IZDANJE BROJ 9 / Januar 2020.

CENA 1550 RSD

9
Z A J E D N O S T V A R A M O

OVLAŠĆENI DISTRIBUTERI KOMPANIJA

Sobna vrata
15
godina
VRHUNSKI MATERIJALI MODERNI DEKORI
sa vama
Max Compact Exterior

or
ib
sk
ZA ZGRADE SA KARAKTEROM

ol
tr
NT
Efikasan način vrhunske izolacije spoljašnjeg zida objekta je

03
ugradnja ventilisane fasade.

08
Max Compact Exterior-HPL predstavlja visokokvalitetan
proizvod, koji zahvaljujući svojim karekteristikama pruža
široke mogućnosti u projektovanju eksterijera poslovnih
i stambenih objekata. Proizveden kombinacijom visokog

Nameštaj
pritiska i visoke temperature, Compact se karakteriše
izuzetnom otpornošću na uticaj padavina, ekstremno

n
niskih (-80 C° ) i visokih temperatura (+180 C°). Površinski

ao
br
PU sloj pruža otpornost na uticaj sunčevog zračenja i

e
jednostavno uklanjanje neželjenih grafita. Neškodljiv je

qu
ri
po zdravlje i životnu sredinu.

ar
tb
ČITAV SVET NOVIH MOGUĆNOSTI

as
Dostupnost u minimalnim količinama od jedne table,

hr
mogućnost poručivanja različitih dimenzija kao i laka,

T
N
jednostavna i sigurna montaža, omogućavaju kreativnu

73
izražajnost, kako na velikim tako i na malim objektima.

51
U proizvodnom asortimanu se nalazi veliki broj
Ruđinački put 193/A, 36210 Vrnjačka Banja, Srbija
jednobojnih dekora, drvenih i kamenih tekstura, tel: +381 36 614 020, +381 36 611 520, +381 36 611 521
a za još kreativnija rešenja postoji i mogućnost
mob. tel: +381 63 502 658

Pod od istinskog drveta

individualnog printa, odnosno štampe po želji. copyright by
e-mail: artinjandaca@gmail.com, artinovic.ceda@gmail.com
LAMEX doo.
web: www.artinjanparket.com
Rumenački put 105a 21 000 Novi Sad, Srbija
Tel: +381 (0)21 63 99 166 Mob:+381 (0)63 38 35 38
email: info@lamex.rs web: www.lamex.rs info@lamex.rs
www.lamex.rs @LAMEXNoviSad #lamex_doo
vama
Max Compact Exterior

or
ib
sk
ZA ZGRADE SA KARAKTEROM

ol
tr
NT
Efikasan način vrhunske izolacije spoljašnjeg zida objekta je
ugradnja ventilisane fasade. 03
08
Max Compact Exterior-HPL predstavlja visokokvalitetan
proizvod, koji zahvaljujući svojim karekteristikama pruža
široke mogućnosti u projektovanju eksterijera poslovnih
i stambenih objekata. Proizveden kombinacijom visokog
pritiska i visoke temperature, Compact se karakteriše
izuzetnom otpornošću na uticaj padavina, ekstremno
n

niskih (-80 C° ) i visokih temperatura (+180 C°). Površinski

ao
br

PU sloj pruža otpornost na uticaj sunčevog zračenja i

e

jednostavno uklanjanje neželjenih grafita. Neškodljiv je

qu
rri

po zdravlje i životnu sredinu.

ba
t
as

Dostupnost u minimalnim količinama od jedne table,

hr

mogućnost poručivanja različitih dimenzija kao i laka,

T
N

jednostavna i sigurna montaža, omogućavaju kreativnu

73

izražajnost, kako na velikim tako i na malim objektima.

51

U proizvodnom asortimanu se nalazi veliki broj

jednobojnih dekora, drvenih i kamenih tekstura,
a za još kreativnija rešenja postoji i mogućnost
individualnog printa, odnosno štampe po želji. copyright by

#9/3 Arhitekta
www.lamex.rs info@lamex.rs @LAMEXNoviSad #lamex_doo
Arhitekta #9/4
 s.a.b.ambijent

Ceramiche Supergres

Collection Epica
granitna keramika univerzalnog visokog kvaliteta za indoor, outdoor, kupatila i dnevne boravke

s.a.b.ambijenkat
nj poto
put u pravcu Niša / Kružni put posle Buba
Ul. Kremenje 2a / Auto 11309 Leštane / Beogra
d / Srbija
+381 11 40 30 480
mob. +381 69 886 11 00 / Tel/fax
ambije
www.sab#9/5 nt.rs
Arhitekta
instagram.com/offix.contract
facebook.com/OFFIX.Contract.Beograd
REČ UREDNIKA Broj 9 / Januar 2020.

OSNIVAČ I IZDAVAČ:
„Vuk Dimitrijević pr, reklamna agencija Anubis, Beograd”

SVI NAŠI KONTRASTI ADRESA:

Blok Sutjeska 251a, 11000 Beograd
•
Tel: +381 11 365 05 09 Mob: +381 60 555 24 21

K
o bi rekao da je za naše oko najupečatljiviji info@idealnidom.com www.idealnidom.com
kontrast boja žuto/ljubičasto. GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
U arhitektonskoj praksi to i nije naročito Vuk Dimitrijević
omiljena kombinacija, sem možda, u ente-
REDAKCIJA:
rijeru. Nataša Dimitrijević
Neprikosnovenost prirodnih materijala, Tanja Popović
kao što su opeka i kamen, na fasadama, Aleksandar Marković, arh
Mina Uverić, m. i. a.
tokom celog XX veka, u stopu su pratili beton i staklo. Predrag Marković, d. i. a.
Današnji trendovi dozvoljavaju sve koloritne kombinacije, pa i Hristina Antić, prof. srpskog jezika i književnosti
izrazito kontrastne. Nevena Stojanović Rabrenović, dipl. Ecc. - menadžer
Međutim, ono što je imanentno u arhitekturi kroz sve epohe, STRUČNI SARADNICI:
prvenstveno je svetlosni kontrast, odnos svetlo / tamno, osvetljeno Dejan Tasev
/ u senci. Aleksandar Popadić, m. i. a.
Saša Jović
Zaista, gradacija svetlost / senka /tama prati nas oduvek, kako Jakša Nikodijević, m. i. a.
u prirodi, tako i u ljudskim naseljima, od paleolitskih, do Miloš Hadžić, d. i. a.
današnjih megalopolisa.
MARKETING:
A zapravo, čini se da je arhitektura idealan medij za potenciranje Stana Arsenić
jednog drugog kotrasta, a to je odnos siromaštva i bogatstva Maja Nikolić
(privatnog ili javnog, svejedno). Dušan Dobrosavljević
Vračar Goran

„Bilo je to najbolje doba, bilo je to najgore doba. DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPU:

Ivan Halupka
Doba mudrosti i doba ludosti. Epohe verovanja i
epohe neverice. Vreme svetlosti i vreme mraka… imali NASLOVNA STRANA:
Planeta zemlja
smo sve pred sobom, i pred nama nije bilo ničega…”
Čarls Dikens - „Priča o dva grada ” PREVODI:
•
ABC prevodi d.o.o. Admirala Geprata 2/3, Beograd
Još jedna stvar se nameće kao tipičan primer anti – teze, tj. kontrasta +381 11 6649 028
www.abcprevodi.co.rs
kada je građenje u pitanju. To je odnos starog i novog, ali ne samo
u bukvalnom smislu, kod istoznačnih, već stilski raznorodnih ŠTAMPA:
graditeljskih poduhvata. Maximagraf | Vladana Desnice 13, Petrovaradin
021/6433512 | maximagraf@gmail.com

Svet je prepun primera gde u provokativnom zagrljaju koegzistiraju
arhitektonska dela iz različitih umetničkih epoha.
Klasika i moderna, tradicionalno i savremeno, samo su najčešće
anti – teze.
Mnoge takve priče vidimo svakako, i u našoj sredini, a o nekima ste
čitali i do sada u našem magazinu.
Magazin izlazi tri puta godišnje.
Izdavač i uredništvo ne snosi odgovornost za nenamerne i štamparske greške.
Za sadržaje dobijene od strane oglašivača i autora saradnika, (oglasi, fotografije i
tekstovi) njihovu legalnost, tačnost i istinitost odgovara isključivo oglašivač i autor.
Sva prava zadržana. Svako kopiranje je zabranjeno i smatraće se povredom autorskih
prava, a za posledicu može imati pokretanje sudskog spora.

Do sledeće teme, uživajte u našem izboru domaćih i svetskih CIP - Каталогизација у публикацији
projekata, sa manje ili više skrivenim aspektom kontrasta u Народна библиотека Србије, Београд
arhitektonskom izrazu! 72
Vuk Dimitrijević ARHITEKTA / glavni i odgovorni urednik Vuk
Dimitrijević. - 2017, br. 1- . - Beograd : Reklamna
agencija Anubis, 2017- (Jagodina : Zlatna knjiga)
. - 28 cm
ISSN 2560-3957 = Arhitekta (Beograd)
Arhitekta #9/8 COBISS.SR-ID 232500236
 SADRŽAJ

TEMA - ARHITEKTURA KONTRASTA��������������������������������������������������������������������������� 10

PARIŽANKE U BEOGRADU������������������������������������������������������������������������������������������� 16

PONOVNO BUĐENJE BEOGRADSKE PRINCEZE�������������������������������������������������������������� 24

KALEMEGDAN PARK��������������������������������������������������������������������������������������������������� 26

VOULEZ – VOUS���������������������������������������������������������������������������������������������������������� 36

PORTRETI - Ena Spahi���������������������������������������������������������������������������������������������� 46

VIKTORIJA I ALBERT MUZEJ����������������������������������������������������������������������������������������� 56

URBANI AFEKAT NA ARHITEKTURU����������������������������������������������������������������������������� 70

BERLINSKI FENIKS����������������������������������������������������������������������������������������������������� 86

TRIJUMF UMERENOSTI�������������������������������������������������������������������������������������������� 100

#8/9 Arhitekta
 TEMA BROJA priredio: Aleksandar Marković

Arhitektura kontrasta
Samo jedan pogled iz orbite naše planete, ka strani koja je van domašaja direktne Sunčeve svetlosti, dovoljan je da
shvatimo njen kontrast u odnosu na druga nebeska tela, uključiv i samu Zemlju do pre jednog veka.

Artificijelni svetlosni trag ljudske civilaizacije jasno obeležava veće urbane

aglomeracije i nepogrešivo markira globalni uticaj arhitekture
u sklopu tehnološke ere kojoj pripadamo.

No, ono što se ne vidi iz svemira,

a tiče se efekata urbanizacije
i uticaja na život običnog
čoveka, seže duboko
u samu suštinu
naše civilizacije.

Arhitekta #9/10
 ZLOČIN U KONTRASTU
Neporeciva je istina da je arhitektura oduvek saučesnik svakog progresa. Ona je i globalno sredstvo,
nedvosmislen vidljiv dokaz svega za šta smo sposobni. A opet, uz sve svoje monumentalne vrhunce
tokom poslednjih nekoliko hiljada godina, nikako da se otrese bezbrojnih kontrastnih kontraverzi.

Breme protivrečnosti koje sa sobom nosi, česta je tema umetničkih, filozofskih, antropoloških, i
naravno, užestručnih ogleda, od Mamforda do Venturija.

Arhitekta i humanista Konstantin Doksijadis, sedamdesetih godina prošlog veka, zapisuje u svom
traktatu “Čovek i grad”, i danas aktuelne, polemičke teze o savremenoj arhitekturi.

U VII poglavlju pod naslovom “Priznanja jednog zločinca”, autor navodi da svi arhitekti čine
zločine, i, kao zločinci, prvo što moraju uraditi jeste da priznaju svoja dela. Broj zločinaca
se, međutim povećava velikom brzinom, a isovremeno raste i težina njihovih zločina.

Doksijadis zato zaključuje sledeće:

1. – Mi činimo teške zločine u arhitekturi.

2. – Ne ulažemo napor da se u tome zaustavimo.
Ne pokušavamo ni da priznamo zločine.
3. – Ne pronalazimo uzroke ovih zločina.
4. – Ne odupiremo se alarmantnoj
stopi njihovog rasta.

Dalji tekst objašnjava

“zločine i njihove uzorke”,
pa ga vredi citirati:

#9/11 Arhitekta
 Tema broja - Arhitektura kontrasta

NAŠI NAJVEĆI ZLOČINI

Prvi zločin: izgradnja visokih objekata.
Drugi zločin: međusobno disperzno locirane zgrade.
Treći zločin: međusobno prostorno i fizički nepovezane zgrade.
Četvrti zločin: monumentalne zgrade
Peti zločin: gubljenje ljudske razmere.
Šesti zločin: neljudski grad.

Arhitekta #9/12
 UZROCI ZLOČINA
Prvi uzrok: ogromno povećanje dimenzija.
Drugi uzrok: neverovatno povećanje broja alternativa.
Treći uzrok: gubitak kulturnog kontinuiteta.
Četvrti uzrok: čovek, merilo našeg sveta, zaboravljen je.
Peti uzrok: nemamo ljude koji shvataju celinu predmeta našeg istraživanja.
Šesti uzrok: promene u odnosima projektanata, graditelja i vlasnika.
Sedmi uzrok: nametanje strane kulture.
Osmi uzrok: nepostojanje arhitekture koja nam je potrebna.

I konačno, evo završnog Doksijadisovog komentara: “Šta će se dogoditi ako odmah ne reagujemo? Hoće li
zločinački stanovi u kulama i spomenicima nalik na utvrđenja zauvek opstati? Mislim da neće, jer verujem da
čovek stalno uči, iako dosta sporo. Ove će zločinačke zgrade umreti, kao sto su umrle i slične zgrade srednjeg
veka. Neke od njih opstaće kao belezi istorije koji se posećuju, ali koji se ne podržavaju. Zloćinačke zgrade će
umreti i nestati, ali za to će biti potrebno vreme. Čovečanstvo će u međuvremenu patiti. Naša je dužnost da ne
čekamo strpljivo na prirodno odumiranje ovakvih “ljusaka” već da se borimo za njihovo uništenje.

Po mom mišljenju, to se može postići samo na tri načina i to:

1. – služiti se razumom, razviti objektivan i naučni pristup da bi se primenila adekvatna rešenja

koristeći se intelektualnom i moralnom hrabrošću.
2. – obratiti se psihijatrima zbog onih koji ne mogu da slede prvi način i
3. – moliti se za one koji ne mogu da shvate prvi način a ne mogu da prihvate drugi.

Verujem da prvi način može da funkcioniše u većini slučajeva i kod većine ljudi”.

Razumljivo da citirani tekst izaziva različite komentare stručnjaka – jer Doksijadis u zločine arhitekture
ubraja i neke od juče i danas vladajućih projetantskih i urbanističkih trendova.

#9/13 Arhitekta
 Tema broja - Arhitektura kontrasta

OKAMOVA OŠTRICA
“ O, TEŠKO JE NAIĆI NA TRAG BOŽIJI USRED OVOG TAKO SAMOZADOVOLJNOG, TAKO IZRAZITO
GRAĐANSKOG VREMENA BEZ IKAKVOG DUHA, S POGLEDOM NA OVAKVE LJUDE, OVAKVE
POSLOVE I OVAKVU ARHITEKTURU ”

HERMAN HESSE

Kako smo stigli do ovakvih postavki?

U helenističko doba polisa, Aristotel je govorio da “ljudi dolaze u grad da bi živeli zajedno, a ostaju
da bi živeli bolje”.

Ako se držimo logike tzv. “Okamove oštrice”, da je najverovatnije ono rešenje koje je očigledno
najjednostavnije, pred očima nam je arhitektura kontrasta na svakom koraku, u bezbroj oblika, a
autori svega toga, jesu arhitekti, što Doksijadisovoj optužbi daje težinu i smisao.

Ali kao što je “rat suviše ozbiljna stvar da bi se prepustio samo generalima”, tako se ni arhitektura
ne tiče samo arhitekata, već su njeni dometi i posledice uvek kroz istoriju bili samo deo šire slike.

U Lefevrovoj vremensko-prostornoj osovini koja polazi od čiste prirode, a završava u potpunoj

urbanizaciji, arhitekti su samo jedan od činilaca nezaustavljivog procesa za koji smo, manje ili više,
svi odgovorni. Cunami progresa razara pred sobom pojedinačne autorske “dobre namere”, ne hajući
mnogo za ozonske rupe i slične tričarije.

A kao što znamo, “sa gravitacijom nema pregovora”.

Arhitekta #9/14
 OSTVALDOV KRUG
Kontrast ili anti-teza može se pratiti u arhitekturi kroz razne aspekte njenih pojavnih oblika: visoko
i nisko, svetlo i tamno, crno i belo, klasično i modern.

Suprotnosti su nekada namerne, nekada slučajne. Kada je kolorit u pitanju, pravila “Ostvaldovog
kruga boja” su večito aktuelna: najveće razlike prepoznajemo između primarnih boja (žute, crvene i
plave) mada su mogućnosti kombinacija bezbrojne.

Podtekst kontrasta o kome je ovde reč, međutim, oslanja se na nevidljivu ravan uticaja
arhitektonskih dela na čoveka, a to su suptilne poruke anti-teze: skromno i raskošno, sa smislom i
besmisleno, odmereno i neodmereno, trenutno i večno…

Ljude je generalno lako fascinirati vizuelnim atrakcijama. Vreme, u konačnici, postavlja stvari na
pravo mesto.

Koliko autori arhitektonskih dela, hteli to ili ne, bili svesni značaja građevina koje kreiraju ili ne,
doprinose kontrastima našeg sveta, ostaje otvorena knjiga čije stranice neumorno ispitujemo.

