Pripreme 01 Septembar

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 1
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Наставница/
Датум одржавања:
наставник:
Наставна Језик, Књижевност, Језичка култура
тема/област:
Наставна јединица: Уводни час
Тип часа: Уводни час
Упознавање ученика с предметом Српски језик и књижевност у
Циљ часа:
седмом разреду.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
• именује делове уџбеничког комплета;
Очекивани исходи • наведе потребан прибор за рад;
на крају часа: • разуме начине провере знања и критеријуме оцењивања;
• правилно схвати начин рада (обрада лектире и месечни
план рада).
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, демонстративна
Читанка, граматика, дигитална читанка, дигитална граматика,
Наставна средства: рачунар, пројектор, звучници, платно, стикери, листић са
информацијама, ПП презентација.
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Међупредметне
Kомуникација, компетенција за учење, дигитална компетенција
компетенције:
Међупредметно
Информатика и рачунарство
повезивање:
Српски језик и књижевност, седми разред, програм, читанка,
Кључни појмови: граматика
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
1
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране активности
наставника/наставнице: ученика:
Уводни део часа (10 минута)
Уводна мотивациона активност
Спремити папир или стикере које ће ученици користити

за писање новинског наслова који осмисле. – Смишља наслов;
Предлог теме: Мој летњи распуст у виду новинског – записује наслов;
наслова. – коментарише;
Наставник објашњава ученицима уводну активност, – учествује у
дели им папире и стара се о томе да се активност разговору.
несметано реализује.
Напомена 1: Ученицима треба дати слободу у креирању

новинског наслова. После завршетка активности, кратко
проанализирати наслове: какви наслови преовлађују,
који су догађаји обележили лето, а самим тим и како су
ученици проводили своје време на распусту. На крају се
могу издвојити и најоригиналнији, најзанимљивији
наслови и сл.
Најава наставне јединице
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас

ћемо се упознати са предметом Српски језик и
књижевност у седмом разреду.
Наставница /наставник дели припремљени материјал
(Прилог 1).
Главни део часа (25 минута)
У главном делу часа треба представити предмет Српски
језик и књижевност у седмом разреду. Основу самог – Прати излагање
представљања чине најважније информације о предмету, наставника;
начину рада и уџбеничком комплету: – пита шта је нејасно;
– наставни план и програм за септембар (уз – износи своје
запажање;
напомену да ће ученици при крају сваког месеца
– анализира и
добијати план и програм за наредни месец); закључује;
– све јединице уџбеничког комплета и њихову – подвлачи најважније
структуру1 (штампана и дигитална издања) информације.
– потребан прибор;
– број и распоред писмених и усмених провера;
(обједињени распоред из свих предмета биће и на
огласној табли и интернет страни школе);
– списак домаће лектире по месецима и кратко
подсећање на вођење читалачког дневника;
– обавештење ученика о раду школске библиотеке,
библиотечком фонду;
1
Основни текст и методичку апаратуру која ће помоћи ученицима да се лакше снађу приликом
коришћења уџбеничког комплета.
2
– такмичења у седмом разреду;
– информисање о додатној и допунској настави,
секцији (секцијама) коју наставник води.
Напомена 2: Све ове информације (или оне најважније)
могу бити одштампане на једном папиру и подељене
ученицима или представљене у виду ПП презентације.
Завршни део часа (10 минута)
Наставник систематизује најважније информације ‒ Слуша закључна

изнете током часа. разматрања;
Појашњава нејасно, разрешава недоумице. ‒ учествује с питањима
по потреби.
‒ именовање уџбеничких јединица и потребног прибора за
рад, фонд часова (недељни и годишњи), навођење начина
Начини провере
провере знања, разумевање критеријума оцењивања по
остварености исхода:
областима, правилно изведен закључак о начину рада
(обрада лектире, месечни план рада)
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ
ЧАСА:
• Да ли ми је
адекватан избор
начина провере
остварености
исхода?
• Да ли сам
планирао/-ла
адекватне
активности
ученика?
• Да ли је било
одступања/потешко
ћа приликом
остваривања
планираног?
• Шта бих
променио/-ла?
3
ПРИЛОГ 1: ЛИСТИЋ СА НАЈВАЖНИЈИМ ИНФОРМАЦИЈАМА
СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ У СЕДМОМ РАЗРЕДУ
Предметни наставник:_________________________________________________
1. Фонд часова: недељно: 4; укупно: 144.
2. Редовна, допунска и додатна настава; секција:____________________________
3. Уџбенички комплет: Весна Ломпар. Граматика 7, српски језик и књижевност за седми
разред основне школе. Београд: Klett, 2020; Зона Мркаљ, Зорица Несторовић.
Плетисанка, читанка за седми разред основне школе. Београд: Klett, 2020.
4. Прибор (свеске, вежбанка, оловке, хемијске оловке, гумица...)
Списак домаће лектире по месецима

Назив лектире Месец
1. Дејан Алексић, Ципела на крају света септембар
2. Народне епске песме покосовског тематског круга октобар
3. Народне епске песме о хајдуцима новембар
4. Народне епске песме о ускоцима новембар
5. Изборна домаћа лектира: Душица Лукић, Земља је у квару децембар
(одломак)
6. Избор из народних прича и предања о Светом Сави јануар
7. Мирослав Антић, Плави чуперак и Шашава књига април
8. Антоан де Сент Егзипери, Мали Принц мај
9. Јасминка Петровић, Лето када сам научила да летим / јун
Градимир Стојковић, Хајдук у Београду
Распоред писаних провера по месецима

Контролни задаци Писмени задаци
септембар (иницијални тест)
октобар октобар
децембар децембар
јануар март
мај мај
План за септембар (17 часова)

1. Уводни час
2. Обнављање градива из 6. разреда
3. Светлана Велмар Јанковић, Српски Београд деспота Стефана (одломак)
4. Иницијални тест
5. Гордана Малетић, Катарке Београда (прича „Зебња”)
6. Анализа иницијалног теста
7. Грађење и основна значења глаголских облика
8. Грађење и основна значења глаголских облика: футур II
9. Грађење и основна значења глаголских облика: императив
10. Грађење и основна значења глаголских облика: потенцијал
11. Домаћа лектира: Дејан Алексић, Ципела на крају света
12. Обнављање обрађених глаголских облика
13. Јован Цвијић, Охридско језеро (одломак)
14. Јелена Димитријевић, Седам мора и три океана (одломак)
15. Рабиндранат Тагоре, Папирни бродови / Гордана Брајовић, Индија, Индија (избор)
16. Уметнички и научнопопуларни текстови о природним лепотама и историјским
споменицима Србије и света.
17. Анализа домаћег задатка (1): Путопис (са задатим бројем речи и глаголским облицима)
4
Наставница/
наставник:
Наставна Језик; Књижевност
Наставна јединица: Обнављање градива из 6. разреда
Тип часа: Утврђивање
Обнављање градива из језика и књижевности обрађеног у
Циљ часа:
шестом разреду.
• одреди род књижевног дела и књижевну врсту;
• прави разлику између дела лирског, епског и драмског
карактера;
• разликује ауторску приповетку од романа;
• анализира структуру лирске песме (строфа, стих, рима);
• уочава основне елементе структуре књижевноуметничког
дела: тема, мотив; радња, време и место радње;
• разликује заплет и расплет као етапе драмске радње;
• разликује појам песника и појам лирског субјекта; појам
приповедача у односу на писца;
• разликује облике казивања;
• увиђа звучне, визуелне, тактилне, олфакторне елементе
песничке слике;
Очекивани исходи
на крају часа: • одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у
књижевноуметничком тексту;
• анализира узрочно-последичне односе у тексту и вреднује
истакнуте идеје које текст нуди;
• анализира поступке ликова у књижевноуметничком делу
служећи се аргументима из текста;
• разликује гласове српског језика по звучности и месту
изговора;
• разликује врсте гласовних промена у једноставним
примерима и примењује књижевнојезичку норму;
• одреди врсте и подврсте заменица, као и њихов облик;
• препознаје глаголска времена и употребљава их у складу са
нормом;
• разликује реченице по комуникативној функцији;
• доследно примењује правописну норму.
Монолошка, дијалошка, демонстративна, аналитичко-
Наставне методе:
синтетичка; метод хеуристичког истраживања
Граматика, читанка, дигитална граматика, дигитална читанка,
Наставна средства:
шешир, папирићи са питањима, креда, табла
Међупредметне Kомуникација, компетенција за учење, дигитална компетенција,
компетенције: сарадња
Кључни појмови: Језик, књижевност, шести разред, квиз
5
ТОК ЧАСА

‒ Прати наставникове
Почетно обнављање наставних садржаја обрађених у инструкције;
шестом разреду из језика и књижевности (пре ‒ активно учествује
иницијалног теста), може се реализовати кроз квиз постављањем питања за
Шешир знања. све што је нејасно.
6
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу:

Данас ћемо обнављати градиво из 6. разреда кроз
квиз Шешир знања.
Наставница /наставник објашњава правила квиза.
Правила квиза
1. Одељење се дели у две групе.

2. Откуцана питања се налазе у шеширу.
3. Број питања у квизу се усаглашава са бројем
ученика у одељењу да би свако могао да
учествује.
4. Питања се наизменично извлаче и то тако
што такмичар једне екипе извлачи питање за
члана противничке екипе.
5. У квизу учествују сви ученици.
6. Свако питање вреди један поен.
7. Постоје три врсте помоћи које свака екипа
може једном користити (замена питања,
помоћ наставника, помоћ друга/другарице из
екипе).
8. Победничка екипа добија диплому (Прилог
1).

‒ Пажљиво прати
Квиз се може реализовати од одабраних питања из инструкције, слуша
Граматике 7 (стр. 7–20) и Читанке (стр. 8–14). питања, размишља и
Пожељно је узети сразмеран број питања из језика и одговара на њих;
књижевности. ‒ међусобно се, унутар
својих група, договарају
Наставник чита питања, коментарише одговоре. поштујући туђе мишљење
Мотивише и охрабрује ученике да активно учествују и другачији став.
на часу.
Вреднује ученичке одговоре, коментарише их
заједно са ученицима.
Бележи на табли поене сваке групе.
Уместо одштампаних питања за квиз Шешир

знања, могу се искористити задаци у интерактивној
форми.
Граматика 7: у лекцији Шта смо научили у шестом
разреду има 50 интерактивних задатака (40 се
односи само на граматику) које наставник може (по
избору) употребити за израду на часу.
Читанка 7: у лекцији Шта смо научили из
књиевности у шестом разреду су интерактивни
задаци које наставник може (по избору) употребити
за израду на часу.
7
Наставник упућује ученике на тестове за проверу
усвојености градива из шестог разреда (Граматика ‒ Слуша закључна
7, стр. 7–20 и Читанка, стр. 8–14) како би урадили и разматрања;
преостале задатке који нису били у квизу. Битно је ‒ учествује с питањима по
да ученици провежбају што већи број задатака како потреби.
би се што боље припремили за иницијални тест.
Одговара на питања, појашњава нејасно, разрешава
недоумице.
Начини провере – тачно решени задаци у квизу

остварености исхода: – учешће, питања и коментари ученика
ОКВИР ЗА
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
• Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
• Да ли сам планирао/-
ла адекватне
активности ученика?
одступања/потешкоћа
приликом
• Шта бих променио/-
ла?
8
ПРИЛОГ: ИЗГЛЕД ДИПЛОМЕ
9

Наставница/настав-
ник:
Наставна Књижевност
Светлана Велмар-Јанковић: „Српски Београд деспота
Наставна јединица: Стефана”
Тип часа: Oбрада

