VALENCA I OKSIDACIONI BROJ

VALENCA I OKSIDACIONI BROJ

Valenca je broj veza koje neki atom može graditi sa atomima vodonika (stvaran ili formalan
broj kovalentnih veza koje gradi ili može graditi neki atom).
Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke čestice
Valenca nije uvek isto što i oksidacioni broj:
Na primer:
Kiseonik je uvek dvovalentan (može da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva
nesparena elektrona)
Ali, kiseonik može imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2
u ostalim jedinjenjenjima
O=O H-O H-O-O-H
dvovalentan |
oks. br. = 0 H dvovalentan
dvovalentan oks.br.= -1
oks.br.= -2
Valenca se označava rimskim brojevima (I-VIII)
Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3.....
Stvarno naelektrisanje čestica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +.
2+...
(prvo broj pa vrsta naelektrisanja)
Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula.
Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno piše u oznakama za JONE
Na primer

NaI2OII ili Na+12O-2

jon kalcijuma Ca , oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-....
2+

U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je šestovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je

naelektrisanje 2-
Uobičajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz
neparnih neparne oks.brojeve.
Kada neki element ima dva moguća oksidaciona stanja po staroj nomenklaturi mogu se
koristiti i nastavci -o (niže oksidaciono stanje) i -i (više oksidaciono stanje)
Na primer: fero-hlorid (gvoždje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvoždje(III)-hlorid), merkuro-hlorid
(živa(I)-hlorid) i merkuri-hlorid (živa(II)-hlorid).....
Za one elemente koji mogu imati različite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu
nekog jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti
oksidacioni broj VALENCA SE NE NAVODI!

STRUKTURA ATOMA

STRUKTURA ATOMA
Atom se sastoji iz dva dela: jezgra i omotača.
Jezgro čine protoni (elementarne čestice jediničnog pozitivnog naelektrisanja) i neutroni
(elementarne čestice - nenaelektrisane).
Protoni i neutroni su NUKLEONI.
Simbol atoma
npr. 816O sadrži brojeve koji se odnose na JEZGRO atoma.

"Donji" broj je ATOMSKI ILI REDNI broj (Z) i odredjen je brojem /N/ protona :

Z=N(p+).

"Gornji" broj je ATOMSKA MASA ili MASENI BROJ (A) i odredjen je zbirom broja
protona i neutrona to jest predstavlja ukupan broj nukleona u jezgru :

A= N(p+) + N(n0)!
Elektronski omotač čine elektroni. Elektroni su negativne elementarne čestice koje čine
elektronski omotač oko jezgra i ostaju u atomu zbog privlačnih sila sa protonima. Atomi
imaju jednak broj protona i elektrona, pozitivni joni(katjoni) sadrže "manjak" elektrona u
odnosu na atome, a negativni joni (anjoni) sadrže "višak" elektrona u odnosu na atome!
Neki elementi imaju različite atome u prirodi, ti atomi moraju imati isti redni broj, to znači isti
broj protona i elektrona, a ono po čemu se razlikuju je broj neutrona - ovi atomi su IZOTOPI.

Broj neutrona nije proizvoljan i ne može varirati u nekom atomu. Na primer kiseonik iz
vazduha može biti sastavljen od atoma kiseonika sa rednim brojem 8 i masenim 16 i takodje
od atoma sa rednim brojem 8 (naravno) i masenim 18.

IZOBARI su atomi različitih elemenata koji se razlikuju po rednom, a istog su masenog broja
- razlikovanje ovih atoma važno je za nuklearne fizičare i hemičare.

Simbol atoma potiče od latinskog imena, a uz simbol obavezno se upisuje vrednost rednog i
masenog broja. Redni broj je unikatni za odredjeni element. Na primer ugljenik uvek ima
redni broj 6, a to znači da atom ugljenika sadrži 6 protona! Taj broj protona ne može se
promeniti hemijskim reakcijama. Dokle god je redni broj 6 radi se o atomu ugljenika. Ukoliko
se redni broj promeni dobija se atom nekog drugog elementa, a to je nuklearna reakcija.
Maseni broj može imati različite vrednosti za isti element zbog postojanja izotopa. Pa tako
vodonik koji ima redni broj 1, to jest 1 proton, ali postoje tri vrste atoma vodonika u odnosu
na broj neutrona. Vodonik koji ima maseni broj 1 je protijum, sa rednim brojem dva
deuterijum, a sa masenim brojem tri tricijum. Ta tri atoma vodonika imaju isti broj protona, a
različiti broj neutrona. U prirodi se uvek nalazi najviše jednog od izotopa, ali su prisutni i
ostali izotopi u odredjenoj meri (tako da je ukupna zastupljenost svih atoma nekog elementa
jednaka 100%).
Što se tiče broja elektrona - broj elektrona u atomu isti je kao broj protona, jer je atom
elektroneutralan!
1 2
1 H (protijum koji ima 1 proton, 1 elektron i nijedan neutron), 1 H (deutrerijum-sadrži 1
proton, 1 elektron, i 2-1=1neutron)...... Neki elementi imaju više izotopa, neki nemaju izotope
(na primer natrijum, fluor....)
Masa protona je približno jednaka masi neutrona, a masa elektrona je zanemarljivo mala u
odnosu na mase protona i neutrona (nukleona), tako da na ukupnu masu atoma utiče masa
jezgra. Ako bismo računali masu atoma ugljenika (Z=6, A=12) trebalo bi da znamo vrednost
mase nukleona (protona to jest neutrona) a ona se naziva unificirana jedinica mase (znači 1
proton ima masu u=1,67x10-24g, isto toliko iznosi i masa neutrona). Ugljenik ima ukupno 12
nukleona (6 protona + 6 neutrona) pa je masa jednog atoma jednaka 12*1,67*10-24g!
Ovo se može izračunati i na sledeći način:
1atom C xg
23
6*10 atoma C 12g x= (1*12)/(6*1023) g što je isti broj kao 12*1,67*10-24g.
PRIMER: Odredi broj elementarnih čestica za sledeće čestice: 1123 Na, 919F, 816O2- (negativni
jon koji sadrži višak elektrona u odnosu na atom),1327Al3+ (pozitivan jon koji sadrži manjak
elektrona u odnosu na atom).
Relativna atomska masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog atoma veća od jedne
dvanaestine atoma ugljenikovog izotopa C-12.
/poredi se masa jednog atoma npr. kiseonika (koji ima 16 nukleona) sa dvanaestim delom
atoma 12C (kao da ste atom ugljenika "iseckali" na dvanaest delova, i uzeli tu dvanaestinu, a to
je jedan jedini nukleon) i tim poredjenjem dobije se da je atom kiseonika 16 puta veće mase
od 1/12 ugljenika C-12, pa kiseonik ima Ar=16
Ar može da se izračuna i tako što se poznaju zastupljenosti izotopa u prirodi i njihovi maseni
brojevi:
Ar*100% = A1*ω1 + A2*ω2 + ........
PRIMER: 1) Izračunaj vrednost relativne atomske mase hlora, ako je poznato da se hlor u
prirodi javlja u obliku dva izotopa (35Cl, sa zastupljenošću ω=68%, 37Cl sa zastupljenošću
ω=32%),
Ar*100%= 35*68% + 37*32%, odavde se izračuna Ar=...... (nema jedinicu!)
2) Izračunaj vrednosti zastpuljenosti izotopa hlora ako je poznato da je Ar=35,45, a da se u
prirodi javljaju dva izotop hlora (35Cl i 37Cl)
Ar*100%=35* ω1 + 37*ω2 - ova zakonitost je poznata!
ono što ne piše u zadatku a podrazumeva se je da ω1 + ω2 = 100%
Tako se dobija sistem od dve jednačine sa dve nepoznate. Rešenje tog sistema daje vrednosti
zastupljenosti!
STRUKTURA MOLEKULA
JEDAN molekul sadrži atome. H2O je jedan molekul vode i sadrži ukupno tri atoma. Broj
protona, elektrona i neutrona je suma broja elektrona, protona i neutrona svih atoma zajedno.
(na primer 11H, 11H i 816O, što je zajedno 1+1+8=10 protona, molekul je elektroneutralan pa
sadrži isto toliko elektrona 10, a neutrona ima 0 + 0 + 8=8)
O2 je JEDAN molekul kiseonika i sadrži 16protona, 16 elektrona i 16 neutrona (816O)
* Kada se radi o raznim izračunavanjima i merljivim masama, formula H2O može
predstavljati i 1 mol molekula, koji u sebi sadrži mnogo više od jednog molekula, to jest
tačnije 6*1023 molekula (ili još tačnije 6,023*1023 molekula) i u tom slučaju svi indeksi i
koeficijenti se moraju čitati kao mol-molekuli ili mol-atomi!
STRUKTURA JONA
Katjoni mogu biti katjoni metala (Cu2+, Na+, Pb2+...) koji se od atoma razlikuju po broju
elektrona (manje e- od atoma) ili molekulski katjoni - joni sastavljeni od atoma vezanih kao u
molekuli, ali je celokupna čestica pozitivno naelektrisana (NH4+ - amonijum jon, CH3-NH3+ -
metilamonijum jon...)
Anjoni mogu biti anjoni nemetala (Cl-, Br-...) koji se od atoma razlikuju po tome što imaju
više elektrona od atoma i molekulski anjoni- joni sastavljeni kao molekuli ali je čestica
negativno naelektrisana (SO42-, HSO4-...)