#9/15 Arhitekta
 FENOMEN SAVREMENE ARHITEKTURE
PARIŽANKE
U BEOGRADU
„Spoj klasicizma i moderne arhitekture“ na domaćem području
nema mnogo primera vrednih pomena. Pre svega zato što posedu-
jemo malo očuvanih i uopšte izgrađenih objekata iz ovog perioda, a
posebno savremenih projekata koji mogu biti uzor i odgovor na temu
ovog broja.
Ipak, to je bila inspiracija da istražujemo o fenomenu koji jeste spoj
klasicizma i moderne arhitekture, ali i maltene svih ostalih pravaca.
Dok se u svetu stilovi pažljivo čuvaju i neguju, a intervencije na već po-
stojećim objektima sprovode sa apsolutnom pažnjom, kod nas je pri-
sutan trend glorifikacije prošlosti kroz imitiranje klasične arhitekture.
Iako su ovi stilovi davno prevaziđeni među arhitektama, ukusi struke i
građanstva se ne poklapaju.
Arhitekta #9/16
Tekst i fotografije: Katarina Stojić ing. arh.
DA LI ZNATE KO/ŠTA JE PARIŽANKA?
Mnogi će znati odgovor, dok će se drugi preispitivati da li su zabo-
ravili značenje ovog pojma. Utešno po neupućene, termin „Parižanka“
ne postoji ni u jednom arhitektonskom rečniku. Stoga se ne smatra
stručnim, ali se može reći da je kroz godine, iako odiše cinizmom, po-
stao zvaničan za ovaj fenomen.
Jedan arhitekta je na pitanje zašto je napustio biro u kom je radio
odgovorio da je to učinio shvativši surovu suštinu rada u njemu, a to
je „Spakovati što više kvadrata u dopadljivu fasadu“. To bi ukratko bio
i opis ovih stambenih zgrada. Prepoznaćete ih po maksimalnoj sprat-
nosti kojom se ističu u starim delovima grada, izraženoj dekorativnoj
plastici na fasadama i ogradama od kovanog gvožđa. Uglavnom su
#9/17 Arhitekta
 PARIŽANKE U BEOGRADU

bele ili su prisutne nijanse poput bež ili krem. Neretko postoje i stakle-
ni elementi. Ukratko, na njima se nalazi sve što bi se dopalo prosečnom
kupcu i ostavilo na njega utisak luksuza.
Istraživači ovog fenomena krive popularnu kulturu koja je posled-
njih godina kroz filmsku i serijsku produkciju plasirala idealnu sliku
“zlatnog doba” naše zemlje u međuratnom periodu, te se mnogima
sklonost našeg naroda da sanjari o “dobrim starim vremenima” učinila
kao uzrok popularnosti ovog fenomena. Stoga je potpuno logično da
nova elita želi da živi životom stare elite.

NAJPOŽELJNIJI STANOVI
Agenti za nekretnine objašnjavaju prestiž “Parižanki” time što kup-
ce “podsećaju na Evropu”. Nemoguće je odrediti kom stilu pripadaju
ovi objekti. Ukoliko nemate stručno obrazovanje, one vas zaista mogu
asocirati na stare, monumentalne zgrade, kakve su gradili domaći arhi-
tekti školovani u evropskim prestonicama poput Pariza, Berlina, Beča i
Budimpešte. Pravci koje su oni doneli u našu zemlju se sabiraju u aka-
demizam koji je sinonim za arhitekturu visokog društva.
Strogost, monumentalnost, simetričnost, masivnost i dekorativ-
nost predstavljaju osnovne stilske odlike koje su graditelji ovih zgrada
pokušali da postignu, ali bezuspešno. Na objektima ima elemenata

Arhitekta #9/18
#9/19 Arhitekta
 PARIŽANKE U BEOGRADU

različitih pravaca, poput trougaonih zabata, balustrada, pilastera i venaca, me-

đutim oni su uglavnom nevešto izvedeni pre svega zato što današnji majstori
nemaju ta umeća koja ovi stilski elementi zahtevaju. Generalno, to je spoj nes-
pojivog koji je većini prolaznika veoma dopadljiv. Postavlja se i pitanje trajno-
sti ovakavih fasada s obzirom da su elementi, u cilju efikasnije i ekonomičnije
gradnje, neretko izgrađeni od materijala poput stiropora.
Nije tajna da su ove zgrade, uprkos vrtoglavim cenama kvadrata, stambeni
objekti koji se najbrže prodaju u Beogradu, većina njih je rasprodata pre zavr-
šetka radova, neretko i pre početka izgradnje. Stoga nije teško razumeti inve-
stitore koji na gradnju gledaju isključivo kroz zaradu. Prema zakonu ponude i
potražnje rezultati su jasni - sa izgradnjom „Parižanke“ očekujte siguran profit.
Ipak, ne može se sva krivica svaliti na one koji investiraju u takve objekte,
oni su ti koji ulažu novac pri čemu osluškuju potrebe tržišta, a kupci imaju ja-
san stav. Većina njih će pre izabrati da kupi stan u ovakvoj zgradi nego u nekoj
moderne arhitekture. Struka će se ograditi i reći da je to ukus neobrazovanog
stanovništva, međutim ovakve objekte biraju i izuzetno obrazovani građani.

Arhitekta #9/20
ARHITEKTONSKI SUKOB JE SUKOB U PROSTORU
Ukoliko se šetajući gradom osvrnete oko sebe, primetićete koliko
ovakvih primera zapravo postoji. Stari delovi grada preplavljeni su no-
vim zgradama koje se sve češće mogu svrstati u kategoriju Parižanki.
Jedan od najupečatljivijih primera ovog sukoba mišljenja o savreme-
noj arhitekturi očiglednog u prostoru je u Krunskoj ulici gde se jedna
nasuprot druge nalaze dve stambeno-poslovne zgrade potpuno razli-
čite po projektantskom pristupu.
Po mišljenju mnogih, Krunska ulica je jedna od najlepših i najotme-
nijih u Beogradu. Karakteriše je monumentalna bulevarska struktura.
Uprkos poziciji u samom centru grada odiše upečatljivim mirom. Duž
nje nalazi se niz ambasada ali i Muzej Nikole Tesle. Ime je dobila po kru-
ni, a o značaju ove ulice kroz istoriju govori i činjenica da je njeno ime
menjano čak dvanaest puta, po čemu je i gradski rekorder.
Stoga je projektni zadatak interpolacije dodatno usložen zbog
značaja same lokacije. Projektovanje arhitektonsko-urbanističkog re-
šenja unutar gustog izgrađenog gradskog tkiva od istorijskog značaja
je uvek izuzetan izazov. Tu dolazi do večite borbe dijametralno suprot-
nih mišljenja o budućoj arhitekturi između onih koji žele videti novu
zgradu u duhu stare gradnje i onih koji smatraju da je vreme za nove
pristupe i eksperimente.
Jedan od njih je i arhitekta Goran Vojvodić, profesor Arhitekton-
skog fakulteta u Beogradu, autor modernog objekta u Krunskoj broj
87. U intervjuu koji je dao za “Ego magazin” je, između ostalog, rekao:
“Radim da zadovoljim nečije potrebe na najprihvatljiviji način, a da ne
kompromitujem sebe, niti struku. Ali se u ovom slučaju dogodila fasci-
nantna situacija na kolegijalnom nivou – potpuna polarizacija stavova.”
Na pitanje: “Kakvi su bili komentari?” odgovorio je: “Da li je moguće
da si napravio onaj frižider?” Eto, tog tipa. Fascinantno! Ili, gospođa,
koja je “arhitekta starog kova – veliki poznavalac arhitekture”, “živa nije
bila” što smo sklonili onu staru kuću!!! Nonsens, naravno – toj kući sa
njenim gabaritom je konstantno menjanje urbane slike grada odavno
oduzelo pravo da bude tu gde jeste. Mišljenja su suprostavljena, što
naravno kuću i lokaciju izdvaja i na izvestan način joj daje na značaju.“
#9/21 Arhitekta
 PARIŽANKE U BEOGRADU

Činjenica je da novi objekat unosi novu vrednost u urbani blok,

može je unaprediti ali i ugroziti. Zato estetika objekta nije samo pita-
nje investitora, projektanta i stanara koji u njemu žive, već je pitanje od
javnog značaja o kojem treba konstantno debatovati.

INTERPOLACIJA – DIJAMETRALNO
SUPROTNI STAVOVI
Na portalima možete pronaći niz diskusija o ovom fenomenu. Arhi-
tekte su izrazito protiv, ali građani podržavaju izgradnju objekata po-
znatih kao “Parižanke”. Neki od komentara glase:
“Malo ste pomešali sta je kič a šta klasika. Slažem se da u pomenutim
replikama postoji gomila apsurdnih detalja koji su smešni, ali ne mislim
da je pogrešno to što ruše rugla i pokušavaju da naprave nešto naizgled
staroj arhitekturi.”
“Bolje i imitacija klasične arhitekture nego ravne flat zgrade, zamaza-
ne fasadnom masom i obojene u neku drečavu boju. Protiv modernih ska-
rednosti koje postaju sve banalnije i ružnije niko ne protestvuje a stilske
fasade vam smetaju.”

Arhitekta #9/22
 Ne može se poreći da je arhitektura inspirisana pređašnjim stilo-
vima popularna i u svetu. Pruža osećaj prestiža. Iako među strukom
odavno nije aktuelna, mnogima je i dalje estetski bliskija nego savre-
mena arhitektura.

TEMA VREDNA DISKUSIJE

Nameće se pitanje da li je većina ipak u pravu? Verovatno je
zgradama koje se grade unutar starih gradskih jezgara potrebna in-
terpretacija stilskih elemenata u cilju uklapanja u kontekst. Ali da li je
banalizovanje arhitekture prošlosti jedini mogući pristup?
Da li će Beograd postati novo Skoplje? Kolika je odgovornost stru-
ke? Koliko arhitekte mogu uticati na ovaj fenomen? Kako uticati na
ukus nacije? Samo su neka od pitanja koja se nameću posmatrajući
masovnu izgradnju.
Da li je arhitekta s početka priče samo naivan? Zašto se toliko
malo govori o arhitektonskoj etici?

#9/23 Arhitekta
 SAVREMENA ARHITEKTURA

PONOVNO
BUĐENJE
BEOGRADSKE
PRINCEZE

Кућа на углу Добрачине 15 и Симине улице, Београд, 1991-

Dok se savremena arhitektura u Srbiji deli na popularne Parižanke i umetnika. Neki od njegovih najznačajnijih projekata su čuveni beo-
2011. Здање је настајало читавих двадесет година; први
aktuelnu modernu arhitekturu, u našoj zemlji postoji zanemarljiv broj gradski enterijeri poput прекид је изазван pozorišta,
Narodnog ратом у бившојEtnografskog
Југославији, да биmuzeja,
потом
smelih objekata koji su se poigravali spojem starog i novog. Među nji- ali i podzemne stanice био начињен
“Vukov нови
spomenik”. пројекат, коме
Bavio seсуi претходиле
izložbenom разли-
arhi-
Кућа на углу Добрачине 15 и Симине
чите варијанте улице,
пре коначног Београд,
решења. Ово 1991-
добрим делом
ma, jedan od najkontroverznijih projekata u Beogradu, je svakako re- tekturom2011.
– dugi niz godina
Здање bio je
је захваљујући
настајало autor двадесет
читавих
надлежним paviljona Jugoslavije
стручнимгодина; први na
институцијама, svet-
посеб-
konstrukcija čuvene Beogradske trnoružice autora Milana Pališaškog. skim izložbama. Nikada
прекид је изазванно Заводу
seратом узабившој
заштиту Југославији,
nije penzionisao, споменика
te je културе
ceo биграда,
да radni о чијем сеvek
i životni
потом
био начињен начину
нови уплитањакоме
пројекат, у овај су
посао и стручним разли-
претходиле налозима може
U Dobračinoj br. 15 danas se nalazi ekskluzivni poslovni prostor koji ostao dosledan principima modernizma u koje je strastveno verovao.
расправљати.
чите варијанте пре коначног решења. Ово добрим делом
se izdvaja svojom upečatljivošću. Kod prolaznika
Поједине izaziva коначног
варијанте, претходнице dijametralno
решења. захваљујући надлежним стручним институцијама, посеб-
suprotne stavove, ali nikada ravnodušnost.
ISTORIJAT GRADSKE VILE
но Заводу за заштиту споменика културе града, о чијем се
начину уплитања у овај посао и стручним налозима може
Francuzi su je izgradili davne 1884. godine. Prvu rekonstrukciju 183
расправљати.
O AUTORU...
Поједине варијанте, претходнице коначног решења.
doživela je 1927. godine, po nacrtima arhitekte Đure Bajalovića, kada
Milan Pališaški (1927-2017) se smatra bardom moderne arhitekture. je dozidan još jedan sprat. Predstavlja uobičajan primer gradske kuće
U svojoj 60 godina dugoj karijeri bio je podjednako uspešan u svim građene krajem 19. veka. Posebna pažnja posvećena je dekorativnoj
183
segmentima naše profesije. Pre svega, on je projektant, ali ništa ma- plastici na fasadi. Oduvek se isticala bogatim enterijerom, u kome su
nje i dizajner, enterijerista, urbanista, teoretičar i pedagog. Dobitnik se izdvajale kaljave peći donete direktno iz Beča i majstorski izvedeno
je mnogobrojnih nagrada i član najznačajnih udruženja arhitekata i spiralno stepenište u kombinaciji drveta i kovanog gvožđa.

Arhitekta #9/24
 Zbog starosti i očiglednih izuzetnih arhitektonskih karakteristika
proglašena je kulturunim dobrom. Nažalost, kako to često biva, objekti
pod zaštitom države, zbog strogih mera kada je njihova obnova u pita-
nju, često nemo propadaju čekajući intervencije. Od 1989. godine vila
je u vlasništvu istaknutog privrednika Borisa Vukobrata. Devedesetih,
on prvi put angažuje Milana Pališaškog. Zbog situacije u zemlji i svega
što je potom usledilo, izgradnja je prolongirana za deset godina, kada
se nastavljaju radovi na kući.
Projektni zadatak rekonstrukcije i sanacije je bio izuzetno zahtevan
s obzirom na starost i značaj objekta. Radovi na rešenju se nastavlja-
ju oko 2000. godine kada se prvi put razmatra mogućnost povećanja
kvadrature. Zbog komplikovanih procedura za dobijanje građevinske
dozvole do izgradnje nije ni došlo.
POŽAR KAO REZULTAT NEMARA
182
Sedam godina kasnije izbio je požar. Zvanične informacije o nemi-
lom događaju govore da je do požara došlo slučajno. Beskućnici koji su
često boravili u napuštenoj vili su, da bi se ogrejali, zapalili vatru koja je
požar i izazvala. Vila je u potpunosti uništena. Međutim, nove okolnosti
su uticale i na propisane uslove zaštite kulturnog dobra i urbanističke
parametre. Otvara se mogućnost ponovne izgradnje vile po original-
nom projektu, a potom i novog objekta koji će se na nju nadovezati.
REKONSTRUKCIJA IZ TEMELJA
Pališaški kao istaknuti modernista, zalagao se za čistu savremenu
formu i jasnu razliku između novog i starog. Zato je poslovna kula, koja
se ističe iznad vile u Dobračinoj, potpuno u skladu sa svetskim trendo-
vima. Cela u staklu predstavlja ogledalo za gradsku vilu od istorijskog
značaja, ali i ceo kraj. Zavod za zaštitu spomenika je bio izričit kada je
fasada predratne vile u pitanju – ona mora biti identična originalnoj.
Ipak, dodatni objekat pružao je i više slobode, stoga je fasada nove
kule u potpunosti savremena.
Nalazi se na uglu, te je ta pogodnost iskorišćena da objekat ima dva
ulaza. Glavni ulaz je iz Dobračine, odakle se prvo ulazi u centralni hol s re-
cepcijom, a potom liftovima penje na spratove. Drugi ulaz je kolski prilaz
iz Simine ulice, odakle se pristupa garaži uz pomoć autolifta.
Osam spratova namenjenih kancelarijama iznad i tri sprata ispod
zemlje namenjenih garažama su norme potpuno u skladu sa svetskim
standardima za poslovni centar. Ispoštovani su svi savremeni zahtevi
energetske efikasnosti, a vrednost čitavog projekta iznosi oko tri mi-
liona evra.
PODELJENA JAVNOST
Osmospratnica u potpunosti u staklu i novih 2800 kvadrata ne
mogu proći neopaženo. Mnogi smatraju da je ovim postupkom naru-
žen izgled vile i da je poslovnoj kuli tu nije ni mesto. Ipak, postoje i oni
koji ovu rekonstrukciju smatraju inspirativnom.
Kako prenosi “Blic”, pre šest godina, na promociji svoje monografi-
je, autor je rekao: “Pored svega što sam uradio ipak mi je najteže bilo
da radim rekonstrukcije. To je kao kad vi treba da nastavite tekst koji je
neko drugi pre vas počeo da piše. Ograničeni ste nekim okvirima, niste
potpuno slobodni da stvarate već morate da se uklopite u postojeći
kalup”.
I sam Pališaški je bio svestan kontroverznosti ovakvog projekta.
Na kritike je odgovorio: “Sve zavisi od grada, da li će urbanisti dozvoliti
da se uz stare kuće zidaju ovakvi savremeni objekti. Tako, na primer,
kombinacije stilova mogu se videti u Njujorku, ali bilo šta slično nije
dozvoljeno u starom delu Pariza.” S obzirom da grad Beograd nema
jasno definisane strategije rekonstrukcije i nadogradnje ovakvih obje-
kata, trenutna situacija ostavlja prostora autorima da iskažu lični stav.
Posebnu zahvalnost dugujemo Slobodanu-Giši Bogunoviću, auto-
ru knjige „Milan Pališaški - arhitekta“ , koji nam je ustupio originalne
crteže ovog projekta. Oni predstavljaju svojevrstan omaž ručnom crtežu i
predkompjuterskom vremenu.
Tekst: Katarina Stojić ing. arh.
#9/25 Arhitekta
 STAMBENO-POSLOVNI KOMPLEKS

“KALEMEGDAN PARK”
OBJEKAT: Stambeno-poslovni kompleks “KALEMEGDAN PARK”
ADRESA LOKACIJE: blok između ulica Tadeška Košćuška, Cincar Jankove, Cara Uroša i Uzun Mirkove
KATASTARSKI PODACI: KP 3033 KO Stari grad
AUTORI: dipl. inž. arh. Milan Rašković (BUREAU CUBE PARTNERS) - odgovorni projektant arhitekture,
MArch Andrew Mackay (CHAPMAN TAYLOR), Dizajnerka enterijera Tanja Milovanović
INVESTITOR I NARUČILAC: Privredno društvo “KALEMEGDAN PARK D.O.O. BEOGRAD”

