Professional Documents
Culture Documents
Hag - Matija Beckovic
Hag - Matija Beckovic
Како сам
Никако
Чујеш ли ђе су ти другови
А ђе си ти омрчениче
Смејуље ми се из очију
Мисле да их не видим
Што те не апсе
Ако си невин
Што ти не суде
Ако си Србин
Суде у одсуству
Апсе и насумично
Али ти си себе склонио
Да им се не омакне
Ни чакљом да те закаче
Леле људи
Да ме бар вежу
И везана сликају
Имао бих успомену
И ту слику увеличао
И урамио
И сину оставио
Али остах
И без слике
И без рама
И без успомене
Сина имам
А не требам му
Испадох нула
Нула округла
Него и нула је нешто
Не нешто него нешто повеличко
Венем за Хагом
И иностраним искуством
Оћу и ја тамо
Да видим мало свијета
С ону страну браве
Да се сретнем с образом
И браћом по оружју
Из покојне отаџбине
Па ђе они ту и ја
Док нас мотика не раздвоји
Свак је невин
Моји парњаци
Добијају по сто година
По сто педесет година
Срећнији и доживотну робију
Ако се не жале
Не једну него по три четири
Умиру државном смрћу
Враћају се у чамовим доламама
Данас злочинци сјутра свеци
А ја у оволикој безљудици
Живим на леденоме упрету
Окинутог образа
Ферсана носа
Спарушеног срца
Смежуране душе
И подмотаног репа
На смрзнутом пепелу
Прибирам опрње уза се
Никуд не излазим
Нит имам ђе
А и да имам не бих излазио
Да ме ко види
И одмах помисли
Да ме не би гледао
Да сам ишта ваљао
А да је икакве штете
Не бих се главе наносио.