STRUKTURA ELEKTRONSKOG OMOTAČA

Elektrone u atomu drže privlačne sile sa pozitivnim jezgrom. Svaki elektron ima odredjenu
energiju i u principu važi da što je elektron dalje od jezgra to ima više energije. Svaki elektron
ima odredjenu vrednost energije. Na osnovu te vrednosti elektroni su rasporedjeni po
energetskim nivoima.
Najveći poznati atom ima 7 energetskih nivoa. Vrednost energije elektrona je kvantirana
(odredjena) u odnosu na energetski nivo. Medjutim, dva elektrona koja oba pripadaju 3 nivou
ne moraju imati istu vrednost energije, ali su te vrednosti bliže jedna drugoj nego energija tih
elektrona u odnosu na energiju elektrona 2. ili nekog drugog nivoa. Razlog tome je što su
nivoi podeljeni na podnivoe (s, p, d, f - podnivo). Tako da energija elektrona zavisi od nivoa i
podnivoa kome pripada!
Prvi energetski nivo sadrži s podnivo - oznaka je 1s
Drugi energetski nivo sadrži dva podnivoa - 2s i 2p
Treći sadrži tri podnivoa - 3s, 3p i 3d
Četvrti, peti, šesti i sedmi podnivo za najveći poznati atom sadrže po četiri podnivoa - s, p, d,
f.
Svaki podnivo može imati odredjen broj elektrona - s podnivo - 2 elektrona, p podnivo - 6
elektrona, d podnivo - 10 elektrona i f podnivo - 14 elektrona.
Bez obzira na neke druge rasporede važi sledeće:
Elektroni koji pripradaju višem nivu (na primer šestom) uvek imaju više energije od elektrona
nižeg nivoa (na primer trećeg, drugog, petog....)
Za svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen (kvantiran) je GLAVNI
KVANTNI BROJ (n) i taj broj utiče na vrednost energije elektrona ( elektron koji pripada 4.
nivou ima n=4)
Za svaki elektron koji pripada odredjenom podnivou ima odredjenu (kvantiranu) vrednost
SPOREDNOG /ORBITALNOG; AZIMUTSKOG/ KVANTNOG broja (l). Na primer
ukoliko je elektron na 2s podnivou, taj elektron ima n=2, a l=0, jer ukoliko je elektron na
"nultom" podnivou (što je s podnivo) ima l=0, ako je na "prvom" podnivou ima l=1....
podnivoi s p d f
vrednost za l= 0 1 2 3
Oba broja (i glavni kvantni i orbitalni kvantni broj) ulaze u izraz za energiju elektrona i
odredjuju tu vrednost.
Tako da elektroni koji su oba sa 3p podnivoa imaju medjusobno istu vrednost energije, ali
veću od onih elektrona koji su na primer na 3s podnivou!
MAKSIMALAN BROJ elektrona na nekom nivou odredjuje se preko formule 2n2 (gde je n -
glavni kvantni broj)
Tako na trećem nivou može maksimalno biti 2*32=18 elektrona.

Elektroni svojim kretanjem zauzimaju odredjeni prostor. Taj prostor naziva se ORBITALA.
Medjutim, za elektrone se ne zna tačno mesto gde se u svakom trenutku nalaze, jer ukoliko
pokušamo da odredimo mesto gde se nalaze moramo zbog njihove veličine (veoma mali i
neuhvatljivi) da ih "gadjamo" odredjenim talasima, ali ti talasi im predaju energiju i elektroni
počnu brže da se kreću. Zbog toga ukoliko pokušamo da odredimo gde se nalaze menjamo im
brzinu i pravac, pa ne znamo gde bi kasnije bio (Hajzengergov princip neodredjenosti: za
elektrone se ne može u isto vreme imati podatak i o položaju i o brzini). Zbog svega
navedenog mi govorimo o verovatnoći nalaženja elektrona u nekom prostoru:
ORBITALA JE PROSTOR OKO JEZGRA U KOME JE VEROVATNOĆA NALAŽENJA
ELEKTRONA NAJVEĆA!
Atomske orbitale mogu biti sfernog oblika (s-orbitale), izgleda izdužene osmice (p - orbitale),
takodje izdužene osmice ili neki drugi oblik (d i f orbitale)
Orbitale imaju iste ili slične oznake kao i podnivoi (1s, 2s, 2p....orbitale)
Svaka orbitala može maksimalno da primi dva elektrona! Pa je broj orbitala na nekom nivou
dva puta manji od maksimalnog broja elektrona : n2!
Kako 2p podnivo maksimalno prima 6 elektrona to znači da je na 2p podnivou "prisutno" tri
orbitale - sve su p orbitale, sve su istog oblika, veličine i energije, ali su različito usmerene u
prostoru, pa otuda oznake 2px, 2py i 2pz. 2px orbitala ima sver x ose u koordinatnom sistemu,
2py smer y ose....
d- podnivo prima 10 elektrona, pa sadrži 5 orbitala različitih oznaka, oblika i usmerenosti...
(na ovom nivou hemije nije vam potreban oblik i oznake ovih orbitala)

Sl.1 Oblik orbitala

Orbitale se predstavljeju kao kvadratići (ili "kućice"). Recimo 2p orbitale možemo predstaviti
kao:

Elektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice ( i ). Svaki elektron se kreće oko jezgra
(ne obavezno po kružnicima!) ali i oko svoje ose. U oba slučaja elektroni staraju magnetno
polje koje usmereno normalno na to kretanje, nešto kao te strelice kojima ih predstavljamo. I
ova veličina je odredjena (kvantirana).
Nije svejedno ukoliko se elektron kreće po 2py ili 2px orbitali. Za razlikovanje tih elektrona
koristi se MAGNETNI KVANTNi BROJ (m ili ml) (naziva se tako zato što su magnetna
svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog podnivoa u kojoj se nalazi elektron)
Magnetni broj ne zavisi od nivoa ili podnivoa.
s p d f

Sl2. Vrednosti magnetnog kvantnog broj

Kretanje eletkrona oko sopstvene ose takodje odredjuje magnetna svojstva elektrona (pa i
čitavog atoma), a u izraz za magnetni moment ulazi i četvrti kvantni broj koji se naziva
SPINSKI KVANTNI BROJ (s) i može imati samo dva vrednosti s = +1/2 () ili s = -1/2 ().
).
Tako da svaki elektron opisuju četiri kvantna broja (n, l, m, s). U istom atomu ne postoje dva
elektrona koji imaju istu kombinaciju sva četiri kvantna broja (čak i da se nalaze u istoj
orbitali oni se kreću u suprotnim smerovima oko svoje ose) - PAULIJEV PRINCIP
ISKLJUČENJA.