Više od decenije nakon najavljivanja projekta “Park Apartmani

Kalemegdan”, ponovo je aktuelna izgradnja ekskluzivnog stambenog
kompleksa na jednoj od najprestižnijih lokacija u gradu. Na korak od
Knez Mihailove ulice, a nadomak Beogradske tvrđave nalazi se parcela
namenjena novom projektu - “Kalemegdan park”.
Prvi projekat namenjen ovoj lokaciji - “Park Apartmani Kalemeg-
dan” autora arhitekte Zlatana Pepovskog je zamišljen tako da, barem
kroz fasadu, u potpunosti prati stilske karakteristike susednih objekata.
Koliko je to uopšte moguće s obzirom na savremene potrebe i očekiva-
nja od jednog takvog stambeno-poslovnog objekta?
Iako su 2008. godine obavljeni pripremni radovi, do gradnje nikada
nije ni došlo. U međuvremenu, promena investitora, ali i projektant-
skog tima donela je očekivano i novi pristup.
SPECIFIČNOST LOKACIJE – gradnja u neposrednoj
blizini kulturnog dobra
Specifična pozicija, unutar najznačajnijeg gradskog jezgra, oiviče-
na ulicama Tadeška Košćuška, Cincar Janka, Cara Uroša i Uzun Mirka,
predstavlja izuzetan projektanski izazov. Na koji način napraviti kom-
promis između moderne, klasične i arhitekture međuratnog perio-
da? Kako odgovoriti na zahteve investitora, a istovremeno proizvesti
autorsku arhitekturu na mestu na kom nema prostora za ekscentrične
eksperimente?
Stavovi o načinu izgradnje u neposrednoj blizini istorijski značajnih
objekata su podeljenji. Javnost se najčešće zalaže za projekte koji su
izgrađeni u skladu sa svim stilskim karakteristikama već postojećih

Arhitekta #9/26
#9/27 Arhitekta
 Stambeno-poslovni kompleks “KALEMEGDAN PARK”
objekata smatrajući da se na taj način ne ruži prvobitno stanje, dok se
predstavnici struke uglavnom zalažu za moderne objekte objašnja-
vajući da se na taj način jasno pravi razlika između starog i novog i sa-
mim tim izbegava rizik da se neki novoizgrađeni objekat u duhu stare
gradnje stopi sa već postojećim i postane neka vrsta dezinformacije u
prostoru.
Parcela predviđena za ovaj ekskluzivni stambeno-poslovni kom-
pleks se izlomljeno prostire unutar bloka i ima izlaz na čak tri ulice.
S jedne strane tu je prizemni objekat Prve beogradske realke autora
Franca Jankea iz perioda klasicizma, a s druge strane se nalazi više-
spratnica iz međuratnog perioda, izgrađena prema projektu arhitekte
Mate Bleha. Nasuprot projektne lokacije nalazi se kulturno dobro od
izuzetnog značaja - čuvena Beogradska tvrđava.
Dela proslavljenih beogradskih arhitekata i Kalemegdan kao najve-
ći beogradski park i najznačajniji kulturno-istorijski kompleks u kojem
prevladava Beogradska tvrđava, u neposrednoj blizini predstavljali su
ograničavajući faktor, ali i motiv i izvor inspiracije značajan kroz kom-
pletan proces projektovanja.
Arhitekta #9/28
ZGRADA REALKE U BEOGRADU – jedinstveni primer
klasicizma u Srbiji
Predstavlja jedinstveni objekat klasicizma u Srbiji, stoga je izuzet-
no značajna s obzirom da u prvoj polovini 19. veka kada je izgrađena
uslovi u našoj zemlji nisu bili pogodni za razvoj arhitekture. Nosi titulu
kulturnog dobra od velikog značaja (Službeni glasnik SRS br. 14/79) i
kao takva se nalazi pod zaštitom zavoda za zaštitu spomenika kultu-
re. Zvanično se vodi kao najstarija sačuvana zgrada izgrađena u pot-
punosti u evropskom duhu. Kao takva, predstavlja simbol prekida sa
tradicionalnom arhitekturom, a potom i oličenje prelaska arhitekture
Beograda na aktuelnu evropsku arhitekturu.
Prema projektu Franca Jankea, u periodu 1837-1838 godine, sagra-
đena je kao kuća upravitelja beogradske varoši Cvetka Rajovića. Zgra-
da Realke je prizemna. U prvom planu je sklad proporcija. Fasada ima
horizontalnu podelu – na tri dela. To su: sokla, središnje zidno platno i
friz oivičen sa krovnim vencem. Pored horizontalne, postoji i vertikal-
na podela koja je izvedena uz pomoć dorskih polustubova i pilastera.
OSNOVA PODRUMSKE ETAŽE
OSNOVA PRIZEMLJA

#9/29 Arhitekta
 Stambeno-poslovni kompleks “KALEMEGDAN PARK”

Konstruktivni sistem objekta prati dekorativna plastika karakteristična

za period klasicizma. Posebna pažnja posvećena je delu kuće okrenu-
PROJEKAT “KALEMEGDAN PARK”
Projekat nastaje kao rezultat saradnje domaćeg arhitektonskog
tom ka raskrsnici.
biroa BUREAU CUBE PARTNERS iz Beograda i kompanije CHAPMAN
Šest godina nakon izgradnje, kuća je ustupljena engleskom kon-
TAYLOR iz Nemačke.
zulatu, potom i srpskoj žandarmeriji. Od 1867. godine bila je škola -
Novo idejno rešenje sa urbanističkim projektom je izloženo na
prva beogradska Realka. Nakon Drugog svetskog rata pa sve do danas
javnom uvidu u julu 2017. godine. U skladu sa prostornim planom i
u ovom objektu se nalazi Pedagoški muzej Srbije koji je osnovan 1896.
regulativnim okvirom, predviđena je izgradnja tri objekta nazvana
Kroz godine, realizovale su se i potrebne intervencije na samom
A, B i C. Svaki od njih sastoji se iz prizemlja i šest spratova, odnosno
objektu. Zbog nedostatka prostora, dozidana je dvospratna zgrada
četiri podzemne etaže u kojima su predviđene garaže, zatim prizemlja
početkom XX veka, ali ne kao strogi primer klasicizma.
sa ulaznom partijom koje je namenjeno komercijalnim sadržajima i
Neophodni konzervatorski radovi na objektu izvođeni su periodič-
pet spratova namenjenih ekskuzivnom stanovanju. Iznad prizemlja
no, prema potrebi. Prvi put u periodu 1964-1965, zatim 1972-1975 ii
izdvaja se zona viših etaža ispunjena stambenim jedinicima i zona
1992-1994. Poslednja intervencija na objektu rađena je 2004. godine
povučene (poslednje) etaže u kojoj se nalaze najekskluzivniji stano-
kada je restauirana fasada, sanirana vlaga i urađena dodatna termoizo-
vi i poslovni apartman. Na više od 10.000 kvadrata ovog kompleksa
lacija u svrhu bolje energetske efikasnosti i dodatnog komfora.
će se pored pomenutih nalaziti i dodatni atraktivni sadržaji poput

Arhitekta #9/30
 OSNOVA PRVE ETAŽE

bazena, igraonice za decu, bara, fitnes kluba, dnevne sobe sa salom za

konferencije, privatnog dvorišta… Štampa navodi da je iznos investici-
PODRUMSKA ETAŽA
Sadrži parking prostor od 17 parking mesta (16 standardnih par-
je vredan oko 14 miliona evra.
king mesta i 1 parking mesto za osobe sa invaliditetom), tehničke
Kompleks se sastoji od 24 luksuzne stambene jedinice, jednog po-
prostorije, ali i komercijalni prostor koji uključuje bazen sa saunom i
slovnog apartmana, pet komercijalnih prostora i jednog prostora na-
pratećim prostorijama.
menjenog sadržajima iz kulture.
POVRŠINA PARCELE: 1.546,00 kvm
UKUPNA BRGP OBJEKTA: 11.786,73 kvm PRIZEMLJE
UKUPNA NETO OBJEKTA: 10.139,38 kvm Ulaz je iz ulice Tadeuša Košćuška a drugi iz ulice Cara Uroša, sa
INDEKS ZAUZETOSTI NADZEMNIH ETAŽA: 72,02% (1.113,56 kvm) pristupnim foajeom, kontrolnim punktovima/recepcijom i pratećim
INDEKS ZAUZETOSTI PODZEMNIH ETAŽA: 80,48% (1.244,32 kvm) potrebnim vertikalnim i horizontalnim komunikacionim tokovima. U
INDEKS IZGRAĐENOSTI: 4,47 okviru prizemne etaže predviđeno je šest komercijalnih prostora i to
ZELENE POVRŠINE: 18,07% (279,36 kvm) četiri komercijalna prostora u bloku A sa zasebnim ulazima i dva ko-
VISINA OBJEKTA: 21,88 m mercijalna prostora u bloku B sa zasebnim ulazom.

#9/31 Arhitekta
 Stambeno-poslovni kompleks “KALEMEGDAN PARK”

Komercijalni prostor KP1 predviđen je kao reprezentativni prostor

za celodnevnu prezentaciju kulturoloških sadržaja, prezentaciju gradi-
teljskog i arheološkog nasleđa otkrivenog u okviru lokaliteta u okviru
bloka i moguće ga je organizovati kao zasebnu i/ili integrisanu funk-
cionalnu celinu namenjenu navedenim sadržajima kao dominantnim.

SPRATNE ETAŽE OD I DO IV
Spratne etaže (II-IV) projektovane su kao tipske, sa identičnom
funkcionalnom organizacijom stambenih jedinica i poslovnih apar-
tmana, ali sa različitim strukturama i površinama terasa što proizilazi
iz oblikovanja fasade.
Na spratnim etažama predviđene su po tri stambene jedinice u
okviru bloka A i po dva stana u blokovima B i C sa svim potrebnim
pratećim prostorijama. Po strukturi stambene jedinice su dvosobne,
trosobne do četvorosobnih, prosečnih površina od 100,00 do 220,00
kvm sa pripadajućim terasama i francuskim balkonima. Ukupan broj
stambenih jedinica raspoređenih kroz četiri etaže u bloku A iznosi 14.
Ukupan broj stambenih jedinica raspoređenih kroz četiri etaže u bloku
B i C iznosi 10.

PRESEK 1-1

Arhitekta #9/32
OSNOVA PETE ETAŽE

#9/33 Arhitekta
 Stambeno-poslovni kompleks “KALEMEGDAN PARK”
PETA ETAŽA
Na petoj etaži u bloku A projektovane su dve stambene jedinice-
dupleksi, sa izlaskom na delom prohodnu krovnu terasu. U blokovima
B i C projektovana su dva jednoetažna stana sa pripadajućim delovima
krovnih terasa, dok su ostali njihovi delovi projektom tretirani isključi-
vo kao ozelenjeni krovovi.
POVUČENI SPRAT
Na povučenom spratu u bloku B i C predviđen je jednoetažni stan
sa izlazom na krovnu terasu.
OBRADA ENTERIJERA
Projekat enterijera stambenih jedinica i poslovnog apartmana je
predmet posebnog projekta, kao i obrada enterijera ulaznog hola,
hodnika i liftovskog predprostora. Ovaj projekat potpisuje dizajnerka
enterijera Tanja Milovanović.
SAOBRAĆAJNO REŠENJE
Kolski pristup garaži je obezbeđen preko dve dvosmerne rampe iz
ulice Cara Uroša. Ulaz vozila na parcelu sa saobraćajnice i izlaz vozila sa
parcele na saobraćajnicu je planiran hodom unapred. Kolski pristupi su
planirani preko ojačanog trotoara i upuštenog ivičnjaka usklađenih sa
nivelacijom ulice Cara Uroša.
Arhitekta #9/34
PRESEK 2-2
Saobraćajno-tehnološko rešenje garaže ispod stambeno-poslov-
nog kompleksa „KALEMEGDAN PARK” je projektovano sa organizaci-
jom parkirališta za putnička vozila na četri podzemna nivoa i tri po-
lunivoa. Garaža je po načinu korišćenja privatna i u funkciji parkiranja
vozila stanara i zaposlenih u kompleksu.
Parkiranje je organizovano po principu upravnih parking mesta
(pakiranje pod uglom od 90° u odnosu na smer kretanja vozila). Broj
mesta za smeštaj putničkih vozila je računat prema zahtevu investitora
da na jednu stambenu jedinicu/poslovni apartman predvideti 2,5 PM,
što ispunjava uslove ekskluzivnog stanovanja.
KONSTRUKCIJA
Nadzemni deo stambeno-poslovnog kompleksa „KALEMEGDAN
PARK” sastoji se iz dve konstruktivne lamele, nazvane blok A i blok B,
razdvojene antiseizmičkom dilatacijom širine 10cm, sa sedam nadze-
mnih tavanica. U podzemnom delu stambeno-poslovnog kompleksa
planirana je izrada dva AB jezgra sa pripadajućim stepenišnim kracima
i liftovskim oknima, u bloku A projektovanje bazena za isplivavanje,
kao i izrada dna i zidova bazena između nivoa Po1 i Po2.
Konstruktivni sklop objekta projektovan je kao armirano-betonska
konstrukcija skeletnog tipa sa pločama, AB zidovima za ukrućenje i ra-
movima u vidu stubova i greda. U okviru jezgara za ukrućenje smešte-
ni su armirano-betonski stepenišni kraci i AB liftovska okna. Rešenjem
konstruktivnog sklopa, u prizemlju je ostvarena spratna visina 4,48cm,
u stanovima na etažama od I do V su ostvarene spratne visine od 4,00 m
(čiste spratne visine od 3,40 m). U podzemnim nivoima spratna visina
na Po1 je 3,40 m dok je na nivoima od Po2 do Po4 2,88 m. Temeljenje
ARHITEKTURA KOMPROMISA
Projekat “Kalemegdan park” predstavlja pozitivan primer kompro-
je izvedeno na monolitnoj temeljnoj ploči.
misa između specifičnog okruženja od izuzetnog istorijskog značaja,
Nadzemni deo objekta, od prve etaže na više, mestimično ima i do
vizije investitora i autorske arhitekture. Uklapljanje objekta u kontekst
3,00m smaknute stubove u odnosu na podzemni deo objekta u skladu
istorijskog jezgra je izuzetno osetljiva tema. Projektantski izazov do-
sa projektnim zadatkom arhitekture. Sva smaknuća su kompenzovana
stiže nove razmere kada se uzme u obzir blizina spomenika kulture
stubovima u nivou prizemlja koji se formiraju u vidu AB kosih zidnih
od izuzetnog značaja - Beogradske tvrđave. Uspostavljanje saglasja sa
platana (šajbni) promenljive širine. Specifičnost konstrukcije su tala-
istorijskim okruženjem, pritom svesno rizikujući da zapadnete kič, naj-
sasti (zakrivljeni i u horizontalnoj i u vertikalnoj ravni) AB horizontal-
veći je izazov ali i uspeh ovog projekta. “Kalemegdan park” je primer
ni i vertikalni prefabrikovani elementi fasade čija se čela zadržavaju u
koji dokazuje da je, uprkos svim okraničenjima koje arhitekte imaju,
fibrobetonu (prefabrikovanom livenom betonu).
moguće proizvesti autorsku arhitekturu.
Komentari javnosti su uobičajeno podeljeni. Međutim, opšte je po-
EKLEKTIČNA FASADA znato da se građani teško navikavaju na promene, samim tim velika
U konceptualnom smislu, prateći volumen kompleksa, opredeljena izgradnja bilo gde, a pogotovo unutar istorijskih jezgara uvek izaziva
je različitost u pristupu arhitektonici i likovnoj obradi fasada, pri tom kontroverze. Nakon završetka izgradnje, o uspehu stambenog-poslov-
stvarajući jasnu razliku između ulične fasade iz ulice Tadeuša Košćuš- nog kompleksa “Kalemegdan park” prosudiće vreme.
kog i Cara Uroša i bočnih fasada iz ulice Cincar Jankove i dvorišnih fa-
sada. Fasada je projektovana kao moderna i reprezentativna uz upo- Tekst: Katarina Stojić ing. arh.
trebu savremenih i funkcionalnih materijala koji ispunjavaju zahteve
u pogledu visokih likovno-estetskih svojstava, kvaliteta, elegancije,
trajnosti i vizuelne kompatibilnosti.
Upravo je kroz gabarit objekta i kroz rešenje fasade uspostavljena
povezanost sa postojećim okruženjem. Iako je kompleks izuzetno ma-
sivan i prostire se kroz čitav blok, autori su fasadom balansirali između
delova koje žele da naglase i onih segmenata za koje su želeli da budu
u drugom planu. Na tim delovima predviđena je tamnija fasada. Sprat-
nost čitavog kompleksa je takođe uslovljena stambenom zgradom na
susednom uglu arhitekte Mate Bleha. To je i razlog zašto su poslednje
etaže povučene tako da kompleks ne bi previše dominirao okruže-
njem. Na celom objektu dominiraju horizontalne tj. podele na nivou
etaža izvedene na način da u potpunosti prate one na zgradi Prve be-
ogradske realke. Fasadno platno je izlomljeno po uzoru na gaudijev-
ski pristup. Na ovaj način izbegla se monotonost projekta i proizvela
autorska arhitektura. Posebna pažnja posvećena je ogradama, te se
kroz etaže smenjuju različite vrste terasnih ograda koje unose dodat-
nu dinamiku. Fasadna ravan prizemlja prema ulici Tadeuša Košćuška
povučena je od regulacione linije na 3,00m, dok je na ostalim ulicama
objekat na samoj regulacionoj liniji. Prepusti preko regulacione linije
idu do 0,50m i rezultat su promena na fasadi.
Spoj klasicizma i moderne arhitekture. U ovom projektu se po-
menuti pristup ogleda pre svega u eklektičkom izrazu fasade. Eklek-
ticizam u arhitekturi se javlja upravo kroz kombinovanje elemenata
različitih stilova, koji često mogu biti kontradiktorni, stoga je za do-
bar projekat potrebno posebno umeće i posvećenost detaljima. Do-
minatno je rustično prizemlje koje se stilski nadovezuje na objekat
Prve beogradske realke. Elementi nekarakteristični za modernu arhi-
tekturu su na adekatan način uklopljeni sa inovativnim pristupom u
zonama viših spratova i povučene etaže. Ovim pristupom projekat je
dobio dodatnu vrednost.