Наставно тумачење научнопопуларног текста са историјском
Циљ часа:
тематиком.
• користи књижевне термине и појмове обрађиване у
претходним разредима и повезује их са новим делима која
чита;
на крају часа: • чита са разумевањем различите врсте текстова и
коментарише их, у складу са узрастом;
• препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину;
• доследно примени правописну норму.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, текстовна, демонстративна
Читанка, дигитална читанка, рачунар, пројектор, платно,
наставни листић са сликама
Међупредметне Kомуникативна компетенција, компетенција за учење, дигитална
компетенције: компетенција
Историја, Географија
Београд, деспот Стефан Лазаревић, Светлана Велмар-Јанковић,
Кључни појмови:
научнопопуларни текст
10
ТОК ЧАСА

Емоционална припрема
Наставник тражи од ученика да објасне значај и − Одговара на питања;

вредност Калемегданске тврђаве као − износи своје мишљење;
културноисторијског споменика, који је од времена − чита одељак
Келта преко српског средњег века, преко турске и Представљамо ти.
аустријске војне управе до Првог светског рата био − слуша одговоре других
значајна стратешка тачка на ушћу Саве у Дунав. ученика;
− учествује у дискусији;
Најава наставне јединице − записује наслов лекције у
свеску.
Наставник ће истаћи циљ часа и најавити наставну
јединицу, а потом је записати на табли. Текст
„Српски Београд деспота Стефана” одломак је из
књиге Капија Балкана, у којој ауторка на јасан, питак
и разумљив начин представља историју и културу
Београда. Ученицима се показује књига (уколико је
наставник има или уколико је доступна у школској
библиотеци) или слика корица књиге.
Наставник упућује ученике на сегмент
Представљамо ти (Читанка, стр. 21) и очекује да се
ученици присете наставне обраде приче „Сирото
ждребе” из Књиге за Марка.
11
Наставник пушта аудио-запис текста или га изражајно
чита. Тумачење непознатих и мање познатих речи − Прати упутства
следи током интерпретације одломка. наставника;
Акценат интерпретације је на представи − проучава фотографије;
средњовековног Београда, његовој подели на Доњи и − одговара на питања;
Горњи град, као и на описима капија, зидина, мостова − слуша одговоре других
и лагума. Путник који долази у Београд доживљава се ученика;
као посматрач, нека врста средњовековног туристе, − износи своје запажање;
или као путописац. Важно је истаћи разлику између − анализира и закључује;
дворског комплекса Горњег града, резервисаног за − записује у свеску
владара и племство, и шаролике трговачко-занатске најважније делове
заједнице Доњег града. Тиме се указује и на класно обрађеног садржаја.
уређење средњовековног друштва.
Ученици се упућују на опис двора Стефана
Лазаревића, да би им се потом приказала слика
макете која се налази на Калемегдану у непосредној
близини споменика Победник, као и слика Деспотове
капије и куле (могло би се напоменути да се у
Деспотовој кули налази телескопска осматрачница
Опсерваторије „Руђер Бошковић”).
Упутити ученике на галерије слика у дигиталној

читанци (област Лепоте света, слајд 2 и слајд 4).
Истиче се и контраст благостања и моћи Деспотовог

града и његовог пада под угарску управу. Тиме се
истовремено обнављају и садржаји из Историје који
се односе на слабљење и пад Српске деспотовине.
Користећи се Појмовником (Читанка, стр. 20),
наставник са ученицима обнавља и проширује
књижевнотеоријски појам научнопопуларни текст.
Потом се утврђује правописна норма везана за писање
титула када се оне односе на одређени књижевни лик
(Путоказ, Читанка, стр. 21).
Запис у свеске
Испод наслова наставник записује најважније делове
обрађеног садржаја (дато у изгледу табле). Упутити
ученике да то исто запишу у своје свеске.
Наставник приказује ученицима 3D анимацију

„Београд за врема деспота Стефана” на јутјубу ‒ Пореди прочитани текст и
(https://www.youtube.com/watch?v=DuB9QsTUqZ8). Акценат је филм;
на поређењу приказа Београда у прозном тексту ‒ прати методичку апаратуру
Светлане Велмар-Јанковић са приказом у овој у уџбенику;
анимацији. ‒ прати упутства за израду
Уколико нема услова за пуштање овог видео-записа, домаћег задатка.
ишчитава се сегмент Свет занимљивости (Читанка,
стр. 20).
12
Наставник приказује ученицима кратак видео-
запис о средњовековном замку (област Лепоте света,
слајд 2)
Домаћи задатак
Пронађите у уџбенику Историје податке о другим

грађевинама или институцијама везаним за период
Српске деспотовине (Смедеревска и Голубачка
тврђава, манастири Манасија, Каленић, Тресије,
Павловац и Копорин, Ресавска школа, Серски
рудници у 15. веку). Укратко их опишите и залепите
њихове слике у свеску. Домаћи задатак спремите за 5.
час, као мотивацију за обраду приче „Зебња” Гордане
Малетић из збирке Катарке Београда.
Изглед табле
Светлана Велмар Јанковић: „Српски Београд деспота Стефана”
− Одломак из научнопопуларне књиге „Капија Балкана”

− Тема: Деспотов град у очима средњовековног путника
− Класна подела града: Горњи град (владар и племство) – Доњи град (трговци и
занатлије)
− Контраст: раскошан град током Деспотовог живота – пад града под угарску
власт
− Писање титула (деспот Стефан Лазаревић) и писање имена из уметничких дела,
нпр. из књижевности (Деспот Стефан Лазаревић)
− анализа тачности одговора на тестовима из

Књижевности
− процена писаног изражавања на темама из градива;
Начини провере − посматрање ученичког учешћа, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања поводом
обрађеног дела
− процена вештина компаративне анализе књижевног
дела и филма
ОКВИР ЗА
• Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
приликом остваривања
• Шта бих променио/-ла?
13

Наставник: Датум одржавања:
Наставна Језик; књижевност
Наставна јединица: Иницијални тест (провера усвојености градива из 6. разреда)
Тип часа: Провера
Циљ часа: Тестирање знања које су ученици усвојили у шестом разреду.

• повеже књижевне термине и појмове обрађиване у
претходним разредима са новим делима која чита;
• одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у
• разликује хумористички и дитирамбски тон од елегичног
тона;
• негује културноисторијску баштину;
• повеже граматичке појмове обрађене у претходним
на крају часа:
разредима са новим наставним садржајима;
изговора;
• одреди врсте и подврсте заменица;
• препознаје глаголска времена и употребљава их у складу
са нормом;
• препознаје делове речи у вези са њиховим грађењем;
• разликује реченице по комуникативној функцији;
• доследно примењује правописну норму у писању
заменица и глаголских облика.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, текстовна
Наставна средства: Одштампани тестови

Kомуникативна компетенција, компетенција за учење
Унутарпредметна корелација – Књижевност и Језик
елегија, социјална песма, дитирамб, строфа, стих, рима,
заменице, глаголски облик, гласови, гласовне промене, правопис
14
ТОК ЧАСА
Наставник саопштава ученицима да ће на овом часу − Поставља евентуална

радити иницијални тест, како су се и договорили; питања наставнику.
објашњава сврху иницијалног теста и подсећа
ученике на шта треба да обрате пажњу у свом раду, а
затим дели одштампане тестове.
У прилогу се налази предлог за иницијални тест.
Решења задатака из предложеног иницијалног теста
налазе се у припреми за час број 6.

Ученици самостално решавају тест. − Прати упутства наставника;
Пред крај часа наставник им саопштава колико је − пажљиво чита тест;
остало времена за рад и саветује их да полако − одговара на питања у тесту.
приводе крају решавање теста.

Мотивисати ученике да искажу утиске након рада. − Исказује утиске након рада.
Питати их да ли им је тест био тежак, да ли су имали
довољно времена да га ураде, шта је било најтеже, а
шта најлакше.
Наставник саопштава ученицима када могу
очекивати резултате теста.
− прегледање тестова
− анализа тачности урађеног према областима
− анализа врста грешака које су ученици начинили
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
15
ПРИЛОГ: Иницијални тест
1. Одреди врсту народне лирске обредне песме.
а) „Војевао Бели Виде, коледо!

Три године с клети Турци,
А четири с црни Угри.” Врста песме: ____________________
б) „Наша дода Бога моли,

Ој додо, ој додо ле!” Врста песме: ____________________
2. Одреди врсту строфе према броју стихова.
а) „Као златне токе, крвљу покапане,

Доле пада сунце за гору, за гране.” Врста строфе: _____________________
б) „Све је утонуло у тишину вечну.

Ни шума, ни гласа; само једнолико
Избија часовник ког не чује нико.” Врста строфе: _____________________
3. Прочитај одломак из песме „Чудесни свитац” Добрице Ерића и одговори на захтеве.
„Када у тихе летње вечери

запали поља свитаца рој
знај да међу њима трепери
и један који је само твој.”
У наведеном одломку: а) подвуци лирски десетерац; б) одреди врсту риме.
Врста риме: ____________________
4. Одреди врсту ауторске лирске песме.
а) Алекса Шантић, „О, класје моје” __________________________

б) Сергеј Јесењин, „Песма о керуши” __________________________
в) Стеван Раичковић, „Хвала сунцу, земљи, трави”___________________
5. Подвуци појам који не припада датом низу.
дескрипција, монолог, персонификација, дијалог, нарација
6. Допуни низ.
експозиција, ______________________, кулминација, преокрет,
____________________.
16
7. Прочитај одломак из народне епске песме и одговори на захтеве.
„Коса му је до земљице црне,

полу стере, полом се покрива;
нокти су му, орати би могȏ...”
а) Из које су песме наведени стихови? ______________________________

б) Напиши име јунака на кога се они односе._________________________
в) Коју стилску фигуру препознајеш у њима?________________________
г) Одреди врсту стиха у наведеном одломку._________________________
8. Прочитај одломак из дела „Орлови рано лете” Бранка Ћопића, а затим за наведено
дело одреди: (а) књижевни род и (б) књижевну врсту, као и (в) облике казивања у
датом одломку.
„Стриц хитро спузну с дрвета, загрли малишана и узе га тјешити.

‒ Не дамо ми, богме, свог Николице. Хајде ти са мном.
‒ Нећу! Баш нек ме вук поједе.”
а) Књижевни род: ____________________

б) Књижевна врста: ____________________
в) Облици казивања: _______________________ и _____________________
9. Подвуци све звучне гласове у следећем примеру.
Орлови рано лете
10. Напиши називе гласовних промена које су извршене у речима.
а) цвеће _________________________________________________
б) певао _________________________________________________
в) дечаци _________________________________________________
г) дружина _________________________________________________
11. Заокружи слова испред назива гласовних промена које запажаш у речима изузеци и
ишчупати.
ИЗУЗЕЦИ
а) непостојано а б) промена л у о в) једначење сугласника по звучности

г) сибиларизација д) губљење сугласника
ИШЧУПАТИ
а) промена л у о б) једначење сугласника по звучности в) непостојано а,

г) једначење сугласника по месту изговора д) губљење сугласника
12. Прецртај погрешно написане речи.
потсетник, одштета, једанпут, тачци
17
13. Одреди подврсту подвучених заменица.
а) Ко данас касни?___________________ б) Неко се кикоће. ____________________

в) Волим ту песму.___________________ г) Стижу ми гости.____________________
14. Подвуци правилно написане заменице са предлозима.
а) самном, за мном, предамном

б) нисачим, са ничим, ни са чим
в) за никога, ни за кога, низакога
15. Напиши називе подвучених глаголских облика.
а) Ићи је глагол.___________________ б) Идемо напоље. ___________________

в) Ићи ћу у парк.__________________ г) Ишли смо брзо.___________________
16. Заокружи слово испред назива подвучених глаголских облика.
1) Ух, закаснисмо на аутобус!