3p podnivo

Za prvi elektron važi n = 3, l =1, m = - 1, s = - 1/2. Za drugi elektron važi n = 3, l = 1, m =+1,

s =+1/2.
ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA - izgradnja elektronskog omotača
Na osnovu svega opisanog proizilazi REDOSLED ELEKTRONA u elektronskom omotaču i
način zapisivanja tog redosleda.
Pre toga mora da se napomene da redosled popunjavanja zavisi i od energije i od verovatnoće
da se elektron nadje u sferi ili orbitala oblika osmice, pa redosled nije
1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 5f14 6s2 6p6 6d10 6f14 7s2 7p6....
Ovaj redosled poštuje porast energije elektrona u atomu!
Redosled popunjavanja je nešto drugačiji (moglo bi se objasniti na sledeći način "svaki put
kada dodje na red d podnivo nekog nivoa, ne popunjava se taj podnivo već s podnivo sledećeg
nivoa, pa se nakon toga popunjavaju nepopunjeni i preskočeni d ili f podnivoi").
Redosled popunjavanja je:
1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10 6p6 7s2 5f14 6d10 7p6
Ovo je redosled za najveći do danas poznati atom.
Ukoliko se predstavlja elektronska konfiguracija atoma preko orbitala onda se crtaju kućice:

Sl3. Shematski prikaz elektronske konfiguracije

Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan elektron istog
spina (sve strelice na gore), a zatim se dodaju sledeći. Ovo je posledica HUNDOVOG
PRAVILA: orbitale istog podnivoa popunjavaju se elektronima tako da spin bude maksimalan
(sve strelice na gore).

ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA:

Al - aluminijum ima redni broj 13, a to znači da ima 13 protona. U atomu je broj elektrona i
13
protona isti, tako da u atomu aluminijuma ima 13 elektrona. Elektronska konfiguracija atoma
aluminijuma je prema tome:

Al 1s22s22p63s23p1
13

"Najvažniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo, to jest VALENTNI nivo. Za

aluminijum je 3s23p1.

Elektronska konfiguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bila elektronska

konfiguracija sa 10 elektrona, jer ovaj jon ima tri elektrona manje od atoma:

Al3+ 1s22s22p6
13

Negativni joni atoma imaju više elektrona od atoma za toliko koliko iznosi naelektrisanje
datog jona.
Na primer: jon 16S2- ima 18 elektrona: 1s22s22p63s23p6
Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa f podnivoom nazivaju se
f- elementi.
Elementi čije se elektronske konfiguracije atoma završavaju sa s - s-elementi itd...
Elementi sa d- podnivoom:
2 2 6 2 6 2 1 2 1
23V 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d - valentni nivo ovih atoma je 4s 3d
IZUZETAK
Atomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske konfiguracije valentnih nivoa:
na primer 4s23d4, 5s24d4, 6s25d4 nemaju takvu konfiguraciju već jedan elektron "prebacuju iz s
u d, da bi d-orbitale bile POLUPOPUNJENE (stabilnije su d5 konfiguracije od d4)
Njihove konfiguracije su onda 4s13d5, 5s14d5, 6s15d5
Zato 24Cr nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d4 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d5
Na sličan način i elementi sa 4s2 3d9, 5s2 4d9, 6s2 5d9 prelaze u 4s1 3d10, 5s1 4d10, 6s15d10
Tako 29Cu nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 već 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s13d10
Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa.
Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se
može promeniti na različite načine, ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona
sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!!

VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOŽAJA U PERIDONOM

SISTEMU ELEMENATA
Periodni sistem elemenata ima 7 perioda (horizontale) koliko ima i nivoa!
Grupa u periodnom sistemu (vertikale) ima 2x8. Ima 8 glavnih grupa i označavaju se sa Ia -
VIIIa (elementi iz ovih grupa završavaju se sa ns1 ili ns2 ili ns2np1 do 6) i 8 podgrupa (10 kolona
u periodnom sistemu, jer se jedna grupa prostire na tri kolone, a to je VIIIb grupa).
Primeri:
s-elementi mogu biti u Ia i IIa grupi: Na 1s22s22p63s1 - u Ia grupi jer ima jedan valentni
elektron,

Be 1s22s2 - u IIa grupi jer sadrži 2 valentna elektrona

IZUZETAK: 2He 1s2 - trebalo bi da bude u IIa grupi, ali pošto ima popunjen 1-nivo nalazi se
u VIIIa grupi zajedno sa ostalima koji imaju 8 valentnih elektrona!
p-elementi mogu biti od IIIa do VIIIa grupe:

8O 1s22s22p4 ima 6 valentnih elektrona pa je u VIa grupi,

2 2 6 2 1
13Al 1s 2s 2p 3s 3p ima tri valentna elektrona pa je u IIIa grupi....
2 2 6 2 6 2 10 1
31Ga 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p takodje ima tri elektrona na 4. valentnom nivou pa je u IIIa
grupi.
d-elementi: kod ovih elemenata je nešto drugačije - inače su svi u podgrupama od Ib-VIIIb.
Prvo, kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivo
na primer 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 , valentni nivo je 4s1 3d10
Drugo, grupa se odredjuje, većinom, kao zbir elektrona na valentnom nivou,osim kod:
4s23d6 ili 4s23d7 ili 4s23d8 - gde je zbir redom 8, 9 i 10, a svi su u istoj grupi VIIIb grupi!
To se naziva trijada elemenata VIIIb grupe.
4s13d10 - kao što ima bakar, zbir je 11, a bakar je u Ib grupi.
4s23d10 - kao što ima cink, zbir je 12, a cink je u IIb grupi.
ZAKLJUČAK: za d elemente :

ako je zbir 8, 9 ili 10 - element je u VIIIb grupi,

zbir 11 - Ib grupa,

zbir 12 - IIb grupa!

f- elementi su izdvojeni u posebna dva reda

oni elementi koji se završavaju sa 4f su LANTANOIDI
oni elementi koji se završavaju sa 5f su AKTINOIDI, a zajedno se nazivaju RETKE ZEMLJE
(retko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni)

Veza izmedju periodne i elektronske konfiguracije je uvek ista - NAJVIŠI NIVO -

PERIODA!

Ukoliko se atomu dovede odredjena količina energije njegova elektronska konfiguracija se

može promeniti na različite načine, ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona
sa istom kombinacijom sva četiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!!

