приказан.
Само диши.
Дисањем штеди
време и залихе да
преживиш.

63
Плодови
(1998)
ПОСЛЕДЊИ ДАНИ

Успели смо.
Живели смо.
Успећемо.
Умрећемо.

67
ОПСТАНАК

Каква драма
око сношаја.
Предузимају се
разне радње.
Инсекти гледају.
Ломе се вере,
удара бубањ.
Шта још урадити
да се догоди?
А шта?
Опрашивање камена,
рађање робова,
негативно размишљање.
Па ако, сношај.
А око чега другог?
Да ли око упитаности
разлогу уздржавања?
И нека крене на њу
притискајући кост
до прскања
мада без напора.
Али зашто пригушено светло?
Чините оно што
лептири раде,
без лажи да им

68
за све треба
припрема,
која се још може
назвати и:
Љубав.

69
МУКА

Без потреба
И уснулих жеља,
Звуком немара
Помешаних мера
Могућег и стварног
Зовем у помоћ
Смелости,
Кад су је довеле,
Нека је и врате.
Без разлога
Као и да неће.
Чекам тај сусрет
Иако већ прође
Док у њему траје
Све што је могло
Да се узима и даје
Као привиђење.

70
ЛАКО ЈЕ ДУШИ

Храброст је окрепила душу.

Авантура учинила неодољивом,
Лудост јој донела спокој
Сада мирна чека растанак.

Ветар је припремио небо,

Очистио тајна места.
Позор у паклу и рају траје
Пријем њен се мирно чека.

Само још није јасан

Пут којим ће душа стићи
И на њему кога газити.

Све и да смртно греши

Горда и врлија да громове гуши
Док господар је путу своме.

71
ПОРУКА

Ни време
Јад и спас.
Низводно што плови
Ни глас.

Ни речи
Вера с круном сумње
У понору вечери
И отоку крви.

Ни Ти ни Ја:
Ништа као оно
Што нас веже
Не значи.

72
ШТА СКРИВАМ ОД РОДИТЕЉА

Одлепила ми се подлога
од тла
изгледа као да сам
одлетео
доживео сам себе
као нешто друго
без страха од
казне.
Душевна болест
није утврђена
мада је подела
недвосмислена.
Расцеп по вертикали
доноси чуђење
лежећи на трбуху
залелујао сам се
у страну
и осетио да постојим
иако не мислим.
Каква победа
над душом и телом.
Савладани су сви отпори
једноставно не знам
шта сам
све то, док постижем

73
врло запажене
резултате
мислећи на пример,
о блажој клими:
нисам ваљда
луд.

74
И МЕНЕ

Везе су танане.
Скоро невидљиве.
Али нераскидиве.
Тихе.
Између смрти.

Жив сам
Колико сам трен.
Прошли су клатно.
Слабо.
Између сећања.

Долазе нови.
Неизвесно.
Ипак неумитно.
Руше све.
Између наде.

Остаје само сан.

Недосањан.
Сасвим одсањан.
Љубав.
Између тебе.

75
СТАНИЦА

Ако икада станем

Ако једном станем
Ако икада станем
Ако једном станем

76
ЗАГОНЕТКА

Ништа тако
не може да
Испуни
и освоји
Узнесе
и покори

Ништа тако
не може да
Згреје
и оснажи
Устави
и распусти

Ништа тако
не може да
Уништи
и угаси
Свене
и растужи

Ништа тако
не може да
Нестане

77
и избрише
Скрха
и сахрани

Душу,
као љубав.
Та страшна љубав.

78
Престо
(1994)
КАРМА

Данас ја схватих да гледао нисам

Данас ми чежња удари на слутње
Прогледах данас кô убоги гуслар
Што живех без среће: само ја крив сам

И очи ми цакле страдањима бившим

Ступих у живот тек данас га видим
Срце се грчи да ка Теби крене
Певам и плачем док се славно стидим

Јурцају снови пут смрзнутих њива

Шире се моје свемогуће руке
Осећам снагу у небу док гори
Пуцају стене, младост ми је жива

Кад стигнем вечерас на почетак краја

Кад Господу своме лаку ноћ пожелим
Скинућу са себе све дилеме своје
И чекаћу Тебе на вратима раја.