а) перфекат б) аорист в) плусквамперфекат г) имперфекат
2) Певаху боље од свих у сали.
а) аорист б) перфекат в) плусквамперфекат г) имперфекат
3) Кад сам био ишао на море, видео сам делфина.
а) имперфекат б) перфекат в) плусквамперфекат г) аорист
17. Прецртај погрешно написане глаголске облике и напиши их правилно.
а) решићу, пећићу, казаћу ______________________________
б) (ја) би, (ти) би, (он) би, ______________________________
(ми) би, (ви) би, (они) би ______________________________
в) неволим, немам, немој ______________________________
г) носио, спазијо, мазио ______________________________
18. Подвуци суфиксе у следећим речима.
з у б и ћ, б р а т с к и, з и д а р, шумица
19. Заокружи слово испред узвичне реченице.
а) Куда сте кренули? б) Колач је одличан! в) Увек среће имали!
г) Ала је брзо стигла! д) Затворите прозоре!
20. Заокружи слова испред правилно написаних имена васионских тела и сазвежђа.
а) Венера б) Земља в) Кумова Слама г) марс д) Халејева комета
18

Наставница/нас-
тавник:
Наставна јединица: Гордана Малетић: Катарке Београда (прича „Зебња”)
Тип часа: Обрада

Наставно тумачење збирке приповедне прозе са историјском
Циљ часа:
тематиком.
Очекивани исходи чита;
на крају часа: • чита са разумевањем различите врсте текстова и
• препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину.
Читанка, дигитална читанка, рачунар, пројектор, платно,
наставни листић са сликама
Међупредметне Kомуникативна компетенција, компетенција за учење, естетичка
компетенције: компетенција, дигитална компетенција
„Зебња”, Катарке Београда, Гордана Малетић, збирка
приповедне прозе
19
ТОК ЧАСА

ученика:
наставнице/наставника:
Наставник прегледа домаћи задатак дат на 3. часу и – Показују домаће задатке;
подстиче ученике да представе значајна места и – описују укратко локације
грађевине везане за период Српске деспотовине и упућују на слике које су
владавину Стефана Лазаревића. залепили у свеску;
Наставник истиче да се један исти лик може обрадити – прате излагање
и у научнопопуларном и књижевноуметничком наставника.
тексту. Показује књигу или корице књиге Катарке
Београда савремене књижевнице за децу Гордане
Малетић и представља је као низ прича о
становницима Београда кроз векове, од свирача и
грнчара у средњем веку, преко путописаца у време
Турака, до корпара, кројача, добошара или филмских
сниматеља из 19. и са почетка 20. века.
Један од знаменитих Београђана је и Деспот Стефан
Лазаревић, коме је посвећена прича „Зебња”.
Назив наставне јединице се записује на табли.

Наставник изражајно чита причу „Зебња” (Читанка, – Прате читање текста;
стр. 22–24), после чега следи тумачење непознатих и – откривају значење
мање познатих речи. непознатих и мање
Водећи се подстицајним питањима из одељка Трагом познатих речи;
речи (Читанка, стр. 24), тумачимо кључне тематске, – одговарају на питања
мотивске, стилске и идејне аспекте приче. наставника;
Тема текста везана је за стваралачки чин – настајање – тумаче тематске, мотивске,
песничке посланице „Слово љубве”, упућене брату стилске и идејне аспекте
Вуку. Деспот Стефан је представљен као дубоко текста;
замишљен и забринут човек, одговоран за судбину – записују кључне појмове у
Београда. Иако изолован у палати у Горњем граду, он школске свеске.
кроз прозоре ослушкује живахне звуке из Доњег
града и на тај начин је повезан са својим поданицима.
Наставник усмерава ученике на деспотове мисли
(може се узгред споменути да је овај облик казивања
унутрашњи монолог) и важност владарске
одговорности која је сина Лазара Хребељановића
обележила као успешног и просвећеног деспота,
упркос тешким временима у којима је владао. Потом
анализу текста усмерава ка тумачењу стилских
аспеката текста. Присутне су бројне ономатопеје
(жагор људи, лавеж паса, шкрипа колских точкова,
звоњава звона) и персонификације везане за град
(град је сигуран, спава), које представљају живот и
душу престонице.
Контраст је везан за тренутни напредак Београда и
слутње да ће град у будућности доживети тешке дане,
што је присутно и у тексту „Српски Београд деспота
Стефана”, а за ово стилско средство се даје кључни
20
мотив зебње, дат у наслову текста.
Мотиви звезда и воде указују на лепоту и смирај,
односно враћају наду и уклањају страх. Завршетак
текста указује да је 1409. година била година мира и
да је још извесно време Београд био просперитетан
град.
Наставник записује кључне појмове на табли, а
ученици у својим свескама.
Упутити ученике на галерију слика у дигиталној

читанци (област Лепоте света, слајд 5).

Користећи се аудио-записом на јутјубу – Слушају аудио-запис и
(https://www.youtube.com/watch?v=NanmZ7Lv7to) и текстом на прате га на наставном
наставном листићу, наставник упознаје ученике са листу;
„Словом љубве”. Текст који чита глумац Мића – запажају тон песме;
Станковић и музичка подлога Ђорђа Илијина упућују – дају предлоге за писање
на свечани тон средњовековне посланице и песме у акростиху;
узвишеност љубави. Ученицима се може указати на – прате упутства наставника
поступак акростиха кроз подебљана почетна слова за час пројектне наставе.
сваке строфе, а подстичу се да и сами напишу песму
са акростихом и на креативан начин обликују почетна
слова (средњовековна слова, гравире и сл.).
Упутити ученике на текст „Слово љубве” у

дигиталној читанци (област Лепоте света, слајд 6).
Ученицима се препоручује да у целости прочитају

збирку „Катарке Београда” и предлаже да осмисле
тематски час Становници Београда кроз векове,
базиран на причама из збирке. Ученици се могу и
костимирати у неке од ликова, осмислити
сценографију и ПП презентацију старих занимања, уз
слике и цртеже Београда кроз историју.
Гордана Малетић: „Зебња”
− прича из збирке приповедне прозе „Катарке Београда”
Теме:
1. Деспотова љубав према Београду и забринутост за судбину града;
2. околности настанка песничке посланице „Слово љубве”
Стилска изражајна средства:

− ономатопеје (жагор људи, лавеж паса, шкрипа колских точкова, звоњава звона);
− персонификације (град је сигуран, спава);
− контраст (просперитет града – пад у будућности)
Мотив зебње (у наслову) – одговорност владара за судбину града и људи
Мотиви звезда и воде – смирај и спокој
21
− процена успешности реализације домаћег задатка;
Начини провере − анализа вештине усмене анализе
остварености исхода: књижевноуметничког текста
− процена писане обраде теме из градива (домаћи
задатак, писмена вежба, писмени задатак)
ОКВИР ЗА
приликом
ла?
22
ПРИЛОГ
Деспот Стефан Лазаревић
Слово љубве
Љубав Давид лепо украшава,
Стефан деспот, рекавши: „Као миро на главу,
најслађему и најљубазнијему, што силази на браду Аронову,
и од срца мога нераздвојноме, и као роса аермонска,
и много, двоструко жељеноме, што на горе силази Сионске”.
и у премудрости обилноме,
царства мојега искреноме, Узљубите љубав,
(име рекавши), младићи и девојке,
у Господу љубазан целив, за љубав прикладни;
уједно и милости наше, али право и незазорно,
неоскудно даровање. да младићство и девство не повредите,
којим се природа наша
Лето и пролеће Господ сазда, Божанској присаједињује,
као што и псалмопевац рече, да Божанство не узнегодује.
и у њима красоте многе: Јер апостол рече:
птицама брзо, весеља брзо прелетање, „Духа Светога Божјега не растужујте,
и горама врхове, Којим се запечатисте
и луговима пространства, јавно у крштењу”.
и пољима ширине;
и ваздуха тананог Бејасмо заједно и један другом близу,
дивним неким таласима брујање: било телом или духом,
и земаљске дароносе но да ли горе, да ли реке
од мирисних цветова, и травносне; раздвојише нас,
али и саме човекове природе Давид да рече: „Горе Гелвујске,
обнављање и веселост да не сиђе на вас ни дажд, ни роса,
достојно ко да искаже? јер не сачувасте Саула,
ни Јонатана”!
Ово све, ипак, О безлобља Давидова,
и друга чудна дела Божја, чујте, цареви, чујте!
која ни оштровидни ум Саула ли оплакујеш, нађени?
сагледати не мож, Јер нађох, рече Бог,
љубав превазилази. човека по срцу моме.
И није чудо,
јер Бог је љубав, Ветрови да се с рекама сукобе,
као што рече Јован син громов. и да исуше,
као за Мојсија море,
Варање никакво у љубави места нема. као за Исуса судије,
Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече: ћивота ради Јордан.
„Изиђимо у поље”.
Еда би се опет саставили,
Оштро некако и бистротечно и видели се опет,
љубави је дело, љубављу се опет сјединили
врлину сваку превазилази. у самом Христу Богу нашем,
Коме слава са Оцем
и са Светим Духом
у бескрајне векове,
АМИН.
23

Наставна Језик; књижевност
Наставна јединица: Анализа иницијалног теста
Анализирање иницијалног теста, објашњење тачних одговора
Циљ часа:
поновним решавањем теста.
• повеже књижевне термине и појмове обрађиване у
претходним разредима са новим делима која чита;
• одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у
• разликује хумористички и дитирамбски тон од елегичног
тона;
Очекивани исходи • негује културноисторијску баштину;
на крају часа: • повеже граматичке појмове обрађене у претходним
разредима са новим наставним садржајима;
изговора;
• одреди врсте и подврсте заменица;
• препознаје глаголска времена и употребљава их у складу
са нормом;
• препознаје делове речи у вези са њиховим грађењем;
• доследно примењује правописну норму у писању
заменица и глаголских облика.
Наставна средства: Прегледани тестови, табла, креда/фломастер, свеске

Kомуникативна компетенција, компетенција за учење
Унутарпредметна корелација – Књижевност и Језик
елегија, социјална песма, дитирамб, строфа, стих, рима,
заменице, глаголски облик, гласови, гласовне промене, правопис
24
ТОК ЧАСА
Наставник обавештава ученике како су урадили − Слуша излагање наставника

иницијални тест – најпре износи своје опште о успешности рада на
запажање о томе како је тест урађен (које области су иницијалном тесту;
боље савладане, а које слабије), саопштава − прегледа свој тест;
појединачне оцене ученика (оцене се не уписују у − поставља евентуална
дневник, али их је добро уписати у педагошку питања наставнику.
документацију како би се пратило напредовање
ученика) и дели тестове.
Наставник, заједно са ученицима, полако пролази − Прати објашњења