SVOJSTVA ATOMA:

Energija jonizacije:

Energija koju treba dovesti atomu (u gasovitom stanju) tako da izgubi najslabije vezan
elektron.
Zavisi od težnje atoma (metali teže da izgube, nemetali da prime elektrone), od stabilnosti
konfiguracije (popunjena, polupopunjena...), naelektrisanja čestica (neutralne, pozitivne ili
negativne), udaljenosti elektrona od jezgra.
Energija jonizacije - Ej ili Ei (kJ - kilodžul)
Na primer:
2 2 6 1
11Na 1s 2s 2p 3s
2 2 6 2 7
17Cl 1s 2s 2p 3s 3p
Atom natrijuma ima samo jedan valentni elektron, a atom hlora njih sedam. Svi elektroni su
na istom nivou.
U ovom slučaju "odlučuje" težnja atoma - Na teži da otpusti elektrone pa treba manju energiju
da otpusti elektron sa 3s i ima MANJU energiju jonizacije

11Na 1s22s22p63s1
2 2 6 2 6 1
19K 1s 2s 2p 3s 3p 4s

Oba imaju težnju da otpuste elektron, ali je kod kalijuma elektron dalje od jezgra (slabije
vezan) pa je atomu kalijuma potrebna manja energija da otpusti elektron i ima MANJU
energiju jonizacije.
Uopšteno se može reći da Ei u grupi opada a u periodi raste!
2 2 4
8O 1s 2s 2p p orbitale kiseonika

7 N 1s22s22p3 p orbitale azota

Trebalo bi da kiseonik ima veću energiju jonizacije zbog veće težnje da primi a ne da otpusti
elektrone ("bolji nemetal"). Medjutim, azot ima stabilnije p orbitale jer su polupopunjene, pa
je energija jonizacije VEĆA za atom azota (teže je narušiti stabilnu konfiguraciju
oduzimanjem elektrona)

Al2+
Al+
Veću energiju jonizacije ima Al2+ jer je teže oduzeti elektron (negativna čestica) dva puta
pozitivnom jonu nego jedanput pozitivnom jonu!

Afinitet prema elektronu (Ae ili Ea) je energija koju atom (u gasovitom stanju) otpušta (retko
prima) kada primi elektron.
Afinitet prema elektronu menja se na isti način kao energija jonizacije iako ima suprotno
značenje.U periodni Ae raste, a u grupi opada.

Izraziti metali - imaju MALE Ej i MALE Ae

Izraziti nemetali - imaju VELIKE Ej i VELIKE Ae

Plemeniti gasovi - imaju VELIKE Ej i MALE Ae

Elementi PSE
 Periodni sistem elemenata čini 118 elemenata koji
se međusobno razlikuju po fizičkim i hemijskim osobinama. Elementi ličnih
osobina stqvljani su u iste grupe. međutim, ponekad je razlika između dva elementa
iste grupe veća nego dva susedna elementa periode (primer). Zbog toga se elementi
prema svojim hemijskim i fizičkim osobinama svrstvaju u šire skupove.Elementi
istog skupa su obojeni istom bojom.
Metali i nemetali
Osnovna podela elemenata jeste ne metale i nemetale. Podela je izvršena na
osnovu nekoliko karakteristika:
 hemijske osobine oksida - nemetali grade kisele okside (anhidride kiselina), a metali
bazne (anhidride baza)
 boja i sjaj - gotovo svi metali su sivi (bakar, cezijum, zlato su klasični izuzeci) i imaju
metalni sjaj (potiče od slobodnih elektrona u kristalnim rešetkama metakla - v.
metalna veza)
 provodljivost toplote i elektriciteta - metali su dobri provodnici, nasuprot nemetalima...
Jasno je da neki elementi ne mogu biti svrstani ni u jednu od ove dve grupe i da su
takođe uočljive značajne razlike između pojedinih manjih grupa unutar metala i
nemetala.
Plemeniti gasovi, kao hemijski inertni ne ulaze u ove podele.
Amfoterni elementi
Elementi sredine PSE pokazuju i osobine nemetala i osobine metala. Ovi
elementi često reaguju i sa kiselinama i sa bazama. Njihovi hidroksidi pokazuju
osobine i kiselina i baza. Sa jačim bazama grade soli i ponašaju se kao
kiseline, a sa jačim kiselinama se ponašaju kao baze. I oni se mogu podeliti u
dve grupe.
U metaloide spadaju elementi B, Si, Ge, As, Se, Sb, Te, At. I pored toga što
pokazuju amfoteran karakter, ovi elementi imaju više sličnosti sa nemetalima. Grade
vrlo slabe kiseline, koje se često ne rastvaraju u vodi. Između svojih atoma mogu da
grade kovalentne veze, kao i sa nekim nemetalima. Poluprovodnici su, a metalni sjaj
im se razlikuje u zavisnosti od alotropske modifikcije. I između njih se uočavaju neke
razlike. Tako As, Se, Si pokazuju mnogo srodnosti sa nemetalima, a Sb, Ge manje.

Druga grupa amfoternih elemenata pokazuje više sličnosti sa metalima. U ovu

grupu spadaju Be, Zn, Al, Ga, In, Tl, Sn, Pb, Bi, Po. Grade većinom jonska
jedinjenja. Teško ili nikako se uspostavlja kovalentna veza između dva atoma
jednog istog elementa. Hidroksidi su im amfoterni. Imaju metalni sjaj. Ukoliko imaju
više valenci, jedinjenja kod kojih je valenca manja pokazuju više sličnosti sa
jedinjenjima metala.
Nemetali
U nemetale spadaju elementi H, C, N, P, O, S, F, Cl, Br, I. Grade jake kovalentne
veze između svojih atoma. Oksidi su im kiseli. Mogu se deliti na više načina.
Gasoviti elementi su F, Cl, O, N, H, tečan je brom, a čvrsti su C, P, S, I.
Na osnovu hemijskih osobina dele se na halogene (H, F, Cl, Br, I) - najizrazitije
nemetale, halkogene (O, S) i pnitogene (N, P). Neke alotropske modifikacije
nemetala imaju metalni sjaj i joše neke osobine metala (grafit, crni fosfor).
Metali
Kako u metale spada većina elemenata PSE, prema osobinama se može izdvojiti
više grupa.
Metali prve grupe (Li, Na, K, Rb, Cs, Fr) su najizrazitiji. Njihovi hidroksidi mogu se
dobiti reakcijom oksida i vode, kao i neposrednom reakcijom metala i
vode. Hidroksidi (alkalije) su im dobro rastvorivi u vodi. Prema hidroksidima su dobili
imena alkalni.
Metali druge grupe (Mg, Ca, Sr, Ba, Ra) ili zemnoalkalni metali su takođe veoma
reaktivni, mada manje od alkalnih. Hidroksidi su ima slabije rastvorivi u vodi.
Lantanoidi i aktionoidi su elementi koji imaju nepopunjene f orbitale. Kod
lantanoida su to 4f. Lantanoidi se nazivaju i retke zemlje. Svi imaju slične osobine
kao i lantan, većinom su trovalentni i izraziti su metali, mada manje od alkalnih i
zemnoalkalnih. Aktinoidi imaju nepopunjene 5f orbitale. Osobine nekog aktinoida
su slične osobinama aktinijuma i lantanoida neposredno iznad njega. Lantanoidi i
aktionidi su podgrupe prelaznih metala jer imaju nepopunjene i d orbitale.
Prelazni metali su elementi grupa III, IV, V, VI, VII, VIII, I i II b osim cinka. Imaju
nepopunjene d orbitale (3d, 4d, 5d, 6d) i više valenci. Grade slabe hidrokside koji
se ne rastvaraju u vodi i koji se ne mogu dobiti reakcijom oksida metala i vode. Neki
od njih (Mn, Cr) koji mogu imati izrazito visoke oksidacione brojeve grade i kiseline.
Prelazni metali grade i kovalentne veze. Većina može da istisne vodonik iz kiselina,
osim nekoliko njih koji se nazivaju i plemeniti metali. Plemeniti metali (Cu, Au, Ag,
Ir, Pt, Rh, Pd) su oduvek bili naročito cenjeni zbog svoje male reaktivnosti. esto su
sličnosti između elemenata iste periode veće od sličnosti unutar grupa.