#9/35 Arhitekta
 DOMAĆI AUTORI, INOSTRANI PROJEKTI

DAH MEDITERANA
NA OBALI JUŽNOG PACIFIKA

VOULEZ – VOUS
Mediterranean Cuisine
Tema:
Restaurant Bar
Projekat enterijera

Lokacija:
Liverpool, Sydney, Australia

Architekte:
Dejan Tasev, dia
Dragana Popović, dia
Aleksandar Marković, arh

Projektna površina:
196, 93 m²

Godina:
2014.

Saradnici:
“GOBLEN STUDIO” (3D vizuelizacije)
Ema Stojković. M. arch (ulična fasada)
Marija Tasev, ing (analitika)

U sidnejskom predgrađu Liverpool, u zapadnoj ravnici

Cumberland Plain, postoje dani kada se u vazduhu može
osetiti miris soli koji nanose vetrovi sa obale Južnog Pacifika.
Barem je tako bilo pre katastrofalnih požara koji od 2019.
pustoše Australiju, a kojima su naročito pogođena upravo
područja Novog Južnog Velsa.
Inače, lokalnu ugostiteljsku ponudu ovog dela Sidneja ne-
prestano obogaćuju brojni novi restorani sa mnogim nacio-
nalnim kuhinjama.
“Voulez – Vous”, ugostiteljski objekat sa mediteranskom
notom, zadata je postavka investitora, za koju je autorski tim
pokušao da nađe optimalno enterijersko rešenje.

Arhitekta #9/36
#9/37 Arhitekta
 VOULEZ – VOUS

Osnovni koncept projekta proizišao je iz same parcele, tj. zateče-

nog oblika postojećih gabarita objekta. Izuzetna izduženost uz malu
širinu nametnula je segmentnu podelu enterijera lokala, akoju prati i
funkcionalno rešenje:
Segment A i B: bar
Segment C i D: restoran
Segment E: kuhinjski blok i mokri čvorovi

Segment A - Presek _ Izgled 1

Arhitekta #9/38
 Osnova sa mobilijarem

Segment A - Presek _ Izgled 2

#9/39 Arhitekta
 VOULEZ – VOUS

U okviru ulaznog dela (segment A) naglasak je dat na linearnom

šanku koji, s obzirom na petokrilne staklene sklapajuće panele fasad-
nog portala, postaje vidan i upečatljiv šetačima sa ulice.
Barsko sedenje uz obe strane ulaznog dela uvodi nas dublje u lo-
kal (segment B) čime se i završava najuža zona restorana.
Već u ovim prvim mikro- ambijentima najavljeno je stilsko odre-
đenje enterijera, i to kroz obradu zidova i plafona, a koju prati i mate-
rijalizacija fiksnog mobilijara.
Kada je reć o spuštenim plafonima. Standardni sufitni venac
oplemenjen je dekorativnim talpama sa naglašenom strukturom
prirodnog drveta.

Arhitekta #9/40
#9/41 Arhitekta
 VOULEZ – VOUS

Efekat drvene klasične tavanice u fazi promene, suptilna je aso-

cijacija koju možemo dalje pratiti i u pristupu obrade zidova moler-
skim 3D tehnikama (Metropolis Bronx). “Work in progress” kao jedan
od stilskih ogranaka industrijskog dizajna, primenjen je da podseti
kako smo u neprestanoj potrazi za novim – preslažemo prethodno,
kombinujemo sa drugačijim, i zapravo, promena postaje konstanta u
mnogi aspektima naših života, uključiv i prostore po kojima se kreće-
mo i u kojima obitavamo.
Drugi aspect u projektanstkom pristupu ogleda se u korišćenju
grubo obrađenih prirodnih materijala pored drveta, okruženi smo
opekom, staklom, tekstilom, građevinskom “crnom” bravarijom…

Segment D - Presek _ Izgled 1

Segment D - zid sa policama

Arhitekta #9/42
Segment C - obrada zida

Zid ka toaletima - grafiti 3

#9/43 Arhitekta
 VOULEZ – VOUS

Dekorativna rasveta se naslanja na osećaj “brodskog” ambijenta,

naročito u dubini lokala, sa nedovoljno prirodnog osvetljenja.
Sala restorana (segmenti C i D, sa kapacitetom od 105 mesta) vizu-
elno su proširene delimičnom upotrebom akrilnih ogledala u određe-
nim zonama plafona.
Uz brojene enterijerske “gazebo” atrakcije (box-ovi od stakla sa LED
skulpturama, transparentne pregrade od zategnutih čeličnih lajsni,
printovi na platnima sa motivima gradskih grafita, i sl. ) korisnik ovog
prostora imaće razloga da vizuelno istraživanje ne završi jednim dola-
skom.
Tako se ovaj projekat uklapa u opšti trend dizajniranja ugostitelj-
skih enterijera na način da, uz gastronomske užitke, posetiocima mo-
raju biti servirani i brojni vizuelni utisci.

Arhitekta #9/44
#6/45 Arhitekta
 PORTRETI
Portreti Priredio: Aleksandar Marković

Ruska bajka
Ena Spahić je rođena u Beogradu. Fotografsku
karijeru je započela paralelno negujući umetničku
i komercijalnu fotografiju.
Nakon saradnje sa nekoliko građevinskih firmi
iz Rusije, nastavlja svoj fotografski rad u oblasti Ena Spahić
arhitekture i enterijera. fotograf

Arhitekta #9/46
#9/47 Arhitekta
 Portreti autor enterijera: Maria Zhukova - MMZ Project

Arhitekta #9/48
#9/49 Arhitekta
 SZTR PARKETI TOMOVIĆ
32212 Prislonica, Čačak, Srbija
(+381) 32 5485 000 | (+381) 32 5485 001

HRASTOV I JASENOV PARKET

proizvodnja i prodaja prvoklasnog slavonskog hrastovog i jasenovog parketa

W W W. PA R K E T I TO M O V I C . C O M
LEXXON

Za jednu osobu
Do dve osobe
Do tri osobe

LEXXON
Železnička 28
Novi Sad
063 502 785
lexxon63@gmail.com
 BOJA, KULTURA I BRENDIRANJE
U analizi trendova 2019., Delight ukazuje da milenijalci, a uskoro i generacija
Z postaju sve veći procenat današnje radne snage. Time organizacije imaju
i sve veću potrebu za stvaranjem boljeg iskustva zaposlenih koji podstiču
mlađe radnike da ostanu u organizaciji. Dizajn kancelarije zasigurno
je deo ove jednačine a u njoj istražujemo načine na koje boja, kultura i
brendiranje utiču na moderan dizajn radnog mesta.
RASTUĆA ULOGA BOJE
Od inovativnih tehnoloških start-upova do velikih korporacija, uloga boje
je stvaranje upadljivog dizajna kancelarije. Uključivanje zelenih površina
i elemenata prirode nudi još jedan trend povezan sa bojama. Dodavanje
zelenila i biljaka dizajnu kancelarije može da pomogne radnicima da se
osećaju svežije i ujedinjeno.
KANCELARIJSKOG PROSTORA
BRENDIRANA RADNA MESTA
Radno mesto kao odraz brendiranja kompanije može da poboljša odnos
radnika sa kancelarijskim prostorom i podstaći kohezivan osećaj identiteta
zaposlenih sa radnim mestom. Napredne organizacije takođe uključuju
zaposlene u proces dizajniranja novih radnih mesta specifičnih za brend.
Delight koristi sve insajte i iskustva zaposlenih pri dizajnu i opremanju
poslovnih prostora klijenata i njihovih pojedinačnih radnih mesta, čime se
postiže bolji radni učinak i osećaj pripadnosti.
ULAGANJE U KULTURU
Kako poslodavci nastoje da izraze svoj jedinstveni stav, dizajn radnog
mesta postaje sve važniji način komuniciranja organizacijske kulture – što
može biti ključno u privlačenju talenata i podsticanju značajnog okruženja
za trenutne zaposlene. Pitanje “Kako možete dizajnirati zadovoljstvo u
svom poslu?” se možda u kancelarijskom dizajnu ne razmatra često, ali
moderno radno mesto menja status quo. Pitanje utelovljuje novu potragu
za stvaranjem prostora u kojima zaposleni rado provode vreme, kroz
promišljenu primenu boja, brendiranja i kulture.
 MODERNA ARHITEKTURA

VIKTORIJA I ALBERT MUZEJ

victoria and albert museum

Architekte: AL_A
Projektna površina: 6360.0 m2
Godina: 2017
Fotografija: Hufton + Crow
Izvođači: Goppion, Cricursa,
Koninklijke Tichelaar, Octatube

“Građenje je javna umetnost koja zahteva veliku posvećenost druš-
tva.“ Ovom izjavom Kenet Frempton želeo je da ukaže na važnost stru-
ke i fenomen kojim je alternativa epistemologije prakse, u vidu promi-
šljene prakse, u stanju da mistifikuje razliku „onih koji znaju“ od „onih
koji promišljaju delovanje u konkretnoj situaciji“. Građenje „umetnosti“
(ako tako možemo nazvati objekat muzeja) sa druge strane, postaje
stvaralački ciklus koji zahteva veliku uključenost društva u njen život a
stvara veću inkluzivnost struke različitih disciplina.
Funkcionalni spektar javnih objekata kakav je i muzej, veći je od
njegove osnovne programske namene koje uprošćeno biva tretirano
kao skladište umetničkih artefakata. Muzej je prvo prostor gde pose-
tioci imaju priliku da budu inspirisani, preispitaju svoju ulogu i pozi-
ciju, svoje aspiracije i iznova otkrivaju nove vrednosti čovečanstva, a
tek onda njegova fizička forma. Posetioci ulaskom u muzej ne izlaze
iz svoje kože i ne mogu da zanemare svoj lični intuitivni faktor u ce-
lokupnom doživljaju prostora, time ekspresionističku arhitektonsku
analizu ne možemo tretirati kao jedinstvenu. Vitalna fuknkcija kultur-
nih projekata je kontinuiran proces rekompozicije ljudske imaginacije,
koja je isto toliko važna kao i sam proces informisanja javnosti i javnog
dijaloga o umetnosti pa i arhitekturi kao jednoj takvoj.
Arhitektonska intervencija kulturnih institucija postaje sam poka-
zatelj važnosti temeljnog preispitivanja njihovog značaja u javnosti.
Neobično, ali nimalo neopravdano, kao sistemska reakcija pomenute
Kenetove bojazni neprepoznavanja stručnosti u masi, komisija koja je
odlučivala kom od sedam najkvalifikovanijih biroa će dodeliti projekat
dogradnje Viktorija i Albert muzeja, obišla je izgrađene projekte svih

Arhitekta #9/56
#9/57 Arhitekta
 VIKTORIJA I ALBERT MUZEJ

kandidata i provela vreme u radnim prostorijama gde su imali prilike

da steknu utisak kompetencije, radne kulture i metodologije projekto-
vanja. U savremenoj arhitekturi parametri i kriterijumi konkursnih kan-
didata sve više ulaze u sferu procesa projektovanja i realizacije nego li
samog pruženog rešenja.
Ne treba izostaviti činjenicu da je ovo drugi konkurs za rešenje
dogradnje VA muzeja nakon što se odustalo od investicije od sto mi-
liona funti za izvedbu šeme Danijela Libeskinda, čime je i sama odlu-
ka donela novo pitanje u konkursni zadatak: kakav prostor želimo da
pružimo novim rešenjem? Konačno, komisija se odlučila za rešenje
Amande Levete (AL_A) koje predstavlja novi pristup odnosa postojeće
strukture na terenu sa izražajnim istorijskim duhom, kao i bliži dijalog
sa korisnicima prostora, ne isključivo muzeja. Prema rečima organiza-
tora konkursa Malkoma Redinga, rešenje Amande Levete i njenog tima
proizvelo je formu sa najizražajnijom intuitivnom upotrebom koja, za
razliku od tipičnih arhitektonskih elemenata i njihove vertikalne na-
strojenosti ka uličnom frontu, zapravo formira otvorenu pristupnicu.
Veoma snažan arhitektonski poduhvat nije ugrozio postojeće viktori-
janske detalje na okolnim fasadama, dok dizajn enterijera komunicira
sa istorijom ove institucije i daje dramatičnu fleksibilnost privremenim
izložbenim postavkama, za koje je Sejnzburi galerija u podzemnom
nivou namenjena.

Arhitekta #9/58
#9/59 Arhitekta
 VIKTORIJA I ALBERT MUZEJ

Dobitnica prestižne Stirling nagrade, Amanda Levete, radom na

VA projektu postigla je značajno unapređenje nivoa upotrebe prosto-
ra prema tipu posetilaca ali i raznolikosti arhitekture koja je objekat
pozicionirala u podzemnoj zoni, ispod, danas već prvog porcelanom
popločanog trga od 11.000 ručno pravljenih elemenata kao simbol lo-
kalne kulture.
U ovom članku bavićemo se arhitektonskom analizom prateći li-
nearnu hijerarhiju cirkulacije po zonama, od pristupa objektu, ulaza i
ambijentom, do same Seinzburi galerije, glavnom izložbenom prosto-
ru projektnog zadataka.

ARHITEKTURA
Sakler skver i VA „Exhibition Road Quarter“
Amanda Levete PROHODNA ARHITEKTURA
I DOŽIVLJAJ „NEVIDLJIVOG“ PROSTORA
Difuzni stavovi britanskih institucija nisu nepoznati u prošlosti.
Uprkos značajnim ostvarenjima haj-tek pravca, koji su predvodili biroi
Ričarda Rodžersa i Normana Fostera, kao i podjednako britkim delima
tada manjih biroa, nedostajala je zainteresovanost i podrška javnih
institucija, utemeljena antimodernističkim koncezusom. U takvom
jednom podneblju uz prisustvo zamršene političke klime XXI veka, ni
prvonagrađeno konkursno projektno rešenje, vizionarske „Spirale“ Da-
nijela Libenskinda, nije izvedeno. O njegovim strukovnim iskustvima
ne treba trošiti reči, kao ni njegovom razumevanju istorije jedne izgra-
đene sredine i načina moderne konstruktivne interevencije. Ali, ne mo-
žemo se oteti utisku da je njegovo rešenje narušilo „red“, koji je Luj Kan
kroz svoj život koristio, ističući ga kao potrebu koja se nameće „onim
što građevina želi da bude“. U ovom slučaju, omalovažavanje prostora
kao pristupnog doživljaja, koje je AL_A studio pretočio u identitet ne-
sebične arhitekture. Projekat nije samo definisao zonski i funkcionalni
„red“, već mu je dodelio tok i horizontalniju vrednost otvorenog i za-
tvorenog prostora, u skladu sa podelom na privatno i javno.
Korelacija novoprojektovanog unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora
reflektuje „vidljivo“ kroz „nevidljivo“. Lanterno osvetljenje kroz otvor na
skveru je jedan vid te veze, dok je samo popločanje u teksturi reflekto-
vanoj na pravac noseće konstrukcije u rasponu od 38 metara, direktan
izraz arhitektonskog poteza na upotrebni otvoreni prostor. Sakler dvo-
rište je kroz dizajn tretirano kao javni trg, time njegova otvorenost po-
staje nova platforma koja komunicira sa posetiocima na direktniji na-
čin o sadržaju i značaju muzeja. AL_A studio odlučio se da popločanje
Sakler dvorišta odabere 15 različitih tipova porcelanskih pločica u 256
tonova interpretirajući time spektar posuđa Ćing dinastije bogatog
izložbenog sadržaja VA muzeja, koje kao takvo, svojom prozračnom
glazurom omogućuje podkonstrukciji da odigra ulogu koordinatora
šablonizacije vidljive golim okom. Sakler dvorište, već s razlogom mo-
žemo da nazovemo skverom (iako su kapije Aston Veb, pozicionirane
između skvera i uličnog fronta, zatvorene u večernjim satima), identifi-
kovano je lokalnim pečatom ponosnih proizvođača koji su svoje kera-
mičke veštine „izložili“ javnosti u sklopu ove institucije.