кроз тест (сваки ученик има свој тест пред собом) и наставника;
објашњава како је требало решити задатке, − пита наставника оно што му
задржавајући се нарочито на оним задацима који су није јасно.
најслабије урађени. Наставник одговара на питања
ученика.
Ученици коментаришу задатке и свој рад (оцењују да − Исказује утиске након рада.
ли је тест био захтеван и сл.), а затим враћају тест
наставнику.
− прегледање тестова
− анализа тачности урађеног према областима
− анализа врста грешака које су ученици начинили
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
25
Бр. Решења иницијалног теста Бр.
зад. бодова
1. а) коледарска б) додолска 1
2. а) дистих б) терцет 1
3. а) Када у тихе летње вечери б) укрштена (рима) 1
4. а) социјална (песма) б) елегија в) дитирамб 1,5
5. персонификација 0,5
6. експозиција, заплет, кулминација, преокрет, расплет 1
7. а) „Марко Краљевић и Муса Кесеџија” б) Марко Краљевић 2
в) хиперболу г) епски десетерац
8. а) епика б) роман в) нарација и дијалог 1,5
9. Орлови рано лете 0,5
10. а) јотовање б) промена л у о в) сибиларизација 2
г) палатализација
11. Изузеци: а), г), д) Ишчупати: б), г) 1
12. потсетник, тачци 1
13. а) именичка/упитно-односна б) именичка/неодређена 2
в) придевска/показна г) именичка/лична
14. а) за мном б) ни са чим в) ни за кога 1,5
15. а) инфинитив б) презент в) футур I г) перфекат 2
16. 1) а) аорист 2) г) имперфекат 3) в) плусквамперфекат 1,5
17. а) пећићу пећи ћу 2
б) (ја) би, (ја) бих
(ми) би, (ви) би; (ми) бисмо, (ви) бисте
в) неволим, не волим
г) спазијо спазио
18. з у б и ћ, б р а т с к и, з и д а р, ш у м и ц а 2
19. г) 0,5
20. а), б), д) 1,5
Бодовање:
0‒7: оцена 1
8‒12: оцена 2
13‒17: оцена 3
18‒22: оцена 4
23‒27: оцена 5
26

Учитељица/учитељ: Датум одржавања:
Наставна Језик
Наставна јединица: Грађење и основна значења глаголских облика
Утврђивање основних значења и начина грађења обрађених
Циљ часа:
глаголских облика у петом и шестом разреду.
Очекивани исходи • разликује обрађене глаголске облике у петом и шестом
на крају часа: разреду (инфинитив, презент, перфекат, футур први,
аорист, плусквамперфекат и имперфекат) и уме да их
употреби у складу са нормом.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка
Наставна средства: Наставни листић, креда, табла

Kомуникација, компетенција за учење
Кључни појмови: Језик, глаголски облици, значење, грађење
ТОК ЧАСА

Мотивациони разговор о глаголским облицима

‒ Учествује у разговору;
Које глаголске облике најчешће употребљавамо у ‒ слуша, допуњује,
свакодневном говору, а које веома ретко? Један коментарише туђе
глаголски облик се данас веома ретко среће у говору, одговоре.
постоји у неким старим књижевним текстовима. Који
је то глаголски облик? Хајде да наведемо неке грешке
у употреби глаголских облика. Где ви грешите, а где
остали ваши вршњаци?

ћемо обновити обрађене глаголске облике.
Наставница/наставник записује наслов на табли
(Глаголски облици), а ученици га преписују у свеске.
27
Напомена: Наставни листић треба да садржи примере
обрађених глаголских облика и у петом и у шестом ‒ Прати упутства
разреду. наставника;
‒ пажљиво чита свако
Попуњавање наставног листића питање, размишља и
попуњава наставни листић.
Наставник дели ученицима припремљени наставни
листић (Прилог 1).
Саветује ученике да пажљиво прочитају сваки задатак
и добро размисле пре него што одговоре.

Увежбавање глаголских облика на примерима из Радне ‒ Слуша инструкције;
свеске 7 (стр. 10–11). ‒ прати инструкције за
домаћи задатак.
Домаћи задатак: Истражити и забележити најчешће
грешке у глаголским облицима у СМС комуникацији.
Глаголски облици
– Инфинитив (основни облик глагола)
– Садашњост (презент)
– Прошлост (аорист, перфекат, плусквамперфекат, имперфекат)
– Будућност (футур I)
– Начин грађења (прости и сложени глаголски облици)
– Постојање/непостојање лица (лични и нелични глаголски облици)
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
28
ПРИЛОГ: НАСТАВНИ ЛИСТИЋ
1. За сваки подвучени глагол у пословици напиши како гласи у инфинитиву.
Срећа прати храбре.___________________

Успех припада јакима и упорнима, а са неуспехом се слаби боре.
______________________, ____________________
2. Попуни следећу табелу.

Глагол Инфинитивна основа Презентска основа
волети
ид-
једе-
3. Напиши у ком су глаголском облику издвојени глаголи.
Из дана у дан пуштам низ реку понеки мали папирни брод. Сваки од њих украсио сам
крупним, црним словима свог имена и села у којем живим.
пуштам____________________, украсио сам_____________________,

живим_____________________
4. Повежи глаголски облик са његовим називом.
био сам донео аорист

донео сам перфекат
донесох плусквамперфекат
5. Заокружи слово испред примера који треба да стоји уместо знака питања.
плакати : плачу = сликати : ?
а) сликају б) сликали су в) сликаће г) били су сликали
6. Препиши реченицу тако што ћеш подвучене глаголе пребацити у перфекат.
Можда ће неко преко седам мора наићи на мој брод и дознати како се зовем.
_________________________________________________________________
7. Допуни табелу одговарајућим примером глаголског облика.
били су пекли пекли су пецијаху
Имперфекат Плусквамперфекат Перфекат
29
8. Попуни следећу табелу.
Глагол Глаголски 2. л. јд. Гласовна промена

облик
аорист
вући презент
9. Заокружи слова испред заједничких одлика подвучених глагола.
Поточићи прљаве воде јурнуше, речица набуја, и мој чунић потону.
Сви подвучени глаголи су у:

а) истом глаголском облику; б) истом лицу; в) истом броју; г) истом роду.
10. Прочитај дате тврдње о помоћним глаголима. Уколико је тврдња тачна, упиши Т, а
ако је нетачна, упиши Н.
У српском језику има три помоћна глагола.

Сви помоћни глаголи у презенту имају и дуже и краће облике.
Помоћни глаголи служе за грађење сложених глаголских облика.
Ненаглашени облици презента помоћног глагола хтети служе за грађење
перфекта, а помоћног глагола јесам за грађење футура I.
11. Подвуци три одреднице које се везују за плусквамперфекат као глаголски облик.
прошлост, давна прошлост, прост, сложен, личан, неличан
12. Попуни дату табелу тако што ћеш на одговарајућа места распоредити глаголска
времена сходно њиховом значењу.
футур I, перфекат, аорист, презент, плусквамперфекат, имперфекат
прошлост
садашњост
будућност
13. Основни облик свих глагола назива се_________________________ (допуни).
14. Подвуци по два неправилно употребљена глаголска облика у свакој реченици.
Павле каже Ђорђу: ,,Рећићу ти све шта сам урадео.”

Милица: ,,Незнам што се вас двојица стално свађа те.”
Ђорђе: ,,Милице, реко сам ти небројано пута да се немешаш.”
30

Наставна јединица: Грађење и основна значења глаголских облика: футур II
Стицање знања о грађењу, основним значењима и употреби
Циљ часа:
футура II.
Очекивани исходи • разликује облике футура II и употреби их у складу са
на крају часа: нормом.
Метода усменог излагања, метода разговора, метода
демонстрације, метод хеуристичког истраживања
Граматика, дигитална граматика, рачунар, пројектор, звучници,
платно
Страни језици
Глаголски облик, глаголски начин, лични глаголски облик,
сложени глаголски облик, футур II
31
ТОК ЧАСА
Наставник подстиче ученике да обнове знања о глаголским
облицима које су до сада учили. − Одговара на питања;
Који је основни глаголски облик у српском језику? У ком − слуша одговоре
глаголском облику се наводе глаголи у речнику? Којим других ученика;
глаголским обликом се изриче радња која се дешава у − учествује у разговору.
времену говорења? А радња која ће се дешавати после
тренутка говорења, у будућности? Радња која се дешавала
пре тренутка говорења, у прошлости? Наведите глаголска
времена која сте учили. Глагол читати/прочитати
промените у првом лицу једнине свих глаголских времена.

Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу.
Наставник пише на табли следећу реченицу: − Прати упутства
Ако будем имао времена, доћи ћу до тебе. наставника;
− одговара на питања;
Ученике подстиче да увежбају оно што су до сада учили: − слуша одговоре
Подвуцимо глаголе у овој реченици. Какви су подвучени других ученика;
глаголи, лични или нелични? На основу чега то можемо − износи своје
знати? У ком глаголском облику је глагол доћи у запажање;
реченици? Какво значење има први глаголски облик у − анализира и
реченици? Да ли се радња догодила, догађа се, догодиће се закључује;
или не знамо да ли ће се догодити? − уочава одлике футура
II;
Ученици подвлаче глаголе у реченици. Уочавају да су они
− самостално решава
лични (мењају се по лицима). Одређују да је глагол доћи у
задатке;
облику футура I. За први глагол у реченици закључују да
− чита своје одговоре;
не знамо да ли ће се ова радња догодити, већ да се исказује
− анализира и упоређује
услов да се друга радња изврши.
са одговорима других
ученика;
Наставник објашњава ученицима да због тога што не знамо
да ли ће се радња остварити или не, овај глаголски облик − записује у свеску
не сврставамо у глаголска времена (нећемо га дописати на најважније делове
временску линију), већ у глаголске начине. Саопштава обрађеног садржаја.
ученицима да се овај глаголски облик назива футур II.
Ученици ће додати футур II међу глаголске облике.
Глаголска времена:
32
Глаголски начини: Нелични глаголски
облици:
1. футур II 1. инфинитив
2. 2. радни глаголски придев
3.
Ученици ће у свескама записати дефиницију:

Футур II означава неостварену радњу за коју
претпостављамо да ће се догодити у будућности пре, за
време или после неке будуће радње.
Пошто су ученици закључили да је футур II лични

глаголски облик, наставник ће их позвати да глагол из
реченице промене по лицима:
1. (ако) ја будем имао/имала 1. (ако) ми будемо

имали/имале
2. (ако) ти будеш имао/имала 2. (ако) ви будете
имали/имале
3. (ако) он буде имао 3. (ако) они буду имали
(ако) она буде имала (ако) оне буду имале
(ако) оно буде имало (ако) она буду имала
Наставник позива ученике да на основу наведених облика

закључе да ли је футур II прост или сложен глаголски
облик и како се он гради. Упућује их да уоче да ли облици
футура II разликују род.
Ученици закључују да је футур II сложен глаголски облик.
Гради се од презента помоћног глагола бити и радног
глаголског придева. Уочавају да футур II има различите
облике за сва три рода.
После обрађене лекције, уколико нема питања ученика,

прећи ће се на решавање задатака из Радне свеске 7 (стр.
13 и 14).

Мотивисати ученике да искажу утиске након рада.Уколико − Исказује утиске након
је нешто било нејасно, објаснити им. рада.
За додатно увежбавање овог глаголског облика могу

се искористити задаци у интерактивној форми у
Граматици 7, у лекцији Глаголски облици 1. Наставник
може, по избору, употребити и интерактивне задатке који
су на стр. 2 дигиталне граматике пренети из Радне свеске 7
(укупно седам задатака).
Такође, у завршном делу часа, наставник може на

паметној табли показати увећани део текста који приказује
грађење овог глаголског облика (стр. 2).
33
Футур II
Ако будем имао времена, доћи ћу до тебе.
1. (ако) ја будем имао/имала 1. (ако) ми будемо имали/имале

2. (ако) ти будеш имао/имала 2. (ако) ви будете имали/имале
3. (ако) он буде имао 3. (ако) они буду имали
(ако) она буде имала (ако) оне буду имале
(ако) оно буде имало (ако) она буду имала
презент помоћног глагола бити + радни глаголски придев
Глаголски начини: Нелични глаголски облици:

1. футур II 1. инфинитив
2. 2. радни глаголски придев
3.
− уочене одлике футура II и начин његовог грађења

Начини провере − тачно решени задаци из Радне свеске 7
остварености исхода: − посматрање ученичког учешћа, закључивања и
одговарања на постављена питања
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
34

Учитељица/учитељ: Датум одржавања:
Наставна јединица: Грађење и основна значења глаголских облика: императив
Циљ часа: Стицање знања о грађењу, значењу и употреби императива.