81
ОБАЛА

Протиче лења и далека река

Ломе се гране остарелих бреза
Лепљиво блато обалом мирише
Насукан, стари чамац мене чека

Да кренем ка зову што из вира вапи

Да у себе прими све страхове моје
Да пловим далеко од обале ове
Да останем тамо где никога нема

Протиче лења и далека река

Ломе се гране остарелих бреза
Лепљиво блато обалом мирише
Старог чамца на обали никад,
Никад више.

82
СУСРЕТ

Нов свет
Нов чаробан
на сјајном хоризонту
може бити
само док си млад

Дивна ноћ
Таква ноћ
ваљда
на сјајном хоризонту
може бити
само док си млад

А зар се може живети

под оваквим небом
док узалуд пролазе
непроспаване ноћи.

83
ПРВИ НАСЛЕДНИ РЕД

Препознајем те на сваком почетку

У немиру и нескладу, у сну
Без речи и погледа
Трага и додира
Препознајем те и увек си ту

Препознајеш ме на рубу страхова

Док јежиш се све више сваки пут
Као завист без греха
Дивљење и спокој
Препознајеш ме, исти нас је вајао скут

Препознају нас на граници бола

Олуја и леденог брега, уз таласа шум
Пакост и кости,
Жељу да скријемо то.
Препознаје нам се исто и срце и ум.

84
ПРЕСТО

Гледао сам дете своје

Тек рођено.
Није имало зубе
А много бора на лицу
Чекало је да буде
Временом између вођено.

Гледао сам оца свог

Тек умрлог.
Није имао зубе
Само два усахла плава зденца
У шаци згужваног сомота
Времена између минулог.

Погледам себе самог

Тек између,
Са зубима оштрим
И ватром на челу распаљеном
У пламену док гори моје време
Једном ће сигурно да ме нађу.

Шта још да гледам

Тек застао
Утрнулим зубима
На пергаменту царских пресуда
Већ прочитан и одстрељен,
У времену између, сваки је нестао.

85
ОДРЕЂЕНОЈ ЖЕНИ

Кад је из неба Копље живота

Болом мајку ми на труд навело
Из заметка у плач се стекла доброта
Знао сам да Твој сам, мада је смело

Звуци и тишина и земаљски смирај

Не знам како, ал’ с Тобом се гаси
Глас грешнику пустом стиже: бирај!
Наклоност Његова и Тобом ме спаси

Где год да моје биће ноћас буде

И моји снови живе ограде стида
Моје жеље и све идеје моје луде
Без Тебе су као без очињег вида

Од моје коже можда неко дивље племе

Направи бубањ да с њим ритам не губи
Можда останем занет, загледан у време
Сваки дрхтај мога века заувек Те Љуби.

86
СЕЋАЊЕ

Смеје се Сунце
Негде на југу
Где играју сенке

Плаче киша
Негде у мору
Где нестају снови

Корача облак
Негде на небу
Где спавају душе

Шапуће туга
Негде у мени
Где нема Те више

87
Петар В. Арбутина
САЗНАВАЊЕ И ПРЕПОЗНАВАЊЕ
– поезија речи и речи поезије –

Поезија Ђорђа Д. Сибиновића је већ са првим књигама, интелекту­

алном рецепцијом и специфичним рафинманом дефинисала свој аутен­
тичан простор у новијој српској књижевној продукцији. Са једне стра­
не неприпадањем (само)проглашеним главним песничким токовима
а са друге, интензивним и веома успелим покушајима да досегне су­
штинске аспекте „певања и мишљења“. Може се са сигурношћу твр­
дити да се Сибиновић трудио (онај који је читао његове есеје схватио
је то одавно) да суштинску припадност своје поезије, као методичку
и метафизичку одредницу, сачува у самом поетском бићу. Велики и
повремено (у последње две деценије, поготову) доминантан правац
у тумачењу и критици превише се ослањао на често злонамерна и
увек брзоплета поређења између поезије и знања о поезији, читалач­
ког искуства и песничког напора, али највише на поређење између
поезије и стварности. То деликатно савезништво, постулирано семан­
тички натегнутом сродношћу текста песме и текста света, ствара по­
годно тле за идеологизовање, стварање нетачних предзнака и погре­
шних именовања на историјским чистинама књижевности, за­трпа­ним
мртвим теоријама и песницима (само)проглашеним савешћу свога
времена. Сибиновић је у свом (нашем) добу у којем је новац егзи­стен­
ци­јално мерило, технологија естетичко мерило, игра парадигма херој­
ског, а критика стварање топ-листе (не)књижевних квалитета и дру­

