Jedinstvo

U dizajnu principi i elementi forme predstavljaju neophodne činioce koji su zastupljeni u

nekom obliku. Drugim rečima, reč je o činiocima koji su zastupljeni u spoljašnjoj i
unutrašnjoj strukturi nekog dizajnerskog proizvoda. Zastupljenost određenih principa i
elemenata forme u jednom proizvodu, o kojima će biti reči u narednim lekcijama, od
ključnog je značaja za uspostavljanje skladnog i po izgledu homogenog proizvoda. Principi i
elementi forme povećavaju estetske vrednosti proizvoda, što znači da se vizuelno zapažaju i
doživljavaju. Izdvaja se pet principa (jedinstvo, tačka fokusa, proporcije, balans i ritam) i
sedam elemenata (linija, oblik, tekstura, iluzija prostora, iluzija kretanja, valer i boja). U
ovoj lekciji biće govora o jedinstvu kao jednom od principa forme.

Jedinstvo predstavlja povezanost svih elemenata u koherentnu sliku. Jedinstvo nije samo
estetski normativ, već se radi o kategoriji koja označava povezanost forme i sadržaja, forme
i stila, povezanost i usklađenost svih likovnih elemenata i, konačno, jedinstvo svih
elemenata koji grade ovo estetsko načelo. Drugi termin koji stoji za istu ideju jeste
harmonija. Ukoliko različiti elementi ne stoje u harmoniji, deluju odvojeno, nekoherentno,
neusklađeno i haotično, odnosno kompozicija slike se raspada, te dolazi do nejedinstva i do
neusaglašenosti.

Kompozicija ili komponovanje je stvaranje oblika putem ostvarenja reda na odgovarajući

način. Svaki pristup komponovanju predstavlja aktivnost u okviru određenog prostora, koji
ima svoju širinu, visinu i dubinu. Komponovanjem se uspostavlja struktura u kojoj su svi
činioci te strukture (elementi, detalji) podređeni celini, sa jasno definisanim ulogama u
likovnom izrazu.

Jedinstvo u likovnim umetnostima označava međusobno objedinjavanje likovnih elemenata,

likovnih elemenata s kompozicijskim načelima, i objedinjavanje dve ili više likovnih tehnika.
Potrebno je da sve likovne i tehničke snage (pokrenute radi oblikovanja likovnog dela) teže
jednom zajedničkom cilju – likovnom sadržaju – kao što svi igrači nekog tima teže
ostvarivanju pobede prema pravilima igre koju igraju. Likovni elementi moraju biti odabrani
i međusobno uređeni kompozicijskim načelima. Najvažnija kompozicijska načela su: blizina,
repeticija, kontinuitet, strukturalna mreža, dinamika i kontrast. U skladu sa ovim načelima,
odvojeno ili kombinovano, postiže se jedinstvo u kompoziciji. Uspostavljanju jedinstva
doprinosi delovanje svih delova kompozicije, sa psihologijom poruke koju određena celina
nosi u sebi.

Ako pogledamo primer 10.1, odnosno obe slike, uviđamo visok nivo jedinstva. Drugim
rečima, javlja nam se osećaj prijatnosti i zadovoljstva. Na slici levo zapažamo sličnost
elemenata. Ovakvo zapažanje je posledica harmonije na slici. Harmonija, što je sinonim za
jedinstvo, ne proističe samo od percepcije sličnih elemenata, već je ona posledica
ponavljanja ovalnih oblika konzervi, te senki koje one bacaju i linija kojima se forme
opisuju. Na fotografiji desno jedinstvo je postignuto sličnim tonovima boja koje povezuju
naoko različite forme.

