Traženje posla u Srbiji (transkript)

A statistika kaže da na tržištu rada trenutno ima više od 740 hiljada nezaposlenih. Poslodavci tvrde da za
određena zanimanja uvek imaju otvoreno radno mesto. Da li su ove dve suprotne informacije u
suprotnosti jedna sa drugom ili je reč o deficitarnim zanimanjima koja su uvek tražena pitanje je na koje
ćemo dobiti odgovor od savetnika za zapošljavanje i poslodavca.

U toku protekle godine preko NSZ do radnog mesta došlo je više od 232 hiljade nezaposlenih, to je manje
od jedne trećine nezaposlenih koji trenutno traže posao preko ovog servisa, iako je kod poslodavaca u
Srbiji u svakom trenutku upražnjeno od 8 do 10 000 radnih mesta.

Najviše se traže IT stručnjaci, dosta je teško obezbediti inženjere, mašinske i građevinske, ali sa
posedovanjem određenih licenci. Lekari specijalisti: kardiolozi, akušeri ginekolozi, anesteziolozi se jako
teško obezbeđuju odnosno kao i farmaceuti.

Dakle, neka zanimanja su permanentno deficitarna i za njima uvek postoji potražnja na tržištu rada. Ima i
slučaja kada nije reč o prevelikim zahtevima poslodavaca kao što su fakultetska diploma i posebne
veštine, naprotiv, reč je uglavnom o potražnji za radnicima koji se najčečće bave zanatima.

Često se dešava da ne zadovoljavamo i ponude poslodavaca koji potražuju radnike fiziko-tehničkog

obezbeđenja, komercijaliste, građevinske radnike, majstore: zidare, tesare, keramičare...

Koliko je nezaposlenima teško da nađu posao toliko je i poslodavcima teško da nađu pravu osobu za
upražnjeno radno mesto. U većini slučajeva poslodavci znaju šta hoće, ali umeju da budu i veoma
fleksibilni u svojim zahtevima kako bi popunili slobodno mesto u svom timu.

Više obrazvanje jeste svakako prednost, poznavanje jezika jeste prednost, napredno korišćenje računara je
nešto što se sada već podrazumeva i snalažljivost u smislu da jako brzo umete da pronađete informacije
koje u datom trenutku ne znate, a neophodne su vam.

Pored toga neka zanimanja su veoma specifična i stalno se menjaju, te naš sistem obrazovanja nije
podesan da odgovori na aktuelne zahteve na tržištu.

Ono što mi na dnevnom nivou radimo i ono što nam je potrebno se ne uči na školama turizma, primera
radi moja saradnica od prvog dana je, kako ona kaže, mnogo više naučila na kursevima i dodatnim
edukaciijama u koje je lično ulagala nego u formalnom obrazovanju tokom srednje i tokom Više škole.

Ovu priču potvrđuju i zaposleni koji su školovali upravo za oblast u kojoj su pronašli posao. Jaz imeđu
teorije i prakse pokazao se očiglednim već pri prvom izlasku iz školske klupe.

Mene su na praksi u školi kada su me poslali, hotelijerska praksa u školi , na recepciju i imala sam
zadatak da napišem jedan deo o žurnal-mašini. Kada sam pitala na recepciji šta je to žurnal-mašina niko
nije znao da mi kaže poslali su me kod jednog deke koji je šef recepcije i ima mnogo iskustva i rekao je:
„Joj, dete, kaže, pa mi smo to prestali da koristimo kad sam ja počeo da radim“.

Dakle posla ima, ali najviše za one koji su spremni da ulažu u svoje znanje i da se stalno usavršavaju i
napreduju.
Poslodavci su dosta zahtevni kada traže određene profile, uvek traže i radno iskustvo i to određeno radno
iskustvo, licence, stručne ispite, posebna znanja i veštine.

Pre nego što sam završila diplomski i uzela diplomu krenula sam sa usavršavanjem sa kursevima koji su
stručni za turizam, poput Škole za turizam, određenih sistema za aviokarte i slično. Samoinicijaticno sam
nudila da besplatno negde radim na po mesec dana da bih mogla da oslušnem gde ću se ja to pronaći i
vrlo dobro sam naučila kako ne treba raditi tokom tih iskustava.

Osim NS i preporuke savetodavca drugi način da se dođe do prave osobe je preporuka kolege ili
prijatelja. Ovaj način pronalaženja radnika za poslodavce je za sada najpouzdaniji.

Negde sistem preporuka nam se najbolje pokazao iz razloga što osim tehničkog zanja jako su važne
osobine koje kandidat potencijalni ima, koliko je energičan, koliko je spreman da zaista dnevno uči i radi
na sebi i da se usavršava.

U svakom slučaju poslodavcima trebaju radnici isto koliko i nezaposlenima posao. Naći dobro radno
mesto ne zavisi samo od dobre volje i želje nezaposlenog pa čak ni od osnovnog obrazovanja koliko od
dodatnih veština, znanja i sposobnosti koje se ne uče samo u školi već i van škole. I na kraju, ono o čemu
uvek treba misliti prilikom traženja posla su dobre preporuke.