Arhitekta #9/60
#9/61 Arhitekta
 VIKTORIJA I ALBERT MUZEJ

Aston Veb ulična kapija i ulaz u Blavatnik hol

RAZOTKRIVANJE INSTITUCIJALNOG I JAVNOG ZNAČAJA
ZGRADE VA MUZEJA
Vizuelna analiza, koliko god bitna, nedovoljna je da pruži rešenje
estetskog unapređenja objekta, zatim prostora na kom se nalazi, kao
i prostora unutar istog. Zatečeno stanje ulaza uperenog ka Aston Veb
kapiji i sa pogledom ka trotoaru „Exhibition Road“ bilo je okruženo
monodimenzijalnim viktorijanskim stilom bez jasne ornamentalne ra-
znoličnosti na fasadi, niti izraženim otvorima ka spoljašnosti, bilo da
se radilo o prozorima ili vratima. U nastojаnju da otvorene i zatvorene,
kao i privatne i javne prostore spoji, Amanda je za metod intervencije
na fasadi odabrala substrakciju, pre nego naglašavanjem ulaza u vidu
dodataka na, već detaljima ispunjenoj fasadi. Novonastali kontrast je
ulaz učinio vidljivijim a dominantnija transparentnost na fasadi stvorila
interaktivnu vezu sa Blavatnik holom. Istim arhitektonskim jezikom je
Aston Veb kapija, kolonadnom formom koja je sama po sebi zahval-
ni vizuelni međuprostorni medijum, planirana da u radnim časovima,
perforirane metalne kapije u otvorima duž ulice ne budu zatvorene,

Arhitekta #9/62
dok bi njihov poluprozirni karakter održavao kontakt ka Sakler skveru
u večernjim satima.
U sezoni 2017/18, poseta muzeja je porasla za 26% u odnosu na
prethodnu godinu što ukupno čini preko 4.4 miliona prodatih ulaznica,
od kojih je polovina obišla novu Sejnzburi galeriju ispod Sakler skvera.
Ne samo brojevi, već zaposleni kao i direktor muzeja Tristram Hant tvr-
de da je dizajn strategija, objedinivši pristup ulice, Saklar skver i ulaz u
Blatavnik hol, jedan od glavnih razloga operativnog performansa mu-
zeja. Čak i spontani biciklisti, koji zapravo nemaju pravo pristupa Sakler
skveru, pozitivan su odjek javnosti na novo rešenje pa i motiv preispi-
tivanja uloge muzeja gradskog jezgra. U intervjuu za „Designbloom“
Amanda je i sama izjavila da je Sakler skver transformisao ciljnu grupu
posetilaca i razotkrio novo lice VA muzeja, ali i ulogu muzeja u druš-
tvu, koja pored fleksibilnosti za veću inkluzivnost instalacija i događaja
umetničkih pokreta subkluturnih grupa, postaje institucija „prilagođe-
nija“ svojom netradicionalnom strategijom prema nekorisničkim gru-
pama. Inicijativa reforme odnosa ulice i muzeja, čineći Sakler skver ma-
nje formalnim a više javnim, i većom korelacijom sa ulicom nasuprot
zgrade muzeja, momenat je funkcionalne inovacije koja uključenjem
nove publike čini dijalog i demokratiju prostora eksplicitnijom. Prome-
na hijerarhije korisnika VA muzeja je Sakler skver načinilo gradskom
destinacijom a ovom projektu, pored arhitektonskog dodelila i urbani
karakter sa istaknutim manevrom u polju pejzažne intervencije uzla-
znog stepeništa na Sakler skveru.
#9/63 Arhitekta
 VIKTORIJA I ALBERT MUZEJ

Unutrašnja arhitektura i Seinzburi galerija

ARHITEKTONSKI DIJALOG I INOVATIVNI MOMENAT
PROCESA STVARANJA
Vertikalna komunikacija ka podzemnim sadržajima je „promovisa-
na“ dizajnom u važnu turističku nit istorijskog konteksta. Stepenišni
krakovi su razdvojeni po smeru jedan od drugog, te u kompleksnom
prostoru između ulaza (prizemlje), galerije (podzemni nivo), otvore-
nim pogledom ka lanternom osvetljenju s jedne, i ostatku prostora
sa druge strane, pružaju potpuno drugačiji doživljaj posetiocima pri
ulasku ili odlasku, nesukobljavajući pritom njihov smer kretanja. Da
ovo nije samo pozicioniranje stepeništa koje spaja dva nivoa, može se
iščitati iz brojnih intervjua u kojima je Amanda govorila o kulturi rada
u AL_A i procesu projektovanja. Ovaj ofis, koji ima 4 partnera uključu-
jući i Amandu, talentovani internacionalni tim sačinjen od predstav-
nika iz 13 različitih zemalja, u samoj strukturi najavljuje različitosti u
razmišljanju. Postignut dijalog između različitih izraza arhitektonskih
elemenata, vidljiv je i u „putovanju“ ka podzemnim sadržajima. Ako
bismo početak dijaloga tumačili kao momenat sučeljenja različitosti,
u enterijeru Blavatnik hola, predstavljenih kao kontrast i igru boja i pro-
stora, svetlosti i senke, različitih spratnosti, vizuelno povezanim unu-
tar prostora kao i zonskim odstupanjem odabira završnog materijala,
onda bismo taj doživljaj mogli tumačiti kao refleksiju na harmonični
odnos nekompatibilnih elemenata i proporcija. Postojanje „dijaloga“ u
procesu, rezultiralo je prostorom koji je proširen za širinu stepenišnog
kraka, naglašenim prodorom crveno obojene čelične noseće strukture,

Arhitekta #9/64
#6/65 Arhitekta
 VIKTORIJA I ALBERT MUZEJ

u belo obojenu masivnu konstrukciju, ostavljajući dovoljno mesta jed-

noj polureflektujućoj tamno obojenoj metalnoj stepenišnoj ogradi da
odigra tranziciju kontrastnih elemenata.
Drugi faktor kao preduslov inovativnih dostignuća je, pored dija-
loga, „intuitivni“ momenat, koji neretko bude nadjačan instrukcijama
projektnog zadatka, iščekivanjima klijenata, marketinškom analizom,
raznim uticajima sa strane koji se vremenom nagomilavaju i unose
veću sumnju na koncept, a više parametara logičkim rešenjima (koja
nisu loša, ali kao takva trebaju se smatrati kao tehnikom, ne i koncep-
tom). Na konsultacije komisije za konkurs Lord media centra, projekta
koji je doneo Amandi Stirlingovu nagradu, njen predlog da se uvede
što kraći period za izradu rešenja (neverovatne dve nedelje), i što ma-
nje grafičkih prikaza (dva plakata A1 formata) bio je prihvaćen. Taj kra-
tak period za produkciju daje najviše mesta vizionarskim i kreativnim
rešenjima vođenim bogato ukorenjenom iskustvenom intuicijom, u
njenom slučaju kao inžinjerke arhitekture koja je imala veoma pismen
pristup razvijen uz mentorstvo majstora Ričarda Rodžersa kod kojeg
je radila preko četiri godine. Ako je ovim njena aspiracija bila da veće
mesto arhitektonskog miljea bude dodeljeno intuitivnim konceptima
na granici inovacija i umetnosti, utoliko je bila u pravu.
U konkretnom rešenju projekta nadogradnje VA muzeja i podzemno
pozicionirane Seinzburi galerije, konstrukcijski tim konsultanata ARUP-a

Arhitekta #9/66
bio je izložen komplikovanoj analizi organizovanja faze grubih radova,
koji su morali biti u koordinaciji sa dizajnom. Taj konflikt povezuje ahr-
hitektonski biro sa strukturnim inžinjerskim timom i samim klijentom
upravo zahvaljujući beskompromisnom težnjom očuvanja dominan-
tnosti inicijalnog koncepta. Prokopi su rađeni naizmenično, sa postav-
ljanjem horizontalno podupirajućom privremenom konstrukcijom na
okolne objekte, sprečavajući seizmičke uticaje na njihovu konstrukciju.
Intervencija koja je trebalo da nadogradi jedan prostor, ovim je dodir-
nula istoriju muzeja, postala deo nje i ponela simboliku njene tranzicije.
Konačno, galerija Seinzburi, svoj simbolički značaj takođe je mo-
rala održati u dosluhu sa konstruktivnim rešenjem koje je tavanicu
prepusta od 38 metara iznad prostora od 1100 kvadratnih metara,
trebalo da održi prohodnom sa što većim pokretnim opterećenjem
sa obzirom na to da Sakler skver sam može da primi više stotina po-
setilaca u isto vreme.
Neogotičku i neoklasističku muzeološku tradiciju galerija je očuva-
la tamno obojenim zidovima, strogo kontrolisanim uplivom spoljašnje
svetlosti i celom dužinom instaliranim vitoperenim panelima na plafo-
nu, koji su lanternim otvorima, koji prodiru na površinu Sakler skvera,
jednako veran odgovor srednjevekovnoj sakralnoj arhitekturi koliko
interpretativna vidljivost istočnjačke hijerarhije graditeljskih elemena-
ta u arhitekturi Jorna Utzona.

#9/67 Arhitekta
 VIKTORIJA I ALBERT MUZEJ

SVETLOST KAO ARHITEKTONSKI ELEMENT

A NE POSLEDICA
Ne možemo pretpostaviti u kojoj meri je manevar osvetljenjenosti
bio planiran, ali bi bilo naivno prepisati rezultat svetlosne kompozicije
spontanom benefitu arhitekture. Pozivajući se na majstora i dizajne-
ra Maria Nanija, osnivača Via Bizzuno koji je 2010. godine predstavio
osam pravila osvetljenja u arhitekturi, a koji danas sarađuje sa renomir-
nim svetskim imenima arhitekture poput Kenga Kume, izdvojićemo tri
koja su ovde prisutna.
1. Izostanak prisutnosti – pre svega u galeriji Seinzburi, gde je
izvor sakralnog osveteljnja reflektujući otiske svetlosti pozicio-
nirane u zavisnosti od doba dana sakriven u arhitekturi lanter-
nog otvora na međuspratnoj konstrukciji. Iako vrlo umerenog
intenziteta, opet dovoljnog da vitoperene panele spuštenog
plafona održi glavnim ambijentalnim činiocem.
2. Debljina svetlosti – koja znači verno predstavljanje volume-
trijske raznolikosti gradijentom i definiciju planova svetlosnim
intenzitetom a ne fotografski „blic“ opranim površinama jed-
noličnim svetlom. U VA muzeju vraćen je značaj senke kao ram
osvetljenju, ali i svetla kao oruđa za oblikovanje senke.
3. Svetlost koja se kreće – odnosno svetlost koja prati Sunče-
vu poziciju, deluje celim Blatavnik holom duž fasade kao i u
podzemnom nivou perfidnijim uticajem u zonama otvora na
medjuspratnoj konstrukciji na sve glavne podzemne prostore
objekta. Ritam Sunca je promenljivi karakter unutrašnje ar-
hitekture sa osobinom transformacije osvetljenih površina u
zavisnosti svetlosnog pravca u odnosu na doba dana, koja kao
takva menja hijerarhiju vizuelne strukture planova ambijenta.

Arhitekta #9/68
OTPOR ISTORIJI KAO DIZAJNERSKI NAGON
Otpor je generalno, a pogotovo prema istoriji, motiv pre svega, a
onda i gorivo koje održava arhitektonsko stvaralaštvo. Iako takva ideja
sukobljava svoj poriv za očuvanjem zaostavštine, savrmena arhitektu-
ra nema (niti sme da ima) za zadatak da promeni istoriju, već da stvori
okruženje koje će dati svetlost na njenu razvojnu ulogu društva koje,
verujemo, ide napred. Mnoge arhitekte bi se složile da su njihovi naj-
značajniji, ili bar najinovativniji projekti upravo nastali sukobljavajući
se tradicionalnim tehnologijama i vrednostima, pritom poštujući nji-
hov značaj u vremenu u kojem su nastajali. Još 60-ih godina kritiku
regionalizma je podstakao Pol Riker ukazujući na ovaj fenomen svo-
jim komentarom da arhitektura jedne nacije mora da ukoreni svoju
prošlost dok paralelno prati put modernizacije, zaključujući pitanjem:
„Kako postati moderan i vraititi se svojim izvorima?“. VA muzej je ne
samo objekat koji daje vizuelno obeležje jedne epohe, već i institucije
koja je prva kao takva reflektuje istoriju društva. Ovaj projekat nado-
gradnje može se tretirati kao savremena tačka gledišta na nešto što
već ima očiglednu tradiciju, i da tim odnosom uspostavlja ravnotežu
prošlosti, savremenih aspiracija i budućnosti u kojoj će ovaj projekat
biti tranzicioni momenat i novi dijalog koji treba da podseti da se uz
poštovanje istorije sredina može unaprediti zdravim kontrastima. Još
jedna misao Amande da tek kada postrojite različitosti jedne uz druge
možete uvideti njihovu rezonancu, ukazuje da je rešenje ovog projekta
upravo respektabilni otpor istorijskom kontekstu.
Jakša Nikodijević, m.i.a.

#9/69 Arhitekta
 MODERNA ARHITEKTURA

URBANI AFEKAT NA
ARHITEKTURU – TAI KVUN
HONG KONG
Architekte: Herzog & de Meuron
Projektna površina: 27000.0 m2
Godina: 2018
Fotografija: Iwan Baan
Izvođači: Grohe, Otis, Toto, Acor, Bitosasia

Tranzicija interpretacije revitalizovane tradicionalne arhitekture je

od sukoba preko susreta, danas dovedena u stanje kompleksne kohe-
zije, koja ne može da zanemari aspekte poput: istorije jednog objekta
(ili šireg urbanog konteksta), aktuelne korisničke fuknkcije, promišlje-
niju utilizaciju objekta naspram budućih tehnoloških izazova i njiho-
vog uticaja na arhitektonske tehnologije i razvoj grada.
Svest o nepostojanju pravila u revitalizaciji ili dogradnji objekata na
postojeći istorijski kompleks, uticala je na marginalizaciju regionalizma
i sve veći koncenzus javnosti sa savremenim i nekonvencijalnim inter-
vencijama. Iako društvo neretko ima strog odnos prema gradskom
razvoju, to ne znači da je rad na njemu osporen. Kao i u projektu nado-
gradnje muzeja Viktorije i Alberta, koji je takođe bio tema ovog broja,
odnos prema istoriji je početna tačka razrade koncepta u kontekstu
značenja jedne institucije u društvu. Pozicionirati posetioce bilo kog
objekta kulturnog nasleđa znači i razumeti potrebu interakcije istog
prema postojećem kontekstu, kao i novu korisničku poziciju sredine
prema instituciji, intenzivirajući njihovu međusobnu pripadnost.
Arhitekte projekta Tai Kvun kulturnog centra, Žak Hercog i Pjer De
Meuron, su mnogo puta kroz prethodne projekte pokazali stručnost
u uspostavljanju urbanog dijaloga bez obzira na zadatu kvadraturu.
Njihovo insistiranje na mikrourbanizaciji je rezultiralo većim dijapa-
zonom prostorne hijerarhije, poput Prada prodajnog objekta u ulici
Omotesandno u Tokiju, ali ne kao način već odgovor na okolnosti ur-
bane intenzivne izgrađene zauzetosti na parcelama. Transparentnost
je metod kojim u ovom slučaju enterijer postaje deo okruženja. Ta ten-
dencija je potvrđena drugim projektom od istog klijenta u istoj ulici,
ovoga puta za prodajni objekat Miu miu iz familije Prada. Iako je sta-
rosni vek arhitektonskih jedinica na široj lokaciji nedovoljan da bi se u
njima ogledao istorijski kontekstni kontrast u dizajnu tradicionalne i
moderne arhitekture, oni su neoboriv pokazatelj urbane komunikacije
programskog sadržaja a zatim i dizajna enterijera. Prodor u sadržaj i
kulturu jednog brenda ostvaruje njegovo izlaganje javnosti u celosti,

Arhitekta #9/70
#9/71 Arhitekta
 URBANI AFEKAT NA ARHITEKTURU – TAI KVUN HONG KONG

ne samo kroz postavku u izlogu, dok karakter materijala i njihova re-

flektivna transparentnost čini njihov dijalog fizičkim.
„Prodornošću“ je novo svetlo u arhitektonskom oblikovanju dao
Gordon Mata Klark, svojim direktnim intervencijama na postojeće
objekte, grubim (primitivnim) ekstrakicjama osnovnih geometrijskih
oblika iz forme objekata. Njegov tada neumoljiv motiv da svojim izra-
zom pošalje poruku arhitektonskom establišmentu je kasnije istim
postao velika inspiracija i doprineo intenzivnijoj upotrebi te strategije.
Pospešen metod kasnijom digitalizacijom u oblikovanju forme, i ofis
Hercog i De Meuron je takvu ekstraciju izveo na projektu BBVA ban-
ke u Madridu, sjedinivši time funkcije „sečenih“ formi. Iako nastao u
modernom vremenu, projekat BBVA došao je kao otkupljeno zdanje
u izgradnji koje tadašnji vlasnici nisu imali sredstava da dovrše. I kao
takvu strukturu, koja ne govori o nekom vremenu već neuspehu, biro
Hercog i De Meuron je insistirao da zadrži u cilju ostvarenja ekono-
mičnijeg rešenja, ali pre svega kao respekt prema tranziciji i njenom
procesu transformacije sa agendom održivosti u procesu planiranja i
izgradnje. Odnos prema fasadi je i u ovom projektu takav da je ustre-
mljen na ujedinjenje enterijera i spoljašnje sredine. Prva ideja sa kom-
pletno transparetnim omotačem imala je tendenciju da taj spoj ostva-
ri. No, iskorak koji su načinili u ovom projektu je tretman fasade kao
posebnog prostora između enterijera i pejzaža. Takav jedan medium je

Arhitekta #9/72
#9/73 Arhitekta
 URBANI AFEKAT NA ARHITEKTURU – TAI KVUN HONG KONG

vidljiv princip u mnogim prirodnim fenomenima koji povezuje

celine, dajući im pritom novi karakter u korelaciji sa atmosfer-
skim uslovima u kojima se nalazi (položaj sunca, godišnje doba,
ventilacija itd).
Zaključke na temu važnosti urbanog planiranja za arhitek-
tonski dizajn kao predefinisane parametre, De Meuron je na
moskovskoj konferneciji naveo u vidu četiri principa:
- Graditi na izgrađeno
- Intenzivnije zgušnjavanje prema
centralnom gradskom jezgru
- Upotreba preklopnih funkcija
- Očuvanje nasleđa
Hercog i De Meuron grad posmatraju kao jedan koherentni
socijalni sistem, ne kao infrastrukturu. Stoga ti principi planira-
nja vođeni su agendom sa osnovom na razumevanju društve-
nih vrednosti i težnji ka odgovoru na njih, pre nego geometrij-
skim poduhvatom.
Jasno izraženi (kako u navedenim primerima tako i u pro-
jektu Tai Kvun kulturnog centra u Hong Kongu, projekta koji
je sublimirao iskustva i ujedinio strategije primenjenih na nji-
hovim minulim projektima) ti principi bivaju testirani i iznova
otkrivani.
O istrajnosti u testiranju je i sam Žak Hercog osvedočio re-
kavši: „Mnogo puta su naši test pokušaji bili neuspešni, ali su
one najinovativnije ideje upravo došle iz tih pokušaja.“
To je još jedna potvrda u nizu da pravog rešenja za urbanu
odnosno arhitektonsku intervenciju nema. Pitanja i problemi
su preduslov za algoritam projektnog predloga kao odgovor a
ne rešenje na njih u triangularnom sistemu: društva, teritorije i
aktera (koji variraju od lokacije do lokacije, nikad u istoj konfi-
guraciji).
Ovom ubedljivom procesu projektovanja Hercoga i De
Meurona dodeljen je projekat u sklopu revitalizacije nekadaš-
njeg zatvora i policijske stanice u Hong Kongu, jednog od naj-
starijih kolonističkih objekata ,preko 150 godina), kao rezultat
njihove inkluzivne metodologije urbanih jedinica u arhitekton-
skom dizajnu. Čula osetljivosti na istorijski kontekst su u ovom
slučaju mnogo aktivnija nego li u projektima revitalizacije širom
Evrope, gde je odnos prema klasičnoj arhitekturi unificiraniji.
Kolonijalna arhitektura je imala mnogo parktičniju urbanu im-
plementaciju, ili već možemo reći internacionalnu, koja je na isti
način bila razvijana na različitim destinacijama (trudeći se da
održi što više ortogonalnu mrežu), dok je arhitektura bila eho
epohe i graditeljskih standarda. Ne bi trebalo nikako izuzeti i
funkciju iz obzira i njenu simboličnu refleksiju na gradski sadržaj
kao i kulturu lokalnog stanovništva. Pored autentičnosti istorij-
skog konteksta, kao prisutnog aktera revitalizacije u savreme-
noj arhitekturi, nijanse koje ovaj lokalitet daje jednoj kulturnoj
kontroverznoj destinaciji čine projekat jedinstvenim delom sa
bremenom imperativa da je pre same izvedbe već deo jedne
osetljive istorije specijalne teritorije Narodne republike Kine.