Copyright © Link group

 Slika 10.1. Wayne Thiebaud, Konzerve sa bojom, 1990 (levo) i Damon Winter, Lični
fotograf sa Islanda, 2005 (desno)1

Jedinstvo nije rezervisano samo za figuralne predstave i apstraktne slike, već predstavlja
suštinu određenih dizajnerskih rešenja. Drugim rečima, dizajner planira i kontroliše
jedinstvo u dizajnerskim rešenjima. Nekada jedinstvo proističe od prirodnog rasporeda
izabranih elemenata, ali češće jedinstvo je posledica veštine dizajnera. Prema tome,
jedinstvo je jednostavno osećaj o vezama među elementima koji se pojavljuju u
kompoziciji. Elementi koji grade to jedinstvo mogu biti kako jednostavni tako i veoma
kompleksni. U narednim redovima analiziraćemo načela, odnosno principe, kojima se
postiže jedinstvo kompozicije.

Vizuelno jedinstvo

Na primeru 10.2. (levo) prikazan je kolaž različitih slika biljaka. Prvo na kolažu uočavamo
jedinstvenost celine, što je posledica šablona po kome su složeni elementi, zatim uočavamo
sastavne delove celine, koje jedne od drugih odvajamo i analiziramo. Na datom primeru
dominira vizuelno jedinstvo elemenata. Ne treba mešati jedinstvo misli sa vizuelnim
jedinstvom. Vizuelno jedinstvo daje harmoniju među elementima kompozicije. Isto tako
treba razdvojiti jedinstvo ideje od vizuelnog jedinstva – ideja nije vidljiva okom. Na datom
primeru vizuelno jedinstvo ne ostvaruju slike biljaka već repeticija zakrivljenih linija i tonova
boje. Vizuelno jedinstvo je ključno u dizajnu pisma, odnosno fonta. Bilo da koristimo bold,
italic ili regular varijantu pisma, prvo mora biti zadovoljeno jedinstvo dizajna. Drugim
rečima, slova Q i Z, iako u formi potpuno različita, moraju poticati iz zajedničke porodice.
Na primeru 10.2. desno možemo videti pismo koje je zadovoljilo takve zahteve.

1
https://www.slideshare.net/tracieking902/chapter-2-unity , http://www.christies.com/lotfinder/Lot/wayne-
thiebaud-paint-cans-5129258-details.aspx

Copyright © Link group

 Slika 10.2. Karl Blossfeldt, Pumpkin Tendrils, 2001 (levo) i Hoefler & Frere-Jones, Sentinel
Font (desno)2

Svrha vizuelnog jedinstva jeste da posmatraču olakša opažanje i iščitavanje poruke koju mu
određena kompozicija šalje. Posmatrač ne reaguje dobro na haos i konfuziju u kompoziciji.
Dizajner mora da obezbedi postojanje tragova na kompoziciji koje posmatrač traži da nađe.
Ukoliko takvu koherentnost kompozicije ne pronađe, posmatrač će delo jednostavno
zanemariti ili ignorisati. O zakonitostima opažanja govorili smo u prethodnoj lekciji. Načela,
odnosno principi koje dizajner koristi prilikom organizovanja jedne kompozicije podudaraju
se sa zakonima geštalta, o kojima smo govorili u prethodnoj lekciji.

Načelo blizine

Načelo blizine, prilikom sagledavanja jedne organizovane kompozicije, igra ključnu ulogu.
Na primeru 10.3. vidimo sliku nagih muških tela koja se nalaze na obali jezera. Tela kupača,
najsvetliji elementi na kompoziciji, u kontrastu su sa tamnijom pozadinom šume. Svetla,
gotovo aristokratska tela kupača organizovana su vrlo pažljivo. Organizacijom četiri
centralna tela, odnosno njihovom blizinom, stvara se trougao koji se nalazi u samom
središtu kompozicije. Uloga ovog trougla jeste da centralnom pozicijom na samoj slici dâ
jednu vrstu stabilnosti i efekat jedinstva. Načelo blizine jeste jedan od najjednostavnijih
načina kako bi se postiglo jedinstvo kompozicije, te ga veliki broj umetnika i koristi.

