Istorija problema: teorija i oblikovanje

Teoriju dizajna teško možemo shvatiti kao tradicionalnu naučnu teoriju. Ne možemo je
shvatiti u smislu tradicionalne teorije kao takve, jer teorija raspolaže pojmovnim aparatom
kojim se tumače zakonitosti u prirodi ili društvu. Teorija dizajna može se shvatiti kao
sublimacija dvestogodišnje prakse i teorijskih tekstova koji su se pojavljivali u tom periodu.
Dakle, postoji određeni kontinuitet konkretnog kritičkog mišljenja i izučavanja dizajnera
tokom razvoja same discipline. Ona se javlja u akumulaciji istorijskog iskustva, koja tek
proteklih 50 godina teži sopstvenom naučnom formiranju.

Slika 1.1. I believe in my design.1

Istorijski pregled teorije dizajna

U dizajnu je oduvek postojala sprega teorijskog i ideološkog mišljenja, u kojoj se veoma

teško moglo razaznati koje su to teorijske postavke u odnosu na praktičnu primenu. Jer sam
dizajn kao artefakt u sebe inkorporira teorijske premise. Dizajn je i kao pojam i kao
delatnost preživeo značajne i duboke promene. Vrlo često se preklapao sa arhitekturom i
urbanizmom u želji da formira sopstveni teorijski jezik. Često je i ukazivao na određena
problemska područja koja druge discipline nisu uspele ni da definišu ni da reše. U današnje
vreme, teorija dizajna se već uveliko konstituiše kao jasna teorijska disciplina, sa svojom
tematikom i metodima izučavanja. Pre svega valja naglasiti da je ona ujedno i
interdisciplinarna, jer za nju jeste neophodno da koristi metode i pristupe drugih disciplina,
u zavisnosti od problema kojim se bavi. Dizajn i jeste polje koje duboko prodire u sve
strukture društva i prirode, te se kao takav susreće sa raznim problemima koje može rešiti
samo uz pomoć drugih disciplina, ili vice versa, koje druge discipline mogu rešiti samo uz
pomoć dizajna.

1
http://webitect.net/design/20-amazing-samples-of-web-typography/

Copyright © Link group

 Slika 1.2. Knjige iz oblasti teorije dizajna2

Dizajn jeste nastajao uporedo sa Industrijskom revolucijom. Velika depresija tridesetih

godina prošlog veka učinila je da se veliki broj iluzija o misiji dizajna poremeti, što je
zahtevalo i stvaranje nekih novih polazišta i ideja. U međuratnom periodu škola Bauhaus
(primer 1.3) temeljno je uzdrmala dotadašnje poglede o idejama, misijama i vizijama
dizajna i u dizajnersku misao unela socijalni aspekt. Bauhaus je izvršio internacionalizaciju
dizajna u samom srcu evropske kulture. Odigrala se prava sinteza istorijskih likovnih
avangardi i eksperimentalnih saznanja humanističkih nauka. Kao osnovu modernog
oblikovnog instrumenta zauzeo je pristup oblikovanju u polju vizuelno-plastičkih fenomena.
Posleratne godine donele su etičku osetljivost u krugu dizajnerske profesije. Iz traumatičnog
iskustva Drugog svetskog rata izrodile su se ideje predratne avangarde. Ideje Bauhausa su
ponovo zasijale u punom sjaju zato što su u tom momentu predstavljale jednu zdravu
tradiciju za obrazovanje mladih dizajnera.

Slika 1.3. Škola za dizajn Bauhaus3

2
https://wordsfordesigners.com/2016/07/meredith-davis-graphic-design-theory-graphic-design-in-context/
3
https://www.behance.net/gallery/4145007/Bauhaus-Research-and-Written-work

Copyright © Link group

Nadolaženje naučno-tehnološke revolucije tražilo je i od dizajna određeno prilagođavanje.
Dizajn postaje produžetak intervencije privatnog i državnog kapitala u procesu tehnološkog
modernizovanja privrede. Kriza i pad Ulmske škole za dizajn Hochschule Für Gestaltung
(slika 1.4) potvrđuje ovu tvrdnju. Ova škola bila je prihvaćena i podržavala ju je privreda
dok je kreirala visokokvalitetne aparate sa ekskluzivnim statusnim značenjem. Onog
momenta kada je počela da kreira dizajn namenjen svima, odnosno svim društvenim
grupama, izgubila je tu podršku. Poslednje reči izgovorene u ovoj školi bile su: Dizajn, da bi
mogao pretendovati na to da organizuje visokoartificijelnu i u budućnosti izvanredno
složenu okolinu i da joj dâ svoj pečat, nužno iziskuje stvaranje nauke o dizajnu kao grane
buduće nauke.