Arhitekta #9/74
#9/75 Arhitekta
 URBANI AFEKAT NA ARHITEKTURU – TAI KVUN HONG KONG

SITUACIJA
Bivša centralna policijska stanica, magistrat i zatvor „Viktorija“ je
zidinama okruženo zdanje osnovano 1841. godine od strane britan-
ske sile kao glavno kolonijalno telo unutrašnjih poslova za jugoistočnu
Aziju. Danas je u okruženju mnogih objekata kulturne zaostavštine
koji su dali identitet ovog, već globalno prepoznatljivog komercijalnog
centra Hong Konga (Hong Kong ostrva). Nakon što je objekat okončao
svoj radni vek 2006. godine, urbanom reformom i promenom namene
zdanja stvara se nova perspektiva prostranog dvorišta u funkciji ovog
grada koji je takođe poznat i kao metropola sa najvišim indeksom iz-
građenosti u urbanoj sredini, kom otvoreni prostor u centralnom grad-
skom jezgru daje vrednosni raritet.
Ono što je nekada stajalo na uzvišenoj koti kao simbol reda i za-
kona, danas je inverzivna oaza otvorenog karaktera kao funkcionalni
kontrast intenzivnim kulturno-komercijalnim sadržajima i nebode-
rima, ali i balans korisničke dinamike. Kompleks definišu postoje-
ća dva dvorišta: Parade Ground i Prison Yard. Cilj biroa Hercog i De
Meuron je da zadrže otvorenost i oštrinu oba, reaktivirajući ih kroz
javne sadržaje drugačijom tipologijom otvorenih prostora u odnosu
na ostale u Hong Kongu. Fizički i programski ovi prostori moraju da
ponude korisnicima: mesto za okupljanje, kulturnu razmenu, odmor
i rehabilitaciju i edukaciju.

Arhitekta #9/76
#9/77 Arhitekta
 URBANI AFEKAT NA ARHITEKTURU – TAI KVUN HONG KONG

Arhitekta #9/78
 Parade Ground dvorište je okruženo nekim od najstarijih objekata
Hong Konga i tako simultano pridruženo istim sadržajima spolja kom-
plementarnim pristupnicama, omogućujući velikodušniju javnu pro-
stornu nišu za nove nadovezujuće aktivnosti. Dvorište se priključuje
novonastalom produženom kontinuitetu pešačke i rekreativne trase.
Sa druge strane Prison Yard, nekada zaštićena i nepristupačna zona,
prisvojila je kulturno-umetnički identitet u okviru ove rehbilitacije.
Njena nekadašnja funkcija daje izuzetnost muzejskim sadržajima.
Tobijas Berger, umetnički direktor muzeja, rekao je da istorisj-
ki objekti poput ovog imaju mnogo negativnog konteksta, ali u isto
vreme i mogućnost da postavke prikažu na način kakav mnogi muzeji
nemaju smelost. Broj posetilaca od 12 000-15 000 nedeljno, od kojih je
70% ljudi koji prethodno nisu obišli nijedan objekat sa programskim
izložbenim sadržajem uključujući i privatne galerije, kojih je samo u
Holivud ulici, u neposrednoj blizini, na desetine. Time je ponovljena
potreba preispitivanja pripadnosti muzeja prema javnosti i njegove
odgovornosti za edukaciju posetilaca o važnosti savremene umetnosti
i uticaja na razvoj društva. Simbolika ovakvog prostora na ivici reda i
mira, dom je umetnika isključivo iz oblasti delte biserne reke, akcentu-
jući lokalni kulturni milje uz izuzetke umetnika iz drugih zemalja koji su
uticali na diskurs kulturne scene Hong Konga.
Određivanje projektnog zadatka je u ovom slučaju bio daleko
kompleksniji proces nego što je uobičajeno. Za ovaj objekat nije
postojala nikakva projektna dokumentacija, zbog čega su gradske
#9/79 Arhitekta
 URBANI AFEKAT NA ARHITEKTURU – TAI KVUN HONG KONG

vlasti angažovale ARUP da izvrši uviđaj postojećeg stanja 2009. godi-

ne. U saradnji sa arhitektama ofisa Porcel, Arup je izvršio restruktui-
ranje konstrukcije, podupirući nosivost čeličnim gredama i lukovima
umetnutim u postojeću strukturu pod agendom da očuva, održi i
ojača objekte, dajući im sigurnost za narednih 150 godina.
U Hong Kongu svi novi projekti moraju da poštuju nove zakonske
urbane kodekse, čak i u slučaju njihove rekonstrukcije. Međutim, u
ovom slučaju dosledno poštovanje urbane regulative bi u mnogome
uticalo na konteksno kompromitujuće izmene. Da bi proces načinili
što demokratičnijim, formiran je okrugli sto na kojem su bili pripadnici
gradskih vlasti, investitora, operativnih jedinica kao i članovi predstav-
nika građana, zaduženi za formiranje projektnog zadatka u vidu uni-
katnog izuzetka na postojeći zakonik kao kompromis u cilju očuvanja
arhitekture od istorijskog značaja.

ARHITEKTURA
Veština oplemenjenјa urbanog konteksta Hercoga i De Meurona,
i četiri inkluzivna principa, konsekventno njihovu arhitekturu tran-
sfomišu u vertikalni urbani prostor. Fleksibilnost i iskorišćenost raste
s prepustima iznad prizemlja do krajnje granice,u odnosu na okolne
objekte, formiranjem tranzicije iz otvorenog, preko natrkivenog, do
ulaznog dela, koji je zastakljen kako bi održao vizuelnu vezu sa dvo-
rištem. Arhitekte su imale očiglednu nameru da ne mešaju stilski izraz
sa postojećim objektima, u isto vreme dajući im identitet savremenog
doba dizajnom i tehnologijom izvođenja.
Novi objekti su uspostavili novi odnos na lokaciji, ojačali njen
vizuelni identitet lebdećim novim masama i definisali novu granicu

Arhitekta #9/80
#6/81 Arhitekta
 URBANI AFEKAT NA ARHITEKTURU – TAI KVUN HONG KONG

zidina spolja. Međutim, osim vizuelnog konteksta, oni stvaraju uz-

budljivu cirkulaciju kroz kompleks i novu hijerarhiju otvorenog pro-
stora sa većim upotrebljivim sadržajnim kapacitetima koji se prostiru
novonastalom pešačkom zonom, od Arbutnot do stare Bejli ulice,
omogućujući objektima uzajamnu vizuelnu i funkcionalnu komu-
nikaciju. Takav potez nećemo nazvati ni sudarom starog i novog, ni
susretom, već savremenom ahritekturom u celini, jer samo kao takva
ona ima uporednu moć, koja kroz jedan projekat ogleda svoj razvoj
kroz vreme od svog nastanka.
Ovi objekti čuvaju sve neophodne funkcije savremenih umetničkih
institucija, vodeći računa o klimatskom konforu podjednako spolja i
unutra. Prepusti, koji su prvenstveno omogućili više manevarskog pro-
stora za projektno rešenje, ujedno su ostvarili osenčenu zaštitu koja je
za klimatsko podneblje neophodna (od intenzivnih jakih kiša i izlože-
nosti Suncu). Krilo upereno na staru Bejli ulicu, ima elegantan prepust
bez podupirujućih stubova za razliku od drugog, izuzimajući separa-
tivni utisak urbanog sadržaja ispod prepusne zone od ulaznog hola.
Prodori na krovu obezbeđuju prirodnom osvetljenju prozir u enteri-
jer. Krov, kao peta fasada, jednako potkrepljuje potrebe mehaničkih
jedinica, koliko nastoji da održi kontinuitet vizuelnog jedinstva svojom
prozirnošću i svedenim površinskim završetkom. Ipak, ovaj snažan ar-
hitektonski poduhvat trebalo je tretirati na takav način da se ostvari

Arhitekta #9/82
svetlosni komfor a ujedno izbegne kontraefekat koji bi uticao na veću
potrošnju električne energije kroz klimatizaciju, prevazilazivši time
uštedu na električnj energiji kojoj bi prirodno osvetljenje doprinelo.
Florens Lam, konsultant za osvetljenje pristupila je rešavanju ovog
problema u vidu reakcije na odnos arhitekata prema postojećem isto-
rijskom kompleksu sa respektom na inicijalno stanje, ne zanemarivši
činjenicu da je svetlosni otvor na krovu, vidljiv kroz sve etaže, omogu-
ćilo zvezdano nebo atrijuma uz vertikalnu komunikaciju. U nameri da
održi elemenat prirodnog osvetljenja, Lam je unela poluprozirni tekstil
koji je ujednačio intenzitet osvetljenja, instaliravši neonsko osvetlje-
nje u medjuprostoru sa precizno odabranom temperaturnom bojom
imitirajući prirodno svetlo koje bi bilo uključeno u večernjim satima.
Princip umerenog osvetljenja koje oponaša enterijer, vidljiv je i u pro-
storijama koje nemaju otvoren pristup prirodnom osvetljenju, kao što
je auditorijum, najvažnija funkcija po očekivanoj frekventnosti posete
u ovom kulturnom centru.
Program je razudio namenske funkcije po spratovima ostaviviši
prostornog manevra za njihovu uzajamnu dopunjivost. Iako je resto-
ranski prostor smeštan na drugi sprat, njegova isturenost koja obezbe-
đuje senku na prizemlju, zapravo odaje novu iskoristivost novonastale
terase, i time održi i na višim nivoima dominantni odnos otvorenog i
zatvorenog prostora. Sedenje je novi marker jugoistočnog ugla bivše

#9/83 Arhitekta
 URBANI AFEKAT NA ARHITEKTURU – TAI KVUN HONG KONG

centralne policijske stanice novog Abutnot krila. Široko stepe-

nište u ležernom odnosu visine i gazišta prodire u lebdeći vo-
lumen ovog bloka, čineći time mikro javni prostor unutar ovog
kompleksa pripojenog zatvorenim sadržajima poput bioskopa,
sale za performanse i radionice.
Visinska restrikcija je uzeta u obzir u potpunosti, ostvarivši
dve dodatne kvalitativne funckije: 8 metara visok multifunkci-
onalni prostor definisan spuštenim plafonom pristušačnim iz
prostorije adekvatnog minimalnog tehničkog rastera i, meha-
nička etaža za jedinice za hlađenje obe kule, kao i ostala meha-
nička oprema koja služi potrebama celog kompleksa.

ODRŽIVOST
Interesantno je da je za izgradnju objekta korišćen recikli-
rani materijal porušenih objekata, što je još jedan od niza me-
toda koji Hercog i De Meuron repetitivno primenjuju. Na jed-
nom od prethodnih projekata (Unterlagen muzej u Švajcarskoj)
posvedočili su fenomenu gde su stotinama godina unazad
lokalni graditelji koristili grede prethodno porušenih objeka-
ta u izgradnji novih jedinica, uglavnom prenoseći materijal sa
porušenih ili renoviranih zdanja višeg staleža na objekte nižeg.
Izostanak ovakvog načina razmižljanja, Hercog i De Meuron
smatraju nazadovanjem čovečanstva. Pod agendom održive
arhitekture i u susret 2025. godini kada će svet dobiti prvu ze-
mlju u kojoj će svi produkti na tržištu biti reciklirajući (Holan-
dija), za završni materijal omotača arhitekte su odabrale 100%
reciklirajući aluminijum izveden u blokove tako da intepretira
konfiguraciju zidova postojećeg zdanja po razmeri i proporciji.
Ovaj materijal izvođen po narudžbini arhitekata pruža vizuelnu
dubinu na fasadi, reakciju objekta na klimatske uslove i među-
prostor koji filtrira pogled kako na unutra tako i na spolja, šireći
time zastupljenost efekta fasade na širi kontekst. Noćno osvet-
ljenje emitovano iz objekta na mrežu aluminijumske fasade
daje živahan utisak vibrantnog prostora, izuzevši svetlosno za-
gađujuće reklamne fasadne aksesorije, inače veoma zastuplje-
ne u Hong Kongu.
Šta je ovaj objekat u arhitektonskom smislu postigao ostaje
da dokaže performansom u vremenu koje predstoji. U mestu
gde obitava, ovo je pre svega primer promene odnosa gradske
zakonodavne vlasti u Hong Kongu prema revitalizaciji objekata
od istorijskog značaja, te će ostati upamćen prvi kao takav.
Ako ovaj projekat posmatramo kao Izdanak odnosa društva
prema kulturnoj zaostavštini, ističe se „Pažljiv menadžment u
fazi promena u zakonu kao i intervencijama. Taj stav je važan
jer objekat predstavlja vreme, vreme kad je izgrađen, vreme u
kojem je funkcionisao. Zaostavština donosi vrednosti koje defi-
nišu istorijski diskurs i time navodi da samo balans tih vrednosti
može ukazati na odluke koje donosimo za budućnost“, Brajan
Anderson – Purcel Arhitekte.
Jakša Nikodijević, m.i.a.

Arhitekta #9/84
#9/85 Arhitekta
 SAVREMENA ARHITEKTURA
BERLINSKI FENIKS
Neues (novi) muzej na Berlinskom ostrvu muzeja je projektovao
Fridrih August Štiler (Friedrich August Stüler) i građen je između 1841
i 1859. godine. Isprva, novoizgrađeni prostor je trebao da služi kao
proširenje susednog Altes muzeja, završenog 1828. godine, prema
projektu Štilerovog mentora, čuvenog Karla Fridriha Šinkela (Karl Fre-
drich Schinkel). Tom prilikom, pruski kralj Fridrih je od Štilera zahtevao
da prostora iza Altes muzeja predvidi kao utočište nauke i umetnosti.
Nove prostorije su bile nemanjene izlaganju arheoloških artefakata
prikupljenih iz svih krajeva sveta. Prvobitni projekat zgrade muzeja je
bio integralni deo arhitektonskog koncepta Ostrva muzeja, ideje čiji je
nastanak inicirao pruski kralj Fridrih Vilhelm Četvrti (Fredrich Wilhelm
IV). Ostrvo muzeja je zamišljeno kao kulturna oaza Berlina, koji je kralj
Fridrih želeo da uzdigne među najznačajnije kulturne centre Evrope
Arhitekta #9/86
“Samo neuki mrze umetnost” zaključak je grafita
na zapadnoj fasadi Novog muzeja u Berlinu.
svog doba. Razvoj ove specifične lokacije je počeo još u 16. veku, tada
kao uređenog vrta namenjenog gradskoj palati. Kralj Fridrih je Ostr-
vo muzeja opisivao kao „Akropolj kulture“, svetilište umetnosti i nauke
koje bi Berlin učinile Atinom severa Evrope. Gotovo dva veka kasnije,
san kralja Fridriha je ispunjen, Ostrvo muzeja je 1999. godine dodato
na listu svetske kulturne baštine a zahvaljujući britanskom arhitekti
Dejvidu Čiperfeldu i njegovom timu koji je udahnuo novi život u ostat-
ke nekadašnjeg muzeja i celu lokaciju i kompleks muzeja podigao na
značajno viši nivo. Prvobitni Novi muzej je dugo, po pitanju kvaliteta
gradnje i bogatstva unutrašnje dekoracije inspirisane drevnim Egip-
tom, Vizantijom i antičkom Grčkom, smatran najznačajnijom pruskom
građevinom svog vremena. To je bio prvi trospratni muzejski objekat,
organizovan oko dva unutrašnja dvorišta, sa raskošnim stepeništem
#9/87 Arhitekta
 BERLINSKI FENIKS

koje je predstavljalo funkcionalnu i oblikovnu zamenu rotonde iz Altes

muzeja. Gledano iz perspektive savremenog Berlina na prelazu mileni-
juma, tako nešto deluje nezamislivo jer je Štilerov objekat decenijama
stajao kao jedini svedok razaranja koje je grad doživeo na prostoru
Ostrva muzeja. Sa druge strane, takvo stanje ruševine na moćan na-
čin je govorilo o prolaznosti i istoriji i nasleđu mesta, naročito imajući
u vidu da je unutar objekta, stepen oštećenja u velikoj meri varirao.
Intenzivno bombardovanje lokacije tokom Drugog svetskog rata (na-
ročito tokom 1943. i 1945. godine) je u velikoj meri oštetilo objekat.
Brojni segmenti muzeja su teško oštećeni dok su pojedini delovi u
potpunosti uništeni. Preostali delovi strukture su u velikoj meri izgubili
svoju raskošnu dekoraciju, ostavljajući vidne originalne zidarske rado-
ve. Iako je tokom vremena bilo nekoliko inicijativa za obnovu zgrade
muzeja, struktura je ostala izložena volji prirode više od 60 godina.
Danas skoro davne 1997. godine organizovan je međunarodni
arhitektonsko-urbanistički konkurs za idejno rešenje obnove Neues
muzeja. Prvu nagradu je dobio projekat biroa Dejvid Čiperfild (David
Chipperfield Architects) koji je urađen u saradnji sa konzervatorom
Džulijanom Harapom prema kom je u narednom periodu izvršena ob-
nova i rekonstrukcija zgrade muzeja sa programskim, funkcionalnim i
prostornim proširenjem koje je u službi kako ove jedinstvene institucije
tako i samog Ostrva muzeja. Nakon proglašenja pobednika konkursa,

