Pojava individualnog terora

kod mladih jugoslovenskih komunista

1921. godine
Organizovanjem vise specijalizovanih naučnih instituta za prou-
čavanje radničkog pokreta poslednjih godina je dosta učinjeno i za
naučni rad na istoriji Saveza komunista Jugoslavije. Delimično sre-
đena i sačuvana partij ska arhiva, periodika, memoarska i arhivska
grada pojedinih diržavnih nadleštava, sudova i policije omogućuje is-
toričarima da se vee danas na studiozan način prihvate pokušaja ob-
rade pojedinih specifičnih pitanja i dogadaja iz istorije radničkog
pokreta. Jedmo od posebnih pitanja iz istorije Saveza komunista Ju­
goslavije svakako je i pitanje kako je i u kojoj meri u redovima ju­
goslovenskih komunista došlo do pojave pristalica primenjivanja in­
dividualnog terora kao način borbe radničke klase posle Obznane,
29. d'ecembra 1920. godine.
О pitanju individualnog terora istraživačkih radova u punom smi-
slu tereči jošnemamo. Neke fragmente objavljivala je dnevna štampa.
Oslanjajući se na izjave savremendka, štampu, Stenografske beleške i
elaborat dira Aleksandra Fire, Razvitak radničkog pokreta i KPJ u
Vojvodini od 1918, Jb. Милин je u knjizi, Бели терор, Нови Сад 1959,
pokušao da na publicistički način objasni u prvom redu atentat na
prestolonaslednika Aleksandra, juna 1921. godine. Zato se u toj knjizi
ne može naći odgovor na pitanje о pojavi pristalica individualnog
terora u redovima komunista. Na sličan način pisali su о pristalicama
individualnog terora D. M a r k o v i ć i Lj . R i s t o v i ć , Pred-
nepriznatim sudom, Beograd 1959. Mada čisto memoarski, ali odre-
denije i sa odgovornošću jednog od učesnika dogadaja, о pristalicama
individualnog terora dosada je na j vise rekao R. C o l a k o v i ć , Ka-
zivanje о jednom pokolenju, Zagreb 1964. Na literaran način Rodo-
ljub Colaković nam je u svojoj knjizi saopštio sve što je znao о aten-
tatima i ljudima koji su ih organizovali. Tako je knjiga R. Colakovića
u osnovi istoričarima otvorila problem i trebaće dosta istraživačkih
radova da bi oni na pitanje о pojavi individualnog terora dali potpun
i naučno tačan odgovor.
Zbog nedovoljne i parcijalne dokumentacije, i naučno neobrade-
nog perioda naše novije istorije, nismo u stanju da о pojavi i posledd-
cama individualnog terora govorimo u celini. Zato će u ovom radu
jedna značajna tendencija u razvitku i orijentaciji KPJ 1921. godine
454 — SLAVOLJUB CVETKOVIC

biti posmatrana preko aktivnosti jednog ograničenog kruga rnladih

komunista. Cilj ovoga radia je ne da objasni, već da obradenom doku-
mentacijom doprinese objašnjavanje jedne značajne pojave u istoriji
Saveza komunista Jugoslavije.

*
* *

Pretrpevši prve udarce u proleće 1919. godine komunistički po-

kret u Jugoslaviji nizao je posle toga uspeh za uspehom. Naročito
iznenadenje za režim predstavljali su uspesi komunista na opštinskim
i izborima za Ustavotvom u skupštinu. Izborni uspesi komunista bili
su praćeni seljačkim nemirima, koji su ponegde prelazili u prave po-
bune, jer su (naročito) seljaci u bjelovarskoj, varaždinskoj i zagrebač-
koj županiji pružali oružani otpor vlastima prilikom žigosanja i re-
kviriranja stoke.
U vreme izbom e kampanje KPJ je obratila veću pažnju seljač-
kom stanovništvu. Partijska štampa raspravljala je pitanje sela, iz-
davane su specijalne brošure i leci, pokrenut je i list Komunističko
selo, a osnivane su i seoske organizacije KPJ.1 Politička agitacija ko­
munista na selu bila je ipak vise usmerena na pridobijanje seljačkih
glasova nego što je bila cdraz razumevanja seoske problematike i pro-
blema radnog seljaštva. Zbog toga KPJ nije ni uspevala da ekonom-
sko i političko nezadovoljstvo i agramo pitanje seljaštva poveže sa
borbom radničke klase.2
Vanredne mere vlade ко je su sprečavale pravo zbora i dogovora u
delovima države koji su se rani je nalazili u austrijskoj monarhiji,
oduzele izborno pravo neslovenskim nacionalnim grupama stanovni-
štva, zabranjivale kretanje bez pasoša u pojedtinim krajevima Make-
donije i omogućavale sprečavanje komunističke agitacije — nisu us-
pele da spreče izbom e uspehe komunista.
Posle uspeha KPJ na izborima buržoazija je očekivala odlučnije
korake komunista. Da bi se obezbedila u slučaju opšteg štrajka rad-
ndčke klase, buržoaska vlada je 15. decembra 1920. godine donela od-
redibu о militarizaciji železnica u slučaju štrajka. Na početak velikih
štrajkova ndje trebalo diugo čekati. Око 12.000 rudara u Sloveniji stu-
pilo je u štrajk 18. decembra 1920. godine. Kada je vladia odbila rad-
nički zahtev da se prema kolektivnom ugovoru od jula 1920. godine
izvi'ši revizija nadnica u skladu sa povećanim cenama životnih na-
mirndca, stupili su 23. decembra 1920. godine u štrajk i rudari Kre-
ke.3 Imajući pred sobom raspis Ministarstva unutrašnjih poslova iz

1 Uoči izbora K PJ je u Srbiji i Makedoniji imala 65 organizacija i 203 po-

vereništva sa oko 5.000 članova P artija na selu. (Радничке новине 17. VI 1920,
dodatak broju 1945.)
2 Kolike je razmere imalo nepoznavanje seljačkih pitanja i koliko je
bilo nepoverenje komunista u seoski proletarijat, najbolje ukazuje prim er
Makedonije. Uprkos načelnoj odluci Partije, donetoj putem referendum a, da
se učestvuje na opštinskim izborima, I oblasna konferencija SRPJ(k) u Skoplju
(7—8. I 1920) odlučila je da se na opštinskim izborima učestvuje samo u gra-
dovima, a da se kod seljaka agituje da ne glasaju za buržoaske partije. (Vid.:
И. K a T a p y M j e B , KTIJ во Македонии а до Обзнаната, Cnonje 1961, 109.)
8 Vid. о tome F. C u l i n o v i ć , Jugoslavia izm edu dva rata, Zagreb
1961, 316-319.
 IN D IV T D U A L N T TEROR 1921. — 4 5 5

novembra 1920. godine4. Okružno načelstvo u Tuzli rešilo je da slo-

mi štrajk u Kreki po svaku cenu. Kao prvu meru Okružno načelstvo
je nareddlo da se proteraju svi rudari — „stranci“, pod kojima su se
u prvom redu podrazumevali slovenački rudari zaposleni u Kreki.
U znak solidarnosti sa rudarima Kreke došlo je do štrajka u Zenici,
Kaknju, Brezi, Mostaru, Banja Luci i Lešnjanima. Na taj način našlo
se u štrajku, pored slovenačkih, i око 5.000 rudara u Bosni.
Strajk rudara poslužio je za povodi vladi da 24. decembra 1924.
godine donese Uredtou о postupanju u slučaju nereda, štrajka i po-
bune u rudnicima.5 Na osnovu Uredbe od 24. decembra izvršena je
militarizacija bosanskih rudnika, i vojska, žandarmerija i grupa re-
akcionarnih „civilnih gardista“ napali su 27. decembra 1920. godine
u selu Husinu rudare iz Kreke. Cilj napada bio je da se domaći ru­
dari nateraju na rad a „stranci“, koje su rudari čuvali u svojim kuća-
ma, proteraju. Pošto su rudari pružili otpor, došlo je do neravnoprav-
ne borbe, u kojoj je poginulo 7 rudara. Veći broj rudara bio je ra-
njen a u vezi sa štrajkom i pobunom bilo je uhapšeno oko 700 radnika.
Tako je štrajk bosanskih rudara bio u krvi ugušen.6
Husinski dogadaj izazvao je revolt u redovima radnika. U Beo-
gradu je 28. decembra održan protested zbor, a Centralno radničko
sindikalno veće pozvalo je na jeđnodnevni štrajk solidarnosti sa slo-
venačkim i bosanskim rudarima.7 Najavljeni generalni štrajk bur-
žoazija je iskoristila kao neposredni povod da vlada 29. decembra
1920. godine donese Obznanu. Pod izgovorom da komunisti pripre-
maju prevrat, vlada pod predsedništvom Milenka Vesnića naredila je
da se do donošenja Ustava: raspuste komunističke organizacije, zatvo-
re komunističke ustanove i zapeeate prostorije, zabrane komunistički
listovi i drugi spisi „koji bi mutili spokojstvo i mir Države, propo-
vedali, pravdali, ili hvalili diktaturu, revoluciju ili ma kako nasilje“.
Prema naređenju, „odmah se imaju uzaptiti svi pozivi na generalni
štrajk i do mesec dana zatvoriti svi koji ih čine usmeno ili pismeno“8.
4 Uoči izbora za Ustavotvornu skupštinu, početkom novembra 1920.
godine, M inistarstvo unutrašnjih dela uputilo je raspis kojim se prokla-
m uje neprikosnovenost postojećeg državnog uređenja i zahteva razbijanje
svake „Antidržavne agitacije“. Uputstvo je predviđalo sankcije za organe koji
ovo uputstvo budu sprovodili mlitavo. Policija je ovo uputstvo koristila za
hapšenje i m altretiranje komunista. Posledica toga uputstva bilo je i ubistvo
Zef Ljus Marka, delegata Oblasnog veća K PJ u Skoplju. (Zef Mark Ljus je
uhapšen na putu za vreme agitacije a ubijen je od žandarm a u noći 2/3. de­
cembra 1920. godine. (Vid.: M. H и к о л и h, Револуционарни раднички по-
крет на Косову и Метохщи 1885-Л922; Приштина 1962, 175. I П'реглед исто­
рике CKJ, 63, 71-72.)
6 Arhiv radničkog pokreta Jugoslavije (u daljem tekstu: ARPJ), K I/I, 13,
fotokopija Uredbe od 24. XII 1920. godine.
“Strajk rudara Kreke poznat je kao husinjska buna. Selo Husino bilo je
glavno uporište rudara i 27. decembra pre podne na to selo krenula su dva
bataljona pešadije, 50 žandarma, jedan odred od dvadesetak „civilnih gardista“
i jedna artiljerijska baterija. (Detaljno о tome piše F. Č ul i n о vi ć, n. d.,
316-319.)
7 Vid.: Преглед историке CKJ, 75—76.
8 U naredenju Ministarskog saveta od 29. XII 1920. godine, U. Br. 29282,
kaže se dalje sledeće:
„2. Zabraniće sve štam pane stvari kojim se um anjuje značaj ovih m era
naredenih za održavanje slobode, rada i svojine. Po sebi se razume da ostaje
netaknuta sloboda javne reči i pisanja ako se njim a ne vreda Država i ne iza-
ziva javna demoralizacija.
456 — SLAV OLJUB c v E T K O v ic