Slika 1.4. Ulmska škola za dizajn Hochschule Für Gestaltung4

Ovakvi stavovi kao da su bili proročki, jer od tih godina počeće prava borba za teoriju
dizajna, koja će do danas imati za rezultat formiranje relativno stabilnog polja teorije
dizajna. Danas postoje teoretičari koji dizajn vide kao samostalnu disciplinu. Dizajn nosi
svoje znanje, oko kog se izgradila mreža teorija i ideja. Postoji veliki broj pojedinaca,
institucija i organizacija koje na ozbiljan način pristupaju dizajnu kao teoriji. Na primer, u
današnje vreme The Cumulus Association (www.cumulusassociation.org) je najznačajnija
internacionalna organizacija univerziteta i koledža umetnosti, dizajna i medija, koja okuplja i
predstavlja više od 140 eminentnih institucija sa svih kontinenata. Nastanak i razvoj ove
organizacije počeo je sa padom Berlinskog zida, odnosno s velikom euforijom slobode i
rođenjem „Nove Evrope”. U martu 2008. godine u Kjotu, The Cumulus Association je
organizovala konferenciju na kojoj je donela deklaraciju posvećenu budućem održivom
razvoju dizajna. Dizajnerska deklaracija iz Kjota predlaže nove vrednosti i nove načine
mišljenja, predstavlja manifest početka nove ere i poziva dizajnere da razmotre svoju ulogu
u toj novoj eri, a u kontekstu savremenih trendova održivog razvoja. U deklaraciji se ističe
želja za sticanjem još veće moći dizajna, kako bi se suštinski poboljšao svet. U ovako
postavljenim idejama o ulozi dizajna uočava se potreba da se on redizajnira prema
potrebama društva kako bi se čovek aktivnije i delotvornije bavio kreiranjem sveta oko
sebe.

Dodatni materijal

Na sledeća dva video-snimka možete saznati više o školama Bauhaus i Hochschule Für
Gestaltung.

http://www.youtube.com/watch?v=3_c6AlBBCCI

https://www.youtube.com/watch?v=YkflZJoddEY

4
https://www.goethe.de/en/kul/des/20377826.html

Copyright © Link group

Dizajn i oblikovanje

Treba imati u vidu da se teorija dizajna u smislu oblikovanja zasniva na saznanjima teorije
forme. Teorijske platforme dizajna predstavljaju oslonac za razvoj oblika. Potrebno je
izgraditi teorijsku misao da bi se onda u dalju realizaciju dizajnerskih proizvoda uključila
teorija forme kao neizostavni element dizajnerske prakse. Oblikovati znači stvarati, odnosno
menjati vid ili izgled nekog proizvoda. Bilo kakvu aktivnost, namerno ili slučajno izvedenu, u
vidljivom svetu možemo nazvati oblikovanje. Oblikovanje je, drugim rečima, sinonim za
sam proces dizajniranja. On je tokom poslednjih pedeset godina doživeo metamorfozu i
zamenjen je terminom dizajn.

Oblikovanje je veoma važno i vezano za čovekovo svakodnevno življenje. Oblikovanje

možemo poistovetiti sa večitim pretvaranjem energije u energiju, sa stvaranjem kulturnih
dobara, kao i sa osnovnim smislom čovekovog delovanja. U prirodi se oblikovanje dešava
kao posledica delovanja mehaničkih i hemijskih promena vezanih za opšte uslove života,
rasta i nastajanja. Čovek oblikuje iz potrebe da zadovolji svoju egzistenciju u najširem
smislu. Te potrebe mogu biti duhovne i materijalne prirode. Čovek ne oblikuje samo da bi
zadovoljio potrebe egzistencije, već i da bi zadovoljio i izrazio osećanja, shvatanje sveta i
okolnosti. Jedno dizajnersko delo može biti izraz razuma, emocije, senzacije, ispitivanja
reda i harmonije, koje u prirodi postoje. Oblik nije stvoren samo da bi nam se dopao, nego i
da u sebe ugradi i sadrži izvanredno logičnu i čistu misao. Upravo u ovom momentu shvata
se sprega teorije i prakse. Jer jedna bez druge ne ide.

Pitanje:

Škola Bauhaus radila je u sledećem periodu:

a) 1919–1933.
b) 1924–1933.
c) 1919–1945.

Objašnjenje: Škola za arhitekturu i dizajn Bauhaus, osnovana u Nemačkoj u Vajmaru

1919. godine, radila je do dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. godine.

Rezime

• Teorija dizajna postoji i služi dizajnu kao praksi na dva nivoa. Prvi nivo jeste da
definiše misije i ciljeve dizajnerske prakse, zatim, uključujući druge discipline razreši
probleme sa kojima se suočava, i na kraju da promoviše sam dizajn. Na drugom
nivou, teorija dizajna u saradnji sa teorijom forme pokušava da objasni
funkcionisanje forme u svetu oko nas, da raščlani elemente i principe forme i definiše
metode dizajnerske prakse. Poznavanje teorije dizajna omogućava dizajneru da
jasno shvati, razume i definiše probleme dizajnerske prakse i na sistematičan način
reši estetske i funkcionalne probleme oblika i okoline.

Copyright © Link group