III Раствори

34.Киселине,базе,соли

4.Киселине,базе,соли

А)Протолитичка теорија киселина и база

а) Киселине HA су молекули или јони који предају протон H+ другим молекулама или
јонима(донори протона)

HCl + H2O⇆ Cl- + H3O+

кис1 база2 база1 кис 2
HCl предаје протон( H+ ) H2O

б) Базе(хидроксиди) MOH

CN- + H2O ⇆ HCN + OH-

база2 кис1 кис 2 база1

H2O предаје протон( H+ ) CN-

БТеорија електролитичке дисоцијације(Аренијусова теорија)

а) Киселине HA

 Киселине су електролити који при дисоцијацији у воденом раствору као

позитивне јоне дају јоне водоника(протоне)
Mонобазне киселине

HNO3→H+ + NO3-

HCl→H+ + Cl-

Двобазне киселине H2SO4→ H+ + HSO4-

HSO4-⇆ H+ + SO42-
 У воденим растворима киселина не постоје слободни протони,већ се они
јављају у хидратисаном облику као хидронијум јон,H3O+.Исправније је
дисоцијацију киселина представљати на следећи начин:

HNO3→ H3O++ NO3-

Својства киселина потичу од присуства хидронијум јона(H3O+) у воденим

рстворима

 Подела киселина
o Органске (метанска киселина,етанска киселина...)
o Неорганске (кисеоничне и безкисеоничне

б) Базе(хидроксиди) MOH

 Базе (хидроксиди)-су електролити који при дисоцијацји у воденом рaствору као

негативне јоне дају хидроксидне јоне,OH-.

NaOH→ Na+ + OH-

Mg(OH)2→ Mg+2 + 2OH-

Својства база потичу од присуства хидроксидних јона,OH- у воденим растворима.

Метали прве групе – алкални метали (Li, Na, K, Rb, Cs, Fr), веома су реактивни и са
водом граде хидроксиде који се лако растварају у води. Такође бурно реагују са
кисеоником градећи оксиде. С обзиром да имају један валентни електрон, у својим
једињењима су једновалентни.

Na + H2O → NaOH+ H2
K + H2O → KOH + H2
рекција грађења хидроксида
Na + O2 → Na2O
рекција грађења оксида
Na2O + H2O→ 2NaOH
настајање хидроксида у реакцији оксида метала и воде
Метали друге групе (Mg, Ca, Sr, Ba, Ra) или земноалкални метали, су такође веома
реактивни, мада мање од алкалних. Са кисеоником граде оксиде, а са водом граде
хидроксиде, уз издвајање водоника. Пошто у валентном нивоу имају два елктрона,
двовалентни су у својим једињењима.

Mg+ H2O→ Mg(OH)2 + H2 реакција магнезијума и воде

MgO+ H2O→ Mg(OH)2 реакција магнезијум-оксида и воде

в) Соли MA
 Соли-јонска једињења која садрже позитивне јоне метала (М+n) и негативне јоне
киселинског остатка(А-n)

Добијање соли:

1. Ракције неутрализације:

база + киселина → со + вода

Ca(OH)2 + H2SO4→CaSO4+ 2H2O

калцијум-сулфат

NaOH + HNO3 → NaNO3 + + H2O

натријум-нитрат

2. Ракције метала и киселине:

метал + киселина → со + водоник

Zn + H2SO4→ZnSO4+ H2

цинк-сулфат

Mg + 2HCl→MgCl2 + H2

магнезијум-хлорид
3. Ракције киселих оксида и база:

киселих оксида + база → со + вода

CО2 + Ca(OH)2 →CaCO3+ H2O

калцијум-карбонат

N2O5 + NaOH→ NaNO3 + H2O

натријум -нитрат

4. Ракције базних оксида и киселина:

базних оксида + киселина → со + вода

CuO + H2SO4→CuSO4+ H2O

бакар(II)-сулфат
MgO + 2HCl→MgCl2 + H2O

магнезијум-хлорид

5. Директна синтеза из елемената:

метал + неметал → со

2Na + Cl2 →2 NaCl

натријум-хлорид
Врсте соли:

 Киселе соли:

Потпуна неутрализација: 2NaOH + H2SO4→Na2SO4+ 2H2O

натријум-сулфат(неутрална со)

Непотпуна неутрализација: NaOH + H2SO4→NaHSO4+ 2H2O

натијум-хидрогенсулфат(кисела со)