• На крају часа ученик ће бити у стању да: разликује
Очекивани исходи глаголске начине и неличне глаголске облике и употреби их
на крају часа: у складу са нормом; разликује императив од осталих
глаголских облика и употребљава га у складу са нормом.
Монолошка, дијалошка, демонстративна; метод хеуристичког
истраживања
платно
Kомуникација, компетенција за учење, дигитална компетенција
Кључни појмови: Језик, глаголски начин, императив
35
ТОК ЧАСА
Мотивација за рад у виду игре (пантомима)
– Извлачи папир са
Спремити неколико папира са исписаним примерима описаном ситуацијом и
ситуација у којима треба употребити неку забрану, пантомимом представља
наредбу, молбу, савет. Наставник објашњава осталима;
ученицима игровну активност – пантомиму, поређа – Погађа, записује пример;
папир и стара се о несметаној реализацији игре – Записује наслов лекције у
(Прилог 1). свеску.
Кратко упутство за спровођење игре
На папирићима су исписане ситуације. Ученик извлачи

ситуацију коју потом представља пантомимом. Ко
погоди, треба да дати глагол/реченицу запише, а потом
се извлачи нови папир и игра се наставља.
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу.

Наставница /наставник записује наслов на табли
(Императив), а ученици га преписују у свеске.
Упутити ученике на граматику и садржаје у њој – Прати упутства

(Граматика 7, стр. 23, 24). Сугерисати им да прате наставника;
инструкције у уџбенику, решавају задатке, цртају, – проучава илустрације и
попуњавају табеле и тако усвоје основна знања о фотографије;
императиву као глаголском начину, о његовом – одговара на питања;
значењу и начину грађења. Постепено ученике – слуша одговоре других
наводити да закључе која лица императив има, тј. ученика;
зашто нема облике за сва лица. – износи своје запажање;
– анализира и закључује;
Напомена 1: Важно је указати на разлику између – уочава разлике и између
глаголских времена и начина и омогућити ученицима презента и императива;
да сами закључе зашто императив није време него – записује у свеску
глаголски начин. То се може учинити подстицајним најважније делове
питањима: обрађеног садржаја.
У ком времену се дешавају радње означене глаголским – самостално решава
облицима? Како зовемо глаголске облике којима се задатке;
означава став лица према некој радњи? – чита своје одговоре;
– анализира и упоређује са
Напомена 2: Питањима навести ученике на уочавање одговорима других
разлике између презента и императива (одељак ученика.
Пажња).
На основу чега закључујете да су неки примери у
презенту, а неки у императиву?
36
Запис у свеске
Испод наслова записати најважније делове обрађеног

садржаја.
Задатак за самостални рад: Наставник даје инструкције
за вежбу у којој ученици треба да направе листу
императива које воле и не воле да чују у школи, код
куће, на тренингу, у друштву (Прилог 2).
Одговара и усмерава ученике како би успешно
завршили задатак. Коментарише ученичке примере.
Записује.

Увежбавање императива на примерима из Радне свеске – Слуша инструкције;
7 (стр. 15–17). – решава задатак, чита своје
одговоре;
Домаћи задатак – прати инструкције за
Уочити и забележити неколико императива у домаћи задатак.
рекламама.
За додатно увежбавање овог глаголског облика

могу се искористити задаци у интерактивној форми у
може, по избору, употребити и интерактивне задатке
који су на стр. 3 дигиталне граматике пренети из Радне
свеске 7 (укупно десет задатака).
Такође, у завршном делу часа, наставник може

на паметној табли показати увећане делове текста који
приказују грађење овог глаголског облика (стр. 3), као
и примере разликовање презента и императива (у
оквиру рубрике Пажња на истој страни).
Императив
– Прост и личан глаголски облик.

– Глаголски начин.
– Означава наредбе, молбе, савете и забране.
– Нема сва лица (има 2. л. једнине и 1. и 2. л. множине).
37
Начини провере ‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
ПРИЛОГ 1
САВЕТ ЗА УЧЕЊЕ.
НАРЕДБА ДА СЕ НЕ КАСНИ.
ЗАБРАНА ОСТАЈАЊА ДО КАСНО.
МОЛБА ЗА ОДЛАГАЊЕ КОНТРОЛНОГ ЗАДАТКА.
ПРИЛОГ 2
СИТУАЦИЈЕ Листа пет императива Листа пет императива

које волим да чујем које не волим да чујем
У школи
Код куће
На тренингу
У друштву
38
Наставна јединица: Грађење и основна значења глаголских облика: потенцијал
Стицање знања о грађењу, основним значењима и правилној
Циљ часа:
употреби потенцијала.
Очекивани исходи • разликује облике потенцијала и употреби их у складу са
на крају часа: нормом.
демонстрације, метод хеуристичког истраживања
платно
Глаголски облик, глаголски начин, лични глаголски облик,
сложени глаголски облик, потенцијал
39
ТОК ЧАСА
Наставник подстиче ученике да обнове знања о футуру − Одговара на питања;

II и императиву. − слуша одговоре других
ученика;
Које смо глаголске облике обрађивали у седмом − учествује у разговору.
разреду? Зашто се они сврставају у глаголске начине, а
не у глаголска времена? Наведите пример за императив.
Како се гради императив? Зашто императив нема сва
лица? Да ли га то чини личним или неличним
глаголским обликом? Наведите пример за футур II.
Како се гради футур II? Да ли је императив прост или
сложен глаголски облик? А футур II?
Истиче циљ часа и најављује наставну јединицу.
Наставник на табли пише следећу реченицу и подвлачи − Прати упутства

глаголски облик бих гледао: наставника;
− одговара на питања;
Радо бих гледао филм. − слуша одговоре других
ученика;
Подстиче ученике да обрате пажњу на подвучени − износи своје запажање;
глаголски облик и одговоре на питања: − анализира и закључује;
Шта се изриче подвученим глаголским обликом – време − уочава одлике
вршења радње или нешто друго? Да ли је подвучени потенцијала;
глаголски облик лични или нелични? На основу чега то − самостално решава
закључујете? задатке;
Ученици, уз помоћ наставника, закључују:
− анализира и упоређује са
• подвученим глаголским обликом се не означава
одговорима других
време вршења радње, па га зато нећемо сврстати у
ученика;
глаголска времена;
− записује у свеску
• тим глаголским обликом се исказује могућност,
најважније делове
жеља или намера да се радња изврши, па ћемо га
обрађеног садржаја.
зато сврстати у глаголске начине;
• подвучени глаголски облик је лични.
Наставник саопштава ученицима да се подвучени

глаголски облик назива потенцијал.
Ученици у својим свескама записују дефиницију:
Потенцијал је глаголски начин јер исказује жељу,
могућност или намеру да се радња изврши.
40
Наставник даље подстиче ученике да уоче и закључе:
• потенцијал је сложен глаголски облик;
• гради се од аориста помоћног глагола бити и
радног глаголског придева;
• има различите облике за сва три рода;
• разликује се 3. лице множине аориста помоћног
глагола бити (они бише) и облик помоћног
глагола бити у потенцијалу (они би).
Посебно наглашава ученицима:

• Правилно употребљавај глагол бити у
потенцијалу: бих, би, би; бисмо, бисте, би!
Тражи од ученика да у својим свескама промене по

један глагол у облику потенцијала, а затим да додају
потенцијал међу глаголске облике.
Глаголски начини: Нелични глаголски облици:

1. императив 1. инфинитив
2. футур други 2. радни глаголски придев
3. потенцијал

Ученици решавају задатке из уџбеника (Граматика 7, − Решава задатке.
стр. 25) и Радне свеске 7 (стр. 18. и 19).
За додатно увежбавање овог глаголског облика

могу се искористити задаци у интерактивној форми у
може, по избору, употребити и интерактивне задатке
који су на стр. 3 дигиталне граматике пренети из Радне
свеске 7 (укупно седам задатака).
Такође, у завршном делу часа, наставник може на

паметној табли показати увећани део текста који
приказују грађење овог глаголског облика (стр. 3).
41
Потенцијал
Радо бих гледао филм.
Потенцијал је глаголски начин јер исказује жељу, могућност или намеру да се радња
изврши.
аорист помоћног глагола бити + радни глаголски придев

(разликује се 3. лице множине)
− уочене одлике потенцијала и начин његовог грађења;

Начини провере − тачно решени задаци из Граматике 7 и Радне свеске 7
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
42

Наставница/настав-
ник:
Наставна јединица: Дејан Алексић: „Ципела на крају света”
Тип часа: Обрада
Циљ часа: Наставно тумачење савременог романа за децу и младе.

• чита са разумевањем различите врсте текстова и
• анализира идејни слој књижевног дела служећи се
Очекивани исходи аргументима из текста;
• разликује хумористички од ироничног и сатиричног тона
књижевног дела;
• истакне универзалне вредности књижевног дела и повеже
их са сопственим искуством и околностима у којима живи.
Читанка, дигитална читанка, рачунар, пројектор, платно, књига
лектире
Међупредметне Kомуникативна компетенција, компетенција за учење, естетичка
Грађанско васпитање
Кључни појмови: Ципела на крају света, Дејан Алексић, роман за децу и младе
43
ТОК ЧАСА

наставнице/наставника: ученика:
Наставник усмерава ученике да ишчитавањем записа – Показују и усмено
из читалачких дневника обнове знања о савременом представљају забелешке из
песнику и приповедачу за децу Дејану Алексићу, чије читалачких дневника;
су се кратке приче обрађивале у петом разреду (Кога – прате излагање
се тиче како живе приче, Музика тражи уши). наставника.
Наставник записује наслов наставне јединице на
табли.
Ученицима су задата и питања из одељка Трагом речи – Одговарају на питања
(Читанка, стр. 28–29), а наставник очекује да су их, наставника;
на основу прочитаних одломака или дела у целости, – тумаче тематске, мотивске
исписали у дневницима читања. Водећи дијалог са и идејне аспекте текста;
ученицима и усмеравајући их на записе, подстиче их – истичу тон дела
да тумаче тематске, мотивске и идејне аспекте (хумористично-
Алексићевог романа. сатирични);
– представљају забелешке из
Важно је истаћи типичан изглед пусте стазе, која дневника читања.
подсећа на изолованост и самоћу, али и њену
необичност – тамо где ретко кад крочи људска нога,
Скитница је проналази. Унутрашњи и спољашњи
портрет Скитнице указују на његову луталачку и
неконвенционалну природу, која од обичне одбачене
ципеле прави загонетку, подстицај за размишљање
откуд се она ту нашла.
Такође, треба истаћи и мотив скривене поруке, чија

садржина гласи: Онај ко ме однесе мом власнику,
постаће богат. Значењски, она упућује на трагање за
благостањем, а наставник може ученицима прочитати
народно предање „Тамни вилајет” (у Прилогу), у коме
порука Ко овога камења понесе, кајаће се, а ко не
понесе, кајаће се указује на проклетство
материјалног. Пре откривања поруке, Скитница жели
да исприповеда причу о њој, али га похлепа наводи на
махнито бацање ципеле увис, а на известан начин,
судбина га кажњава јер ципелу која се закачила за
највишу грану не може скинути штапом. Тиме његови
снови бивају распршени.
Сусрет Сељака и Скитнице обележен је нонсенсом,

честим поступком у савременој прози за децу и
младе. Сељаку се чини да Скитница чека аутобус
иако аутобуси још нису измишљени, а пева и песму
која још није измишљена. Очекује се да ученици
запазе хумористичке аспекте у одломку из поглавља
„Биће то дивна песма кад је измисле”, а уколико се
роман чита у целости, и друге хумористично-
сатиричне епозоде (сусрет са Градоначелником,
44
народ који пошто-пото хоће да скине ципелу с дрвета
и да се обогати, малограђанско трошење времена,
одсуство детињег духа у маси коју опомиње Дечак
који се врти, певање Химне о ципели, Градски стражар
који јавља како је град остао без среће јер га је народ
напустио јурећи за ципелом, заустављање времена
скидањем казаљки са градског сата).