Naredenje vlade od 29. decembra 1920. godine bilo je rezultat

konsolidovanja diržavnog aparata i učvršćenja vlasti buržoaske klase
u Jugoslaviji. Na ovakav korak vlada je bila ohrabrena neodlučnim
držanjem Komunističke partije 1919. godine i olakim predavanjem
komunističkih opština osvojenih na izborima 1920. godine. Po-
voljna okolnost, sa kojom je buržoazija mogla da računa u to
vreme, bio je i pokušaj centrumaša da razbiju komunitički po-
kret u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.0
Optužba komunista za pripremu prevrata i donošenje Obznane
od strane vlade bila je dugo pripremana mera buržoazije da se u po-
godnom momentu zada odlučan udarac revolucionarnom pokretu,
koji je u vreme 1919/1920. godine ometao stabilizaciju buržoaske vla­
sti i davao ozbiljan otpor kapitalističkoj eksploataciji radiničke klase
u Jugoslaviji. Pored povoljne unutrašnje političke situacije, za ovaj
korak jugoslovenskoj buržoaziji je odgovaralo i smirivanje revolucio-
nam og talasa u Evropi. Ohrabrenje za ovu meru buržoazija je mogla
naći i u iskustvu izvesnih evropskih država koje su nešto ranije pre-
duzele slične mere.
Obznana radtikalsko-demokratske vlade Milenka Vesnića iznena-
dila je rukovodstvo Komunističke partije Jugoslavije. Doživljavajući
pojedinačne progone svojih članova i mireci se sa pojedinim udarci-
ma koje je buržoazija nanosila revolucionarnom pokretu, rukovodistvo
KPJ nije verovalo da će posle izvanrednih uspeha komunista u par-
lamentarnoj borbi klasni neprijatelj smeti da udari na Partiju pod
čijim je uticajem bila radndčka klasa, deo seljaštva i napredna inte-
ligencija.
Poneta uspesima i parlamentamoj borbi KPJ je zanemarila os-
posobljavanje organizacija za revolucionarnu borbu. Verujući da će
3. Da se u svakom slučaju nereda sa razornim karakterom prvo predu-
zimaju oštre m ere protiv vođa i m oralnih podbadača bili oni tu, ili pravili
veštački alibi.
4. Zavodi se obaveza prijave oružja. Ко ne prijavi vatreno oružje i eksplo-
zive, kažnjava se do 3 meseca zatvora sa radom.
5. Za sve vreme rada Ustavotvorne skupštine zabranjene su u Beogradu
svake m anifestacije rastrojnog i uzbudljivog karaktera. Vojnom sudu na su-
denju predaju se svi, koji bi ispolavali oružani otpor državnim organima si-
gurnosti.
6. Da se s našeg zem ljišta proteraju svi stranci koji bi se smutjama
pridruživali i jačali ih.
7. Da se iz državne službe otpuste svi činovnici viši i niži, koji bi produ-
žili propagandu boljševika u našoj zemlji, a da se oduzme pomoć za školovanje
svima studentim a kom unistim a. . . “
(slede potpisi ostalih ministara).
0 Posle Vukovarskog kongresa K PJ centrumaši iz Srbije i Bosne postavili
su ulazak centrum aša u rukovodstvo K PJ kao uslov za prihvatanje kandidatura
na opštinskim izborima i izborima za Ustavotvornu skupštinu. Krajem septem-
bra 1920. godine centrum aši su zahtevali da Parti ja raspravlja о 21 uslovu koji
je II kongres Komunističke internacionale postavio radničkim organizacijama
za stupanje u III internacionalu.
Oktobra meseca 1920. godine centrum aši su objavili Manifest opozicije
(vid.: Наша спорна питап>а — Манифест опозицщ е Комунистичке napruje
JyzocAaeuje, Београд 1920 (u к о т е su napali odluke Vukovarskog kongresa
KPJ, negirali marksistički karakter boljševika, proglasili oktobarsku revoluciju
za glupost, osudivali rukovodstvo K PJ i optužili III internacionalu za rascep и
radničkom pokretu. Istovremeno, manifestom su centrum aši tražili sazivanje
vanrednog kongresa P artije koji bi odbacio odluke II kongresa Komunističke
internacionale. Uoči izbora za Ustavotvornu skupštinu Dragiša Lapčević je na-
pustio KPJ, а и decembru 1920. godine centrumaši su izdali antipartijsku bro-
 IN D IV ID U A L N I TERO R 1921. — 4 5 7

kroz Parlamenat moći da spreči dionošenje zakon-a koji bi zabranili

Komunističku partiju i onemogućili aktivnost klasnog radničkog po­
kreta, rukovodstvo Partije nije ni pomišljalo da pripremi KPJ za ile-
galne uslove rada. Potreba za ilegalnim aparatom KPJ pojavila se u
vreme aprilskog štrajka, odnosno u vreme majskog hapšenja komu-
nista 1919. i 1920. goddne. Povremeni progoni i hapšenja istaknutih
rukovoddlaca KPJ u toku 1919. i 1920. godine otežavali su rad ruko-
vodstva i pasivizirali cele organizacije. To sve, medutim, nije uticalo
na rukovodstvo Partije da shvati neophodnost priprema za ilegal-
ni rad.
Zbunjena rukovodstva i organizacije KPJ i sindikata nisu bila
u stanju da pruže otpor režimu u sprovodenju Obznane. Do gene-
ralnog štrajka došlo je samo u Zagrebu, a u Vukovaru je Partija us-
pela da organizuje demonstracije. Tako je režim vrlo lako sproveo
odluke Obznane i ne nailazeći na sredstva masovnog otpora i revo-
lucionarne borbe proletarijata.

1. Razbijanje skojevskih udruz6nja i stvaranje

ilegalnih organizacija Skoja

Odmah po obnarodovanju Obznane policija je upala u kancela-

rije Centralnog partijskog veća gde su se nalazile i službene prosto-
rije Organizacije žena komunista i Saveza komunističke omladine Ju-
goslavije. Posle pretresa prostorije su bile zapečaćene i sav arhivski
materijal prenet je u policiju. Kao u Beogradu, do zatvaranja prosto-
rija i zaplene arhive došlo je u svim mestima gde su se nalazila me-
sna udruženja Skoja. Na osnovu podataka prikupljenih iz zaplenjenih
dokumenata policija je počela da progoni članove Skoja. Centralno
rukovodstvo Skoja predvidalo je progone komunista, pa je izdalo us-
menu direktivu svim članovima Skoja dia sklone sav materijal (brošu-
re, knjige i drugo), koji bi ih mogao teretiti prilikom policijskih pre­
tresa.10
šuru Prilozi za naša sporna pitanja. Posle ovakve aktivnosti rukovodstvo KPJ
odlučilo je da se centrum aška grupa isključi iz Partije. (О tome vid.: Преглед
ucTopuje CKJ, 73—74.)
10 Sećanja Dragoslava Gajovića od 21. XII 1957, snimljena na magnetofonu
u Istorijskom arhivu CK SK Srbije. (ARPJ, Mg—II—2b/7.)
Istorijska dokum entacija ne pruža mogućnost da se ustanovi koliki je
broj skojevaca neposredno posle Obznane bio uhapšen, policijski kažnjen ili
proteran iz mesta boravka. Za Kosovo i Metohiju neke podatke na osnovu
ankete daje Miodrag Nikolić. On daje i podatak da je po objavljivanju Obznane
kom andant 43. pešadijskog puka u Slavonskoj Požegi, pukovnik Vasilije Mun-
džić, kaznio sa mesec dana strogog zatvora Savu Slavića (sekretara Mesnog
udruženja Skoja u Prištini) i A jdar Veću, člana Skoja, koji su bili vojnici
njegovog puka. (Vid.: М. Н и к о л nh, n. d., 92—93.)
Izveštaj о radu K PJ od 12. I 1921. godine ukazuje da su već prvih dana
posle Obznane izvršena brojna hapšenja komunista. U izveštaju se kaže:
„ . . . ali i bez ikakvog sukoba vlada ubija komunističke vode i agitatore. Na
prim er u Srbiji i Makedoniji, organi vlasti su u zatvoru ubili poslednjih dana
tri naša organizatora i agitatora. U Hrvatskoj (u Vukovaru) ubiven je serketar
naše partijske organizacije drug Supanac. Broj uhapšenih i prebijenih po zatvo-
rim a raste neprekidno. Po poslednjim buržoaskim izveštajima broj zatvorenih
dostiže 8.000 ljudi. Partijski poslanici i veći deo glavnih voda pokreta nisu još
uapšeni, ali su vladinom naredbom unapred učinjeni odgovormm za makakvo
delo, koje bi s e . . . dogodilo protiv današnjeg društvenog poretka. Njih vlada
drži kao taoce.“ (Po ovlašćenju centralnog partijskog rukovodstva izveštaj je
458 — SLAV OLJUB CVETKOVIC

Rasturanje mesnih udruženja Skoja od strane policije i zaplena

arhive i imovine organizacije dovela je do stvaranja ilegalnih orga-
ndzacija Skoja. Dok je rukovodstvo KPJ nastojalo da legalndm sredb
stvima izdejstvuje povlačenje Obznane11, u Sarajevu je već u janua-
ru 1921. goddne osnovan ilegalni Oblasnd sekretarijat Skoja.12
Prema optužnici [Kraljevskog] državnog odvjetništva u Saraje­
vu članovi Oblasnog sekretarijata Skoja za BiH su u vremenu od 30.
decembra 1920. do 30. jula 1921. goddne radili na ilegalnom organizo-
vanju Skoja i u tu svrhu pisali su, štampali i širili letke, pisma i no­
vine. Skojevci su bill optuženi za širenje boljševičkih ideja i ometanje
izvršenja zakonskih narediaba vlasti.13 Oblasni sekretarijat Skoja u
Sarajevu organizovao je i ilegalne kcmemorativne skupove povodom
godišnjice smrti Karla Lipknehta (Karl Licbknecht) i Roze Luksen-
burg (Rosa Luxenburg) a neke m esne grupe Skoja i same su štampale
letke povodom te goddšnice.14
Policijski materijal ukazuje i na ilegalnu aktivnost skojevaca
u Mostaru u toku prve polovine 1921. godine. Ministarstvo unutra-
šnjih dela obavestilo je 18. jula 1921. goddne Ministarstvo prosvete
da se neki Halil Sinanović, povratnik iz Rusije, sastao sa osmoricom
učenika učiteljske škole (preparandije) u Mostaru i to: Pavlom Grgi-
ćem, Vjekoslavom Kvesićem Antunom Stražićem, Vladimirom Koji-
ćem, Ilijom Konjakom, Mihajlom Sulentićem, Petrom Pičetom i Lju-
bcm Sudarom. Policija je raspolagala dokazima da je Sinanović pri-
šao boljševicima u Rusiji i da se po zadatku komunističke propaganda
vratio u zemlju. Organizovanim praćenjem policija je otkrila dia se Si-
n-anović 7. juna 1921. godine sastao sa pomenutom grupom učenika
na mestu zvanom Bare, udaljenom 5 km od Mostara.15
Nikola Kovačević, komunistički narodmi poslanik u Ustavotvor-
noj skupštini, pozvao je posle Obznane studente-komuniste koji su
bill poreklom iz Crne Gore i Hercegovine. Na ilegalnom sastanku Ko-
napisao Đ. Cvijić, a I. Milkić ga je iz Beča, 12. I 1921. godine, uputio Izvršnom
komitetu Komunističke internacionale, u Moskvu. ARPJ, KI, MF—1/8/18.)
11 Početkom januara S. Marković i P. Pavlović intervenisali su kod mi-
nistra unutrašnjih dela M. Draškovića da se ukine Obznana. Centralno parti j-
sko veće K PJ i Centralno radničko sindikalno veće podneli su 10. I 1921. godine
zajedničku predstavku Ustavotvornoj skupštini povodom Obznane, tražeći da
se obrazuje parlam entarna anketa. Izvršni odbor Radničke komore (u kome su
se nalazili zajedno komunisti i centrumaši) podneo je 11. januara predstavku
vladi kojom je tražio otvaranje radničkih sindikalnih organizacija. Sekretär
Radničke komore, M. Todorović, sa sekretarom Centralnog radničkog sindikal-
nog veća P. Pavlovićem i sekretarim a Centralnih sindikalnih uprava interve-
nisao je 2. februara 1921. godine kod m inistra socijalne politike u pogledu otva-
ranja sindikata. Početkom m arta komunisti su učestvovali na opštinskim izbo­
rim a u Beogradu i dobili su 2.076 glasova i 10 odborničkih mesta. Тек početkom
aprila (1—6) u Beogradu je održan ilegalni sastanak plenuma Centralnog par-
tijskog veća KPJ.
12 Rukovodstvo Skoja su predstavljali: B. Curie (clan Centralnog partij-
skog veća K PJ od Vukovarskog kongresa), star 27 godina, bravar; J. Čižinski,
star 19 godina, učenik Trgovačke akadem ije; M. Svarc, star 22 godine, apsol-
vent Trgovačke akadem ije; F. Parte, star 20 godina, privatni činovnik; L. Pa-
vić, stara 22 godine, službenik i J. Baje, star 23 godine, električar. (Arhiv Insti-
tu ta za proučavanje istorije radničkog pokreta BiH. S (u daljem tekstu:
A—IRPBiH): 2, 1921—1930, sudski proces Curić —Cižinski.)
18 А-IR P B iH , S: 2 1921-1930, optužnica br. 5086 III 1821/21.
14 ARPJ, K O I/I, 2, Verband der Kommunistischen Jugend Jugoslaviens.
18 Povodom dostave M inistarstva unutrašnjih dela, školske vlasti su po-
vele istragu i kako su učenici taj sastanak sa Halilom Sinanovićem prikazili
kao slučajan susret, muška preparandija u Mostaru obavestila je 30. juna
 IN D IV ID U A L N I TERO R 1921. — 4 5 g