Arhitekta #9/88
#9/89 Arhitekta
 BERLINSKI FENIKS

projektantski tim je ostao zatečen stanjem objekta i same lokacije što

najbolje opisuje njihova reakcija, sažeta od strane samog autora: „Ova
zgrada je na neki neobjašnjiv način opstala, što tokom rata, što do da-
našnjeg dana. Svi ostali objekti na Ostrvu su obnovljeni i restaurirani
dok je ova zgrada jedina koja je opstala sa svojim izvornim fragmen-
tima.“
Osnovni cilj projekta je bila obnova prvobitnog zdanja sa restau-
racijom delova objekta koji su preživeli razaranje tokom Drugog svet-
skog rata. Nekadašnje prostorije su obnovljene ali sa donekle izme-
njenim odlikama kako bi se uspostavio kontinuitet prostora. Pukotine
nastale u izvornoj strukturi su ispunjene bez težnje ka nadjačavanju i
sučeljavanju kontrastnih materijala i dekorativnih rešenja. U tom smi-
slu, jedan od osnovnih principa kojim su se autori vodili je bilo očuva-
nje izvornog stanja objekta, njegovih strukturnih i estetskih kvaliteta
kako bi se novo rešenje uklopilo u kontekst bez podražavanja i name-
tanja. Ovakav pristup u datim okolnostima je veoma izazovan i pred-
stavlja tačku preklapanja suštinski suprotstavljenih gledišta o interpo-
laciji i pomirljivom održanju kontrastnog odnosa izvornog objekta i
svih naknadno izvedenih elemenata, materijala i svega vezano za njih.
To svojim rečima potvrđuje i sam autor:“Naš pristup na ovom projektu
je bio takav da se težilo očuvanju postojećeg i ostvarivanju dijaloga i
kontinuiteta a ne kontrasta sa novim, kako bi sve delovalo kao jedna
harmonična celina. Staro i novo se uzajamno potpomažu pa iako se
može reći da je zgrada nova, stare strukture su prihvaćene i uključene
u prostor kao njen integralni deo.“
Uspešna realizacija ovakvog projektantskog pristupa tokom du-
gog vremenskog perioda je impresivno profesionalno dostignuće. Du-
gotrajno tragati za nedokučivim, bez gubljenja fokusa i narušavanja
suštine projekta, pored velikog pritiska politike i struke je izuzetno teš-
ko. Obično, projektanti koji se nađu pod takvim pritiskom, kanališu ga
na potragu za određenim elementom ili stilskim izrazom i to prodje, ali
u ovom slučaju, stotine ljudi koji su radili na projektu su morali biti pri-
vučeni, osvojeni i podređeni realizaciji jednog neuhvatljivog koncepta.
Taj koncept je dugo figurirao isključivo kao ideja, metafizička predsta-
va u prostoru ali kako je projekat napredovao tako su svi uključeni u
njega postepeno shvatali kompleksnost i značaj njegove realizacije. Is-
hod je serija dvorana predatih javnosti da po njoj luta. Sprženi, vek i po
stari stubovi odaju utisak drevnosti veće od očekivane dok generalno,
originalni elementi prostora poseduju veću autentičnost nego što bi
imali da su preživeli Drugi svetski rat na nekom drugom mestu.
Autorova ideja vodilja je bila da očuva duh ruševine što je sam po
sebi paradoksalan pristup: održavanje karaktera propadanja u nepro-
menljivom okruženju kakvo svaki muzej zahteva. Taj „duh ruševine“ ne
podrazumeva veličanje ili prikaz razaranja već estetike i isticanje onog
lepog što je u sebi originalni objekat nosio. Upravo u tome se suštinski
razlikuje njegov pristup od većine projektanata koji su se suočavali sa
adaptacijama razorenih objekata. Stoga Dejvid Čiperfild i Džulijan Harap
(arhitekta i restaurater) su odlučili da sve prostore muzeja obnove pro-
žimanjem sačuvanog i obnovljenog. To je postignuto postupnim obila-
skom i obradom svake prostorije ponaosob jer u svakoj od njih arhitekte
su zaticale različit stepen oštećenja i očuvanja originalne dekoracije i

Arhitekta #9/90
#9/91 Arhitekta
 BERLINSKI FENIKS

ornamentike. Tako su pojedina mesta i pored 70ak godina zapuštenosti

bila netaknuta dok su neki delovi objekta morali u potpunosti da se re-
konstruišu, postojali su samo kao spomenici praznine. U jednoj dvorani
zadržani su originalni stubovi, dok je u drugoj to tavanica. Između tih
krajnosti, nizali su se prostori koji su u izvesnoj meri bili definisani osta-
cima gipsanih ornamenata i vidnom konstrukcijom što jeste bilo ograni-
čavajući faktor ali i zatečeno stanje neobične lepote.
Zato je razumevanje konteksta pri donošenju odluka o merama i
radovima u svakoj prostoriji ponaosob bilo od najveće važnosti kako bi
se kontrast izvornog i novog zadržao u granicama harmoničnog. Pro-
jekat obnove i nadogradnje Novog muzeja je pre svega vođen prin-
cipima konzervacije jer su intervencije svedene tek toliko da pruže i
upotpune kontekst koji čini prostor i njegove sekvence čitljivim. Pome-
nuti kontrast sačuvanog i obnovljenog se možda najlakše sagledava
kroz upotrebljene materijale (mermer), dekorativne detalje (glinene
ćupove, mozaike…) i izložene scene koje sa prostorom ujedinjuje u
vremenu zamrznuti kvalitet propadanja. Ironija sudbine leži u tome
što je današnje izdanje Novog muzeja neuporedivo uzbudljivije nego
što bi bilo da do njegovog razaranja nikada nije došlo. Tada bi bio u
velikoj meri sličan svim modernim, nedavno otvorenim muzejima, bio
bi zbirka odluka enterijerista.

Arhitekta #9/92
 Umesto da školski pristupi zadatku i rekonstruiše muzej ili zanema-
ri postojeće stanje i nametne raskošnu novu strukturu, Dejvid Čiperfild
se odlučio za treći, najsporiji i najteži pristup rešenju zadatka obnove
Novog muzeja i izrade masterplana za Ostrvo muzeja. Njegovo rešenje
je sadržano u jednostavnoj nameri da ostatke starog objekta sačuva i
poveže novim vezivnim tkivom, što na nivou organizacije sadržaja na
lokaciji, što unutar samog muzeja i njegovih sadržaja. Pri tom arhitekte
su se odlučile da poštuju originalni pristup autora, Fridriha Augusta
Štilera, da svaku prostoriju posebno projektuju, u skladu sa njenom
namenom. Tako su pukotine popunjene upotrebom savremenih gra-
diteljskih rešenja, očuvano je obnovljeno nenametljivo zadržavajući
lepotu izvorne strukture. Nove izložbene dvorane su izgrađene od ve-
likih prefabrikovanih betonskih panela u čijem sastavu je i beli cement
pomešan sa fino samlevenim komadićima saksonskog mermera. Tako,
novo glavno stepenište napravljeno od istog materijala kao i nekadaš-
nje, upućuje na svoj uzor bez imitiranja. Ono dominira ulaznim holom
koji je usled razaranja lišen bogatstva ornamentike i sveden na gole
zidove sa vidljivom opekom. Drugi delovi muzeja poput severo-zapad-
nog krila, egipatskog vrta, Apolonovog rizalita, apside u grčkom vrtu i
južne kupole, svi su u sklopu rekonstrukcije izvedeni od ručno rađene
opeke kako bi bili komplementarni sačuvanim delovima objekta.
Uticajni engleski kritičar iz 19. veka, Džon Raskin je restauraciju kao
proces opisao kao “najgoru vrstu uništenja koju zgrada može doživeti”.
Verovao je da se prvobitni duh objekta ne može obnoviti i imitirati već
#9/93 Arhitekta
 BERLINSKI FENIKS

da u takav objekat se može samo uneti nova atmosfera koja odgovara

svom vremenu uz neke naznake kvaliteta prostora koji su na tom mestu
nekada postojali. Čiperfildov projekat obnove upravo čuva taj nagove-
štaj nekadašnjeg i za razliku od grada koji je u mučnom odnosu prema
svojoj prošlosti, Novi muzej je u potpunosti prihvata i nastavlja svoj kul-
turni život. Zanimljiv aspekt obnove Novog muzeja je složena saradnja
timova Dejvida Čiperfilda i Džulijana Harapa. Koliko je ona bila uspešna
i produktivna svedoči sam autor:“Saradnja između mog i Džulijanovog
biroa je bila veoma prijatna i konstruktivna. Pošto smo vodili proje-
kat, Džulijan je imao tu slobodu da nas u okviru svoje ekspertize vodi,
usmerava i savetuje. Sigurno je da smo na neke stvari gledali različito
ali mislim da je kombinovani pristup, kakav smo imali, najbolji u ovako
osetljivim slučajevima. Uzimajući u obzir osetljivost projekta i spremnost
klijenta da artikuliše ideje, projekat je nastao kroz diskusije i debate.“
Obnovljeni Novi muzej je svečano otvoren 2009. godine ali taj tre-
nutak je obeležio samo završetak jedne faze projekta. Na otvaranju,
Dejvid Čiperfild je bio vidno uzbuđen i nervozan. Tom prilikom je izja-
vio:“Ovo je važan trenutak za Berlin i za sve nas jer se napokon mogu
videti rezultati našeg dugogodišnjeg rada.“ U datom trenutku, muzej
je bio samo prazna ljuštura koja je tek trebala da primi svoje veličan-
stvene eksponate a koliki značaj je taj trenutak imao za građane Ber-
lina najbolje govori podatak da je ovakav, prazan muzejski prostor u
prva tri dana posetilo 35.000 ljudi. Sledeća faza projekta je bilo izvo-
đenje aneksa Novog muzeja, multifunkcionalnog objekta koji treba
da zadovolji rastuće potrebe Novog muzeja ali i pojedine nedostatke
celog Ostrva muzeja.

Arhitekta #9/94
#6/95 Arhitekta
 BERLINSKI FENIKS
Prvi prikaz idejnog rešenja ovog novog objekta pojavio se 2006. go-
dine. Predlog koji se ogledao u nizu staklenih kubičnih formi je naišao
na oštru kritiku nemačke javnosti i projekat je bio na ivici otkazivanja.
Izuzetno izazovan položaj novog objekta, u „dvorištu“ Novog muzeja,
uz samu ivicu Kupfergraben kanala je uslovio veoma složen pristup
projektovanju u „drugom pokušaju“. Imajući u vidu prvi post-konkur-
sni predlog arhitekte, kao i reakcije koje su usledile, očigledno je da
izvedeni objekat odbacuje spektakularnu formu i odražava dugotra-
jan, trezven i strpljiv rad u kom je puno pažnje posvećeno detaljima.
Možda upravo u toj prisebnosti leži razlog opšte ushićenosti javnosti,
kritike i političara otvaranjem Džejms Simon galerije. Takav društve-
ni ambijent povodom otvaranja nekog objekta kulture u velikoj meri
podseća na scene iz Bilbaa (Muzej Gugenhajm) ili Pariza (Centar Pom-
pidu). U ovom slučaju revolucionarnost formalnog izraza ili konceptu-
alnog pristupa nisu glavni aduti projekta već pre umerenost i iskrenost
materijalizacije kao i sposobnost arhitekata da kroz prostorne odnose
i kvalitete opišu kolektivno stanje duha populacije jedne teritorije u
specifičnom vremenu. U svom drugom pokušaju, arhitekte su za inspi-
raciju i polazište uzeli karakteristične elemente originalnog objekta i
okruženja: široko prilazno stepenište Šinkelovog Altes muzeja, masiv-
no podnožje Pergamonskog muzeja i Štilerovu ujedinjujuću kolonadu.
Ovi elementi su vešto objedinjeni u kompoziciju koja je potpuno je-
Arhitekta #9/96
dinstvena pojava, mešavina ogoljenog klasicizma i savremenih reše-
nja, sagledana iz nekih uglova deluje monumentalno, iz drugih ljupko
a njena prava namena je skrivena ispod zemlje.
Kako bi izbegli stvaranje neopravdanog animoziteta prema novoj
galeriji kao iznuđenoj svaštari muzejskog kompleksa, arhitekte su pri-
menile čitav arsenal monumentalnih rešenja u cilju obezbeđenja nje-
ne prepoznatljivosti i utiska grandioznosti. Tako se pristupnom platou
dostojnom antičkih božanstava koji Čiperfild naziva „smisleno besmi-
slenim prostorom“ prilazi usponom preko tri kraka stepenica. Na sa-
mom platou su smešteni kafe i biletarnica tako da se sa njega može be-
splatno uživati u pogledu na Kupfergraben kanal. Sa platoa se pristupa
i monumentalnoj kolonadi koju čini 70 vitkih stubova, visine od skoro
9 metara ali širine manje od 30 centimetara. Upravo ova kolonada je
izazvala reakciju nemačke javnosti. Čini se da je strah od novije nemač-
ke prošlosti toliko veliki da se svaki, iole duži niz stubova dovodi u vezu
sa Albertom Šperom i nacističkim periodom. Prema rečima arhitekte,
to što je Britanac je bilo presudno da se pitanje kolonade dodatno ne
preispituje jer je u Nemačkoj dugo nakon Drugog svetskog rata bila
zabranjena njihova gradnja zbog konotacija koje taj arhitektonski izraz
deli sa periodom nacizma. Kolonada, iako funkcionalno diskutabilna,
je značajan formalni element objekta, spona, tkivo koje međusobno
povezuje različite objekte, epohe i arhitektonske izraze prisutne na
Ostrvu muzeja. Da je galerija projektovana pre 30 godina, sva je ve-
rovatnoća da bi bila materijalizovana veštačkim kamenom dok bi pre
20 godina verovatno bila zamišljena kao staklena kubična forma (što
i jeste bio inicijalni predlog arhitekata). Oba pristupa bi bila u velikom
kontrastu sa okruženjem i kontekstom u kom je u bliskoj prošlosti bilo
gotovo nezamislivo graditi kolonadu (zbog negativnih konotaciju na
arhitekturu Alberta Špera i nacizma). Izgleda da su i društvo i arhitekte
dovoljno odrasli i sazreli da danas mogu sa lakoćom ceniti kvalitetan
arhitektonski izraz u svoj njegovoj višeznačnosti.
Galerija je dobila ime po jednom od najvećih muzejskih donatora
19.veka među jevrejskom populacijom što je, može se reći gest vredan
hvale. Džejms Simon je bio nemački preduzetnik jevrejskog porekla,
školovan u Engleskoj. Nakon školovanja u oblasti tekstilne industrije,
Simon se vratio u Nemačku i počeo sa radom. Stekao je veliko bogat-
stvo koje je nemilice trpšio na finansiranje arheoloških istraživanja u
Egiptu. Velika većina eksponata iz doba drevnog Egipta su na Ostrvu
muzeja upravo zahvaljujući njemu. Umro je u bedi ali je svoju veličan-
stvenu kolekciju zaveštao državi i upravo su to neki od najznačajnijih
eksponata Pergamonskog i Novog muzeja.
Zgrada galerije u sebi sadrži brojne prostore i funkcije koje okolni
muzeji nisu mogli da ponude a koje su samom Ostrvu muzeja preko
potrebne. Tako su u okviru Džejms Simon galerije smeštene biletarni-
ce, garderoba, prodavnica, kafe, auditorijum i galerija namenjena pri-
vremenim postavkama. Koliko zapanjujuće toliko i opravdano deluje
činjenica da postojeći objekti na Ostrvu muzeja ne mogu da zadovolje
sve ove potrebe i programe pa se za njih mora projektovati novi obje-
kat. Sam autor opisuje Džejms Simon galeriju kao vrstu „podzemnog
čvorišta nalik metro stanici, koja služi kao glavni ulaz na Ostrvo, sa kog
se pružaju podzemne veze sa okolnim zgradama.“ Tako tunel vodi ka
Novom muzeju, kroz veliki portal se ulazi direktno u Pergamonski mu-
zej dok su druge veze projektovane ali će biti izvedene u budućnosti.
Koncepcijski, Džejms Simon galerija je Berlinski ekvivalent piramidi
Luvra, čvorište koje godišnje treba da kanališe više od 5 miliona po-
setilaca Ostrva muzeja. Ipak, kada je već postavljena ova paralela, čini
se da su lekcije iz Pariza (slaba propustljivost, veliki redovi…) naučene.
Nakon uspona uz glavno stepenište, iza teških dvokrilnih staklenih
vrata oivičenih bronzanim ramom, pristupa se ulaznom holu galerije.
Iako neobično sa aspekta organizacije, izložbena dvorana unutar ga-
lerije se nalazi na samom dnu objekta te je posle velikog uspona po-
trebno sići na isti nivo. Razlog za ovo se krije u smeštanju auditorijuma
ispod kosine glavnog spoljašnjeg stepeništa. Ove promene visina su
uslovljene i stvaranjem mreže podzemnih tunela koje vode ka okol-
nim muzejima. Kao i veliki broj drugih prostora, elemenata i rešenja,
izložbena dvorana Džejms Simon galerije je u kontrastu sa svojim
#9/97 Arhitekta
 BERLINSKI FENIKS
okruženjem. (slika 4) Svetla, prozračna, elegantna i raskošna u svojoj
jednostavnosti, sušta je suprotnost izložbenim salama okolnih muzeja.
Kada se malo bolje pogleda, ceo projekat galerije se nalazi u središtu
suprotstavljenih zahteva i mogućnosti: stvoriti prostorne veze prema
različitim objektima, nivoima i institucijama, osmisliti jasno uočljiv i
prepoznatljiv ulaz praveći otklon od istorijskih objekata između kojih
je zgrada galerije umetnuta. U ovom objektu se susreću i suprotstav-
ljene želje u pogledu izraza. Zahtevana je ekspresivnost otvorenosti u
okruženju bogatom formalnim, gradskim klasicizmom na koji je tre-
balo odgovoriti poštovanjem doba ostalih građevina. Usled kontradik-
tornih zahteva i ograničenih mogućnosti, projekat galerije je mogao
biti daleko drugačiji, ali je samo veština autora i svih članova tima za-
služna za to što je Berlin dobio najveštije rekonstruisan i proširen mu-
zej u poslednjih nekoliko decenija.
Unutar galerije primenjena su i neka ekstravagantna rešenja i ma-
terijali poput velikog prozračnog mermernog zida, debljine samo 6mm
zahvaljujući kom se ulazni hol kupa u bledo-mlečnoj svetlosti. „Želeli
smo da betonska struktura zgrade ostane vidna i izjednačena sa boga-
tom, prirodom inspirisanom dekoracijom“ izjavio je Aleksandar Švarc,
Arhitekta #9/98
direktor Čiperfildovog Berlinskog biroa, inače nekadašnji konstruktor
violina. Njegovo pronicljivo oko i osećaj za detalj je lako uočljiv na skoro
svakom metru ovog projekta. Tako auditorijum sa 300 mesta predstavlja
malo umetničko delo. Betonski zidovi dvorane su liveni sa posebno pro-
jektovanim naborima koji unapređuju njenu akustičnost dok se tavanica
spušta ka sceni u vidu četiri talasa. (slika 5) Iako svi pomenuti fragmenti
ukazuju na bogatstvo koje je prigušeno kako ne bi postalo znak razme-
tljivosti, ponegde se mogu uočiti sitni kaprici arhitekte, čiste romantnič-
ne ideje lišene funkcionalnosti. Takvo je na primer bočno stepenište koje
se spušta do reke i asocira na venecijanske dokove i mogućnost pristupa
objektu sa vode ali ono je samo mali projektantov hir, šarmantan gest.
Kako je u Berlinu trenutno u toku inicijativa za pretvaranje ovog dela
reke Špre u kupališnu zonu, nije nemoguće da se jednog dana ovaj „smi-
sleno besmisleni“ pristupni plato pretvori u koristan prostor, fragment
boemskog i slobodoumnog karaktera grada.
Džejms Simon galerija se nalazi na mestu nekadašnje Šinkelove
zgrade carinskog magaicina koji je sravnjen sa zemljom tokom Dru-
gog svetskog rata. „Izgled i koncept galerije su plod iscrpne diskusije o
potrebama celog Ostrva muzeja“ objasnio je ukratko arhitekta Dejvid
Čiperfild čiji rad na masterplanu Ostrva muzeja i obnove Novog mu-
zeja je počeo pre 20 godina i zatim nastavlja: „Po definiciji, muzeji su
zatvorene kutije statične prirode dok sadašnje vreme zahteva dinamič-
nije objekte.“ Nova zgrada u okviru kompleksa muzeja je jednako na-
menjena lokalnom stanovništvu koliko i turistima. Za razliku od ostalih
muzeja u okolini koji su pretežno okrenuti svojim stalnim postavkama,
Džejms Simon galerija će imati program privremenih postavki/izložbi
kako bi joj se publika iznova vraćala.
Rekonstrukcija “Novog muzeja” od strane Čiperfilda i njegovog
tima predstavlja fino tkanje savremenog arhitektonskog izraza u pod-
logu opterećenu prelomnim istorijskim trenucima. Kroz tu prizmu se
mogu naslutiti prolaznost vremena i mogućnost saglasja pojavno i
pojmovno udaljenih arhitektonskih izraza. „Na naš račun je upuće-
no dosta kritika kako konzerviramo uspomene na razaranje a sve što
smo pokušali da uradimo je upravo da te tragove što više povučemo
u drugi plan, da intervencijom nadjačamo zatečeno stanje, čak i onda
kada je ono nosilo cele prostorije“ rekao je autor povodom kritika koje
relativizuju uspešnost projekta i njegovo prožimanje sa ostacima ne-
kadašnjeg objekta. Uokviru ovog projekta, kontrasti su sveprisutni na
gotovo svakom aspektu ali su ujedno ti elementi u saglasju i ne re-
mete sklad celine. Ovim projektom, Dejvid Čiperfild i njegov tim su u
gotovo svakom aspektu svog rada postavili visoke standarde u struci,
koje će biti veoma teško nadmašiti. Dugotrajni rad na ovom projektu
je omogućio birou Dejvida Čiperfilda da se bolje upozna sa lokalnim
kontekstom i da kroz kvalitetan rad sebi obezbedi brojne nove zna-
čajne projekte među kojima se izdvaja renoviranje Nacionalne galerije
Mis Van der Roja, hrama berlinske moderne arhitekture. Projekti poput
ovog ulivaju nadu da u savremenoj arhitekturi i dalje postoji svest o
poštovanju konteksta i umešnost u projektovanju objekata čiji izraz i
materijalizacija na odgovarajući način slave harmoničnost postignutih
odnosa i nasleđenog graditeljskog fonda.
Predrag Marković d.i.a.