2
http://worldguruonline.com/20-fonts-every-graphic-designer-should-own/ ,
https://www.pinterest.com/pin/769271180069873479/?lp=true

Copyright © Link group

 Slika 10.3. Thomas Eakins, Swimming, 18853

Repeticija

Još jedan od načina kako bi se uspostavilo jedinstvo kompozicije jeste upotreba repeticije,
odnosno ponavljanja. U umetnosti i dizajnu repeticija se gotovo redovno koristi. Izolovan
motiv prođe često neprimećeno, ali pri ponavljanju on se nameće. Ponovljeni elementi su
snažniji i deluju kao refren pesme. Ponavljanje u kompoziciji sugeriše snagu, veličinu, zatim
stvara snažne efekte, te doprinosi jedinstvu kompozicije. Elementi koji se mogu ponavljati
jesu zapravo svi elementi forme: boja, lik, tekstura, pravac ili veličina.

Na primeru 10.4. (levo) kompozicija se zasniva samo na jednom obliku – krugu. Ovaj oblik
se ponavlja u različitim veličinama i usmerenjima, a za rezultat dobijamo koherentnu
kompoziciju. Na istom primeru, slika desno, dizajn logoa za Space 47 takođe pokazuje
primer repeticije. Ovde nije reč o klasičnom ponavljanju, već je došlo do dvostrukog
ponavljanja sličnog elementa upotrebom obrta. Ovom intervencijom dobili smo broj 4 koji
se razlikuje od broja 7. Ovakvim tretmanom budi se pažnja posmatrača, a dobijeni logo
ostaje dugo u pamćenju.

3
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Thomas_Eakins_-_Swimming_(1895).jpg

Copyright © Link group

Slika 10.4. Sophie Taeuber-Arp, Composition with Circles Shaped by the Curve, 1935. (levo)
i Joe Miller, Logo Space 47 (desno)4

Načelo kontinuiteta

Treći način da postignemo jedinstvo u kompoziciji jeste kontinuitet. Kontinuitet je daleko

suptilniji način da se postigne jedinstvo elemenata kompozicije, za razliku od proste
organizacije elemenata po načelu blizine ili repeticije. Kontinuitet je nežno skriven i suptilan,
dok su prethodna dva jasni i očigledni. Kontinuitetom se povezuju različiti elementi i stvara
osećaj harmonije i sklada. Kontinuitet, prirodno, znači da se nešto nastavlja – često je u
pitanju nadovezivanje jedne forme na drugu formu. Oko posmatrača lagano i nežno putuje
od jednog elementa kompozicije prema drugom. Isključeni su neočekivani prekidi ili nagle
promene.

Na primeru 10.5. (levo) vidimo glavu usnule devojke i njenu pruženu ruku koja se suptilno
nastavlja na talasasti naslon sofe na kojoj drema. Kontinuitet je jedan od ključnih principa,
ne samo u dvodimenzionalnom dizajnu, već i u dizajnu trodimenzionalnih predmeta. Na
primeru automobila, prikazanog na slici desno, upravo opažamo primenu načela
kontinuiteta. U ovom slučaju linija šoferšajbne se elegantno nastavlja na haubu i završava
na braniku. Ukoliko pažljivije pogledamo dizajn, uočićemo da se linija haube suptilno
nastavlja na deformaciju na krilima vrata i završava na rukohvatu.

4
http://www.harding.edu/gclayton/2ddesign/crits/crit018_taeuberarp.html , http://www.graphics.com/article-
old/logo-structure

Copyright © Link group

 Slika 10.5. Balthasar Klossowski de Rola, Dnevna soba, 1943. (levo) i 2003 BMW Z4
Roadster (desno)5

Načelo strukturalne mreže

Kao što smo videli, kontinuitet jeste planiranje i organizacija različitih formi tako da se ivice
tih formi poravnaju prema jednoj liniji ili prema više njih. Forme stoje u kontinuitetu jedna u
odnosu na drugu u okviru jednog dizajna. Najosnovniji oblik kontinuiteta jeste strukturalna
mreža. Mreža, na primer, određuje margine na nekoj stranici i deli format na površine. Pred
dizajnerima je veliki broj kombinacija prilikom primene ovog principa. Zadatak ipak postaje
teži kada postoji nekoliko različitih formi koje treba postaviti u mrežu. Često posao dizajnera
nije samo da ujedini elemente u neku kompoziciju, već da kreira nekoliko kompozicija koje
se moraju nastavljati jedna na drugu. Reč je o serijama. U serijama tema ujedinjuje
kompozicije. Ovakvi problemi se pojavljuju svaki put kada treba dizajnirati knjigu, katalog,
magazin, pamflet, veb-sajt i slično, u tim situacijama od dizajnera se očekuje dobra veština
baratanja strukturalnom mrežom.