vačević je objasnio studentima novonastalu situaciju, upozorio ih na

mogućnosti progona i upoznao ih je sa načinom ilegalnog delovanja
о kome je on (po sećanju Mihajla Delibašića) dosta znao. Mnogi stu-
denti-komunisti bili su ubrzo pozatvarani i izgleda da nisu uspeli da
se uključe u ilegalni rad.16
Početkom 1921. godine i u Beogradu su se počele formirati ile-
galne komunističke omladdnske grupe. Clan Centraine uprave Skoja
iz toga vremena (Dobrivoje Alimpić) seća se da je jedna grupa posto-
jala na Dorćolu i da je jedinom grupom — ćelijom na Cuburi — ru-
kovodio Vlada Nešić, kasnije istaknuti komunist koga je policija ubila
u Beogradskoj glavnjači.17 Prilikom posete jednoj drupi na Cuburi
Slavko Cihlar je mladim komunistima prevoddo knjigu italijanskog
socijalista I d a N o t a r i j a Covjek bez glave.18
Posle Obznane policija se naročito okomila na studente-komuni-
ste u Beogradu. Uporno je tražila spisak članova Kluba studenata-
komunista i hapsila studente tokom celog januara 1921. godine. Zbog
toga je jedan broj studenata morao da se skloni iz Beograda.19
Rektor Univerziteta u Beogradu obavestio je 13. januara 1921.
godine Ministarstvo prosvete da je saopštio Univerzitetskom save tu
odluku kraljevske vladie da se ubuduće ne izdaje stipendija komuni­
stima. U istom pismu rektor je izvestio ministra da je Savet izrazio
m išljenje „da istraživanja komunista medu studentima ne može biti
posao akademskih nego državnih policijskih vlasti“20. Moguće da je
to bio povod' brojnim hapšenjima studenata-komunista jer su u toku
1921. godine na dostave policije oduzimane stipendije studentima-ko-
munistima.21
Na dan proglašenja Obznane u Zagrebu je bio zakazan veliki
protestni miting na kome je trebalo da govore Sima Miljuš i Ivan To-
manić. Pozivajući se na Obznanu policija je zahtevala da se okupljeni
radnici razidu. Ogorčeni zahtevom policije radinici su protestni miting
pretvorili u demonstracije po zagrebačkim ulicama. Tom prilikom na

1921. godine policijsku vlast da nema dokaza da su pomenuti učenici komuni­

sti. (ASRBiH, Zern. vl. 8055/21.)
10 Sećanje M ihajla Delibašića od 14. V 1957. (ARPJ, Mg—II—2b/2.) Medu
uhapšenim a bio je i M. Delibašić, koji je posle zatvora diplomirao i otišao
na službu.
17 Sećanja Dobrivoja Alimpića od 15. IV 1957. (ARPJ, Mg—II—2b/l.)
18 U Beogradu (na Cuburi) torn prilikom je Vatroslav (Slavko) Cihlar bio
i uhapšen. Cihlar je m aja 1921. uhapšen u stanu profesora Popivanova i posle
mesec dana zatvora proteran je u Ogulin, odakle je ilegalno otputovao za Beč.
(Pisma Cihlara autoru, Opatija, 10. II 1964. Lokve, 19. XI 1963.)
19 Sećanje M ilutina Milenkovića od 7. XI 1957. (ARPJ, Mg—II—2b/4.)
20 Državni arhiv Socijalističke republike Srbije (u daljem tekstu: ASRS),
Beogradski univerzitet, 109/1921.
21 Sačuvan je jedan takav dokumenat u kome m inistar unutrašnjih dela
Svetozar Pribićević aktom I br. 3212 od 30. septem bra 1921. izveštava Uni­
verzitet da se nižeoznačeni studenti nalaze na spisku komunista: M itar Ku-
rulić, fil. fak., Stanko Dragosavljević, fil. fak., Slavko Nećković, fil. fak., Arse-
nije Đorđević, teh. fak., Ivan Veljković, teh. fak., Milivoje Mraškić, teh. fak.,
Vaso Leković, prav. fak., Slavko Srdanović, prav. fak., Toma Despotović, prav.
fak., M atija Sirotić, agronom. fak., Ljubom ir Vladković, med. fak., i Aleksandar
Kostić, fil. fak.
M inistar je zabranio da se imenovanim studentim a ubuduće izdaje sti­
pendija ili pomoć za vreme školskog odmora. Dokumenat se čuva u ARP, ne-
registrovana grada CK NO Jugoslavije. (Dokumenat je inače izuzet iz l’onda
Beogradskog univerziteta, br. 2966/21.)
4 ß O — SLA V O LJU B CVETKOVIC

demonstrante je napala policija i u Tuškancu je došlo do sukoba u

kome su se demonstranti kamenjem branili od policajaca.22
Prema nekim podacima, čim su saznali za Obznanu, rukovodioci
Skoja u Zagrebu Stjepan Cvijić, Ervin Сverger, Milan Volner i Kon-
cir otišli su u stan Miroslava Krleže, gde su osim, njega zatekli i par­
ti jske rukovodioce Đuku Cvijića i Kamila Horvatina. Skojevci su iz-
neli svoje planove za neposredmu akciju, ali su od strane partijskih
rukovodilaca bill oštro prekoreni i upozoreni da ne preduzimaju
ništa.23
Kako od Izvršnog odbora KPJ nisu stizala uputstva za rad, odr-
žana je (u Zelen-Gaju kraj Zagreba) početkom januara konferencija
parti jskih, sindikalnih i omladinskih rukovodilaca da bi se konstato-
valo ко je uhapšen i dranela odluka о tome šta da se radi. Učesmci
konferencije nisu uspeli da se dogovore jer instrukcije za rad nije
bilo, a Oblasni sekretarijat nije želeo samoinicijitavino da započne
bilo kakvu akciju. Ni sastanak Oblasnog sekretarijata KPJ održan
posle konferencije nije doneo odluku šta da se radi. Prema pisanju
Franje Puškarića, to je bio rezultat nesuglasica u partijskom ruko-
vodstvu. Clanovi Oblasnog sekretarijata KPJ Sima Miljuš, Kamilo
Iiorvatin, Mijo Mlinarić, Kranjec Gabrijel i Đuka Cvijić bili su za
čekanje uputstava iz Beograda, a Franjo Puškarić, kao predstavnik
Skoja, bio je za orgamzaciju udarnih grupa i formiranje poverenič-
kih veća po fabrikama.
Kad su Sima Miljuš i Mijo Mlinarić otputovali za Beograd, sko­
jevci i neki članovi Partije počeli su da formiraju ilegalne desetine.
Tako je 10—15 dana posle Obznane u Zagrebu bilo oko dvadeset dese-
tina sa čijim rukovodiocima je održavao vezu Franjo Puškarić. U oče-
kivanju direktiva iz Beograda ilegalne desetine u Zagrebu bavile su
se rasturanjem plakata, letaka i održavanjem veza. Inicijativom sko-
jevaca ubrzo se došlo do jednog šapirografa i nešto matrica, ali je
sve to moralo da bude upućeno u Beograd', tako da se sa štampanjem
letaka otpočelo tek februara — marta 1921. godine, pošto je Oblasni
sekretarijat KPJ obezbedio šapirograf i sav potreban materijal za
umnožavanje.
Tako su uz pomoć Oblasnog sekretarijata KPJ rukovodioci Skoja
Ervin Cverger, Stefek Cvijić, Franjo Puškarić i Vajs (Weiss) organi-
zovali štampariju. U ilegalnoj štampariji prvo je odštampan jedan
proglas Skoja i nekoliko letaka, a zatim su izdata i dva broja lista
Mlada gar da. Sav posao oko izdavanja letaka i lista nije dugo trajao
jer se šapirograf uskoro pokvario.24
Ilegalne organizacije Skoja počele su se posle Obznane formirati
i u Sloveniji. Počelo se od prvih ilegalnih sastanaka na kojima je ras-
turana i proučavana komunistička literatura, pa su postepeno stvo-
rene čvršće ilegalne grupe Skoja, čiji su se predistavnici maja 1921.
goddne sastali na konferenciji u Ljubljani. Na pomenutu konferenciju
doputovao je i Vladeta Bilbija, kao predstavnik Centralne uprave
Skoja iz Beograda. Konferencija je razmatrala neposredne zadatke
u vezi sa predstojećim II kongresom Komunističke omladinske inter-
22 Franjo Puškarić, Rad partijskih organizacija u Zagrebu od Obznane do
juna 1921. godine. (Rukopis, A—IHRP, nei’egistrovana grada).
28 Prem a usmenom kazivanju Milana Volnera, 10. V 1963. godine u
Zagrebu. (Milan Volner promenio je prezime u Vinković)
24 Svi podaci о radu oblasnog rukovodstva K PJ i Skoja u Zagrebu uzeti
su iz rukopisa F. Puškarića, (naved. rukopis).
 IN D IV ID U A L N I T ERO R 1921. — 4 ß l

nacionale (KOI). Na kraju, kao svoga delegata za II kongres KOI kon-

ferencija je izabrala Ladislava Klinca, studenta iz Ljubljane.26
Prema izjavi Neman je Lazarevića, Centralna uprava Skoja odr-
žala je vise sastanaka posle Obznane, ali nije uspela da poveže orga-
nizacije, tako da su se skojevci osetili napušteni. Sami neiskusni, čla-
novi Skoja nisu mogli odmah da se snadu u novonastaloj situaciji.
Тек uz pomoć Triše Kaclerovića, Rajka Jovanovića, Zivka Jovanovića,
Moše Pijadie i još nekih članova Partije počeli su Dragoljub Milova-
nović, Ceda Kuzmić, Cvetin Mihajlović, Neman'ja Lazarević i neki
drugi skojevci da organizuju ilegalno sastanke i osnivaju omladinske
grupe.26
Poštanska cenzura27 otkrila je aprila meseca 1921. (u paketima
sa omotima na kojima je obično pisalo „pisaći pribor“ ili „pisaći ma-
terijali“) veći broj primeraka ilegalnih listova Komunist i Vesnik ko-
munističke omladine.28 Oba lista štampana su u Zagrebu u tehnici
Oblasnog sekretarijata KPJ. Posle kvara šapirografa na kome su sko­
jevci štampali letke i Mladu gardu, ubrzo je orgamzovana nova štam-
parija. Prema pisanju F. Puškarića, preko Gregorića primljene su
iz Cikaga (SAD) dve pisaće mašine, ciklostil i dva sanduka matrica,
i Franjo Puškarić je sa Đorđem Selakovićem20 preuzeo organizaciju
i rad štamparije. Kao iskusni novinar, posao oko izdavanja lista vodio
je Đorde Selaković, a spoljne veze odiržavao je Franjo Puškarić. Kao
lični sekretar Sime Miljuša Franjo Puškarić je ubrzo prešao u stan
Miljuša (Gundulićeva 55), gde je formirana neka vrsta rediakcije. Stan
Sime Miljuša izabran je zato što je Miljuš kao poslanik Ustavotvom e
skupštine uživao imundtetna prava.
U štampariji u Zagrebu marta — aprila 1921. godine objavljen je
proglas „Radnom narodu grada Zagreba“ u око 3.000 primeraka, za-
tim razni leci koji su preko omladinskih grupa rasturani po Zagrebu.
U lecima su objavljivani govori komunističkih poslanika u Skupštini
i napadani centrumaši što su preuzimali imovinu komunističkih or-
gamzacija. U početku objavljivanja Komunista u redakciju su sara-
đivali Đuka Cvijić, Kamilo Horvatin, Franjo Puškarić, Sima Miljuš,
Đorđe Selaković, August Cesarec, a za pojedina tehnička rešenja kon-
sultovan je i Krsto Hegedušić.30
Pored Komunista štampano je i nekoliko brojeva Vesnika ko-
munističke omladine. Objavljeno je i vise plakata, a za prvi maj 1921.
godine štampan je letak u 10.000 primeraka. Većina štampanog ma-
terijala rasturana je preko aktivista u Zagrebu i slata poštom za Be-
ograg, Osijek i druga mesta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Po-
četkom maja meseca nestalo je hartije i boje za štampanje, a došlo
25 О tome vid.: F. K l o p č i ć , Komunistična stranka v Sloveniji po
Obznani, Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 2, Ljubljana 1960, 27—28.
20 Izjava Neman je Lazarevića о stvaranju Skoja. (ARPJ, Mg—II—2b/63.)
S7 Načelstvo okruga sarajevskog zahtevalo je 31. XII 1920. da se u cilju
sprovođenja vladinih m era uvede poštanska cenzura za korespođenciju komu­
nista. Državni arhiv Socijalističke republike Bosne i Hercegovine (u daljem
tekstu: ASRBiH), Zem. vl. 18/1921.)
28 DASRBiH, Zem. vl. 4414/1921, akt M inistarstva pošta i telegrafa K ralje­
vine SHS pov. br. 218.
20 Đorđe Selaković je u SAD radio u redakciji Radnika i zbog svoje po-
litičke aktivnosti bio je krajem 1920. godine proteran iz Sjedinjenih Država
Amerike. (Podatak od F. Puškarića, naved. rukopis.)
80 F. Puškarić, n. r. Prem a pisanju V. R a j č e v i ć a (Studentski pokret
na Zagrebačkom sveučilištu, Zagreb 1959, 47), u štam panju Komunista učestvo-
vao je i M. Derenčin, tada student prava.
462 ~ SLAV OL JU B CVETKOVIC

je i do nekog hapšenja pa je, prema pisan ju Fran je Puškarića, ubrzo

štamparija prestala da radi.
Uprkos naporima koje je centralno rukovodstvo Skoja ulagalo u
preorijentaciju pokreta na ilegalnoj osnovi može se konstatovati da
je rad Skoja posle Obznane ostao nepovezan. Stalni pokušaji Centralne
uprave Skoja dia pregrupiše snage i izgradd ilegalni aparat doveli su
samo do obnavljanja rada u nekadia najjačim mesnini udruženjim,
koja su u to vreme razvijala ilegalnu aktivnost uglavnom po oblas-
nlm centrima. Oblasna rukovodstva Skoja bila su svuda formirana i
za jul mesec 1921. godine prlpremana je zemaljska konferencija Sko­
ja, koja je trebalo da pruži bazu za razvijanje solidnog centralizovanog
ilegalnog aparata Skoja. Medutim, zbog atentata i terora koji je na-
stupio do zemaljske konferencije Skoja nije došlo.31

