Графици и особине тригонометријских функција

График функције f(x)=sin(x)(Слика 1.)

Слика 1.

Особине функције sin

Домен: Df = ℝ.
Кодомен: Кf = [-1,1].
Парност и периодичност: Функција је НЕПАРНА и ПЕРИОДИЧНА, а период је Т=2π.
Нуле функције: f(x)=0 ⇔ x = kπ ⋀ k ∈ ℤ.
Знак функције: f(x)>0 ⇔ x ∈ (2kπ , (2k+1) π)⋀ k ∈ ℤ; f(x)<0 ⇔ x ∈ ((2k-1) π, (2k π)⋀ k ∈ ℤ.
Асимптоте: Функција нема асимптоте.
/*Објашњење: Графички посматрано, домен било које функције је ортогонална пројекција гра-
фика функције на осу х, а кодомен је ортогонална пројекција графика на осу у. Како је кодо-
мен функције сегмент [-1, 1] може се рећи да је максимум функције sin број 1, а минимум -1. Из
дефиниције синуса произвољног угла помоћу тригонометријске кружнице слиједи да, за сваки
реалан број х, sin(-x)= -sin(x), што значи да је синус непарна функција. Кад се одређује пери-
од функције узима се најмањи период функције, а то је за функцију sin Т=2π. Нуле функције
(Нула-тачке) су бројеви гдје график функције додирује или сијече осу х. График функције се
налази изнад осе х на инетрвалима (0, π),(2π,3π),(-2π,- π) и тако даље. Значи, интервали по-
зитивности функције почињу парним умношцима броја π, а завршавају непарним умношцима броја
π, а то су интервали облика (2kπ , (2k+1) π) ⋀ k ∈ ℤ, а интервали негативности обрнуто. */
 График функције f(x)= cos(x)(Слика 2.)

Слика 2.

Особине функције cos

Домен: Df = ℝ.
Кодомен: Кf = [-1,1].
Парност и периодичност: Функција је ПАРНА и ПЕРИОДИЧНА, а период је Т=2π.
Нуле функције: f(x)=0 ⇔ x = (2k+1) π/2 ⋀ k ∈ ℤ.
Знак функције: f(x)>0 ⇔ ∈ ⋀ k ∈ ℤ; f(x)<0⇔ ∈ ⋀ k ∈ ℤ.
Асимптоте: Функција нема асимптоте.

/*Објашњење: Такође, максимум функције cos број 1, а минимум -1. Период функције cos је та-
кође 2π. Такође из дефиниције косинуса произвољног угла помоћу тригонометријске кружнице,
слиједи да је cos(-х)= cos(х) за сваки угао, па и за сваки реални број. Нуле функције cos су
бројеви који су непарни умношци броја π/2. График функције се налази изнад осе х на инте-
трвалима , , и тако даље. Значи, интервали позитивности функције почињу

умношцима бројевима облика , а завршавају бројевима облика гдје k ∈ ℤ, а инте-

рвали негативности обрнуто. Такође, може се запазити да је функција cos заправо функција sin
помјерена у лијеву страну за π/2 и обрнуто, функција sin је функција cos помјерена за π/2 у
десно.*/
 График функције f(x)= tg(x)(Слика 3.)

Слика 3.

Особине функције tg

Домен: Df = ℝ \{x|x=(2k-1 π/2 ⋀ k ∈ ℤ} = ∈ℤ .

Кодомен: Кf = ℝ. Функција нема екстремне вриједности (нема минимум и максимум).
Парност и периодичност: Функција је НЕПАРНА и ПЕРИОДИЧНА, а период је Т=π .
Знак функције: f(x)>0 ⇔ ∈ ⋀ k ∈ ℤ; f(x)<0 ⇔ ∈ ⋀ k ∈ ℤ.
Нуле функције: f(x)=0 ⇔ x = kπ ⋀ k ∈ ℤ.
Асимптоте: Функција има вертикалне асимптоте и то су вертикалне праве чије су
једначине облика .
 График функције f(x)= ctg(x)(Слика 4.)

Слика 4.

Особине функције ctg

Домен: Df = ℝ \{x | x = kπ ⋀ k ∈ ℤ} ∈ℤ 1 π 1 π .
Кодомен: Кf = ℝ. Функција нема екстремне вриједности (нема минимум и максимум).
Парност и периодичност: Функција је НЕПАРНА и ПЕРИОДИЧНА, а период је Т=π .
Знак функције: f(x)>0 ⇔ ∈ ⋀ k ∈ ℤ; f(x)<0 ⇔ ∈ ⋀ k ∈ ℤ.
Нуле функције: f(x)=0 ⇔ x = (2k+1) π/2 ⋀ k ∈ ℤ.
Асимптоте: Функција има вертикалне асимптоте и то су вертикалне праве чије су
једначине облика π ⋀ k ∈ ℤ.

Осим овога, за одређивање минимума, максимума, кодомена и периода функције користи

се:
I) f(x)= a∙sin(bx+c) ⋀ a >0 ⇒ Kf =[-a, a]⋀ T = ./* Минимум је -a, а максимум a.*/
II) f(x)= a∙cos(bx+c) ⇒ Kf =[-a, a]⋀ T = .
III) f(x)= a∙tg(bx+c) ⇒ Kf =ℝ ⋀ T = ./* Нема минимума ни максимума*/
IV) f(x)= a∙ctg(bx+c) ⇒ Kf =ℝ ⋀ T = . /* Нема минимума ни максимума*/
Најлакше је запамтити „Број а утиче на минимум и максимум код синуса и косинуса.
Број b утиче на период код свих тригонометријских функција, а број c означава
колико је график функције помјерен лијево за с (c>0) или десно за с (c<0).“
Примјер 1.
Одредити период и екстреме ако постоје функције f(x)= -3∙sin(2x-1)
Рјешење
Минимум функције је уmin=-3, максимум уmax=3. Период је Т = = π.