Наставник усмерава ученике на крај романа – ципела – Коментаришу идејне
никоме није припала, одлетела је са ластама. На тај аспекте романа;
начин, окупљена маса је исмејана. Важно је истаћи да – бележе кључне појмове у
је, упркос кратком заносу новцем, Скитница сачувао дневнике читања;
приповедачки дар и у више наврата приповедао приче – записују кључне појмове у
народу. Он је материјално сиромашан, али духовно школске свеске;
богат, за разлику од народа који представља – прате упутства за израду
малограђанштину. Тајна ципеле открива се домаћег задатка.
неочекиваним обртом – путник аутобуса изува
ципелу која га жуља, а порука коју у њу убацује је
почетак његове нове приче. На тај начин, потврђује се
да је ципела из будућности алегорија за духовно
богатство, што нико, осим Скитнице није у стању да
види.
Наставник оставља на табли кратак запис, који

допуњава читалачке забелешке ученика.
Уколико роман није обрађен у целости, наставник
задаје ученицима да допишу наставак и могуће
авантуре Скитнице, Сељака и ципеле.
Упутити ученике на занимљивост у дигиталној

Упутити ученике на интерактивни задатак у

Дејан Алексић: Ципела на крају света

− Књижевни род: епика
− Књижевна врста: хумористично-сатирични роман за децу и младе
− Тема: загонетка блага старе ципеле и тежња народа за материјалним благом
− Сродност са мотивом блага у народном предању „Тамни вилајет”
Идеја: Није све у новцу, има нешто и у дару приповедања.
45
− процена успешности вођења дневника читања
− анализа вештине усмене анализе
књижевноуметничког текста
ОКВИР ЗА
ученика?
ПРИЛОГ
Народно предање, „Тамни вилајет”

Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у
тамни вилајет, гдје се никад ништа не види. Не знајући како ће се натраг вратити,
оставе ондје ждребад од кобила да би их кобиле из оне помрчине извеле. Кад су ушли у
тамни вилајет и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из
мрака нешто повиче: „Ко овога камења понесе, кајаће се, ако не понесе, кајаће се.”
Гдјекоји помисли: „Кад ћу се кајати за што да га носим?” а гдјекоји: „Дај барем један да
понесем.” Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење; онда они који
нијесу понијели, стану се кајати што нијесу, а они што су понијели, што нијесу више.
46

Наставна јединица: Обнављање обрађених глаголских облика
• Обнављање знања о обрађеним глаголским облицима.
• Оспособљавање ученика да препознају обрађене глаголске
облике и правилно их употребљавају у реченици.
• Оспособљавање ученика да употребљавају обрађене
Циљ часа:
глаголске облике у складу с нормом српског језика.
• Оспособљавање ученика за самостално стицање знања.
• Развијање техника сазнајног процеса: посматрање,
уочавање, упоређивање, слободно исказивање запажања.
• разликује обрађене глаголске облике и употреби их у складу
са нормом.
демонстрације, хеуристичка метода, истраживачка метода
Наставни листић, мултимедијални ПДФ уџбеник, рачунар,
пројектор, звучници, платно
Глаголски облик, презент, перфекат, имперфекат, аорист,
плусквамперфекат, футур I, потенцијал, императив, футур II
ТОК ЧАСА
Наставник питањима подстиче ученике да обнове − Oдговара на питања;
знања о глаголским облицима које су до сада учили. − слуша одговоре других
ученика;
Које неличне глаголске облике сте до сада учили? − учествује у разговору.
Којим глаголским обликом се исказује садашње време?
А будуће? Колико глаголских облика за прошлост
знате? Наведите их. Које сте глаголске начине
радили? Зашто ти глаголски облици спадају у
глаголске начине а не у глаголска времена?
47
ћемо обнављати научене глаголске облике.
Наставник ће поделити наставне листове ученицима
(Прилог).
− Прати упутства
Ученици ће, заједно с наставником, радити вежбе из наставника;
наставног листа. − одговара на питања;
− слуша одговоре других
ученика;
− износи своје запажање;
− анализира и закључује;
− уочава одлике глаголских
облика;
− самостално решава
задатке;
− анализира и упоређује са
одговорима других
ученика;
− записује у свеску
најважније делове
Мотивисати ученике да искажу утиске након рада. − Исказује утиске након
Питати их да ли им се допао такав начин учења и да ли рада.
им је нешто било нејасно.
− уочене одлике глаголских облика и начин његовог
грађења
− тачно решени задаци из наставног листа
− посматрање ученичког учешћа, закључивања и
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
48
ПРИЛОГ
1. У следећем низу подвуци глаголе свршеног вида.
разбити, слушати, пливати, дати, гледати, записати, сањати, окачити, устати
2. Следећим глаголима промени глаголски вид.
ући – ________________________
долазити – ___________________
прећи – ______________________
уписивати – ___________________
3. Одреди глаголе према глаголском роду.
бринути се____________________
родити се ________________________
узети _____________________
плакати________________________
сањати ______________________
спавати ____________________
4. Одреди инфинитивну и презентску основу следећих глагола.
ПЕЋИ
ПАСТИ
ЖИВЕТИ
ДРЖАТИ
5. Подвуци личне глаголске облике.
узела, била сам узела, узети, узећу, узела сам, узми, узмем
6. Подвуци сложене глаголске облике.
чекати, чекао сам, чекаћу, будем чекао, чекам, чеках, бејах чекао, чекао бих, чекај
7. Напиши називе наведених глаголских облика и оне категорије које наведени облици
имају (лице, број и род). Ако наведени пример нема неку категорију, упиши /.
биле су хтеле
долажаху
радим
научила је
лупих
чекај
будемо рекле
ручаћемо
положити
спавао
ишли бисмо
49
8. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, а ако је нетачна, заокружи Н.
a) Глаголски начини су нелични глаголски облици. Т / Н

б) Футур први и футур други су будућа времена. Т / Н
в) Перфекат разликује род. Т / Н
г) Императив има сва лица. Т / Н
д) Имперфекат се гради само од несвршених глагола. Т / Н
ђ) Аорист разликује род. Т / Н
в) Футур II је неличан глаголски облик. Т / Н
9. Од глагола поћи напиши:

3. лице једнине презента; __________________
1. лице множине мушког рода перфекта; _________________
2. лице множине императива; __________________
3. лице множине женског рода футура II. _______________
10. Исправи граматичке грешке у следећим реченицама.
Ја би ишла на море, а моје другарице би путовале на планину.

______________________________________________________
Они печу хлеб сваког дана.
______________________________________________________
50

Наставница/настав
ник:
Наставна јединица: Јован Цвијић, „Охридско језероˮ (одломак)
Циљ часа: Тематско-мотивска анализа научнопопуларног текста.

чита;
Очекивани исходи • чита са разумевањем различите врсте текстова и
на крају часа: коментарише их, у складу са узрастом;
• идентификује језичко-стилска изражајна средства и разуме
њихову функцију;
аргументима из текста.
Наставна средства: Читанка, дигитална читанка, рачунар, пројектор, платно

Охридско језеро, Јован Цвијић, научнопопуларни текст, опис,
синоним
51
ТОК ЧАСА

Наставник разговара са ученицима о путовањима и ─ Одговара на питања;
значају путовања. Зашто су путовања битна за ─ износи своје мишљење;
сазревање и образовање људи? Подстиче их да се ─ слуша одговоре других
присете излета и екскурзија које је школа ученика;
организовала, а остали су им у посебном сећању. Због ─ учествује у дискусији;
чега је тај излет/екскурзија тако упечатљив за њих? ─ записује у свеску.
Каква је тамошња природа, а какви су људи са својим
начином живота, културом, обичајима? Које су
културно-историјске споменике запамтили са
екскурзија? Шта би променили када би самостално
креирали поменуте излете/екскурзије?
С ким највише воле да путују и због чега баш са тим
особама? Колико познају своју земљу, оближње
земље или уопште Европу и свет?

Треба упутити ученике на текст (одломак) у читанци
(Читанка, стр. 36) и прочитати уводне напомене и
податке о Охридском језеру. Подсетити се личности и
дела Јована Цвијића посредством целине
Представљамо ти (Читанка, стр. 40).
Наставник чита текст одломка из читанке, а затим ─ Прати упутства
покреће разговор о тексту уз помоћ питања и задатака наставника;
из целине Трагом речи (Читанка, стр. 38). На ─ проучава текст из читанке;
припремљеној географској карти ученици проналазе ─ одговара на питања;
Охридско језеро, градове Охрид и Стругу, као и ─ слуша одговоре других
планине Јабланицу, Крстац и Галичицу. На неком од ученика;
претходних часова наставник је ученицима поделио ─ износи своје запажање;
истраживачке задатке које ће урадити претражујући ─ анализира и закључује;
књиге и енциклопедије из школске библиотеке, ─ проналази синониме у
интернет, али и уз помоћ наставника географије тексту;
(Прилог 1). ─ самостално долази до
Разговор о тексту почети од представљене атмосфере решења налога и задатака;
коју производе призори језера. Уочавају се називи и ─ анализира и упоређује са
особине ветрова које Цвијић наводи и објашњава се одговорима других
функција таквог инсистирања на нијансама и менама ученика;
ових појава. Посебно се прате изнијансирани описи ─ записује у свеску
природе и њена лепота. Наставник даје налог да се најважније делове
зажмури и замисли неки од детаља описа, а затим обрађеног садржаја.
тражи да се опише замишљена слика и да се објасни у
чему је њена лепота и зашто је баш та слика одабрана.
Разматра се од чега зависи боја воде у језеру и када
ово језеро изазива у човеку језу и страх.
Наставник мотивише ученике да уоче како се
динамика текста постиже употребом различитих
глаголских облика. Ти глаголи се проналазе, а од
52
ученика се захтева да кажу неке нове глаголе којима
би се могла дочарати устрепталост воде, динамика
ветра или човеков доживљај језера. Оваква активност
надовезује се на задатак из одељка Путоказ
(Читанка, стр. 40) и тражење синонима у Цвијићевом
тексту. Открива се фунција коришћења синонима у
оваквим текстовима и жеља аутора да читаоцу дочара
описане пределе, да му приближи ћуд природе, њену
динамику и лепоту.
Овакав аналитички ток одвешће ка разматрању самог
текста „Охридског језераˮ као научнопопуларног
текста за ширу читалачку публику. То ће бити згодна
прилика за учење из целине Појмовник (Читанка, стр.
40) где ће се указати на сличности и разлике између
научних и научнопопуларних текстова.
У завршном делу часа наставник упућује ученике на ─ Прихвата се улога из
Радионицу (Читанка, стр. 39) и одломак из романа текста;
Милована Витезовића Шешир професора Косте ─ даје своје мишљење о
Вујића. Чита се одломак који говори о Јовану Цвијићу односу стварности и
као ученику, а ученицима се деле улоге како би за фикције у књижевности.
неки од наредних часова дати одломак извели у виду
скеча.
Разговара се о начину транспоновања реалне
историјске личности у фикцију и књижевност (како је
реални Цвијић представљен у роману, а касније и
филму насталом на основу тог романа).