89
штве­них утицаја, своје песништво сачувао од тих пречица и богаза,
терора патернализације, атрибута јефтине сентименталности и мито­
лошке матрице створене од пачворака националних прича, испричаних
поетиком медијског упрошћавања и банализације. Зато је књижев­на
биографија песника Ђорђа Д. Сибиновића више дефинисана поетском
одисејом и идентитетом вере у поезију него идеологијом стварности
и друштвених норми, овдашњих. Или, једноставније речено, најближа
је дефиницији Јосифа Бродског који каже да су „биографије песника
као биографије птица“. Њихови основни подаци се препознају у њихо­
вом звуку, метру, рими... Акустичност метафоре оцртава путању пе­сни­
кову прецизније од овоземаљских показатеља.
Управо због тога, на почетку, неопходно је дефинисати слојевити и
комплексан лирски субјект, највиши облик индивидуације песника као
личности и као средишње тачке песништва. Сваки писац је двострук,
каже Андре Грин. Он има идентитет својих личних података, али он та­
кође поседује двојника (или је од њега поседован), аутора који се по­
казује само кроз његова дела. Каква је онда пропорција између тако
дефинисаних крајеугаоних тачака лирског субјекта у контексту поет­
ског органона Ђорђа Сибиновића? Да ли међупростор дефинише про­
стор поетске реализације или је управо обратно? Особени интелекту­
ални индивидуализам Ђорђа Сибиновића, можда је најбоље дефинисан
тезом Езре Паунда: „Комуникација, то је циљ свих уметности.“ Али она
комуникација која је позиционирана на средокраћи између запитано­
сти и хармоније. Покушај да се у свету старих траума и привида и нових
емоција нађу искрени одговори, ново очовечење, сазнајна перспек­
тива и пут ка истини. Само песник може да врати заборављена осе­ћа­
ња а да не буде патетичан, само поезија може одредити вредност све­
ту, путем материјализације његовог изражајног или визуелног идио­ма.

90
Сибиновић то чини истицањем специфичне позиције песника у свету
у којем је интелект проглашен јеретичким а песма сувишним и одавно
неградивним елементима културне и духовне матрице. Неисфорсира­
ност и ненаметљивост његовог израза, између (ново)романтичарске
перспективе и смеране инфериорности мисли, гради поетско знање
о свету – судбински код сазнавања и препознавања, чак и онда када
неуротична спонтаност израза „искочи“ из версификације или ритма.
Управо због тога поезија разграђује јефтин привид, љубав као глагол
присиле и деловање плоти, друштвени цитат полуинтелигенте руље...
и све то обједињено у идеји града (и у мноштву других идеја и приме­
ра) као позорнице бесмисла и вароши/паланке као карактеролошке
особине. Као у песми „Чаршијске приче“ (И основни налог, рађајте се!
али како, / грех постаде што мирисима и грчењем / преко васпитања
мами и обећава. / Знајући да не беше свеца у свом времену / нити по­
љуп­ца на којем љубав стаде, / тетка Пела окрете главу прекривену /
сламнатим абажуром у правцу бокора / цветних пузавица и не слуша­
ју­ћи / чаршијска наклапања мирно уђе у своју кућу.) где песник покушава
да помири човекову растрзаност између идеалног и стварног, духов­
ног и материјалног, прошлог и садашњег, вечног и ефемерног. Памће­
ње паланке и судбина греха временом се претвара у прародитељску
коб (без благослова), а симболика простора се су­жава на варљиво пам­
ћење и фриволност симбола који окружују поет­ски субјект, тиквице,
цегер, абажур, пузавице... („Чаршијске приче“).
Експлицитност наслова – љубав као претпоставка и њено количин­
ско одређење осликава меркантилност света, његово аритметичко
памће­ње и схватање осећања као запремине у простору који није
простор духа. Зато љубав у овој поезији можемо схватити и као иро­
нијски отклон, бревијар изневеравања осећања, свест о томе колико