 Базне соли:

Потпуна неутрализација: Ca(OH)2 + 2HCl→CaCl2+ 2H2O

калцијум-хлорид(неутрална со)

Непотпуна неутрализација: Ca(OH)2 + HCl→Ca(OH)Cl+ 2H2O

калцијум-хидрогенхлорид(базна со)

 Нетралне соли:
NaCl, Na2SO4, CaCl2

Физичка својства соли:

 Соли су чврсте супстанце.Алкални и земноалкални метали граде соли беле

боје,док већина соли прелазних метала је обојена.
 Подела соли према растворљивости у води:
o Соли које се добро растварају у води:
NaCl, NaNO3, Na2CO3, MgSO4,CuSO4
o Слабо растворљиве соли у води:
CaCO3, BaSO4, AgCl, PbI2
Хемијска својства соли:

 Соли су слабо реактивна једињења

 Реагују са оним киселинама,базама и солима,само ако се при реакцији
ослобађа гас или настаје нерастворљиво једињење(талог)

1.Реакције соли са киселинама:

CaCO3 +2 HCl→ CaCl2 + H2O + CO2 CO2 -гас

BaCl2 + H2SO4 → BaSO4+ HCl BaSO4- талог

2.Реакције соли са базама:

2NH4Cl + Ca(OH)2→ CaCl2 + 2H2O + 2NH3 NH3- гас

FeCl3 + 3NaOH → Fe(OH)3 + NaCl Fe(OH)3- талог

2.Реакције између две соли:

AgNO3 + NaCl →AgCl + NaNO3 AgCl- талог

Важне соли:

 NaCl- натријум- хлорид(кухињска со)

 CaCO3-калцијум-карбонат(кречњак)
 NaHCO3-натријум-хидрогенкарбонат(сода бикарбона)
 Na2CO3-натријум-карбонат(сода)
 CuSO4∙5 H2O-бакар()-сулфат пентахидрат(плави камен)
 CаSO4∙2H2O- калцијум-сулфат дихидрат(гипс)
г)Оксиди
 Оксииди су једињења кисеоника са другим елементима.

 Оксииди се према саставу деле на :

а) оксиде неметала : SO2 , SO3 , CO2 , N2O5, P2O5

б) оксиде метала: Na2O, MgO,Fe2O3

 Оксииди се према својим особинама деле на

-киселе SO2 , SO3

-базне Na2O, CaO

-амфотерне Al2O3,ZnO
-неутралне CO,NO,N2O

 Називи оксида

Na2O натријум-оксид

CaO калцијум оксид

Fe2O3 гвожђе(III)-оксид
SO2 сумпор(IV)-оксид
N2O5 азот (V)-оксид
НАЗИВИ И ФОРМУЛЕ КИСЕЛИНА

Кисеоничне киселине Безкисеоничне киселине

H2SO3 – сумпораста H2S – сулфидна киселина (водоник-

( сулифитна)киселина сулфид)

SO2 + H2O→ H2SO3

H2SO4- сумпорна(сулфатна ) киселина HCl- хлороводонична киселина

SO3 + H2O→ H2SO4

H3PO3 – фосфораста(фосфитна) HF – флуороводонична киселина

киселина

P2O3 + 3H2O → 2H3PO3

H3PO4 – фосфорна(фосфатна) киселина HI – јодоводонична киселина

P2O5 + 3H2O → 2H3PO4

H2CO3 – угљена (карбонатна) киселина HBr – бромоводонична киселина

CO2 + H2O→ H2CO3

HNO2 – азотаста(нитритна) киселина

N2O3 + H2O → 2HNO2

HNO3 – азотна(нитратна) киселина

N2O5 + H2O → 2HNO3

НАЗИВИ И ФОРМУЛЕ БАЗА

Алкалне базе Земноалкалне базе Базе осталих метала

LiOH Be(OH)2 Zn(OH)2

литијум-хидроксид берилијум-хидроксид цинк(II)-хидроксид
NaOH- Mg(OH)2 Fe(OH)2
натријум-хидроксид магнезијум-хидроксид гвожђе (II)-хидроксид
KOH Ca(OH)2 Fe(OH)3
калијум-хидроксид калцијум-хидроксид гвожђе (III)-хидроксид
Cu(OH)2
бакар(II)--хидроксид