Pitanje

Načela blizine i repeticije su daleko suptilniji načini za postizanje jedinstva kompozicije,

dok je načelo kontinuiteta banalno i očekivano.

a) Tačno
b) Netačno

Objašnjenje: Izjava nije tačna. Kontinuitet je daleko suptilniji način da se postigne

jedinstvo elemenata kompozicije, dok su načela blizine i repeticije očekivana i banalna.
Kontinuitet je skriven i potreban je napor kako bi se pronašao na kompoziciji.

Proces dizajniranja počinje od toga što dizajner prvo postavlja strukturalnu mrežu, odnosno
grupu horizontalnih i vertikalnih linija, koje dele stranu i formiraju površine u kojima će se
postavljati elementi dizajna (primer 10.6). Ova struktura se ispunjava sadržajem, te se kao
rezultat dobija jedinstvo stranice. Naravno, ovaj vid rada ostavlja prostora za beskonačnu
igru odnosa i veličina. Veliki broj različitih rešenja može se pojaviti u okviru strukture
mreže, od teksta, ilustracija, do fotografija.

5
http://theprisma.co.uk/2013/10/21/the-scandals-of-the-outrageous-balthus/ ,
http://www.weilinet.com/Info.aspx?mid=2435&fn=2003-BMW-Z4-2.2i-Automatic-E85#.Wa1MOygjGUk

Copyright © Link group

 Slika 10.6. Mreža određuje margine strana i deli format na površine koje se ispunjavaju
sadržajem6

Načelo dinamike (interval i ritam)

Interval je međuprostor, praznina među predmetima, rastojanje između dva susedna oblika.
Međuprostor u vizuelnim umetnostima i dizajnu ima optički značaj kao predmeti koje
odvaja, jer se praznina gleda istovremeno kada i oblici. Intervali između oblika su određeni,
njihove veličine su merljive, jer i oni imaju svoje oblike koji definišu forme koje
međuprostor razdvaja. Kako oblik nagoveštava prazan prostor, tako i prazan prostor
nagoveštava oblik. Ako u nekoj kompoziciji dominiraju mali intervali (mala razdaljina), ta
kompozicija je harmonična, ali je mlaka i optički nezanimljiva. Komponovanje je zasnovano
na većim razdaljinama.

Promena u intervalu je promena u ritmu. Ritam je dinamičko stanje u odnosima unutar

kompozicije koje nastaje ponavljanjem dva ili više motiva različitih intervala. Ritam stvara
živost, zanimljivost a istovremeno odmara uspostavljenim redom i preglednošću. Likovne
forme i dizajnirani predmeti imaju svoj unutrašnji napon i koheziju, ali i cirkulaciju. Dizajn
ne može da živi bez unutrašnje dinamike.

Na primeru 10.7. slika levo, uočavamo jednostavnu podelu po principu šahovskih polja.
Ističe se jednostavnost šeme, dok ritam pravi upotreba boja. Upravo upotrebom ritma jedna
ne tako interesantna struktura kompozicije dobija dinamiku, a slika postaje zanimljiva i
razigrana. Slika na primeru 10.7. desno prikazuje niz ritmično organizovanih prikaza
životinja po strukturalnoj mreži. Osećaj povezanosti, koherentnosti i jedinstva kompozicije
postignut je upotrebom jednakih intervala među elementima, kao i ritmičnim ponavljanjem
struktura koje prikazuju stilizovane životinje.