91
је нема или колико нам недостаје у животу, као форма и садржина,
си­нергија смисла вулгарно пројектована у појаве и стереотипе мате­
ријалног света.
Романтично опредељење за ирационално и прошлост није импе­
ративно прибежиште овог песника (можда више у неким ранијим збир­
кама када се Милан Ракић појављује као мотив и као књижевни цитат
– од креативног надовезивања на његову лирику до песника као сим­
бола у који се сливају сви цитати), али такво опредељење ипак су­прот­­
ставља прозаичностима баналне рационалности (као у песми „Дебе­
ли адвокати“, на пример). Или прецизно именовање егзистенције иза
друштвене слике и њеног осипања у неаутентичности градског пејзажа
са аутентичним гитаристом у истинској својој трагици судбине („Лет­њи
дан“). Дакле, комплексност лирског субјекта је садржана у тежњи и под­­
вигу именовања и ослушкивања кључних речи, дозваних из далека, да
би помериле устаљене односе и мултипликовано песничко „ја“ скло­­
пиле у егзистенцију бића, које у песми мора да избори слободу и
аутен­тичност за себе и за песму, истовремено.
Зато је и природно да ова књига почиње избором из Речника пое­
зије у којем се мотиви и вечите песничке теме из претходних збирки
исказују на неочекиван, занимљив и модеран начин. Речник није само
могуће тумачење (и то је, између осталог), још мање појмовно поја­
шњење, то је посебно егзистирање смисла редуковано до енци­кло­пе­­
дијског израза у лексици, разгранато у песничкој метафоричности и
асоцијативности. Као стварање нове чулности, нова географија осе­
ћај­ности, податак који због сведене версификације није могуће дода­
ти стиху, мултипликовање асоцијације... У кључу модерних тумачења
можемо га посматрати као смерано и свесно „изневеравање жанра“,
али у кључу ове поезије акцент је негде између индивидуалног (пе­

92
сничког, личног) и општег (енциклопедијског, речничког) идентитета
појма. У интеракцији са речничким одредницама и лексемама као
ам­блемима комплексне семантике. Речник не тумачи, он продубљује
значење стварајући посебан поетски идентитет и необичну графо­сти­­
лемску претпоставку. Наиме, ако бисмо, за потребе новог читања и
проширивања простора песме, речи у песмама заменили тумачењем
и описом из речника, добили бисмо специфичан лирско-прозни на­
ратив, који истовремено ствара и тумачи песничку слику. Међуоднос
између песама и њиховог речника у овом избору је повезан имагина­
тивним нитима, креацијом читаоца и очигледним и скривеним песни­
ковим намерама и суптилним сугестијама могућих тумачења. Песма
је чешће тумач речника а не обратно, како је то иначе очекивано у
кон­венционалним релацијама.
Али моћ израза Ђорђа Сибиновића је у једном другом речнику, ин­
воцираном поетским осећањем – егзистенцијалном речнику и тајни
уну­трашње слободе, којом открива сва смислена и семантичка за­кри­­
вљења света, све дубине крајњег идеолошког субјективизма као у
пе­сми „Девојка 1“ (Живот великана / Једнака привлачност / Најлепши
женски орган / Радионица холестерола / Брига локалног силеџије / Детаљ
узбуђења.), где је слика егзистенцијална последица симбола, а не ње­
гова примарна визуелизација, као функционалност и сликовитост жен­
ског бића. Између та два на први поглед антагона аспекта песник не
тражи жену као симбол љубави, већ себе у њеној појавности и трага­
њу за суштином постојања. Жена у љубави, емоцији, судбини, дивини­
зацији и порицању, и апострофирању детаља, искуственог, матери­јал­
ног... сваког аспекта постојања који се, оплемењен искуством, враћа
духу и песми као поента. Жена је у свим својим менама симболизује и
апартност метафоре, разиграност смисла између старости и младости,