2. Crvena prav da

Dok su komunisti ostajali zbunjeni u iščekivanju instrukcija za

rad, centralno partijsko rukovodstvo neopravdano je gajilo nadiu da
će u Parlamentu uspeti da izdejstvuje povlačenje vladinog akta od
29. decembra 1920. godine i obezbediti povlačenje svih mera protiv
komunista. Povodom interpelacije komunističkih poslanika u Usta-
votvornoj skupštini je 8. aprila 1921. godine vodena debata о Obznani.
Komunistički narodni poslanik Pavle Pavlović predložio je tom pri­
likom da Skupština usvoji zaključak kojim se ukida Obznana, obez-
bedujuje nadoknada komunističkim organizacijama i pozivaju na sud-
sku odgovornost članovi Vesnićevog kabineta koji je doneo Obznanu
i mindstri iz Pašićevog kabineta koji su prihvatili Obznanu.32
Sa svojim predCogom zaključaka Skupštini komunisti su ostali
usamljeni. Ukoliko je kod gradanskih političara pre debate (pa i u
samoj debati) bilo kritika, ona se svela samo na kritiku vlade zbog
načina na koji je donela Obznanu. Tako je Skupština većinom glasova
u debati povodom Obznane prihvatila predloženi zaključak odi strane
demokratskog poslanika Dragutina Pećića, koji glasi:
„Nepokolebljivo stojeći na braniku đržave, a uverena da odgovara
želji za mirom cele zemlje, Ustavotvorna skupština poziva Vladu, da što
pre spremi i predloži Ustavotvornoj skupštini dopune i pooštrenje zalcon-
skih mera, kojima će se okloniti svako ugrožavanje države, njenih usta-
nova i javnih i privatnih prava gradana.
Odobravajući mere poduzete do sada u nužnoj odbrani države,
Ustavotvorna skupština prelazi na dnevni red.“88

Ukoliko je među rukovcddocima Komunističke partije na proši-

renoj sednici Centralnog veća KPJ (1—6. aprila 1921), još uvek bilo
iluzija u mogućnost parlamentarne borbe KPJ, posle ddskusije о Ob-
znand i poslednjem komunističkom poslaniku moralo je biti jasno da
je uprkos suprotnosti građanskih političkih stranaka buržoazija je-
dinstvena u želji da uguši klasni radnički pokret.34
81 Vid.: Izveštaj C entralne uprave Skoja od 22. X1922. godine. (ARPJ,
KOI, P /I, 3.)
82 Vid.: Stenografske beleške Ustavotvorne skupštine, knj. I, X III red. sa-
stanak od 8. aprila 1921, 28.
83 Isto, 36.
81 Klub komunističkih poslanika postao je posle Obznane neka vrsta par-
tijskog rukovodstva. Poslanici su održavali vezu sa organizacijama i partijskim
 IN D IV ID U A L N I TEROR 1921. —

Svoj odgovor na odluku Skupštine KPJ je objavila putem letka

u kome se kaže: „ . . . Predi oeima celog sveta akt vlade od 29. XII
1920. izašao je jasno i stvarno onakav kakvog smo ga mi od prvog
dana okvalifikovali: kao otvoreno, bezobzimo nasilje i državni udar,
kao zločin prema narodu. Vinovnici toga zločina kao i svi pomagači
današnjeg reakcionarnog režima imaju da odgovaraju pred sudom
radnog naroda, isto tako i svi vladind poslanici mameluci koji su ba-
cili obraz pod noge i, zajedno sa vladom i njenim ministrom Draško-
vićem, prvim šand'armom, pocepali na sitna parčeta Ustav i zakone
ove zem lje .. .“35
Posle saglašavanja Ustavotvom e skupštine sa Obznanom predu-
zete su još energičnije mere za proganjanje komunista. Pojava Ko-
munis'ta i Vesnika komunističke omladine upozorila je policiju na
postojanje ilegalnih komunističkih organizacija, koje su (uprkos sve-
stranim naporima policije) uspevale da sačuvaju ilegalnu štam-
pariju.86
Pored ilegalnih organizacija za koje su znali partijski rukovodd-
oci došlo je posle Obznane i do stvaranja i legalnih grupa komunista
koji su bili nezadovoljni držanjem i politikom rukovodstva Partije.
Inicijativu za stvaranje ovih grupa dali su neki komunisti iz Vojvo-
dine. Pošto su se Ili ja i Julka Lazarević, parti j ski aktivisti, preselili
iz Novog Sada u Beograd, u njihovom stanu kod Bajlonove pi j ace
formirana je početkom 1921. godine ilegalna parti j ska grupa Novo-
sadana i Beogradana. Clanovi ilegalne grupe u Beogradiu postali su:
Ilija Lazarević, Julka Lazarević, Lazar Manojlović, Stevan Manoj-
rukovodiocima po unutrašnjosti, a u Klubu se i pristupilo izgrađivanju nove
partijske politike. U prostorijam a Kluba održan je i prošireni plenum Central-
nog partijskog veća (1—6. aprila 1921). Na plenum u je usvojen pravilnik koji je
predviđao stvaranje komunističkih ćelija u državnim ustanovama, organizo-
vanje komunističkih grupa u sindikatim a koji su van uticaja K PJ i dopuštao
je izvesna odstupanja od principa zajedničke akcije P artije i sindikata u cilju
legalizovanja rada sindikalnih organizacija. (Vid.: Преглед историке CKJ,
80-81.)
Po nacionalnom pitanju, plenum je ukazao na hegemonističke težnje
srpske buržoazije i težnje za samostalnošću hrvatske i slovenačke sitne bur-
žoazije i seljaštva. Plenum je usvojio gledište da K PJ treba da pomogne formi-
ranje levog krila u seljačkim partijam a i nastoji da tu levicu iskoristi u borbi
protiv kapitalističko-m onarhističke klike. (Vid.: Rezolucija о političkoj situa-
ciji Centralnog veća K PJ od 1-6. aprila 1921, ARPJ, CK KPJ, 15.088 IV
1-6/1921.)
Ocenu politicke situacije dao je na plenum u Sima Marković, ali nije do-
bio apsolutnu podršku plenuma. I još pre plenum a form irala se grupa (Ž. Jo-
vanović, T. Kaclerović, K. Novaković, M. Pijade, R. Jovanović i dr.) koja se nije
složila sa političkim ocenama S. Markovića. (Vid.: ARPJ, KI, MF—I—/9/4),
K ratak odgovor na izveštaj tzv. većine delegacije IO K PJ; i Хропологщ а на-
предпог радпичког и иародноослободилачког покрета Београда, Београд
1960, 143).
8В „Obznana“ и Ustavotvornoj skupštini, letak, ARPJ, CK SKJ, 15084, IV,
1-3 (1921).
30 Povodom štam panja Kom unista i Vesnika kom unističke omladine, Pred-
sedništvo kraljevske hrvatsko-slavonske zemaljske vlade uputilo je poverljiv
raspis br. 624 Res. od 6. m aja 1921. u kome se pored ostalog kaže:
„Kako ovim svojim radom i postupcima komuniste i pored ,Obznane* Kr.
Vlade od 29. decembra Pr. g. J.B.Br. 29282, čije su odredbe u sjednici Ustavo-
tvorne skupštine 8. aprila o-g. sankcionisane i na dalje vrše anti-državnu i bolj-
ševičku propagandu, to Vas pozivam u vezi s odješnim nalogom od 14. aprila
1921. br. 547 Res, da svima mogućim sredstvima, koja su vam na raspoloženju,
nastanete saznati, gdje se ovi komunistički listovi litografišu (štampaju) odakle
i tko ih rastu ra i da se u pozitivnom slučaju sva ona lica, koja su imala ma
464 — SLAV OLJUB CVETKOVIC

lović, Vladimir Đuraković, Spasoje Stejić, Joška Juhas, Tajović, Mi­

los Zlatar i Mladen Marinković.
Prema mišljenju grupe, na beli teror trebalo je odgovoriti crve-
nim terorom. Na sastancima grupe raspravljalo se šta da se učini i
tu se rodila misao da bi na Obznanu trebalo odgovoriti atentatima.
Clanovi grupe smatrali su da bi u prvom redu atentat trebalo izvr-
šiti na Aleksandra, naslednika prestola i oličenje reakcije u Jugosla-
viji. Grupa je čak kao izvršioce atentata odrediia Spasoja Stejića, Mi-
loša Zlatara, Jošku Juhasa i Mladena Marinkovića.37
Pristalice individualnog terora nisu bile usamljene. Po sećanju
Moše Pij adie, oni su uživali podršku u vojvodanskoj partijskoj orga-
nizaciji.38 Pojava individualnog terora kodi komunista u Jugoslaviji
1921. godine i posledice individualnih akcija komunista duboko su se
odrazile na dalji razvitak KPJ i celokupnog radničkog pokreta, ali
ćemo mi о toj pojavi govoriti samo u onoj meri koliko se ona odra-
zila na razvitak komunističkog omladinskog pokreta.
Razočarani neodlučndm dsržanjem rukovodstva KPJ i ogorčeni
terorom buržoazije pojediini članovi Skoja pa i cele organizacije bili
su spremni da primene teroristička sredistva borbe. Na Obznanu i
teror buržoazije po shvatanjima skojevaca trebalo je odgovoriti re-
volucionarnim sredstvima borbe. Kada je izostalo organizovanje i
izvodenje revolucionarnih akcija i Parti ja nastojala da isključivo kroz
Parlament izdejstvuje povlačenje Obznane, mnogi skojevci su bili
razočarani oportunizmom partijskog rukovodstva.
Pojavu ideje individualnog terora kao mere kojom će se prisiliti
režim na povlačenje Obznane i obustavljanje progona rado su pri-
hvatile ilegalne organizacije Skoja. Moša Pi jade se sećao da je u Be-
ogradu prisustvovao u to vreme sastanku jedne ilegalne grupe Skoja,
u kojoj je bio i budući sekretar Skoja Dragoljub Milovanović. Omla-
ddnci su se iznenadlli i obradovali dolasku starijeg druga ali je Moša
Pijade takode bio iznenađen otkrićem da je grupa bila sklona indi-
vidualnom teroru.39
Komunisti-pristalice individualnog terora koji su stvorili orga-
nizaciju u Beogradu nastojali su da se povežu sa ilegalnim grupama
mladih komunista i da ih pridobiju za svoje ideje. Sklonost ka indi-
vidualnom teroru bila je naročito izražena kod pojeddnih omladnna-
naca u Zagrebu.
Ne treba gubiti iz vida da je uspomena na političke atentate u
vreme Austrougarske monarhije još uvek bila u svežem sećanju ju-
goslovenske omladine. Brojni omladinci, nacionalisti-revolucionari u
vreme habsburške monarhije pristupili su revolucionarnom radničkom
pokretu još u vreme stvaranja zajedničke države jugoslovenskih na-
roda. Prihvatajući kao svoje klasne interese proletarijata, pojedind
odi tih nacionalrevolucionara nisu uspeli da shvate i do kraja pri­
mene revolucionarna sredstva borbe.
Posle bivšeg poznatog nacionalista i jednog od osnivača i orga-
nizatora Skoja, Rudolf a Hercigonje, sklonost ka individualnom teroru
pokazala je i cela grupa omladinaca u Zagrebu. Organdzator komuni-
najm anjeg udela pri litografisanju ili rasturanju ovih listova pritvore i
optuže . . . “ (A—IHRPZ, I V/XVIII, 1921.)
87 О osnivanju grupe vid.: Jb. М и л и н , Бели терор, Нови Сад 1959,
97 302
88 Izjava М. Pijade о Skoju, 8. juna 1948. (ARPJ, Mg—II—2b/55.)
8e Isto.
 IN D IV ID U A L N I TERO R 1921. — 4 0 5