Примјер 2.
Одредити период и екстреме ако постоје, испитати парност функције и одредити
интервале негативности функције f(x)= 2∙sin(πx + π/2).
Рјешење
Минимум функције је уmin=-2, максимум уmax=2. Период је Т = = 1.
Парност: f(-x)= 2∙sin(-πx + π/2)= 2∙sin(-(πx - π/2))= -2∙sin(πx - π/2) = -2 (-cos(πx)) = 2∙cos(πx).
/*помјерањем синуса за π/2 у десно, добија се минус косинус.*/
f(x)= 2∙sin(πx + π/2) = 2∙cos(πx).
/*помјерањем синуса за π/2 у лијево, добија се косинус.*/
Како је добијено f(-x) = 2∙cos(πx)= f(x)⇒ f је ПАРНА функција.
Интервали негативности се најлакше рјешавају ако се посматрају особине функције
синус. Тамо је записано sin(x)<0 ⇔ x ∈ ((2k-1) π, 2kπ )⋀ k ∈ ℤ. То значи да аргумент (оно
што је у загради под синусом) мора припадати у интервал ((2k+1) π, 2kπ )⋀ k ∈ ℤ. Тако се
за конкретан случај, добија πx + π/2 ∈ ((2k-1) π, 2kπ )⋀ k ∈ ℤ. Некад је лакше помоћу неје-
днакости (2k-1) π < πx + π/2 <2kπ. Пребацивањем π/2, се добија
(2k-1) π- π/2 < πx <(2k+3)π- π/2 /* Дијељењем са π*/
(2k-1)-1/2 < x <2k – 1/2 /*Сређивањем се добија*/
2k-3/2 < x <2k – 1/2 ⋀ k ∈ ℤ. /*То су интервали( ), ( ), ( ), ( ) */

Примјер 3.
Ако је вриједност наизмјеничног напона 110V и фреквенција 60Hz, и ако напон нема
фазни помак, одредити његов аналитички израз. (Представти га као функцију.)
Рјешење
Познато је да се вриједности наизмјеничних електричних величина мијењају по сину-
сној или косинусној функцији у односу на вријеме. Ако је услов да величина нема
фазни помак, то значи да је фазни помак једнак нули, или другим ријечима речено, у
почетном тренутку (t=0) вриједност величине је такође 0. Амплитуде (највећа и нај-
мања вриједност) величине је њена задана вриједност (110V) а период функције зави-
си од задане фреквенције. Тако да се формира формула u(t)= Umax∙(sin(ωt)+фазни помак).
За овај конкретни случај u(t)=110V∙(sin(ωt). Позната је веза између ω и фреквенције,
која гласи ω=2π f, па се добија u(t)=110V∙(sin(ωt) =110V∙(sin(2π f t)= 110V∙sin(120π t).
Одговор:
Аналитички израз за тренутну вриједност напона гласи u(t)= 110∙sin(120π t)[V].

Примјер 4.
Ако је вриједност наизмјеничног напона 230V и фреквенција 50Hz, и ако напон има
фазни помак 60º, одредити његов аналитички израз. (Представти га као функцију.)
Рјешење
Максимална вриједност је 230V
Фреквенција је 50Hz
Фазни помак је 60º =
u(t)= Umax∙sin(ωt + ) = 230V∙ sin(2π f t + ) = 230∙sin(100π t + )[V]

Примјер 5.
Одредити екстреме функције ако постоје, испитати парност и израчунати период
функције f(x)= 3 π∙cos(π/2 -4x).
Рјешење:
Очигледно је да је максимум функције уmax=3π, а минимум уmin=-3π.
Што се тиче парности f(-x)= 3 π∙cos(π/2 -4∙(-x)) = 3 π∙cos(π/2 +4x) = 3 π∙cos(4x + π/2) а то
је функција 3 π∙cos(4x) помјерена за π/2 у лијево, а кад се cos помјери у лијево за
π/2 добија се –sin. Закључак је да је f(-x)= 3 π∙cos(4x + π/2) = –3 π sin(4х).
Са друге стране, f(x)= 3 π∙cos(π/2 -4x)= /*због парности функције cos */= 3 π∙cos(4x - π/2)
/* а то је cos помјерен у десно за π/2, односно sin */ па је , f(x)= 3 π∙cos(π/2 -4x)=
= 3 π∙cos(4x - π/2)= 3 π∙ sin(4x). Из претходног слиједи f(-x)= –3 π sin(4х)⋀ f(x)= 3 π∙ sin(4x),
што значи f(-x)=- f(x), па је функција непарна.
Наравно, период функције износи Т = = .

Примјер 6.
Одредити период, екстремне вриједности функције ако постоје, испитати парност и
одредити интервале позитивности функције f(x)= 3 π∙tg(2x+π/2).
Рјешење
b=2, a oсновни период функције тангенс је π, тако да је Т = .
Како је у питању тангенс, нема екстремних вриједности.

f(-x)= 3 π∙tg(-2x+π/2)= 3 π∙ =3 π∙ 2 .

f(x)= 3 π∙tg(2x+π/2)= 3 π∙ =3 π∙ 2

Закључак: f(-x)= 2 2 . А то значи да је функција НЕПАРНА.

Интервали позитивности:
За функцију тангенс вриједи tg(x)>0 ⇔ ∈ ⋀ k ∈ ℤ. За конкретан случај
вриједи 2x+π/2 ∈ а то значи 2 .

2 1
2
2 2
2 1
2
2 2 2

1 2 1 1
2
2 2 2
2 1 2
2
2 2
.

2 1
2