Упутити ученике на галерију слика у дигиталној

Јован Цвијић, „Охридско језероˮ (одломак)

─ Охридско језеро налази се у Северној Македонији и једно је од највећих језера
у Европи.
─ Јован Цвијић описује различите елементе природе (воду, ветар, животињски и
биљни свет и тековине људи – чамце и др.).
─ Наглашен је опис ветра, као и његове варијације – тиме се опис језера чини
динамичнијим и сугестивнијим.
─ Писац користи синониме (речи истог или сличног значења) како би опис
учинио сложенијим и потпунијим.
─ „Охридско језероˮ је научнопопуларни текст (Појмовник, стр. 40).
53
Начини провере − процена писаног изражавања на темама из градива
одговарања на постављена питања поводом обрађеног
дела
ОКВИР ЗА
ученика?
ПРИЛОГ
Припремни задаци за читање и разговор о тексту Јована Цвијића „Охридско језероˮ
До одговора на следећа питања и задатке дођи проучавањем географских карата и

књига из школске библиотеке, претрагом интернета или уз помоћ
наставника/наставнице географије.
1. Пронађи на географској карти Охридско језеро. Проучи теорије о његовом

пореклу и различитим географским карактеристикама.
2. Којој климатској зони припада овај предео и каква је клима у току године у том
делу данашње државе Северне Македоније?
3. Које планине окружују Охридско језеро, а који су градови у његовој близини?
4. Наброј културне и историјске знаменитости везане за језеро и његову околину.
Проучи и опиши их. Напиши због чега су значајне.
5. Какав значај за Северну Македонију има Охридско језеро? Пронађи податке о
томе како се овај предео развијао кроз време (шта је новина, а шта се није
променило до данашњих дана).
6. Уколико си имао/имала прилику да посетиш Охридско језеро, напиши неколико
реченица у којима ћеш указати на свој доживљај језера и утиске које је на тебе
та посета оставила.
54

ник:
Наставна јединица: Јелена Димитријевић, „Седам мора и три океана” (одломак)
Тематско-мотивска анализа књижевно-научног текста
Циљ часа:
(путописа).
чита;

компетенције: компетенција, решавање проблема
Кључни појмови: Седам мора и три океана, Јелена Димитријевић, путопис, Египат
55
ТОК ЧАСА

─ Одговара на питања;
Наставник подсећа ученике на тему путовања и ─ износи своје мишљење;
путника, којој су приступали на претходним ─ слуша одговоре других
часовима и наставља у истом духу, уводећи тему ученика;
Египта. Подстиче ученике да се подсете онога што ─ учествује у дискусији;
су научили о Египту на часовима историје и ─ записује у свеску.
географије, али и кроз индивидуална интересовања
о Египту или на основу самог путовања у ову земљу.
Открива се оно што људе највише фасцинира у
Египту – чувене пирамиде и човеково осећање када
их види.
Упутити ученике на галерију слика у

Ученици се упућују на текст (одломак) у читанци

(Читанка, стр. 30). Читају се уводне напомене које
претходе одломку путописа. Кроз целину
Представљамо ти (Читанка, стр. 35) ученици се
упознају са животом и радом Јелене Димитријевић.
Како би се што боље информисали о значају ове
књижевнице за нашу културу и друштво, ученици
прате делове филма о Јелени Димитријевић Право
сунца (извор: Јутјуб). У филму се, у једном делу,
говори и о сусрету Јелене Димитријевић и
Рабиндраната Тегореа, писца о коме ће се
разговарати следећег часа.
Чита се текст одломка из читанке, а затим покреће ─ Прати упутства наставника;

разговор о њему уз помоћ питања и задатака из ─ проучава текст из читанке;
целине Трагом речи (Читанка, стр. 33–34). ─ одговара на питања;
─ слуша одговоре других
ученика;
Упутити ученике на звучни запис текста Седам ─ износи своје запажање;
мора и три океана у дигиталној читанци (област ─ анализира и закључује;
Лепоте света, слајд 9). ─ самостално долази до
решења налога и задатака;
Разматра се ауторкин однос према египатским ─ анализира и упоређује са
пирамидама и њиховој ванвременској лепоти и одговорима других ученика;
зачудности, као и начин путовања и ситуације кроз ─ записује у свеску
које пролази док путује до њих. Књижевница кроз најважније делове
одређену дозу хумора, који као да тежи иронији, обрађеног садржаја.
56
указује на културолошке аспекте египатског
друштва, али и Египта савременог доба (20. век).
Египат се представља као земља контраста (пустиња
и плодне равнице око Нила), али и земља изазова и
непресушног извора задовољстава за путнике.
Додатно о Египту ученици се информишу и
посредством Света занимљивости (Читанка, стр.
34).
Треба објаснити због чега путописац Јелена

Димитријевић сматра да је египатске пирамиде
тешко насликати, као и да су начињене фотографије
пирамида безвредне. На тај начин ће се прозрети
ауторкина мисао о томе да се такве лепоте, којима
древност долива додатни значај, морају видети,
обићи и упознати кроз живи додир и сусрет. На тај
начин она имплицира и своју мисао, која је у
природи читавог њеног дела, да треба путовати како
би се свет упознао у својој лепоти и свим
димензијама свог постојања, да се тако учимо и
образујемо.
Образована списатељица помиње многе личности

које су обележиле људску историју и обликовале
стварност света кроз време. Ученици треба да
откривају и проналазе податке о поменутим
личностима и да тако разумеју ауторкине утиске и
мисли.
Кроз наведене могућности анализе откриће се и

природа самог путописа као књижевнонаучне врсте.
Ученици ће бити мотивисани да уоче, како
документарне, тако и уметничке, литерарне слојеве.
Наставник ће их довести до целине Појмовник
(Читанка, стр. 34) да би се информисали о
теоријском одређењу путописа и путописне прозе.


При крају часа наставник указује на начин
приповедања ауторке и упућује ученике на целину ─ Бележе и учествују у
Путоказ (Читанка, стр. 35). Откривањем разговору.
имперфекта открива се и начин на који време
чудесно пулсира у путопису Јелене Димитријевић.
Упутити ученике на интерактивни приказ

Кеопсове пирамиде у дигиталној читанци (област
Лепоте света, слајд 10).
57
Јелена Димитријевић, „Седам мора и три океанаˮ (одломак)

─ Текст говори о путовању у Египат.
─ Јелена Димитријевић указује на лепоту природе и интересантност египатске
културе.
─ Посебно се наглашава лепота египатских пирамида и њихова свевременост.
─ Онај који жели да упозна свет и себе треба да путује.
─ Путовање је вид учења и образовања.
─ Путопис је књижевно-научна врста (Појмовник, стр. 34).

дела
ОКВИР ЗА
ученика?
58

ник:
Наставна јединица: Рабиндранат Тагоре, „Папирни бродовиˮ
Циљ часа: Анализа тематско-мотивског и идејног слоја песме у прози.

чита;

Кључни појмови: Папирни бродови, Рабиндранат Тагоре, песма у прози
59
ТОК ЧАСА
Наставник подсећа ученике на део филма Право ─ износи своје мишљење;
сунца у коме се говори о сусрету индијског песника ─ слуша одговоре других
Рабиндраната Тагореа и наше књижевнице Јелене ученика;
Димитријевић. Подсетимо се како је изгледао сусрет ─ учествује у дискусији;
двоје књижевника. ─ записује у свеску.
Ученици се упућују на целину Представљамо ти

(Читанка, стр. 43) и упознају се са животом и делом
индијског песника Тагореа. Тагоре је 1926. године
боравио у Београду, а о лепим утисцима везаним за
тај боравак, говори се и у поменутом филму о Јелени
Димитријевић.
Упутити ученике на фотографију у дигиталној


Разговор о песмама почиње пре самог читања
њиховог текста тиме што наставник пита ученике да ─ Прати упутства наставника;
ли су текстови који су пред њима песме. ─ проучава текст из читанке;
Претпоставка је да ће се велики број ученика ─ одговара на питања;
одлучити за негативан одговор. Уколико неко од ─ слуша одговоре других
ученика одговори потврдно, подстиче се да ученика;
образложи свој одговор. ─ износи своје запажање;
─ анализира и закључује;
Наставник позива неког од ученика да прочита ─ самостално долази до
уводни текст који претходи песмама. Тај део ће решења налога и задатака;
ученике упутити на истоветности и разлике двеју ─ анализира и упоређује са
песама: прве, која је настала као део збирке песама за одговорима других ученика;
децу, и друге, која је једна од целина чувене ─ записује у свеску
Тагореове збирке Градинар. најважније делове
Пре приступања самим песмама, са ученицима се
разговара о традиционалном облику песме (ученици
образлажу свој претходни негативни одговор на
питање да ли су текстови пред њима песме).
Наставник чита текст прве песме (Читанка, стр. 41) и
са ученицима започиње разговор о њој посредством
целине Трагом речи (Читанка, стр. 42). Разматра се
то шта жели дечак из песме, који сваког дана пушта
низ реку мале папирне бродове. Ученици треба да
наслуте и закључе због чега је дечак бродиће украсио
својим именом и именом села у коме живи. У каквој
60
је потрази тај малени јунак песме? Какву поруку он
шаље непознатом проналазачу такве необичне речне
пошиљке? Какав значај за разумевање дечакових
жеља и осећања има слика неба прекривеног
облацима?
Посебну пажњу треба посветити последњем делу

песме, у коме се уопштава, до тада, рекло би се,
конкретна ситуација дечака и његових жеља. Крај
песме упућује на жеље свих људи и све жеље и
надања оних који снују о нечем лепом и њима
значајном.
Упутити ученике на звучни запис песме

Папирни бродови у дигиталној читанци (област
Лепоте света, слајд 14).
Друга Тагореова песма се доводи у везу са првом

тако што се разматра временска дистанца која дели
прву и другу песму.
Треба размотрити значај протока времена не само као

старење и пролазност већ као искуственост и
могућност да из другачије перспективе увидимо све
мене света и људског живота. Одраслом човеку
папирни бродићи јесу наивни и скоро заборављени
део живота који, када се активира и нађе у домену
живог сећања, постаје траг људскости и
виталистичког импулса који га и данас покреће кроз
меандре стварности што открива своје сурово
наличје.
После анализе, ученике вратити на иницијалну тачку

и питање жанровског одређења датих текстова. Кроз
разговор о лирским димензијама, асоцијативности и
песничким сликама које су поетичне и вишезначне,
долази се до увида у могућности песме у прози.
Теоријска допуна овог разговора биће читање текста
из целине Појмовник (Читанка стр. 42).


У завршном делу часа ученици читају одељак Свет ─ Бележе и учествују у
занимљивости (Читанка, стр. 43) и информишу се разговору.
ближе о Индији. Као допуна тога следи читање и
кратак разговор о песмама у прози „Индија, Индијаˮ
Гордане Брајовић (Читанка, стр. 44). У Појмовнику
(Читанка, стр. 45) прочитати о метафори и
размотрити функцију тог стилског средства у
књижевности.
61
Рабиндранат Тагоре, „Папирни бродовиˮ
─ Друга песма – искуство одрасле особе; сећање на искреност и сјај детињих

жеља.
─ Песма у прози (Појмовник, стр. 34).
─ Метафора (Појмовник, стр. 45).

дела
ОКВИР ЗА
ученика?
62

ник:
Уметнички и научнопопуларни текстови о природним
Наставна јединица: лепотама и историјским споменицима Србије и света

Упознавање ученика са природним и културно-историјским
Циљ часа: особеностима и међусобним разликама разних предела Србије и
света кроз примере књижевних и књижевно-научних текстова.
чита;

Историја, Географија, Музичка култура, Ликовна култура
Кључни појмови: Уметнички текстови, књижевно-научни текстови, опис
63
ТОК ЧАСА
Разговор и подсећање на текстове обрађене на ─ износи своје мишљење;
претходним часовима. Поглед на путовања након ─ слуша одговоре других
читања и анализе тих текстова – питање за ученике: ученика;
Шта се променило у вашем погледу на феномен ─ учествује у дискусији;
путника и путовања након читања текстова Светлане ─ записује у свеску.
Велмар Јанковић, Гордане Малетић, Јелене
Димитријевић и др.? Објасните значај путовања за
човека и његов духовни развој.
Ученици су имали задатак да пронађу текстове који

представљају природне и културно-историјске лепоте
Србије и света и да их представе на часу уз пропратни
материјал (филмове, фотографије, карте, предмете и
сл.) којим би боље дочарали свој избор. Наставник их
подсећа на дато упутство које им је помогло да се
припреме за час (Прилог 1).