HEMIJSKA VEZA
Elementarne supstance - metali i smeše - legure metala

U ovim supstancama atomi su vezani metalnim vezama

Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala, pri čemu su valentni
elektroni pokretljivi. Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke, tetraedri) gradeći
- metalne kristalne sisteme.
Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme, osim žive koja ima slabu metalnu vezu i
nije kristalna supstanca već tečnog agregatnog stanja.
Metalna veza je veoma jaka, i zavisi od broja valentnih elektrona uključenih u njeno
gradjenje. Nekada nisu svi valentni elektroni angažovani za gradjenje veze - na primer olovo
ima četiri valentna elektrona, ali samo dva angažuje u gradjenje metalne veze pa je mekši
nego što se očekuje.
Metalne supstance su čvrstog agregatnog stanja (osim žive), kristalne strukture (osim žive),
sive boje (osim zlata i bakra), metalnog sjaja, visokih temperatura ključanja i topljenja koje
zavise od mase metala i broja uključenih elektrona u gradjenje veze (sa porastom mase rastu
t.k. i t.t., kao i sa porastom jačine veze)

Jonske supstance

Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza
(elektrostatičko privlačenje). Joni se redjaju pravilno u prostoru gradeći kristalne sisteme
(osim kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru).
Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako što atomi METALA otpuštaju elektrone
Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako što atomi NEMETALA primaju elektrone od atoma
metala
Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlačenje to jest JONSKA VEZA.
U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan samo sa
jednim anjonom, već na jedan katjon dolazi više anjona i obrnuto. Zato je jonska veza mnogo
jaka, a t.k. i t.t. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C)
SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!!

Neki joni (molekulski) nastaju tako što se H+ (jon vodonika) veže za neutralan molekul
Na primer NH3 + H+ daju NH4+ (amonijum jon)
Ili tako što molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H+ i daje Cl-.

Primeri supstanci koje sadrže jonsku vezu:

1. oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na2O, CaO....)
2. soli (sve, npr. CaCl2, NH4Cl, Na2SO4, CH3NH3+Cl-),
3. hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH, Ca(OH)2...)

Primer nastajanja jedne jonske supstance:

2 2 6 1 -
11Na 1s 2s 2p 3s teži da otpusti 1e i postane
Na+ jon 1s22s22p6
2 2 6 2 5 -
17Cl 1s 2s 2p 3s 3p teži da primi 1e i postane
Cl- jon 1s22s22p63s2 3p6
Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron, a kada ga otpusti i preda hloru, atom hlora
će u okolinu otpustiti višak energije Ae. Tim procesom nastaje jon Na+ i jon Cl- koji se
privlače, tim privlačenjem oni otpuštaju u okolinu još energije. Tako da je razmenjena
energija Ae + Ep - Ej (gde je Ep - energija privlačenja). U ovom primeru ukupan efekat je
otpuštanje energije u okolinu, to jest sistem Na+ + Cl- ima manje energije (stabilniji) od
sistema atom Na + atom Cl (manje stabilni).
Ovo je pojednostavljeno objašnjenje, jer kao što je gore navedeno jonska veza ne postoji
izmedju dva jona, već postoje čitavi kristalni sistemi od velikog broja jona.

KOVALENTNE SUPSTANCE

UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula)

JEDAN molekul sadrži atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom!
Atomi udružuju NESPARENE elektrone u zajedničke parove:

hlor ima 7 valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen - to se vidi iz elektronske
konfiguracije)
azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona), vodonik ima samo
jedan nesparen elektron.

Ovakvo objašnjenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija teorija

kovalentne veze OKTETNA teorija. Na ovaj način svi atomi kada nagrade vezu imaju 8
elektrona i postižu OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2 elektrona i
postižu DUBLET)
Simboli sa tačkicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli.
Veze u molekulima bilo da su jednostruke, dvostruke ili trostruke veze mogu biti POLARNE
i NEPOLARNE VEZE.
To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je čine (elektronegativnost je sposobnost atoma da
privuče zajednički elektronski par sebi)
U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najveću elektronegativnost (ocenjena
koeficijentom 4), sledi O (3,5), pa azot (3,0) i tako dalje do H (2,1) - H ima najmanju
elektronegativnost od nemetala, a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala.

Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su, onda je
zajednički par privučen istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova - NEPOLARNA
JE VEZA! Npr. H-H, O=O.....
Ako jedan atom iz veze jače privlači elektrone onda su elektroni bliži tom atomu i taj atom je
DELIMIČNO negativan, a drugi atom je DELIMIČNO (parcijalno) pozitivan
Hδ+-Cl δ-, Hδ+-N δ-, C δ+=O δ-
Najpolarnije veze gde su i delimična naelektrisanja su najjače izražena su H-F, pa H-O, pa H-
N....
Svaka polarna veza ili bilo šta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica je
kulon metar Cm) - vektorska fizička veličina (μ) koja zavisi od dužine dipola (l - rastojanje
izmedju pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u slučaju to je
naelektrisanje jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka drugom)
Što je dipolni momenat veći, veza je kraća i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta usmeren je
od pozitivnog ka negativnog atoma!
Molekuli nastaju stvaranjem zajedničkih parova izmedju atoma pri čemu se orbitale u "kojima
su bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale. Ukoliko je veza
jednostruka orbitale su se preklopile čeono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA σ VEZA.
Ukoliko je veza dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene čeono (sigma vezom), a
preostale dve su se preklopile bočno slabijom vezom (π veza). Ukoliko je veza trostruka -
jedna veza je sigma, dve su pi veze.
Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale, jedne s sa jednom p orbitalom, ili dve
p orbitale koje su postavljene po istoj osi.
Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale
slično postavljene,

sigma sigma sigma pi

Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome kasnije) -
hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze!

POLARNOST MOLEKULA

Molekul u celini bez obzira na polarnost veza može biti POLARAN MOLEKUL ili
NEPOLARAN MOLEKUL.
Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U PROSTORU.

Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARAN!

Molekul sa polarnim vezama - zavisi od geometrije

Geometrija molekula:

Molekul ima linearnu strukuru u slučaju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili dvostruku
ili trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke veze:
H-H Hδ+-Clδ- O=O O δ-=C δ+=O δ-
U HCN - u izgleda kao da je C i pozitivan i negativan (on je prema H negativan jer ima veću
elektronegativnost prema H, a prema azotu je pozitivan jer ima manju elektronegativnost od
azota), medjutim - ugljenik je u ovom molekulu pozitivan - jer ne može biti i pozitivan i
negativan u isto vreme, a veća je razlika izmedju njega i azota nego izmedju njega i vodonika.
To se može tako shvatiti ili se može reći da HCN ima dve polarne veze različitih polarnosti to
jest različitih dipolnih momenata.