6
https://web3.com.au/designing-websites-mobile-web/

Copyright © Link group

 Slika 10.7. Paul Klee, New Harmony, 1960. (levo) i Awa Tsireh, Animal Designs, 1920.
(desno)7

Načelo kontrasta

Ako na kompoziciji nema jedinstva, ona postaje haotična i nečitljiva. Bez ritma,
kontinuiteta, strukture i drugih atributa, slika ili dizajn ostaje beživotno telo i malo koga kao
takvo privlači. Međutim, razlike, odnosno kontrasti koji se koriste u kompozicijama mogu
imati izuzetno dejstvo. Kontrast stoji za razlike koje zapažamo na predmetima i koje
pojačavaju njihove osobine, odnosno međusobno ističu karakteristike onog drugog. Kontrast
nam pomaže da definišemo razlike. U umetnosti i dizajnu kontrast se koristi kako bi se
pojačao intenzitet, unela preglednost i jasnoća, ostvario ritam i veća dinamika kompozicije.

Dakle, ni konfuzija, ali ni određena vrsta čistoće dela nisu zadovoljavajući. Ako pogledamo
primer 10.8. (levo), ulica prepuna reklama, odnosno grafičkih slika, gde svaka od njih traži
pažnju, u mozgu posmatrača izaziva određenu vrstu odbojnosti. Zapravo, radi se o
prezasićenosti informacijama koje te slike šalju, te u glavama stvaraju zabunu i kao rezultat
nastaje haos. Kao kontrast ovoj slici stoji slika u sredini koja odaje blagi utisak jedinstva
kompozicije, međutim, u pitanju je dosadno ponavljanje istih elemenata. Uočavamo
različitost samo u boji krovova, ali organizacija i usmerenost ostaju isti.

Pogledamo li isti primer 10.8, sliku desno, muzej Gugenhajm u Bilbaou, osetićemo određenu
napetost, međutim ostaćemo ubeđeni u njegovu sigurnu strukturu i formu. U pitanju je delo
poznatog arhitekte Frenka O. Gerija. Opažena harmonija je posledica zakrivljenih formi koje
stoje u kontrastu sa pravolinijskim arhitektonskim detaljima, kao i sa okruženjem. Ove
zakrivljene površine različite su u položaju, veličini i obliku. Na ovom primeru uočava se
prava moć različitosti koju nudi kontrast u okviru jedinstvene celine.

7
https://www.guggenheim.org/artwork/2184 , http://americanartluce.tumblr.com/post/87101141553/awa-tsireh-
animal-designs-about-1917-1920

Copyright © Link group

 Slika 10.8. Haos ulice (levo), harmonija naselja (centar) i Gugenhajm muzej u Bilbaou
(desno)8

Dodatni materijal

Na sledećem video-snimku možete saznati više o primeni jedinstva u kompoziciji:

http://vimeo.com/44034504

Rezime

• Jedinstvo predstavlja harmoničnu povezanost svih elemenata na jednoj kompoziciji.

Jedinstvo nije samo estetski normativ, već je reč o kategoriji koja označava
povezanost forme i sadržaja, forme i stila, povezanost i usklađenost svih likovnih
elemenata i, konačno, jedinstvo svih elemenata koji grade ovo estetsko načelo.
Kompozicija ili komponovanje je stvaranje oblika uz pomoć kompozicijskih načela
radi ostvarenja uređenosti na nekoj površini ili u nekom prostoru. Potrebno je da sve
likovne i tehničke snage (pokrenute radi oblikovanja likovnog dela) teže jednom
zajedničkom cilju – likovnom sadržaju. Likovni elementi moraju biti odabrani i
međusobno uređeni kompozicijskim načelima. Najvažnija kompozicijska načela su:
blizina, repeticija, kontinuitet, strukturalna mreža, dinamika i kontrast.

8
http://indexgrafik.fr/learning-from-las-vegas-et-controverse/, http://spacing.ca/toronto/2013/01/23/urban-
planet-report-calls-for-examination-of-american-funding-for-suburban-sprawl/ ,
https://www.studyblue.com/notes/note/n/hi-357-rd-3/deck/17108023

Copyright © Link group