Konceptualna umetnost

Konceptualna umetnost,ponekad nazvana i Idea art, je zapravo, umetnost u kojoj su

same ideja kojestoje iza pojedinog dela i sredstva kojima su one realizovane važnije
i odsamog završenog rada.
Konceptualna umetnost seodriče "materijalne realizacije i umesto nje u obliku skica i
pismenihbeležaka stavlja na uvid ideje i planove projekata, kojima se
predlažuspecifične misli ili akcije, a koje trebaju da akriviraju moć
uobraziljeposmatrača. Kreativni momenat se sastoji u stvaranju skice koje primaoca
čineaktivnim učesnikom umetničkog stvaranja, tako što on na jedan poseban
načinprerađuje samu ideju". I kao što priliči samom naslovu,
'Konceptualnaumetnost' postavlja više pitanja nego što na njih odgovara.
I danas se vodi širokerasprave o tome gde je sve počelo, ko je sve bio upleten, gde
je nastala idejakonceptualne umetnosti i šta ju je činilo. Ono što je izvesno jeste da
je onana jedan krajnje radikalan način dovela u pitanje predstavu o proizvodnji
tradicionalnihobjekata koji će se razgledati, čime se posmatraču uskraćuje
mogućnost estetskekontemplacije. Jednostavno rečeno, konceptualna umetnost je
umetnost o idejama.
Mada se termin'konceptualna umetnost' koristio i ranih 1960-tih, i to kod
Fluxsusvaca, tek sekrajem šezdesetih konceptualna umetnost pojavila kao definisan
i jasnoprofilisan umetnički pokret, sa radovima kao što je serija Jozefa
Košutanazvana “Umetnost kao ideja” (1966-7), predlog za
izložbuAeromiting/Erkondišning (1966-7) engleskih umetnika Terryja Atkinsona
iMichaela Baldwina (osnivači grupe 'Umetnost i jezik'), slike-reči JohnaBaldessarija,
izložene u Los Andjelesu 1968., ili važne grupne izložbe kao onakoju je 1969.
organizovao trgovac umetničkim delima Seth Siegelaub u Njujorkuod 1. do 31.
januara. Američka konceptualna umetnost danas se smatraprethodnicom
medjunarodnog konceptualizma kojeg srećemo u mnogim delimasavremene
umetnosti, mada sa dijametralno različitom socio-političkom Ikulturnom
dimenzijom.

Termin konceptualnaumetnost se odnosi na brojne 'anti-formalne' umetničke

postupke, od onih kojise baziraju na fotografiji i jeziku, kakve su brojne
monografije umetnika, dopostupaka svakodnevice, s druge strane.