Molekul ima "savijenu", odnosno piramidalnu strukturu ako ima samo jednostruke veze -
dve jednostruke veze i dva slobodna elektronska para na centralnom atomu, ili tri jednostruke
veze i jedan slobodan elektronski par na centralnom atomu
Molekul ima tetraedarsku strukturu (četiri jednostruke veze)

Molekul ima planarnu strukturu - kada atom ima tri veze (dve jednostruke i jednu dvostruku)
ili dve veze (jedna dvostruka, jedna jednostruka i jedan slobodan par)

Naravno, neki molekuli imaju u jednom delu planarnu strukturu, a drugom tetraedarski
raspored atoma:

Osim ovih molekulskih geometrija postoje i neke druge....

U odnosu na geometriju polarnost se odredjuje na sledeći način:

primer 1.

ovde se dipolni momenti ne poništavaju pa molekul ima dipolni momenat, i molekul je

POLARAN molekul - negativan pol se nalazi na atomu kiseonika, a pozitivan pol kod atoma
vodonika. To izgleda kao:

zato se polarni molekuli nazivaju DIPOLI (dva pola)

primer 4.
ovaj molekul ima četiri polarne veze ali se svi dipolni momenti poništavaju i molekul je u
celini NEPOLARAN.

KOVALENTNE SUPSTANCE - mogu biti gasovitog, tečnog i čvrstog stanja. U molekulima

su veze kovalentne polarne ili nepolarne, a izmedju molekula su MEDJUMOLEKULSKE
VEZE! Kada zagrejemo neku kovalentnu supstancu da ispari tada se raskidaju
medjumolekulske veze. Zbog toga t.k. i t.t. zavise od medjumolekulskih veza!
NAJJAČA medjumolekulska veza je vodonična veza. Može biti intermolekulska (izmedju dva
molekula) ili intramolekulska (unutar jednog molekula)
Primeri vodonične veze:

Jedan molekul mora sadržavati vezu O-H ili F-H ili N-H, a drugi delimično negativan O, N ili
F. Tako da su moguće sve kombinacije. Vodonična veza je jedina medjumolekulska veza koja
se predstavlja crtom (isprekidanom). Ova veza je deset puta slabija od kovalentne veze.
Supstance koje imaju vodoničnu vezu ključaju na višim temperaturama od onih kovalentnih
supstanci koje nemaju vodoničnu vezu.
Ostale medjumolekulske veze su Van der Valsova veza : veza izmedju nepolarnih molekula,
varijante Van der Valsovih veza tipa intereakcija izmedju nepolarnih i polarnih molekula,
dipol-dipol interakcije (dva polarna molekula se povezuju ali ne sadrže O, N ili F vezane za H
pa ta veza liči na vodoničnu ali nije vodonična)

* Da se vratimo na so NH4Cl - ova so ima dve vrste čestica NH4+ jon i Cl- jon, pa je osnovna
veza u ovoj soli JONSKA VEZA. U jonu NH4+ koji nastaje tako što NH3 (koji ima tri polarne
kovalentne veze) prima H+ od kiseline. Kako H+ uopšte nema elektrona, onda azot svojim
slobodnim elektronskim parom prihvata H+ i oni formiraju zajednički elektronski par - koji
tada postaje isti kao i bilo koja polarna kovalentna veza, ali se naziva koordinaciono
kovalentna veza da bi se naglasilo da je nastala drugačije od "običnih" kovalentnih veza.
Tako da molekulski jon (liči na molekul ali je u celini jon) NH4+ ima tri polarne kovalentne
veze i jednu koordinaciono kovalentnu vezu. Iako ovaj jon ima N vezano za H u ovoj soli
nema vodonične veze, jer je preovladala jonska veza i to pozitivno naelektrisanje koje nosi
amonijum jon.

Sumiranje : veze izmedju čestica mogu biti - metalna, jonska, kovalentna (polarna,
nepolarna), koordinaciono kovalentna, vodonična, Van der Valsova.....

Neki atomi grade samo jonske veze (izraziti metali sa nemetalima), a neke veze imaju udeo i
jonske i kovalentne veze (AlCl3, SiO2....)
MOL, MOLARNA MASA, MOLARNA ZAPREMINA,
AVOGADROV BROJ

Mol je ona količina supstance koja u sebi sadrži toliko čestica koliko ima atoma u 12g
ugljenikovog izotopa C-12, a u tih 12g ugljenika 12C ima 6,023x1023atoma (to jest ako se
zaokruži 6x1023 atoma)
Avogadrov broj je konstanta koja pokazuje "da u 1mol supstance ima 6x1023čestica" NA =
6x1023 1/mol.
Molarna masa je odnos mase supstance i njene količine ("molarna masa pokazuje koliko
grama neke supstance ima u jednom molu te supstance")
Molarna zapremina predstavlja odnos zapremine supstance i njene količine ("molarna
zapremina pokazuje koliko dm3 zauzima 1mol nekog gasa") i sve to pri odredjenoj
temperaturi i pritisku. Vm=22,4dm3/mol pri 0C i 101,3 kPa.
N- broj molekula, m - masa supstance, NA - Avogadrov broj, M-molarna masa, V-zapremina,
Vm-molarna zapremina

Ukoliko se koriste ove formule mora se voditi računa da ukoliko je n (mol) količina atoma,
onda se sve u formuli odnosi na atome!
Ukoliko je n(mol) količina molekula, onda se sve u formulama odnosi namolekule.

* mol molekula je količina supstance koja se koristi za supstance izgradjene kao molekuli
(H2 - 1 mol molekula vodonika)
* mol atom je količina supstance koja može uvek da se koristi, ali se posmatra broj atoma -
indeksi u formuli
(H2 - 2 mol atoma vodonika)

Molarna zapremina nije uvek 22,4dm3/mol. Njena vrednost se menja sa promenom pritiska i
temperature.
Ako je temperatura 0C i pritisak 101,3 kPa onda Vm=22,4dm3/mol, to se dobija iz jednačine
idealnog gasnog stanja:
pV=nRT
p-pritisak u kPa, V-zapremina u dm3, n - količina supstance (mol), R = 8,314 kPadm3/(molK)-
gasna konstanta, T-temperatura u kelvinima (K)
C + 273 = K (razlika izmedju Celzijusove i Kelvinove skale je 273 stepena)
Jednačina idealnog gasnog stanja može da se iskoristi ukoliko uslovi nisu normalni a traži se
količina supstance ili masa ili zapremina gasa!
Avogadrov zakon: Isti broj molekula dva različita gasa pri istim uslovima (pritisak
i tepmperatura) zauzimaju istu zapreminu!!!
Tečne supstance:
Voda ima gustinu 1g/cm3 (na 4C) ili bluzu 1g/cm3 na temperaturama od 0 do 100 stepeni
Celzijusa. Zbog toga je 1g vode isto što i 1cm3 (to jest 1ml).
Za ostale supstance: ukoliko je zadata masa, a traži se zapremina, potreban je podatak o
gustini. Ukoliko se zna gustina tečne supstnce, "može se iz grama dobiti cm3, i obrnuto".

Grupe neorganskih jedinjenja

Sva neorganska jedinjenja mogu se podelitiu nekoliko grupa prema

njihovim hemijksim osobinama - na okside, kiseline, baze (hidrokside) i soli.
Oksidi
Oksidi nastaju reakcijom nemetala ili metala (i njihovih oksida nižih oksidacionih
brojeva) sa kiseonikom:
4Na + O2 -> 2Na2O
S + O2 -> SO2
2CO + O2 -> 2CO2
Oksidi (SO2, CO2...) čije kiseline nisu postojane izvan vodenog rastvora mogu se
dobiti i reakcijom soli kiseline čiji su anhidrid i jače kiseline.
CaCO3 + 2HCl -> CaCl2 + H2O + CO2
 Oksidi se prema osobinama mogu podeliti na kisele (anhidride kiselina), bazne
(anhidride baza) i amfoterne (anhidridi amfoternih jedinjenja) okside. Neki oksidi
nisu anhidridi niti kiselina, niti baza, niti amfoternih jedinjenja (CO, N2O, NO...).
Kiseli okisidi su svi većinom oksidi nemetala i reaguju s vodom gradeći kiseline:
P2O5 + 3H2O -> 2H3PO4
Od baznih oksida sa vodom reaguju oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala.
CaO + H2O -> Ca(OH)2
Amfoterni oksidi obično ne reaguju s vodom.