stičke omladine u Sarajevu 1919. godine, Rodoljub Colaković, opre-

delio se za individualni teror u Zagrebu, januara 1921. godine, posle
razgovora sa Rudolfom Hercigonjom.40 Nešto kasnije, februara 1921.
Rudolf Hercigonja je u razgovoru sa Čolakovićem rekao da u Partiji
postoje dve struje. Da je jedina za to dia se akcijom u Parlamentu uz
pomoć liberalnih građanskih elemenata natera vlada na povlačenje
Obznane, a da je druga „za neposrednu akciju — i to individualni
teror“41. Pošto se Colaković opredelio za teror, i to Hercigonji pot-
vrdio, Hercigonja mu je preneo da treba odmah — nezavisno od Par­
tije, stvarati posebne organizacije, postarati se za štampariju i pro-
nalaziti finansijska sredstva za kupovinu oružja. Hercigonja je upoz-
nao Colakovića sa Jankom Mišićem42, i njih trojica su predstavljali
Izvršni komitet ilegalne organizacije koju su nazvali Crvena pravdia.43
Ni posle sukoba sa centralnim rukovodstvom Skoja zbog nepoko-
ravanja odiukama redovnog kongresa Skoja Rudolf Hercigonja nije
ostao bez ličnog uticaja na zagrebačke skojevce.44 Mladi komunisti
40 Rodoljub Čolaković roden je 1900. godine u Bijeljini u trgovačkoj po-
rodici. Kao jugoslovenski nacionalist priključio se 1918. godine u Sapcu srpskim
jedinicama koje su nastupale od Soluna. Razočaran stvorenim stanjem posle
ujedinjenja pristupa Socijaldemokratskoj stranci BiH, kao učenik trgovačke
akademije. U toku 1919. godine radi na organizovanju komunističke omladine
u Sarajevu. Oktobra 1919. godine upisuje se na Filozofski fakultet u Beogradu.
Krajem iste godine vratio se u Bijeljinu. Iz Bijeljine je otputovao 20. maja
1920. godine u Prag, odakle je po preporuci jugoslovenskog poslanika H ribara
otišao na rad u Moravsku. Početkom jeseni vratio se u Prag i povezao sa ju-
goslovenskim studentim a komunistima (postao je član Studentskog marksistie-
kog udruženja u Pragu). Decembra 1920. godine vraća se u zemlju i u Zagrebu
upoznaje sa Rudolfom Hercigonjom, preko koga se povezuje sa komunističkom
organizacijom. Od 16. decembra 1920. do 15. januara 1921. godine proveo je u
Bijeljini gde ga je zateklo objavljivanje Obznane. U Bijeljini je primetio da
su pojedini mladi komunisti ogorčeni i da su spremni da se bore pod svim
uslovima. „Necerno valjda baciti koplje u trn je?“ — upitao je Hercigonju po
povratku u Zagreb. Hercigonja mu je tada odgovorio da to niko ne misli, ali da
se još vodi diskusija о tome šta da se preduzme. (A—IHRPZ, sudski proces Co-
lakoviću i dr.) zapisnik sa glavne rasprave od 6. X1921, str. 4, 17, 18). Vid. о
tome D. M a r k o v i ć i L j . R i s t o v i ć , Pred nepriznatim sudom, Beograd
1959, 182.)
41 Izjava R. Colakovića citirana u knjizi Pred nepriznatim sudom, 182.
Neslaganje do koga je došlo u rukovodstvu K PJ i koje je došlo do izra-
žaja na plenumu od 1. do 6. aprila 1921, Hercigonja je pogrešno preneo. Sklo-
nost izvesnih rukovodilaca u P artiji prema individualnom teroru Hercigonja je
preuveličao. To je Čolakoviću postalo jasno tek docnije — u vreme donošenja
odluke о atentatu u Delnicama.
42 Janko Mišić je roden u Slanom Dolu kraj Samobora 1900. godine. Kao
učenik trgovačke akadem ije u Zagrebu pristupio je naprednom omladinskom
pokretu a posle završene škole kao činovnik u Zagrebu 1919/20. radi na orga­
nizovanju komunističke omladine. Obznana ga je zatekla kao studenta Visoke
škole za trgovinu i prom et u Zagrebu. Kao rukovodilac Skoja u Zagrebu opre­
delio se za individualni teror. Već 1921. godine oslobada se anarhističkih sred-
stava borbe; radio je u pokretu sve dok kao član Biroa CK Skoja nije poginuo
u borbi sa žandarmim a 27. jula 1929. godine.
43 Prem a usmenoj izjavi R. Colakovića autoru, 9. decembra 1963. godine.
44 Prilikom raspisivanja opštinskih izbora u Hrvatskoj (1920. godine) Po-
krajinski odbor Skoja za H rvatsku doneo je odluku da ne učestvuje u izbornoj
kampanji. Posi'edstvom sekretara Izvršnog odbora KPJ, F. Filipovića, pokra-
jinsko rukovodstvo Skoja u Zagrebu odustalo je bilo od otpora P artiji u spro-
vođenju opštinskih izbora 1920, ali je pitanje strategije i taktike Partije ostalo
predm et raspravljanja u redovima Skoja. Tako su delegati iz Hrvatske na prvom
redovnom Kongresu Skoja (od 10. do 14. juna 1920) oštro osudili učešće P artije
na opštinskim izborima i predložili rezoluciju u kojoj se zahtevalo od SRPJ(k)
da ne učestvuje na izborima za Ustavotvornu skupštinu. Većina delegata na
Kongresu Skoja bila je za predloženu rezuluciju osudujuci orijentaciju P artije
30 Z bornik VII
466 — SLA V O LJUB CVETKOV!С

cenili su Hercigonju kao naclonal revolucionara iz vremena Austro-

ugarske monarhije, poštovali su ga kao organizatora Skoja i pokre-
tača Crvene zastave. Poneti njegovim revolutionärem parolama,
mncgi od skojevaca svojevremeno su i pristupili pokretu. Poznat kao
energični protivnik učešća KPJ u parlamentarnoj borbi, Rudolf Her-
cigonja je posle Obznane lako rnogao da pridobije skojevce za ideju
individualnih terorističkih akcija. Ostaće ipak nerazjašnjeno da li je
Rudolf Hercigonja svesno ili nesvesno pogrešno tumačio nesuglasice
u centra]ncm rukovodstvu KPJ. Poslanički klub i partijski rukovo-
diioci u Beogradu nisu bili jedinstveni u shvatanjima kako' voditi bor-
bu protiv Obznane. Dok je grupa oko Sime Markovića verovala da
će parlamentarnom intervencijcm izdejstvovati povlačenje Obznane,
deo rukovodilaca na čelu sa Trišom Kaclerovićem bio je za primenu
revolucionarnih sredstava borbe. To je značilo da se deo rukovodilaca
Partije zalagao za protestni štrajk, demonstracije, organizaciju gene-
ralnog štrajka i zaoštravanje klasne borbe do revolucije. Ali to nikako
ne znači da su kritičari politike Sime Markovića u rukovodstvu KPJ
bili za individualni ter or, kako je Hercigonja predistavljao neslaganje
u rukovodistvu Partije.
Rudolf Hercigonja je imao vezu sa pristalicama individualnog
terora u Beogradu i moguće da je te ljude identifikovao sa partijskim
ruko-vodstvom. Nije isključeno da je i u samom Centralnom veću KPJ
bilo ljudi koji su se saglašavali sa indtividualnim terorom, pomagali
te akcije ili ih samo prećutno odobravali. Dogadaji oko atentata po-
kazaće da je takvih rukovodilaca KPJ bilo u Zagrebu. Sve to ipak
nije davalo pravo Hercigonji da se zaklanja iza autoriteta Partije.
Cinjenica da se Hercigonja zalagao za stvaranje posebne organizacije
ukazuje da je on ipak bio svestan mogućih posledica individualnog
terora po ceo kcmunistički pokret.
Posle dogovora о stvaranju Crvene pravde Rodoljub Čolaković
je celu akciju poverio drugovima — članovima KPJ, sa kojima je sta-
novao, Dimitriju Lopandiću45 i Nikoli Petrovicu.40 Dimitrije Lopan-
na parlam entarnu borbu. Na intervenciju F. Filipovića do glasanja po rezoluciji
nije došlo, ali je deo delegata ostao u uverenju da se ti’eba suprotstaviti stavu
P artije u pogledu parlam entarne borbe.
Nezadovoljan što Kongres Skoja nije usvojio rezoluciju о bojkotu parla­
m entarne borbe KPJ, Rudolf Hercigonja je 1920. godine poveo hajku protiv
centralnog i pokrajinskog rukovodstva Skoja u Zagrebu. Hercigonji se priklju-
čila grupa studenata i srednjoškolaca iz zagrebačkog mesnog udruženja Skoja;
došlo je do vrlo nezdrave situacije u redovima zagrebačkih skojevaca. Leva
ekstrem nost Hercigonje predstavljala je u to vreme posebnu teškoću jer se
vremenski poklopila sa desnim ekstremom — antikomunističkim istupima cen-
trum aša. Uz pomoć partijskih rukovodilaca Đ. Cvijića i K. Horvatina, a posle
dužih diskusija, pokrajinski sekretarijat Skoja u Hrvatskoj uspeo je da uveri
skojevce u potrebu učešća kom unista na izborima za Ustavotvornu skupštinu.
(О iznetom vid.: В. P a j ч e в и h, Бил>ешке о интерпретацией развоза
CKoja и Прегледу исторще CKJ — pročitano decembra 1963. na simpozijumu
u Zagrebu povodom izdavanja Прегледа исторще CKJ; Молодёж в ре­
волю ции три года пролетарского юношеского движения 1918—1920, Петро­
град 1921, 308. i sećanja F. Puškarića koja se čuvaju u A rhivi za historiju
radničkog pokreta u Zagrebu.)
45 D imitrije Lopandić je roden 1899. godine u Dvorovima kod Bijeljine.
Godine 1921. bio je kao i Čolaković student Visoke škole za trgovinu i promet
u Zagrebu i prem a izjavi na sudu član KPJ.
10 Nikola Petrović se upoznao sa R. Čolakovićem još kao dečak 1909. go­
dine kada je iz Sremske Mitrovice sa roditeljim a prešao u Bijeljinu. Sa R. Co-
lakovićem završio je i Trgovačku akadem iju u Sarajevu 1919. godine, a za-
jedno su se upisali na Filozofski fakulter u Beogradu. U Beogradu je od srp-
 INDIVIDUALIST! TERO R 1921. — ^Qrj

diić odmah se složio sa Colakovićem i pristupio je organdzaciji, a Ni­

kola Petrović se malo kolebao. Na Colakovićevo pitanje šta misli Pet-
rović je odgovorio: „da je Obznana nešto prolazno, i da može potra-
jati najdulje, dok se donese Ustav, pa ne treba preduzimati nikakve
mjere .. ,“47 Rodoljub Colaković se seća da su se sa Petrovićem spo-
rili svu noć, ali da je on ostao u prvo vreme uporan. Тек nekih 15
dan kasnije Petrović je iznenada rekao Colakoviću i Lopandiću da se
predomislio i da će i on ići zajedino sa njima dvojicom.48
Petrović je prišao Crvenoj pravdi u vreme kada su Lopandić i
Colaković uveliko prepisivali Manifest Crvene pravde, koji su do-
bili od Hercigonje da u njega unesu svoje primedbe. U Manifestu je
bilo izloženo m išljenje terorista о političkoj situaciji u zemlji i svetu,
obrazlagan je težak položaj u kome se našla radnička klasa Jugosla-
vije posle Obznane i objašnjavana je nužnost da se pribegne terori-
stičkim akcijama kao jedinom sredstvu ко je je ostalo revoluciona-
rima u Jugcslaviji za borbu protiv buržoazije. Manifest je sad'ržao
razne zahteve, pa je između ostalog sadržao i zahtev za eksproprija-
cijom privatne svojine. U Manifestu se govorilo i о praktičnim zada-
cima, predviđalo se organizovanje štamparije za štampanje i publi-
kovanje novina, proglasa i drugog propagandnog materijala. Organi-
zatori Crvene pravde nisu, međutim, uspeli da obj ave Manifest.49
U martu mesecu 1921. goddne Rodoljub Čolaković je otputovao
u Bijeljinu. Tamo je na jednom sastanku u Novom Selu kraj Bije-
ljine formirao bijeljinsku terorističku grupu. Clanovi bijeljinske
grupe postali su Dimitrije Lopandić i Nikola Petrović, koji su još u
Zagrebu pristupili organizaciji, a u Novom Selu su primljeni Alija
Alijagić50, stolarski radinik, i Stevo Ivanović51, obućarski radnik.