#9/99 Arhitekta
 SAVREMENA ARHITEKTURA
TRIJUMF
UMERENOSTI
Uvreženo je mišljenje da je Evropa kolevka savremene civilizacije
i njenih dostignuća. Ukoliko se, ograničeno samo na evropski konti-
nent, postavi pitanje koji je podneblje najznačajnije u pogledu kultur-
no-istorijskog nasleđa, tradicije, bogatstva i globalnog civilizacijskog
značaja, među mnogobrojnim favoritima izdvaja se prostor današnjeg
Izraela. Iako teško opterećen konfliktima i temama koje nisu u domenu
ove publikacije, prostor današnjeg Izraela je bez sumnje izuzetno plo-
dan ambijent za stvaralačke, umetničke prakse, pa samim tim i arhitek-
turu. Jedan od najznačajnijih, najvećih i najrazvijenijih gradova Izraela
je Tel Aviv, grad koji predstavlja spoj lokalne kulture i tradicije sa bez-
brojnim uticajima iz Evrope, Afrike i Azije do kojih je došlo zahvaljujući
njegovoj lokaciji i veoma prometnoj luci.
Arhitekta #9/100
Prema rečima autora, arhitekte Pitsu Kedema, „arhitektura uvek
mora delovati kao deo konteksta i ne sme ignorisati okruženje u kom
nastaje. Ona nije uvek jedini činilac ali struktura mora biti usklađena
sa okruženjem.“ Prema njegovom mišljenju, onaj ko projektuje mora
voleti i verovati u ono što radi. Njegov biro se u svom radu vodi željom
za očuvanjem njihove arhitektonske istine i ni u jednom ternutku, ni
zbog kakvih razloga nisu pristajali na kompromise. Njegov tim se izno-
va trudi i traži nova rešenja u svakom novom projektu, ne pristajući
na recikliranje starih. Takav pristup zahteva neprestani izlazak iz zone
komfora ali prema njihovom uverenju, to je jedini način za ostvarivanje
napredka. Sam arhitekta priznaje da je na njega najveći uticaj ostva-
rio modernizam 50-ih. „Priznajem, dosledan sam Losovom manifestu
#9/101 Arhitekta
 TRIJUMF UMERENOSTI

u pogledu što skromnijeg korišćenja ornamenata. U Izraelu smo u tom

periodu doživeli renesansu internacionalnog stila i mnogi objekti koji
su tada nastali i dan danas deluju savremeno“ obrazlaže osnovu svog
autorskog pristupa arhitekta Kedem i nastavlja „Trudim se da učim iz
tih remek-dela, iz njihovih kvaliteta i ograničenja, iz načina na koji su
tretirali prostore i njihove namene.“
Arhitektonski biro Pitsou Kedem je renovirao i udahnuo duh savre-
mene arhitekture u stambeni prostor lociran u središtu najznačajnijeg,
istorijskog dela Tel Aviva koji je u neposrednoj blizini luke. Zamišljen
kao „moderna pećina“, sastavni deo ovog projekta je bila obnova i ot-
krivanje originalnih volumena strukture koji su posledično, aktivno do-
prineli poboljšanju svakog pojedinačnog prostora stana. O projektima
renoviranja u starom gradskom jezgru Tel Aviva, arhitekta Kedem je u
jednom intervjuu izneo veoma jasan utisak: „Jedno od najuzbudljivijih
i najtežih iskustava je rad i intervencija u prostoru sa istorijskim znača-
jem. U takvoj situaciji potrebno je pronaći ravnotežu između očuvanja
značaja i vrednosti istorijske strukture pri tom dozvoljavajući izraža-
vanje savremenog autorskog jezika. Kolika god da je starost struktu-
re važno je sačuvati njenu opnu i izvorne materijale. Mislim da je na
tim projektima renoviranja zahvaljujući modernom, minimalističkom
izrazu uspela naša namera da ujedno istaknemo istorijsku vremensku
dimenziju tih prostora i pretvorimo ih u udobne, savremene životne

Arhitekta #9/102
#9/103 Arhitekta
 TRIJUMF UMERENOSTI

prostore. Naročito nam je bila značajna i iznenađujuća spoznaja broj-

nih dodirnih tačaka asketizma nasleđa Otomanskog carstva i savreme-
nog minimalizma.“
Promena organizacije prostora je bila neminovna, što je uslovilo
nestanak nekoliko pregradnih zidova kako bi se najznačajnije prosto-
rije orijentisale prema moru. Na taj način, prostor je ujedinjen i pretvo-
ren iz skučenog, segmentisanog stana u niz svetlih, fluidnih ali jasno
određenih prostorija. Tako nastala serija odeljaka bez pregrada i vrata
više podseća na ideju Betmenove jazbine nego na stan u istorijskoj
četvrti ali u tome leži njegova čar. Teret lokacije i njene istorije nije
uslovio projektantsko rešenje koje je u svojoj biti veoma savremeno
i kao takvo umetnuto u izuzetno stari okvir. Rešenje nije nametljivo,
pretenciozno ili pomodno već naprotiv, racionalno, svedeno i lagano.
Kako se stan nalazi u izuzetno staroj zgradi, kojoj je svojstven stari
način gradnje masivnim materijalom uz minimum veziva, prvi zadatak
prilikom projektovanja je suštinski bio vezan za izvođenje i ogledao se
u ogoljavanju konstrukcije, same strukture zgrade. Tako su arhitekte
bile u prilici da otkriju predivne zalučene svodove koji su posledično
bitno ucitali na razvoj projekta i kvalitet krajnjeg rezultata. Neobična
okolnost koju su arhitekte zatekle je bila različita nivelacija podova u
pojedinačnim prostorijama. Novi betonski pod sa akcentovanim ka-
menim umetcima čini ujednačenu podnu oblogu u celom stanu.

Arhitekta #9/104
#9/105 Arhitekta
 TRIJUMF UMERENOSTI

Autor svedoči da „sve prostorije u ovom starom stanu u Jafi u sebi

čuvaju stotine godina uspomena, svaka sa svojim osobenostima i ni-
voom poda“ i dodaje „novonastali, povezani prostori nisu odvojeni
vratima već ostavljeni otvorenima, omogućujući vizure prema moru
iz svakog od njih.“ Posledično, uz namenu svake prostorije pridodata
je i funkcija hodnika/prolaza. Crne kalajne lajsne naglašavaju lukove
prolaza ali ujedno predstavljaju i maske koje skrivaju nove instalacije.
Ovi lukovi poput graničnika predstavljaju i obeležja smena prostorija.
Sam stan u najvećoj meri karakterišu zalučeni hodnici i fluidnost kre-
tanja koje nije usporeno kroz prostor bez pregrada, prostorije sa oblim
svodovima, skrivenim prorezima i ćoškovima koji stvaraju zanimljive
smene svetlosti i senke. Svaki luk predstavlja pojedinačni portal na
kom dolazi do naglašene smene svetlosti i tame.

Arhitekta #9/106
#9/107 Arhitekta
 TRIJUMF UMERENOSTI

Program stana nije spektakularan koliko i njegova ambijental-

nost i izvrsnost izvedenog projekta. Sačinjavaju ga prilazna zona,
dnevna soba, kuhinja, trpezarija, radna soba sa pripadajućim ku-
patilom, spavaća soba, kupatilo i terasa okrenuta ka moru, kojoj se
pristupa iz glavne spavaće sobe. Plakari, ostava i drugi elementi na-
menjeni odlaganju stvari nastali su od postojećih i novih pukotina u
prostoru. Sama restauracija je podrazumevala uklanjanje ornamen-
tacije koju je prethodni vlasnik ostavio na zalučenim svodovima i
njihovo delimično pokrivanje gipsom. Nasuprot tome, u kuhinji je
uklonjen gips koji je skrivao impresivnu kupolu kako bi njena lepo-
ta došla do izražaja.
Sam asimetrično postavljeni ulaz u dom je pozicioniran pod lu-
kom i sastoji se od crnih metalnih vrata i vertikalnih rešetki. Kroz nijh
se stupa u jedan iznenadjujući svet u kom se prožimaju osećaji lakoće
kretanja i boravka, udobnosti savremenog nameštaja i zadovoljstva.
Ulazna zona služi i kao trpezarija i predstavlja svojevrsno čvorište jer se
iz njega može produžiti dalje prema ostalim stambenim prostorijama
ili pak izdvojiti u radnu sobu koja poseduje sopstveno kupatilo. Zahva-
ljujući svom položaju ova prostorija je suštinski multifunkcionalna jer
može biti radna/gostinska/dečija soba, u zavisnosti od potreba vlasni-
ka. Na antre se nadovezuje kuhinja, organizovana u okviru jedne zalu-
čene niše i kuhinjsko ostrvo. Kao što će se kasnije pokazati, enterijer
obiluje kontrastima boja, pre svega crne i bele, uz primetno prisustvo
drveta, izvorne teksture. Iako se prozirna, žičana, metalna krila glav-
nog kuhinjskog elementa mogu posmatrati kao izraz afiniteta prema
industrijskom dizajnu, ovaj projekat renoviranja nema usko određeni,
preovlađujući stil.

Arhitekta #9/108
#6/109 Arhitekta
 TRIJUMF UMERENOSTI

Prostor kuhinje nudi nove izbore, pristup dnevnoj ili spavaćoj sobi
sa kupatilom. Dnevna soba je skromno opremljena jednostavnom
sofom savremenog izraza i jednostavnim elementom koji u sebi krije
biblioteku i multimediju. Njegove pune površine nesvesno upućuju na
što manje korišćenje digitalnih uređaja i skreću pažnju na uživanje u
ambijentu i vizure ka moru.
Sa druge strane, prostor spavaće sobe je poseban svet u malom.
Njen predprosor je suštinski kuptilo, rešeno minimalistički, sa minimu-
mom elemenata. Ovakva postavka gotovo da prevodi verske motive
po kojima je pročišćenje nužno pre pristupanja svetilištu. Jednostavan
nameštaj i egzistencijalni minimum koji ova soba zahteva zrače skro-
mnošću, udobnošću i vedrinom.
Kao što je i sam autor jednom prilikom izjavio, ravnoteža, umere-
nost, mera, su najvažniji pojmovi koje bi svaki projektant morao da
savlada i da se prema njima odredi kako bi razvio svoj sopstveni način
razmišljanja i izražavanja. Tako su umešno mešajući staro i novo, arhi-
tekte biroa Pitsou Kedem stvorile savremeni dom koji u svakom svom
kutku čuva i neguje svoje poreklo i vekovima taloženo nasleđe. Ovaj
projekat renoviranja se može posmatrati kao izvrstan primer arhitektu-
re koja sa velikom pažnjom i istančanim osećajem pristupa zatečenom
kontekstu, ostvarujući svoje ciljeve bez narušavanja nasleđa prostora.
Upravo suprotno, gradeći izvrstan odnos prožimanja i dopunjavanja sa
svojim zadatim prostornim okvirom nastaje skup ambijentalnih celina
koje i pojedinačno i zbirno ostavljaju utisak savršenog doma.
Predrag Marković d.i.a.

Arhitekta #9/110
52

52
 Senčila Capris d.o.o.
Sermin 73b, 6000 Koper
info@tende-capris.com
+386 (0)40 703 750

www.tende-capris.com
Tražimo partnere i arhitekte za saradnju
Pod od istinskog drveta
Z A J E D N O S T V A R A M O

OVLAŠĆENI DISTRIBUTERI KOMPANIJA

Sobna vrata
15
godina
VRHUNSKI MATERIJALI MODERNI DEKORI
sa vama
Max Compact Exterior

or
ib
sk
ZA ZGRADE SA KARAKTEROM

ol
tr
NT
Efikasan način vrhunske izolacije spoljašnjeg zida objekta je

03
ugradnja ventilisane fasade.

08
Max Compact Exterior-HPL predstavlja visokokvalitetan
proizvod, koji zahvaljujući svojim karekteristikama pruža
široke mogućnosti u projektovanju eksterijera poslovnih
i stambenih objekata. Proizveden kombinacijom visokog

Nameštaj
pritiska i visoke temperature, Compact se karakteriše
izuzetnom otpornošću na uticaj padavina, ekstremno

n
niskih (-80 C° ) i visokih temperatura (+180 C°). Površinski

ao
br
PU sloj pruža otpornost na uticaj sunčevog zračenja i

e
jednostavno uklanjanje neželjenih grafita. Neškodljiv je

qu
ri
po zdravlje i životnu sredinu.

ar
tb
ČITAV SVET NOVIH MOGUĆNOSTI

as
Dostupnost u minimalnim količinama od jedne table,

hr
mogućnost poručivanja različitih dimenzija kao i laka,

T
N
jednostavna i sigurna montaža, omogućavaju kreativnu

73
izražajnost, kako na velikim tako i na malim objektima.

51
U proizvodnom asortimanu se nalazi veliki broj
Ruđinački put 193/A, 36210 Vrnjačka Banja, Srbija
jednobojnih dekora, drvenih i kamenih tekstura, tel: +381 36 614 020, +381 36 611 520, +381 36 611 521
a za još kreativnija rešenja postoji i mogućnost
mob. tel: +381 63 502 658

Pod od istinskog drveta

individualnog printa, odnosno štampe po želji. copyright by
e-mail: artinjandaca@gmail.com, artinovic.ceda@gmail.com
LAMEX doo.
web: www.artinjanparket.com
Rumenački put 105a 21 000 Novi Sad, Srbija
Tel: +381 (0)21 63 99 166 Mob:+381 (0)63 38 35 38
email: info@lamex.rs web: www.lamex.rs info@lamex.rs
www.lamex.rs @LAMEXNoviSad #lamex_doo
 IZDANJE BROJ 9 / Januar 2020. CENA 1550 RSD