Kiseline
Kiseline su, uopšteno, neorganska jedinjenja kiselog karaktera. Mogu biti
kiseonične ili bezkiseonične.Kiseonične kiseline nastaju reakcijom kiselog oksida i
vode, a bezkiseonične reakcijom nemetala i vodonika.
H2 + F2 -> 2HF
Kiseline mogu nastati i reakcijom jače kiseline na so slabije (ukoliko je slabija kiselina
postojana).

FeS + 2HCl -> FeCl2 + H2S

Baze
Baze su neorganska jedinjenja baznog karaktera. Mogu nastati reakcijom
reaktivnih metala (alkalnih i reaktivnijih zemnoalkalnih, lantanoida i aktinoida) sa
vodom, reakcijom anhidrida baza sa vodom (takođe oksidi alklanih i zemnoalklanih
metala, lanatanoida) ili reakcijom soli metala i jače baze (nerastvorne baze se samo
tako i mogu dobiti).
Ba + 2H2O -> Ba(OH)2 + H2
FeCl3 + 3NaOH -> 3NaCl + Fe(OH)3
Dele se na alkalije (dobro se rastvaraju u vodi, baze alkalnih metala, barijum-
hidroksid), baze koje se slabije rastvaraju u vodi (baze ostalih zemnoalkalnih
metala, lantanoida) i baze koje se ne rastvaraju u vodi (prelazni metali).
Amfoterna jedinjenja
Amfoterna jedinjenja pokazuju u zavisnosti od uslova osobine i kiselina i
baza. Tako se u kiseloj sredini ponašaju kao baze, stvaraju soli sa kiselinama.
2Al(OH)3 + 3H2SO4 -> Al2(SO4)3 + 6H2O
A u baznoj sredini se ponašaju kao kiseline i stvaraju svoje soli.

H3AlO3 + 3NaOH -> Na3AlO3 + 3H2O

Soli
Soli su neorganska jedinjenja koja mogu nastati u reakciji neutralizacije.
Na+ + OH- + H+ + Cl- -> Na+ + Cl- + H2O
H+ + OH- -> H2O
Neutralizacija ne mora biti potpuna, te osim neutralnih (Na2SO4, NH4Cl...), mogu
nastati i kisele (NaHCO3, Ca(HSO4)2) odnosno bazne soli (Ca(OH)Cl, Cu(OH)Cl...),
premda stvarne osobine (kiselost, baznost ili neutralnost) zavise od disocijacije soli
(v. Teorije kiselina i baza).
Soli nastaju na još mnogo načina. Mnogi od pobrojanih važne su reakcije u
neorganskoj hemiji.

 metal + nemetal: 2Na + Cl2 -> 2NaCl

 metal + kiselina: Mg + 2HCl -> MgCl2 + H2
 metal + so: Mg + FeSO4 -> MgSO4 + Fe
 anhidrid baze + anhidrid kiseline: CaO + CO2 -> CaCO3
 anhidrid baze + kiselina: FeO + 2HCl -> FeCl2 + H2O
 baza + anhidrid kiseline: Ca(OH)2 + CO2 -> CaCO3 + H2O
 so + nemetal: 2NaBr + Cl2 -> 2NaCl + Br2
 so + kiselina: 2NaCl + H2SO4 -> Na2SO4 + 2HCl
 so + so: K2SO4 + CaCl2 -> 2KCl + CaSO4
 so + baza: Na2CO3 + Ca(OH)2 -> 2NaOH + CaCO3 ...

IZJEDNAČAVANJE KEMIJSKIH JEDNADŽBI

dr. sc Slobodan Brinić

Kemijsko-tehnološki fakultet u Splitu

Eni Generalić
Kemijsko-tehnološki fakultet u Splitu

Kemijsku reakciju možemo ukratko prikazati kemijskom jednadžbom. Na lijevoj strani

jednadžbe pišemo formule tvari koje stupaju u kemijsku reakciju (reaktante), a na
desnoj formule tvari koje nastaju kemijskom reakcijom (produkte). Izjednačavanje
kemijske jednadžbe je određivanje vrijednosti stehiometrijskih koeficijenata
reaktanata i produkata u kemijskoj jednadžbi.

OSNOVNA PRAVILA ZA SASTAVLJANJE JEDNADŽBE KEMIJSKE

REAKCIJE

1. Moraju biti poznati svi reaktanti i produkti kemijske reakcije

2. Ukupna promjena oksidacijskog broja oksidiranih atoma mora biti jednaka
ukupnoj promjeni oksidacijskog broja reduciranih atoma
a. Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata
b. Napišu se redoks parovi, odnosno raščlani se reakcija na parcijalne
reakcije oksidacije i redukcije
c. Napiše se prijelaz elektrona
d. Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija na način
da:
 u kiselom mediju dodamo H+ ione na onu stranu na kojoj su
napisani elektroni (Primjer 1.)
 u lužnatom mediju dodamo OH- ione na stranu suprotnu od one
na kojoj su napisani elektroni (Primjer 2.)
e. Ako broj atoma vodika i kisika na lijevoj strani ne odgovara njihovom
broju na desnoj strani, uravnotežimo ih dodatkom molekula vode
f. Parcijalne reakcije se svedu na isti prijelaz elektrona i zbroje
 3. Zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak zbroju
električnih naboja na desnoj strani jednadžbe
4. Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe mora biti jednak njihovom
broju na desnoj strani jednadžbe

Primjer 1.: Oksidacijom telurij(IV)-oksida s dikromatom u nitratnoj kiselini nastaje

teluratna kiselina.
1. korak

Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije.

TeO2 + Cr2O72- H6TeO6 + Cr3+

2. korak
a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata.

Ukoliko nije došlo do promjene stupnja oksidacije prijeđe se na 3. korak. U našem

primjeru vidimo da se telurij oksidirao, a krom reducirao.

Te+4O-22 + Cr+62O-272- H+16Te+6O-26 + Cr+33+

b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije

Oksidacija: Te+4O-22 H+16Te+6O-26

Redukcija: Cr+62O-272- 2Cr+33+

c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije

Telurij se oksidirao od stanja +4 do stanja +6 i imamo prijelaz od 2 elektrona.

O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e-

Krom se reducirao i iz stupnja oksidacije +6 prešao u stupanj oksidacije +3. Imamo

prijelaz od 3 elektrona za svaki atom kroma, što ukupno iznosi 6 elektrona (2 * 3 = 6).

R: Cr+62O-272- + 6e- 2Cr+33+

d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija

Suma naboja na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije je 0, a na desnoj strani

imamo ukupno 2 negativna naboja (-2). Kako se u kiselom mediju naboji
izjednačavaju dodavanjem H+ iona na stranu na kojoj su napisani elektroni, tako
ćemo na desnu stranu dodati 2 pozitivna naboja (2 - 2 = 0), odnosno 2H+ iona.