skog nacionalista postao komunist. Bio je član Kluba studenata komunista, po-
sećivao je Radnički dom i družio se sa radnicim a u Beogradu, čitajući razne
brošure i knjige. K rajem 1919. ili početkom 1920. godine vratio se u Bijeljinu
gde je do oktobra 1920. godine održavao vezu sa partijskom organizacijom u
Bijeljini. Oktobra 1920. upisao se u Visoku školu za trgovinu i promet u Za­
grebu na koju je iz Praga došao i Colaković.
47 A—IHRPZ, sudski proces Čolakoviću i dr., zapisnik о glavnoj raspravi
protiv R. Colakovića i drugova, 13. X 1921.
48 Izjava N. Petrovića na saslušanju kod sreskog načelnika u Bijeljini,
28. VII 1921. (Sudski proces Colakoviću i dr.) i izjava R. Čolakovića objavljena
u knjizi D. M a r k o v i ć a i Lj . R i s t o v i ć a , Pred nepriznatim sudom, 182.
4®Sećanje R. Colakovića objavljeno u knjizi D. M a r к о v i e i L j. R i­
s t о v i ć, Pred nepriznatim, sudom, 183. i R. Č o l a k o v i ć , Kazivanje о
jednom pokolenju, Zagreb 1964, 152.
50 A lija Alijagić bio je po majci potomak osiromašene begovske porodice
Vidaića iz Zvornika. Pošto je izučio zanat napustio je 1912. godine varošicu
Janju i otisnuo se u potrazi za poslom. Organizovani član sindikata postao je u
sedamnaestoj godini, a prvi svetski rat proveo je u Mostaru, gde je odležao i
nekoliko meseci zatvora zato što se u toku rata pobunio zbog lošeg postupanja
sa radnicima. Posle sloma A ustrijske m onarhije Alijagić se vratio u Bijeljinu.
О svome političkom interesovanju iz toga vrem ena Alijagić kaže: „Citao sam
razne brošure, pratio sam u novinama djelovanje Nockea i Scheidemanna i
pročitao knjigu Kautskoga Put do vlasti, koja je pisana 1912. Та knjiga te rad
Nockea i Scheidemanna odvratili su me od socijalne-demokratske stranke, na-
kon čega sam prešao komunizmu.“ (Iz izjave Alijagića na glavnoj raspravi pro­
tiv R. Čolakovića i drugova, 6. X 1921.)
U toku 1920. godine A. Alijagić je bio aktivan član Komunističke partije
u bijeljinskoj partijskoj organizaciji.
61 Steva Ivanović bio je obućarski radnik. Zanat je izučio u Bijeljini, a
od početka rata bio je u vojsci. Izvesno vrem e posle rata boravio je u Sarajevu,
a onda se vratio u B ijeljinu i tu je postao organizovan član sindikata. (Iz izjave
S. Ivanovića na glavnom pretresu 6. X 1921.)
30*
468 — SLA V O LJU B CVETKOVIC

Prema istim izvorima Rodoljub Colaković se posle toga vratio u Za­

greb, dok su Dimitrije Lopandić i Nikola Petrović ostali u Bijeljini.
Organizaciju Crvene pravde u Zagrebu preuzeo je Janko Mišić.
On je odmah sa Zlatkom Snajderom52 i Marijanom Stilinovićem 53
formirao novu grupu Crvene pravde. Rodoljub Colaković se seća
da ga je Janko Mišić upoznao i sa Stjepanom Kovačevićem, službeni-
kom u Zagrebačkoj opštini, koji je takođe pripadao zagrebačkoj te-
rorističkoj grupi.54 Policijski materijali ukazuju da se mreža orga­
nizacije Crvene pravde i dalje širila u Zagrebu. Posle atentata na Mi-
lorada Draškovića, 21. jula 1921, u Zagrebu su kao članovi terorističke
grupe odmah uhapšeni Stjepan Kovačević, M. Galović, P. Bier, A.
Knežević, S. Takač, J. Mišić, M. Stilinović, M. Butković, Z. Snajder,
G. Soravija i V. Kauzlaric.55 Kao člana organizacije Vojo Rajčević
na vodi i Marijana Hubenija, tada sredmjoškolca u Zagrebu i druga
Zlatka Snajdera.56
Postojeća dokumentacija ne pruža mogućnost da se utvrdi ко je
sve pripadao organizaciji Crvene pravde. Moguće je da su članovi
Crvene pravde nastojali da u organizaciji uvuku sve ilegalne grupe
Skoja u Zagrebu. Štaviše, medu članovima Crvene pravde pričalo se
da je većina članova centralnog rukovodistva Skoja bila raspoložena
za terorističku akciju. Clanovi Crvene pravde verovali su dia je ras-
položenje za primenu individualnog terora pcstojalo kod komunistič-
ke omladine u svim krajevima Jugoslavije. Rodoljub Colaković je
predlagao da se č]anovi Crvene pravde upute u Ljubljanu, Split,
Sarajevo i ostale gradove i da tamo stvaraju nove grupe.57
Svi clanovi organizacije Crvene pravde pridobijeni su iz redova
Skoja ili KPJ. Rodoljub Colaković kao jedan od organizatora Crvene
pravde bio je ubeđen da stvaranjem terorističkih grupa izvršava za-
datak koji je postavilo rukovodstvo Partije, odnosno deo rukovodstva
koji je po shvatanjima Hercigonje, bio revolucionarno orijentisan.
Sigum o je da su i ostali članovi terorističkih grupa mogli imati slično
ubedenje.
Nešto drukčije, i dosad jedino, zanimljivo zapažanje о Crvenoj
pravdi izneo je Milan Volner, školski drug Nikole Hećimovića i jedan
od aktivista Skoja iz toga vremena. Milan Volner tvrdi da organiza-
tori Crvene pravde u Zagrebu: Janko Mišić, Zlatko Snajder i Marijan
Stilinović nisu imali nikakve veze sa Skojem 1921. goddne. Oni su,
naime, pripadali Skoju 1920. godine, ali su se sve više priklanjali
anarhističkim idejama, koje su posle Obznane u potpunosti prihva-

Sa Alijagićem i Čolakovićem upoznao se S. Ivanović u Bijeljini, gde su

1920. godine radili na organizovanju komunističkog pokreta. M arta meseca
1921. Colaković je pridobio Ivanovića za organizaciju Crvena pravda. (Izjava
S. Ivanovića na saslušanju kod sreskog načelnika u Bijeljini 26. VII 1921.)
63 Zlatko Snajder roden je 1903. u Obrežu, srez Zemun. Kao učenik
VI razreda gimnazije stupio je u terorističku grupu Crvene pravde početkom
1921. godine.
58 M arijan Stilinović, drug Z. Snajdera, roden je u Sv. Nedelji kod Samo­
bora. Kao učenik tehničke škole sa Z. Snajderom i J. Mišićem bio je član jedne
grupe Crvene pravde 1921. godine.
54 Izjava R. Colakovića objavljena u knjizi D. Markovića i Lj. Ristovića,
n. d., 47; R. C o l a k o v i ć , n. d., 156.
66 A—IHRP, policijski karton Kovačević Zavera Stjepana.
Be Vid. V. R a j č e v i ć, n. d., 47.
57 Izjava Colakovića. A RPJ—Mg—II—2b/52; R. C o l a k o v i ć , n. d., 182.
 IN D IV ID U A L N I TERO R 1921. — ^ g g

tili. Prema Volnerovom tvrđenju oni su 1921. godiine bili saradndci

i pristaše ideja anarhističkog lista Akcion (Die Aktion).58
Bez obzira da li su organizatori ili pojeddni članovi Crvene prav­
de pripadali anarhističkom krilu radničkog pokreta, ostaje činjendca
da su pristalice individualnog terora usvojile anarhistička sredstva
borbe. О shvatanjima klasne borbe članova Crvene pravde moglo bi
se svakako više reći da je sačuvan tekst Mandfesta ove organizacije.
Kako je stvaranje terorističkih grupa bilo strogo konspirativno, orga­
nizatori i clanovi nastojali su dia u svome radu ne ostavljaju tragove
koji bi mogli poslužiti policiji za otkrivanje terorističkih grupa.
Organizatori Crvene pravde oskudevali su u finansijskim sred-
stvima, tako da nisu mogli nabaviti štampariju, a sva sredstva koja
su imali koristili su za nabavku pištolja, bombi i pripremanje aten-
tata. Dogovori о atentatima voddli su se u okviru grupa i clanovi
jedne grupe po pravilu nisu znali za delatnost drugih grupa. Poruke
su bile usmene ili su se clanovi grupa u doprsivanju služili samo
njima poznatim šiframa. Do prvih informacija о postojanju ove orga­
nizacije i njenim namerama policija je došla iznenada početkom ap­
rila 1921. godine.
Otac Zlatka Snajdera prijavio je policiji 11. aprila 1921. goddne
da mu je sin sa jednim drugom nestao od kuće. Policija je u Zagrebu
povela istragu i uhapsila je učenika Veljka Kauzlarića, školskog druga
Zlatka Snajdera. Pošto je V. Kauzlarić izjavio da Zlatko Snajder sta-
nuje kod Janka Mišića, studenta Eksportne akademije i bankarskog
činovnika, policija je izvršila pretres u njegovom stanu. Pored Zlatka
Snajdera, koji je bio prijavljen pod konspirativnim imenom Đura
Radosavljević, policija je u stanu pronašla korespondienciju izmedu
Zlatka Snajdera i Marijana Stilinovića, tri revolvera i dve bombe.
Kod Marijana Stilinovića pronaden je zatim notes sa hemijskim
formulama za spravljanje jakih eksp^ziva i izvesna količina plakata
namenjenih pripadnicima Radićeve stranke u kojima su se seljaci
pozivali da od'govore na beli teror ministra Milorada Draškovića.
Policija je ceo mesec dana vodila istragu i došla do zaključka da
je u Zagrebu posle Obznane ilegalno radio Klub kcmunističke sred-
njoškolske omladine, da je zamisao organizatora toga kluba, Zlatka
Snajdera, bila da se izvrši atentat na Milorada Draškovića, zbog toga
što je smatran glavnim inicijatorom Obznane. Policija je dal je kon-
statovala da se sa predlogom Zlatka Snajdera saglasio Marijan Sti-
linović i da je sa njihovim dogovorom bio sporazuman Janko Mišić.
Na osnovu rezultata istrage došlo je do sudskog procesa 27. maja 1921.
goddne pred zagrebačkim Srubenim stolom.
Na sudskom procesu koji je trajao do 31. maja 1921. godine Janko
Mišić je priznao da je član komunističke omladine i da mu je Cver-
ger (Ervin) dao 12.000 kruna za organizovanje propagandne aktivnosti
Skoja posle Obznane. Za otkriveno oružje izjavio je da je neispravno
i da ga je kao takvo kupio od jednog vojnika. Izjavio je, dal je, da je
о nameri da se ubije Drašković priznao na policiji samo zato što mu
je obećano da će posle te izjave biti pušten na slobodu. Za Zlatka
Snajdera izjavio je da se nalazio u njegovom stanu zato što se nije
slagao sa svojim roditeljima.
68 Usmena izjava Milana Volnera data 10. V 1963. godine u Zagrebu. P ri­
likom razgovora Volner je imao i jedan prim erak lista Die A ktion za koji je
tvrdio da su ga Snajder i Mišić redovno prim ali 1921. godine.
470 — SLAV OLJU B CVETKOVIC

Prema pisanju Политике Zlatko Šnajder je na sudu izjavio:

„Bio sam pristalica terora, jer mi je bilo krivo što se proletarijat stav-
lja van zakona. Zato sam i odobravao svojim drugovima nasilan na-
čin borbe protiv režima. I bio sam zato da silu treba suzbiti silom.
Atentat je, kako sam čuo, trebalo izvesti odmah a ne posle četiri m e-
seca.“59 Z. Snajderu je takode uspelo da pred sudom skine sa sebe
svaku odgovornost za pripremanje atentata na ministra unutrašnjih
poslova M. Draškovića.
I treći optuženi na tome procesu, M. Stilinović, porekao je svoje
izjave pred islednicima odibijajući svaku krivicu u vezi sa pripremom
atentata na Draškovića. Stilinović je na sudu samo priznao da se u
stanu J. Mišića često raspravljalo о Obznani, ali da on nije bio za
terorističku akciju. Za oružje koje je predao Janku Mišiću rekao je
da ga je kupio od nekog Manojlovića u zagrebačkoj kafani „Bristol“.
Za svesku sa hemijskim formulama izjavio je da se to školski zadaci
iz hemije. Odgovornost za plakate koje su nadene u njegovom stanu
prebacio je na Z. Snajdera, ali izgleda da sud iz tih plataka nije došao
cb zaključka da one pozivaju na atentate. Tako je sudska rasprava
po optužbi za pripremanje atentata na Milorada Draškovića završena
31. maja 1921. godine. Presuda je doneta 4. juna 1921. godine, i to
u korist optužendh. Tako je beogradska Политика 5. jyHa 1921. go­
dine objavila:
„Usled nedostatka dokaza od svih optuženih kažnjen je samo na me-
sec dana zatvora komunista Snajder i to ne za atentat već za lažnu pri-
javu policiji. Ostali optuženi oslobodeni su jer se nije moglo dokazati da
su oni zaista spremali atentat.“80

U istražnom postupku i na sudu članovi Crvene pravde uspeli su

da sakriju svoje veze i ograniče provalu samo na jednu grupu. Šta-
više, optuženim članovima organizacije pošlo je za rukom da na sudu
dokažu da se о organizaciji atentata uopšte nisu dogovarali. Tako po-
licija, iako je imala u rukama članove organizacije i očigledme dokaze
о njihovim namerama, nije uspela da otkrije mrežu organizacije Cr-
50 Политика 27. V 1921, 2. Загребачке комунисте.
Svi podaci о otkrivanju grupe i njenom sudenju izneti su prema izvešta-
jima objavljenim u Политици pod nazivom Загребачке комунисте. Vid.: По­
литика, Београд 27. V 1921; 28. V 1921; 29. V 1921; 1. VI 1921. i 5. VI 1921.
Sudsko-istražni m aterijal sačuvan je, ali na žalost, i pored svih nastoja-
nja, nismo mogli da ga dobijemo na korišćenje. Prem a obaveštenjima koja
imamo, m aterijal iz sudske arhive bio je prenet u Istorijski arhiv CK SK Hrvat-
ske, odnosno Institut za historiju i’adničkog pokreta u Zagrebu, odatle je na-
vodno vraćen u fond Sudbenog stola koji se čuva u Državnoj arhivi SR Hrvat-
ske. Naši napori da u Zagrebu dođemo do tog arhivskog m aterijala nisu, na
žalost, urodili plodom.
Prem a usmenoj izjavi M. Volnera (od 10. V 1963. godine) u vezi sa otkri-
vanjem ove grupe došlo je i do hapšenja rukovodilaca Skoja u Zagrebu Stje-
pana (Stefeka) Cvijića, E. Cvergera, M. Volnera i Koncira. Međutim, policija
nije uspela da ovu grupu članova Skoja izvede pred sud.
00 U toku istrage policija je vršila razna hapšenja među skojevcima. Ко
je sve bio hapšen i saslušavan, ne može se utvrditi. Već spomenuti policijski
karton S. Kovačevića pruža podatak da je on povodom pokušaja atentata pre-
dan od strane policije zagrebačkom Sudbenom stolu, ali da je odlukom suda
od 21. V 1921. godine osloboden i postupak protiv njega obustavljen.
Sa Stjepanom Kovačevićem odlukom suda bio je pušten i V. Kauzlarić,
uhapšen 11. IV 1921. godine. Veljko Kauzlarić je roden 1902. godine u Novom
Vinodolu i kao komunist hapšen je ponovo 1921. u avgustu mesecu, zatim
25. IX 1925, 2. IV 1941 (pusten 15. IV 1941) i poslednji put uhapšen je 15. VII
 IN D IV ID U A L N I TERO R 1921. — 4 7 I

vene pravde. Moguće je da su policljski organi, iz želje da u poku-

šaj atentata uvuku Komunističku parti ju, istragu usmerili u pravcu
otkrivamja ilegalnih organizacija Skoja i hapšenja rukovodilaca Skoja
u Zagrebu, koji u to vreme, po svemu sudeci, nisu imali pojma о de-
latnosti Crvene pravde i organize van ju atentata. Policija tako nije
uspela da optuži Stjepana Cvijića, Ervina Cvergera i druge skojevske
rukovodioce za atentat, te je propao pokušaj policije da se u proces
preko Skoja uvuče i rukovodstvo KPJ.
Hapšenja skojevaca u aprilu i maju 1921. godine ipak su dovela
do obustave štampanja ilegalnih letaka Skoja i Partije, odinosno da-
ljeg objavljivanja Komunista i Vesnika Komunističke omladine. Ti­
m e je, u stvari, bila zaustavljena aktivnost ilegalnih organizacija
Skoja u Zagrebu, ко je su se održavale rasturanjem ilegalnog propa-
gandnog komunističkog materijala.
Prema izjavi R. Colakovića, čim je J. Mišić bio uhapšen njega je
u Izvršncm kcmitetu Crvene pravde zamenio D. Lopandic.01 Po hap-
šenju grupe J. Mišića Colaković se sav posvetio pripremanju bije-
ljinske grupe za atentat na M. Draškovića. Pošto se Rudolf Hercigo-
nja složio sa planom R. Coiakovića, poslato je pismo N. Petroviću i
D. Lopandiću da se 25. aprila 1921. godine sastanu u Sidiu sa Colako-
vićem. Colaković je na sastanku u Sidu predao Petroviću jedan re­
volver, nešto novaca za put i lozinku za povezivanje sa beogradskom
terorističkom grupom. Javka u Beogradai bio je Nebojša Marinković02,
a Colaković je njegovu adresu i lozinku „Veselo je u tom Beogradu —
kao i celoj Jugoslaviji“, dobio od Rudolfa Hercigonje.63
Bijeljinska grupa kremula je za Beograd u dva dela. D. Lopanddć
i N. Petrović putovali su vozom preko Sida, a Ivanović i Alijagić išli
su za Beograd brodom. Petrović i Lopandić stigli su u Beograd 28. ap­
rila a Ivanović i Alijagić d)an kasnije. Nikola Petrović se 29. aprila 1921.
godine povezao sa Nebojšom Marinkovićem, koji im je pred'ložio da
30. aprila 1921. godine prilikom sprovoda generala Jovanovića izvedu
atentat bombama na regenta, koji će sahrani svakako prisustvovati.
Petrović je to cdbio sa motivacijom da su oni došli da izvrše atentat
na određene mindstre, i to revo]verima. Marinković je rekao da nje-
gova grupa nema revolvera i odmah ih je poveo da im pokaže kuću
u kojoj je stanovao Drašković. Sa Marinkovićem je za sutradan za-
kazan sastanak u hotelu „Bosna“. Pošto su stigli Ivanović i Alijagić,
grupa je raspolagala sa tri revolvera. Petrović i Lopandic imali su
svoje a Alijagiću su dali revolver koji su dobili od Co’akovića u Sidu.
Pošto su se na sastanku grupe 30. aprila dogovorili da atentat izvrše
Petrović i Alijagić, složili su se da Lopandić i Ivanović promene stan
kako ih policija u slučaju atentata ne bi uhapsila.
1941. za vrem e tzv. NDH, kad mu se gubi svaki trag u policijskom kartonu.
(A—IHRPZ, policijski karton Kauzlarić A leksandra Veljka.)
01 ARPJ, Mg—II—26/52.
62 Nebojša Marinković bio je student filozofije u Beogradu. Pripadao je
Klubu studenata komunista i 1920. godine bio je izabran u upravu „Pobra-
tim stva“ na komunističkoj listi Dobre Stefanovića. Bio je poznat kao aktivist
komunističkog omladinskog pokreta i kao takav sprijateljio se sa Vatroslavom
(Slavkom) Cihlarom, koji je prilikom boravka u Beogradu navraćao u njegov
stan (Baba Višnjina 66). N. Marinković je bio rodeni brat m ehaničara M ladena
Marinkovića, člana beocradske terorističke grupe. (Akt Odeljenja opšte poli­
cije uprave grada Beograda pov. br. 1551 od 30. jula 1921. godine — dokumenat
u dosijeu sudski proces Čolaković i dr.)
03 Saslušanje Nikole Petrovića od 4. VIII 1921. (Dokumenat u dosijeu
sudski proces Čolaković i dr. A—IHRPZ.)
472 — SLAV OLJU B CVETKOVIC

Na sprovod generala Jovanovića otišli su samo Petrović i Ali-

jagić sa namerom da izvrše atentale. Prema dogovoru u Sidu sa Co-
lakovićem, trebalo je pucati na Nikolu Pašića, Svetozara Pribićevića
ili na ministra Kukovca.64 Na sprovođiu, medutim, nije bilo moguće
pucati, pa je atentat odložen za nedelju — na pravoslavni Uskrs, kada
su se clanovi vlade očekivali na bogosluženje u crkvi. Kako ni 1. maja
atentatorima nije pošlo za rukcm da izvrše svoju nameru a nestalo
im je novaca, odlučeno je da Alijagić otputuje u Zagreb do Čolako-
vića.65
Uveče 3. maja 1921. godine održavana je zabava Demokratske
stranke u zgradii Kolarčevog univerziteta. Tu priliku iskoristio je
Nikola Petrović i sačekao Milorada Draškovića na izlazu sa zabave.
Iz neposredne blizine potegao je na njega revolverom, ali pistolj ndje
opilao. Nikola Petrović je iskoristio zabunu i uspeo da pobegne. Uz
put je bacio ogrtač, kaput i revolver i u toku noći sklonio se kod svoga
prijatelja Riste Miloševića.66
Posle neuspelog atentata pretila je opasnost da grupa bude ot-
krivena pa su svi s nestrpljenjem očekivali dolazak Alijagića iz Za-
greba. Kada se Alijagić vratio 4. maja 1921. godine sa oko 300 dinara
novca koje je dobio od' Colakovića i saznao za Petrovićev pokušaj
atentata, odilučeno je da grupa napusti Beograd kako ne bi bila ot-
krivena. Sudenje u Zagrebu i pokušaj atentata u Beogradu policija
je ozbiljno shvatila. Policijski organi počeli su da tragaju za ilegal-
nim organizacijama terorista koje su oni po pravilu identifikovali sa
komunistima. Izgleda da je policija juna meseca došla do izvesnih
nesigurnih informacija о delovanju terorističkih grupa. Na osnovu
tih informacija Ministarstvo unutrašnjih poslova uputilo je 24. juna
1921. godine dopis zemaljskoj vladi u Sarajevu u kome se kaže:

„Ministarsltvo je izvešteno, da su komuniste počele organizovati

„Natrojke“ t.j. organizacije od po tri člana. „Natrojke“ se organizuju na
sledeći način: organizacija potiče odozgo iz centrale od tri lica, a svako
od njih dužno je organizovati nova tri člana (ustvari dva), od kojih opet
svako posebice organizuje trojicu i td.., pa tako svaka grupa zna samo za
jedno od dotične grupe. Ove se organizacije provode kako u Beogradu
tako i u unutrašnjosti zemlje. D ostavlja je radi znanja kao i s molbom,