Ученици излажу о текстовима које су прочитали тако Прати упутства
─
што наводе ко је аутор и како гласи наслов текста. наставника;
Читају репрезентативне делове текста, битне одломке презентује одабрани
─
којима се упућује на специфичности одређеног текст;
географског предела и посебности које га чине одговара на питања;
─
интересантним и изазовним за посетиоце. слуша одговоре других
─
Као што је наглашено, ученици би требало да, с ученика;
обзиром на дато упутство, истакну на који начин је износи своје запажање;
─
аутор текста приступио опису одређеног континента, анализира и закључује;
─
државе, града и сл., кроз које аспекте га је представио, самостално долази до
─
који је стил користио (научни, књижевноуметнички) и решења налога и задатака;
у којој је мери постигао да његов текст буде сугестиван ─анализира и упоређује са
и пријемчив за читаоца. одговорима других
ученика;
Креативни сценарио ─ записује у свеску
Час се може осмислити као путовање кроз различите најважније делове
пределе једне земље, па би онда сви ученици требало да обрађеног садржаја.
пронађу текстове искључиво о тој земљи.
Уколико је тема Србија, ученици у учионици или у
школском дворишту могу уцртати (кредом или на неки
други начин) карту Србије и у њој означити тачке,
односно места која су описана у текстовима које су
читали. Сваки ученик стоји на једној тачки, док се
посетиоци, нпр. остали ђаци и наставници, у школском
дворишту крећу од једне до друге тачке / од једног до
64
другог ученика и тако се информишу о пределима
Србије. За ову прилику ученици могу читати текстове
из књиге Скривена Србија Драгана Боснића.
Час се може припремити у корелацији неколико
наставних предмета (Историја, Географија, Музичка
култура, Ликовна култура и др.) и кроз сарадњу
неколико наставника различитих предмета. У том
случају се вербално (уметнички и научнопопуларни
текстови) може обогатити и дочарати визуелним
(предмети везани за културну баштину и сл.).

Овај део часа биће искоришћен за осврт на активности ─ Анализира свој рад и рад
ученика, анализу представљања путописних и других других ученика.
текстова и сл. Размењују се утисци, коментарише се
избор текстова. Наставник најављује анализу домаћег
задатка за наредни час, објашњава тему и дели
припремне задатке и упутства.
одговарања на постављена питања поводом
обрађеног
ОКВИР ЗА
приликом
ла?
65
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
ПРИЛОГ 1
Припрема за излагање о уметничким и научнопопуларним текстовима о природним

лепотама и историјским споменицима Србије и света
1. Како би одабрао текст који ћеш представити на часу, најпре размисли о држави,
граду, континенту или било ком географском пределу који би волео да посетиш
или си већ посетио. Затим потражи књиге/текстове који постоје о њему и које
можеш да представиш на часу. Како би дошао до оваквих текстова, можеш да
замолиш библиотекара у школској библиотеци да ти помогне у томе, наставника
српског језика и књижевности, географије и др. Можеш и да претражујеш
интернет.
2. Да би се припремио за излагање на часу, битно је да увежбаш читање текста

или његових одломака у којима се најбоље указује на посебности природе,
географских одлика, историје и културе тог места. Покушај да, читањем одабраних
одломака, своје другове и другарице, заинтересујеш и приближиш пределу који
описујеш.
3. Ако желиш да твој рад делује живописније и да сам текст привуче јачу пажњу
осталих ученика и остави утисак на њих, можеш припремити и материјале који ће
илустровати прочитано (слајдови, филм у позадини, фотографије и сл.).
4. Твоје излагање може бити уобличено и као мултимедијални материјал или

филм који ће објединити текст, звук и слику. Ако се одлучиш за овакав рад, од
помоћи ти може бити и наставник информатике.
66

ник:
Наставна Језичка култура
Анализа домаћег задатка (1): Путопис (са задатим бројем
Наставна јединица: речи и глаголским облицима)
Циљ часа: Читање и анализа домаћих задатака.

Очекивани исходи • састави кохерентан писани текст у складу са задатом темом
на крају часа: наративног и дескриптивног типа;
• доследно примени правописну норму.
Наставна средства: Свеске са домаћим задацима

Кључни појмови: Анализа домаћег задатка
ТОК ЧАСА
─ Доноси на час написан рад
Наставник проверава да ли су ученици написали у свесци за домаће задатке;
домаће задатке. Разговара са њима о евентуалним ─ одговара на питања;
потешкоћама које су имали у току писања, као и о ─ износи своје мишљење;
томе у којој мери им је писање рада на овакав начин ─ слуша одговоре других
било интересантно. ученика;
─ учествује у дискусији.
Најављује се читање домаћих задатака. Наставник

говори о неопходности доброг става тела при читању,
јачини гласа, правилном читању, као и значају тога да
остали ученици треба да буду пажљиви слушаоци
како би касније могли да прокоментаришу рад који су
чули, да упуте аутору рада сугестије и сл.
Сваком ученику/ученици на претходном часу дато је
упутство/план за писање рада како би се на што бољи
67
начин припремио/припремила за час читања и
анализе радова и како би написани рад имао што
бољу структуру и смислене целине сачињене од
добро повезаних реченица. Наставник напомиње да
ће се домаћи задаци ученика оцењивати према томе
да ли је састав испоштовао савете предочене у плану,
посебно оне који упућују на неопходност граматичке,
правописне и стилске исправности рада. План за
писање домаћег задатка прилог је ове припреме
(Прилог 1).
Уз план, на претходном часу, дати су и усмени

налози, тј. предлози који ће ученицима помоћи да
смисле о чему ће писати и како ће приступити теми.

Ученици читају радове, а после сваког читања ─ Прати упутства наставника;
уследиће разговор о раду, као и указивање на то да ли ─ чита свој рад пред осталим
је и како је одговорено на тему. Они који слушају ученицима;
треба да дају аргументован коментар прочитаног ─ аргументовано
рада, да укажу на његове квалитете и да објасне због коментарише и анализира
чега је нешто добро написано, да ли је тема добро радове осталих ученика;
осветљена, на који начин је аутор рада успео да их ─ слуша коментаре других
упозна са пределима (државама, градовима и др.) које ученика;
описује. Истичу се и негативне стране рада како би ─ износи своје запажање;
аутор убудуће имао у виду где, евентуално, греши и ─ анализира и закључује.
шта може да побољша.
Наставник бележи своје утиске, примедбе, указује на

све аспекте рада које може да процени приликом
слушања.

Наставник прикупља свеске свих ученика и прегледа
их после часа, те тако стиче потпуни увид у рад и ─ Анализира свој рад и рад
напредовање ученика. Том приликом посветиће других ученика.
посебну пажњу граматичкој и правописној
исправности рада.
Анализа домаћег задатка (1): Путопис
НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
(На табли ће се исписивати евентуалне грешке из ученичких састава, као и њихова

исправна варијанта.)
68
Начини провере − Анализа ученичких радова у погледу садржинске,
остварености исхода: правописне, граматичке и стилске исправности рада
ОКВИР ЗА
ученика?
ПРИЛОГ 1
Упутство за писање домаћег задатка: Путопис
─ Присети се одлика путописног текста о коме смо говорили током претходних

часова. У складу са тим одликама напиши рад од највише 200 речи, тако да,
приликом писања, користиш различите глаголске облике које си учио у протеклом
периоду – глаголска времена и начине.
─ У раду треба да представиш одређено место/места које/која си посетио (државе,

градове, села, планине и сл.). Опиши природне лепоте и културно-историјске
знаменитости тих предела. Коментариши представљена природна и културна блага,
објасни њихов значај и однос људи/житеља према њима.
─ Твој рад треба да нас заинтересује. Док га слушамо, у мислима треба да нам се
створе слике описаних предела. Потруди се да оно што напишеш у свакоме од
читалаца створи илузију да је у тренутку и сам део твог путовања.
─ Потруди се да реченице које пишеш буду јасне, међусобно добро повезане у целину,
стилски ваљане и да у њима нема граматичких и правописних грешака. Како би се
то постигло, битно је да рад пажљиво прочиташ неколико пута пре него што га
запишеш у свеску за домаћи рад.
69

Pripreme 01 Septembar

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pripreme 01 Septembar

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 1

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Спремити папир или стикере које ће ученици користити

Напомена 1: Ученицима треба дати слободу у креирању

Најава наставне јединице

Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас

Наставник систематизује најважније информације ‒ Слуша закључна

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ У СЕДМОМ РАЗРЕДУ

Списак домаће лектире по месецима

Распоред писаних провера по месецима

План за септембар (17 часова)

Планиране активности Планиране активности

Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу:

1. Одељење се дели у две групе.

Главни део часа (35 минута)

Уместо одштампаних питања за квиз Шешир

Начини провере – тачно решени задаци у квизу

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Тип часа: Oбрада

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Планиране активности Планиране активности

Наставник тражи од ученика да објасне значај и − Одговара на питања;

Упутити ученике на галерије слика у дигиталној

Истиче се и контраст благостања и моћи Деспотовог

Завршни део часа (10 минута)

Наставник приказује ученицима 3D анимацију

Пронађите у уџбенику Историје податке о другим

Светлана Велмар Јанковић: „Српски Београд деспота Стефана”

− Одломак из научнопопуларне књиге „Капија Балкана”

− анализа тачности одговора на тестовима из

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Циљ часа: Тестирање знања које су ученици усвојили у шестом разреду.

Наставна средства: Одштампани тестови

Наставник саопштава ученицима да ће на овом часу − Поставља евентуална

Главни део часа (40 минута)

Завршни део часа (3 минута)

1. Одреди врсту народне лирске обредне песме.

а) „Војевао Бели Виде, коледо!

б) „Наша дода Бога моли,

2. Одреди врсту строфе према броју стихова.

а) „Као златне токе, крвљу покапане,

б) „Све је утонуло у тишину вечну.

3. Прочитај одломак из песме „Чудесни свитац” Добрице Ерића и одговори на захтеве.

„Када у тихе летње вечери

У наведеном одломку: а) подвуци лирски десетерац; б) одреди врсту риме.

Врста риме: ____________________

4. Одреди врсту ауторске лирске песме.

а) Алекса Шантић, „О, класје моје” __________________________

5. Подвуци појам који не припада датом низу.

дескрипција, монолог, персонификација, дијалог, нарација

експозиција, ______________________, кулминација, преокрет,

„Коса му је до земљице црне,

а) Из које су песме наведени стихови? ______________________________

„Стриц хитро спузну с дрвета, загрли малишана и узе га тјешити.

а) Књижевни род: ____________________

Орлови рано лете

10. Напиши називе гласовних промена које су извршене у речима.

а) непостојано а б) промена л у о в) једначење сугласника по звучности

а) промена л у о б) једначење сугласника по звучности в) непостојано а,

12. Прецртај погрешно написане речи.

потсетник, одштета, једанпут, тачци

а) Ко данас касни?___________________ б) Неко се кикоће. ____________________

а) Ко данас касни?_ б) Неко се кикоће. __

а) Ићи је глагол._ б) Идемо напоље. _

пуштам, украсио сам_,