O: Te+4O-22 H+16Te+6O-26 + 2e- + 2H+

Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo višak od 8 negativnih

naboja (-8), a na desnoj strani višak od 6 pozitivnih naboja (+6) to ćemo, da bi i lijeva
strana imala višak od 6 pozitivnih naboja, dodati 14 pozitivnih naboja (14 - 8 = 6),
odnosno 14H+ iona.

R: Cr+62O-272- + 6e- + 14H+ 2Cr+33+

e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom
broju na desnoj strani

Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 2 atoma kisika, a na desnoj
6 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 4 molekule vode.

O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e- + 2H+

Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani 7 atoma kisika, a na desnoj
niti jedan, pa ćemo na desnu stranu dodati 7 molekula vode.

R: Cr+62O-272- + 6e- + 14H+ 2Cr+33+ + 7H2O

f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje

Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 2 elektrona, a kod redukcije prijelaz
od 6 elektrona (3 po svakom atomu kroma) parcijalnu reakciju oksidacije pomnožimo
sa 3 kako bi prijelaz elektrona bio isti (6).

O: Te+4O-22 + 4H2O H+16Te+6O-26 + 2e- + 2H+ | *3

Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije.

O: 3TeO2 + 12H2O 3H6TeO6 + 6e- + 6H+

+
R: Cr2O72- + 6e- + 14H+ 2Cr3+ + 7H2O

3TeO2 + Cr2O72- + 5H2O + 8H+ 3H6TeO6 + 2Cr3+

3. korak

Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju

električnih naboja na desnoj strani jednadžbe.

3TeO2 + Cr2O72- + 5H2O + 8H+ 3H6TeO6 + 2Cr3+

 NABOJ LIJEVO DESNO
+ 8*1=8 2*3=6
- 2 0
UKUPN
6+ 6+
O

Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (8 pozitivnih + 2 negativna naboja) odgovara

sumi naboja na desnoj strani jednadžbe (6 pozitivnih naboja).

4. korak

Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju
na desnoj strani jednadžbe.

3TeO2 + Cr2O72- + 5H2O + 8H+ 3H6TeO6 + 2Cr3+

ELEMEN
LIJEVO DESNO
T
Te 3 3
Cr 2 2
O 3 * 2 + 7 + 5 = 18 3 * 6 = 18
H 5 * 2 + 8 = 18 3 * 6 = 18

Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj
strani jednadžbe.

Konačno se dobije uravnotežena jednadžba dobivanja teluratne kiseline:

3TeO2 + Cr2O72- + 5H2O + 8H+ 3H6TeO6 + 2Cr3+

Primjer 2.: Laboratorijski se kromat može dobiti oksidacijom kromita s jodatom u

lužnatom mediju.
 1. korak

Napišu se svi reaktanti i produkti kemijske reakcije.

Cr(OH)4- + IO3- CrO42- + I2

2. korak

a) Odrede se stupnjevi oksidacije pojedinih elemenata.

Vidimo da se krom oksidirao, a jod reducirao.

Cr+3(O-2H+1)4- + I+5O-23- Cr+6O-242- + I02

b) Napišu se redoks parovi parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije

O: Cr+3(O-2H+1)4- Cr+6O-242-

R: 2I+5O-23- I02

c) Napiše se prijelaz elektrona parcijalnih reakcija oksidacije i redukcije

Krom se oksidirao od stanja +3 do stanja +6 i imamo prijelaz od 3 elektrona.

O: Cr+3(O-2H+1)4- Cr+6O-242- + 3e-

Jod se reducirao i iz stupnja oksidacije +5 prešao u elementarno stanje (stupanj

oksidacije 0). Imamo prijelaz od 5 elektrona za svaki atom joda što ukupno iznosi 10
elektrona (2 * 5 = 10).

R: 2I+5O-23- + 10e- I02

d) Izjednače se naboji na lijevoj i desnoj strani parcijalnih reakcija

Na lijevoj strani parcijalne reakcije oksidacije imamo 1 negativni naboj, a na desnoj

strani imamo 5 negativnih naboja (2+3). Kako se u lužnatom mediju naboji
izjednačavaju dodavanjem OH- iona na suprotnu stranu od one na kojoj su napisani
elektroni, na lijevu stranu ćemo dodati 4 negativna naboja, odnosno 4OH- iona.

O: Cr+3(O-2H+1)4- + 4OH- Cr+6O-242- + 3e-

Kako na lijevoj strani parcijalne reakcije redukcije imamo 12 negativnih naboja (2 * 1

+ 10), a na desnoj strani nemamo ni jednu nabijenu česticu (0), na desnu stranu
ćemo dodati 12 negativnih naboja, odnosno 12OH- iona.

R: 2I+5O-23- + 10e- I02 + 12OH-

e) Provjerimo da li je broj atoma vodika ili kisika na lijevoj strani jednak njihovom
broju na desnoj strani

Kod parcijalne reakcije oksidacije na lijevoj strani imamo 8 atoma kisika, a na desnoj
4 atoma kisika pa ćemo dodati na desnu stranu 4 molekule vode.

O: Cr+3(O-2H+1)4- + 4OH- Cr+6O-242- + 3e- + 4H2O

Kod parcijalne reakcije redukcije imamo na lijevoj strani imamo 6 atoma kisika, a na
desnoj 12 atoma kisika pa ćemo dodati na lijevu stranu 6 molekula vode.

R: 2I+5O-23- + 10e- + 6H2O I02 + 12OH-

f) Parcijalne reakcije svedu se na isti prijelaz elektrona i zbroje

Kako kod reakcije oksidacije imamo prijelaz od 3 elektrona, a kod redukcije prijelaz
od ukupno 10 elektrona (5 po svakom atomu joda) parcijalnu reakciju oksidacije
pomnožimo sa 10, a parcijalnu reakciju redukcije pomnožimo sa 3 kako bi prijelaz
elektrona bio isti (30).

O: Cr+3(O-2H+1)4- + 4OH- Cr+6O-242- + 3e- + 4H2O | *10

R: 2I+5O-23- + 10e- + 6H2O I02 + 12OH- | *3

Zbroje se sve parcijalne reakcije oksidacije i redukcije.

O: 10Cr(OH)4- + 40OH- 10CrO42- + 30e- + 40H2O

+
R: 6IO3- + 30e- + 18H2O 3I2 + 36OH-

10Cr(OH)4- + 6IO3- + 4OH- 10CrO42- + 3I2 + 22H2O

3. korak

Provjeri se je li zbroj električnih naboja na lijevoj strani jednadžbe jednak zbroju

električnih naboja na desnoj strani jednadžbe.

10Cr(OH)4- + 6IO3- + 4OH- 10CrO42- + 3I2 + 22H2O

NABOJ LIJEVO DESNO

+ 0 0
- 10 + 6 + 4 = 20 10 * 2 = 20
UKUPN
20- 20-
O
Suma naboja na lijevoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja) odgovara sumi
naboja na desnoj strani jednadžbe (20 negativnih naboja).

4. korak

Provjeri se je li broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe jednak njihovom broju
na desnoj strani jednadžbe.

10Cr(OH)4- + 6IO3- + 4OH- 10CrO42- + 3I2 + 22H2O

ELEMEN
LIJEVO DESNO
T
Cr 10 10
I 6 3*2=6
10 * 4 + 6 * 3 + 4 =
O 10 * 4 + 22 = 62
62
H 10 * 4 + 4 = 44 22 * 2 = 44

Broj pojedinih atoma na lijevoj strani jednadžbe odgovara sumi tih atoma na desnoj
strani jednadžbe.

Konačno se dobije uravnotežena reakcija dobivanja kromata:

10Cr(OH)4- + 6IO3- + 4OH- 10CrO42- + 3I2 + 22H2O