93
осећајности и детаља који треба да сажме сву емотивну комплексност
песниковог погледа и тумачења. Функционалност детаља је стога усло­­
вљена природом наговештаја, аморфним одређењем слутње која по­­
средно гради симболичку структуру и дисперзивно развијање моти­
ва. Можда је набољи пример за то фетиш/амблем често инвоциран у
овим песмама – бутине. У песми „Споредни еротски симболи“ (Бути­
на, коју штикла екстензивно подржава, / сведочи о снази стварања, /
најављује плодност и издржљивост а богатство коштаном сржи, /
Преостаје осло­нац на ефектну / завршницу: Дионис је рођен/из Зевсо­
ве бутине.) из емо­тивног и плотског гради се митски образац и симбо­
лички склоп и цитат. Или у песми „Школске другарице“ (Ироничан смех,
раздраганост, прекрштене бутине, / понека празнина, обавезан разго­
вор и манири / показују како страх од мајке која им је крала оргазам / и
махнитог оца који је претио није оставио ожиљке, / да ће веза неоме­
тано даривати свету очекиване / ефекте, да пилићи имају очуван на­
гон прибијања / тела уз тело док грабљивице кратког врата / зло­слут­
но надлећу њихова ро­вита гнезда / на којима се још суши уљани натпис
/ имена вечне љубави.) када је овај детаљ градивни елемент атмосфе­
ре и стварања дубинске празнине бесмисла, развијене из почетног
фокусирања управо на бу­тине. Ова врста визуелне усредсређености
еволуира у сличан облик симболичке узајамности. У песми „Регистар
љубавних поенти“, стихови извађени из других песама као симболи
уланчавају се у нова значе­ња изложена притиску изговореног да би
прећутано нарасло до универзалног симбола.
На основу свега реченог и сетног сазнања потписника ових редо­
ва, да је успео да досегне само један од могућих путева ка овом песни­
ку, овај избор је и конципиран као сазнајна перспектива и поглед на
пое­зију Ђорђа Сибиновића. Исказ и метафора, непретенциозност и

94
интелектуални шарм, необични спрегови, слојевита и сложена значе­
ња, сажете слике и контрасти.... представљају квалитете којима се овај
исказ није или, због ограничености простора, није довољно бавио.
Надам се да сам могао на прави начин да опишем оно што ми је Си­би­­
новић омогућио да видим, као задовољство и обавезу према човеку/
песнику, коме је дата привилегија и удес да посматра и промишља
своју и туђу судбину, дубински далеко иза појавности, и да своје утиске
преточи у песме које су створиле свој свет, себе у свету, песника и ње­­
говог тумача. Шта рећи даље?

95
САДРЖАЈ

РЕЧНИК ПОЕЗИЈЕ (2013)

Девојка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Девојка 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Жена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Жена 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Баба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Баба 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Сандале . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Сандале 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Унутрашње сагоревање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Унутрашње сагоревање 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Manits religiosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Manits religiosa 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

ХИЉАДУ КАРАКТЕРА (2013)

Чаршијске приче . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Летњи дан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Љубав у Београду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Разговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

НАСЕЉЕ БЕЛИХ КУЋА (2012)

Дебели адвокати . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Голишаве жене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Споредни еротски симболи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Близнакиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Регистар љубавних поенти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

97
НЕШТО ПОВЕРЉИВО (2004)
Он, она . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Брат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Секташи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Лозинка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

ПЛОДОВИ (1998)
Последњи дани . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Опстанак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Мука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Лако је души . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Порука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Шта скривам од родитеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
И мене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Станица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Загонетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

ПРЕСТО (1994)
Карма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Обала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Сусрет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Први наследни ред . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Престо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Одређеној жени . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Сећање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Сазнавање и препознавање (Петар В. Арбутина) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

98
Ђорђе Д. Сибиновић
ПЕСМЕ ЉУБАВИ ПУНЕ

издавач
Културни центар Новог Сада
Католичка порта 5, Нови Сад
тел: 021 528 972
факс: 021 525 168
e-mail: info@kcns.org.rs
www.kcns.org.rs

за издавача
Др Андреј Фајгељ

ликовни уредник
Маја Ердељанин

лектура
Сања Вулетић

припрема
Владимир Ватић

штампа
Невен д.о.о., Београд

тираж
300 примерака

CIP – Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад
821.163.41-14
СИБИНОВИЋ, Ђорђе Д., 1964–
Песме љубави пуне : (2014–1994) / Ђорђе Д. Сибиновић ; приредио Петар В. Арбу­
ти­на. – Нови Сад : Културни центар Новог Сада, 2014 (Београд : Невен). – 98 стр. ;
21 cm. – (Едиција Антићеви дани)
Тираж 300. – Стр. 89–95: Сазнавање и препознавање / Петар В. Арбутина.
ISBN 978-86-7931-370-6
COBISS.SR-ID 283521031