РЕПУБЛИКА СРПСКА

ВЛАДА
МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВА
Трг Републике Српске 1, Бања Лука, тел: 051/338-642, фаx: 051/338-847; e-mail:
mpp@mpp.vladars.net; www.vladars.net

Број: 18.01-053-37-67/23

Датум: 03.08.2023. године

Биро за односе са јавношћу

ПРЕДМЕТ: Одговори на питања, доставља се

Поштовани,

Република Српска је 2023. године изабрана за једну од 10 малих регија будућности према
изјештају fDI Intelligence/Financial Times. Заједно са Републиком Српском, у категорији градова се
нашло више јединица локалне самоуправе из Републике Српске као повољне дестинације за
инвестирање, било да је у питању стратегија привлачења страних инвестиција, било да је у питању
трошковна ефикасност.

О овоме говоре и подаци са терена који показују повећан број новооснованих субјеката са
страним улогом у Републици Српској. Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и
финансијске услуге (АПИФ) у 2022. години основано је 282 нових привредних друштава са страним
улогом, што представља пораст у односу на 2021. годину када је основано 215 привредних
друштава са страним улогом. У периоду јануар-јуни 2023. године регистровано је 142
новооснованих привредних друштава, што је више у односу на исти период 2022. године када је
регистровано 117 нових привредних друштава, са страним улогом.

Подаци Централне банке о улагањима за 2022. годину ће бити доступни по истеку трећег кваратла
2023. године.
Међутим, подаци на терену показују да постоји значајан интерес инвеститора за улагања у
Републику Српску, посебно у области металског и електро сектора, о чему говоре и конкретне
инвестиције на територији Лакташа, Приједора, Зворника, Градишке...

У односу на број јединица локалне самоуправе, Република Српска је међу најбољим у региону по
броју сертификованих општина са позитивним пословним окружењем, према регионалном
стандарду BFC SEE.

Република Српска је у претходном периоду учинила значајне помаке у смислу унапређења

пословног амбијента и повољности пословања. О томе се, нажалост, најчешће не говори и то се не
види у неким међународним извјештајима. Тако се и даље у извјештајима спомиње да је у БиХ
процес регистрације компликован и скуп, водећи се подацима само за Сарајево. Подсјетићемо да
је у Републици Српској ова реформа завршена 2013. године, успостављен је једношалтерски
систем регистрације, а за регистацију једночланог привредног друштва д.о.о. је потребан износ
од око 100 евра.

У протекле три године смо значајно смањили пореска и непореска давања. Навешћемо само неке:
смањен порез на доходак за лична примања са 10% на 8%, повећан основни лични одбитак са 700
КМ на 1.000 КМ, смањени доприноси на плате са 32.8% на 31%, омогућена рефундација
породиљског одусуства у 100%тном износу (само по овом основу осиуграна уштеда за пословну
заједницу од 60 мил КМ годишње), смањена непореска давања (укинута посебна републичка
такса, бројне административне и судске таксе и по том основу осигурана уштеда од додатих 30
мил КМ на годишњем нивоу за пословну заједницу), уведени подстицаји за повећање плата,
уведени подстицаји за нове технологије, поврат пореза и доприноса за новозапослене раднике,
умањење пореске основице пореза на добит код нових улагања, итд.

На основу анализе податка у односу на регион и Европу, ово нас чини трошковно изузетно
конкуретним.

У бројним областима смо радили на транспарентности процедура и додјеле средстава. Тако је

Република Српска прва у региону успоставила јаван и редовно ажуран регистар свих
административних процедура (pscsrpska.vladars.net), јавно доступан регистар подстицаја
привреди, и републичких и локалних (regpodsticaja.vladars.net), успоставили смо страницу
намијењену страним и домаћим инвеститорима са свим подацима о условима и трошковима
пословања (investsrpska.net).

Међународни изјештаји, као што је извјештај UNCTAD, показују опрез инвеститора на глобалном
нивоу у 2022. години, након пораста страних инвестиција у 2021. години на глобалном нивоу. Што
се тиче простора Европе, извјесно је да инвеститори усљед ситуације изазване пандемијом, која је
указала на недостатак улагања у удаљења тржишта траже локације ближе својим домицилним
земаљама, те обезбјеђивање добављача на ближим производним локацијама (nearshoring) .

Како бисмо покушали искористити овај тренутак и привући управе ове инвеститоре, а посебно оне
које значајно доприносе унапређењу ефикасности (што је трећи циљ Стратегије привлачења
страних инвестиција у Републику Српску у периоду 2021-2027) усвојена је Уредба о поступку
додјеле подстицаја за директна улагања од посебног значаја („Службени гласник Републике
Српске“, број: 87/22, 56/23).

Циљ ове уредбе јесте да се привуку инвеститори који отварају квалитетнија радна мјеста, уводе
нове технологије, утичу на интернационализацију домаће привреде, позитивно утичу на развој
домаће привреде кроз сарадњу са домаћим добављачима и кроз развој образовног система, а
који истовремено и покрећу веће инвестиционе пројекте и запошљавају већи број радника.
Кључне предности Републике Српске, као што је географска лоцираност, унапређење
инфаструктуре и трошковна ефикасност, су веома битне одреднице које нас чине једним од
најконкурентнијих простора за улагања.

Неутемељени извјештаји који нису проистекли из истраживања на терену или било какве
комуникације са онима који се баве овим пословима у Републици Српској, који нису
идентификовали нити једну од горе наведених активности у унапређењу пословног абмијента,
изазивају велику штету у процесу привлачења инвестиција. Конструктивне критике су увијек
добродошле, али уопштене изјаве оваквог карактера наносе штету и поништавају све напоре које
чинимо у унапређењу пословања, промоције своје земље и приказивању реалне слике Републике
Српске.

С поштовањем,

Министарство привреде и предузетништва