84 Podaci prem a optužnici br. I 5077—1921. Stola sedmorice u Zagrebu —

saslušanje N. Petrovića od 12. VIII 1921. godine.
Prem a optužnici Steva Ivanović je priznao da je bilo dogovoreno da
N. Petrović izvrši atentat na Nikolu Pašića, A. Alijagić na M. Draškovića, D. Lo-
pandić na Sv. Pribićevića a S. Ivanović na m inistra Kukovca. Petrović je bio
zadužen da obezbedi dovoljan broj revolvera za ove atentate. (A—IHRPZ, Sud-
ski proces Colakoviću i dr.)
015 N. Petrović je od svoga prijatelja Riste Miloševića pozajmio 50 dinara,
ali to nije bilo dovoljno za duži boravak grupe u Beogradu. (Prema izjavi
N. Petrovića na saslušanju od 8. VII 1921, Sudski proces Colakoviću i dr.)
60 Na saslušanju 18. VIII 1921. N. Petrović je za Draškovića izjavio: „Htio
sam da ubijem, ali je revolver zatajio. Ubit sam ga htio zato, jer je inspirator
.Obznane’.“ (A—IHRPZ, Sudski proces Colakovića i dr.)
Taj atentat kod „Kolarca“ različito je tumačen u buržoaskoj štam pi .Stra-
načka opozicija čak je nastojala da ismeje Draškovića da je iz politićkih ra-
zloga sam inscenirao tobožnji atentat. Na procesu u Zagrebu pročitan je iskaz
Ljube Davidovića koji je kod „Kolarca“ bio u neposrednoj blizini dogadaja.
Petrović je priznao svedočenje Lj. Davidovića da je na povike Draškovića „ovaj
puca držite ga“ — dobacio „da pucam “.
 IN D IV ID U A LN I TERO R 1921. — 4 7 3

da o prednjem izvestite sve područne vlasti i pozovete ih, da svoja sa-

znanja i opažanja po ovoj stvari dostavljaju odmah svojim pretpostavlje-
nim vlastima, koje će opet te izveštaje čim ih prime slati ovamo.“07

Organizations princip ilegalnih trojki о kome se govori u poli-

cijskom dokumentu ne može se u potpunosti primeniti na grupe Cr­
vene pravde. Ako bismo pokušali da primenimo policijsku shemu
Rudolf Hercigonja, Rodoljub Colaković i Janko Mišić mogli bi da pred-
stavljaju prvu trojku. Formalno posmatrano, Janko Mišić, Zlatko Snaj-
der i Mari j an Stilinović bili bi druga trojka. Treća bi trojica u tom slu-
čaju mogli da budu Rodoljub Colaković, Dimitrije Lopandić i Nikola
Petrović. Ako bismo dalje nastavili mogli bismo da pretpostavimo da su
sledeću trojku predstavljali Dimitrije Lopandić, Alija Alijagić i Steva
Ivanović (bijeljinska grupa). Moguća je u tom slučaju i pretpostavka da
su narednu trojku sačinjavali Zlatko Šnajder, Veljko Kauzlarić i
Stjepan Kovačević. Ovu moguću strukturu organizacije Crvene pravde
narušava činjenica da je bijeljinska grupa imala četiri člana sa Petro-
vićem koji je živeo u Sidu, a da je sa njom bio povezan i peti član
Rodoljub Colaković. Da policijska shema nije govorila о Crvenoj
pravdi, pokazuje i činjenica da su sa bijeljinskom grupom bila pove-
zana dva člana Izvršnog komiteta Crvene pravde (Colaković i Lo-
pandić).
Izvom i materijal о Crvenoj pravdi, naročito izjave učesnika, opo-
vrgavaju mogućnost da su članovi grupa imali zadatak da dalje šire
organizaciju. Prema onome što se zasad zna, među članovima Crvene
pravde bilo je govora о potrebi stvaranja tih grupa po celoj Jugoslaviji,
ali ta ideja ndje bila prihvaćena, tako da sem u Bijeljini nije poznato
da je Crvena pravda imala svoje grupe u drugim mestima u Jugosla­
viji. Štaviše, moguća je pretpostavka da je posle otkrivanja grupe
Janka Mišića atentat na Draškovića trebalo da izvedie ne bijeljinska
grupa, već trojka Colaković, Lopandić i Petrović. U torn smislu u is-
trazi (što je ušlo i u optužnicu) govorio je i Alija Alijagic.68 Vrlo je
87 ASRBiH, Zem. vl., 14120/1921, Akt M inistarstva unutrašnjih dela, Ode-
ljenja javne bezbednosti, pov. J.B.Br. 7348 od 24. juna 1921. godine.
08 U optužnici protiv Colakovića i drugova opisuje se susret Čolakovića
i Alijagića 3. m aja 1921. godine u Zagrebu, kada je Alijagić izvestio о radu u
Beogradu. О tome susretu Alijagića u optužnici se kaže: „Tu je Čolakovića
izvijestio о stvari, kojemu nije bilo pravo što su sva četvorica u Beogradu, jer
da je on to naložio samo Petroviću. Sa Čolakovićem se dogovorio, da imaju
samo on i Lopandić otići u Beograd, a druga dvojica da im aju o tp u to v ati. . . “
Na sastanku bijeljinske grupe u Beogradu (4. m aja na Kalemegdanu) po po-
vratku Alijagića iz Zagreba, prom enjena je odluka zbog neuspelog pokušaja
atentata od strane Petrovića.
Sećanja R. Čolakovića potvrduju da je N. Petrović na svoju ruku poveo
veći broj ljudi za Beograd. О sastanku sa Petrovićem u Šidu (25. IV 1921) Čo-
laković piše sledeće:
„ . . . Prenio sam Petroviću sve što sam se bio dogovorio s Hercigonjom i
objasnio mu kako će naći Nebojšu Marinkovića. Opomenuo sam ga da onaj ко
bude išao u Beograd ne govori Marinkoviću о organizaciji u Bijeljini, a još
m anje da pominje imena njenih članova. Ко će ići, neka se oni u Bijeljini do-
govore; na koga će izvršiti atentat, neka odluče u eBogradu, ali bi najbolje
bilo na Draškovića.
Petrović je predložio da u Beograd ide cijela bijeljinska grupa i da po-
kuša da u isto vrijem e izvrši nekoliko atentata — na Pašića, Pribićevića, Dra-
škovića i Kukovca, m inistra rada. Ubjeđivao sam Petrovića da je dovoljno da
u Beograd putuje samo jedan od njih i izvrši atentat uz pomoć beogradske
grupe. Izvršiti u isto vrijem e nekoliko atentata neće biti moguće, jer se mi-
nistri, alarm irani hapšenjem u Zagrebu, još bolje čuvaju. Cinilo mi se da sam
474 — SLA V O LJU B CVETKOVIC

verovatno da se posle hapšenja M išićeve grupe nije vise radilo na

daljem širenju organizacije, nego se nastojalo da se zamisao о aten-
tatu ispuni što pre, kako eventualnim otkrivanjem organizacije ideja
0 atentatu ne bi propala. Moguće je da se atentatom ili pokušajem
atentata u Beogradu na ministra Darškovića (uoči suđenja Mišićevoj
grupi) želelo da se olakša optuženima time što bi se pokazalo da je
atentat na Draškovića spremao neko drugi.
Mimo policijskog dokumenta očigledno je da su 1921. godine
osim Crvene pravde delovale i druge terorističke grupe. U kojoj meri
1 u kakvoj vezi su te grupe bile sa ilegalnim organizacijama KPJ, od-
nosno da li su pojedini članovi i rukovodioci KPJ na svoju ruku po-
magali terorističku aktivnost svojih doskorašnjih partijskih istomi-
sljendka, stvar je za specijalno istraživanje i posebno naučno razma-
tranje.
Kao jed'an odi organdzatora Crvene pravde Rodoljub Colaković
smatra da su partijski rukovodioci u Zagrebu Đuka Cvijić, Sima Mi-
ljuš, Kamilo Horvatin i August Cesarec znali, pomagali i odobravali
rad na organizaciji teroostičkih grupa.60 О terorističkim grupama
stvorenim iz redova revoltiranih a ideološki nezrelih komunista sva-
kako je znao Rudolf Hercigonja. Dokumentacija koja nam je bila do-
stupna otkriva nam samo toliko da je veza Crvene pravde sa pristali-
cama individualnog terora u Beogradu bio Nebojša Marinković.70
Pojedini članovi Crvene pravde, pored rada na organizaciji aten­
tata, bavili su se i ilegalnim radom Skoja. Janko Mišić je od skojevskog
rukovodstva dobio i 12.000 kruna za podmirivanje troškova u ilegal-
nom radu. Šnajder, Mišić i Stilinović rasturali su ilegalne letke a ve­
rovatno i ostali propagandni materijal Skoja i Partije. Uoei 1. maja
1921. godine Ognjan Prica je povezao R. Colakovića sa jednom ilegal-
nom gnipom (ćelijom) komunista u kojoj je radio i Stjepan — Stefek
Cvijić, jedan od rukovodilaca Skoja u Zagrebu. Na obaveštenja Og-
njana Price о ilegalnim organizacijama KPJ, R. Colaković kaže sle-
deće: „Odgovorio sam Prici da, kao što zna, učestvujem u radu koji
je strogo ilegalan, pa ako to nije smetnja, vrlo rado ću pristupiti ne-
koj ćeliji, jer želim tešnji kontakt sa zagrebačkim komunistima, s lju-
dima koji su ma na koji način aktivni. Prica je mislio da će se i onako
sve što snuju teroristi rasplinuti u pričanju, ogorčenje će proći, i onda
ćemo svi hladmije, trezvenije potražiti odgovarajuće oblike borbe.‘m
Otvoreno je pitanje da И su rukovodioci Skoja u Zagrebu znali za uče-
šće Janka Mišića u pripremanju atentata. U svakom slučaju, skojev-
sko i partijsko rukovodstvo u Zagrebu moralo je da oseti tendenciju
ka inddvidualnim akcijama jednog dela članova Skoja. Ta tendencija
posle Obznane nije bila nova. Skojevsko i partijsko rukovodstvo je u
toku 1920. godine moralo da uloži dosta truda da slomi otpor Rudolf a

ga ubijedio. Predao sam mu i’evolver i nešto novaca za putni trošak i boravak

u Beogradu za onoga koji bude određen.“ (R. C o l a k o v i ć , n. d., 172).
08 Prem a usmenoj izjavi R. Čolakovića u razgovoru s autorom od 9. XII
1963. godine.
70 Naši napori da dodemo do policijsko-sudskih i partijskih dokumenata
Đ. Cvijića, K. Horvatina, S. Miljuša, A. Cesarca i R. Hercigonje nisu urodili
plodom. Poznato nam je jedino da se arhivska ostavština i nešto dokumenta-
cije о političkoj aktivnosti A. Cesarca nalazi u Institutu za historiju radničkog
pokreta u Zagrebu. Na žalost, taj m aterijal nije dostupan istraživačima van
Instituta.
71 R. C o l a k o v i ć , n. d., 169.
 IN D IV ID U A L N I TERO R 1921. — 47 5

Hercigonje i privoli ga da obustavi akciju protiv rukovodstva Skoja

i odluka kongresa.
Posle Obznane rukovodioci Skoja i sami su bili revoltirani opor-
tunlstičkim držanjem Partije. To je naročito bilo izraženo kod rukovo-
dilaca Skoja u Zagrebu, koji su terali oblasno rukovodertvo Partije
na akciju. Skojevci su uglavnom i stvarali ilegalnu organizaciju u Za­
grebu u prvim mesecima 1921. godine. Nije nemoguće da su pojedini
rukovodioci Skoja i lično pripadali ili osnivali teorističke grupe sa
potajnom nadom da bi beli teror posle jednog političkog atentata pri-
nudio KPJ da povede revolucionamu borbu.
Za sve vreme postojanja Skoja u legalnom periodu rukovodioci
komunističke omladine su opravdano ili neopravdano zamerili partij-
skom rukovodstvu za nerevolucionarno vodenje Partije. Od Komuni-
stičke omladdnske internacionale potencirana želja da komunistička
omladdna treba da bude nosilac revolucionamih akcija u komunistič-
kom pokretu (pogotovu ako Parti ja nije u stanju da to čini) mogla je
da ohrabri pojedine rukovodioce i aktiviste Skoja da u smislu zaoštra-
vanja klasne borbe preduzimanju i samovoljne individualne akcije.
Naravno da se u tom slučaju nije više radilo о pogrešnom avangardi-
stičkom shvatanju uloge komunističke omladine u Jugoslaviji, već о
oportunističkom prihvatanju anarhističkih sredstava borbe. Ako je
avangarddstički duh Skoja bio povod za prihvatanje anarhizma od
strane pojedinih skojevaca, uzrok ove pojave bio je u političkoj i ide-
ološkoj nesposobnosti pokreta da revolucionarnim akcijama uputi
omladinu na klasnu borbu proletarijata.
Nezadovoljstvo diržanjem Partije i njenog rukovodstva posle Ob­
znane prelazilo je u revolt i kod svih onih članova Partije koji su bili
ubedeni da je situacija za revoluciju u Jugoslaviji zrela. Takvih čla-
nova Partije bilo je dosta medu bivšim učesnicima oktobarske i ma-
darske revolucije, koji su i posle Kongresa ujedinjenja SRPJ (k) na-
stojali da se okupljaju oko članova partijske grupe pelagićevaca. Po­
sle Kongresa ujedinjenja u Beogradiu predstavndci pelagićevaca odr-
žali su ilegalnu konferenciju 26. juna 1919. goddne u Novom Sadu.
Na konferenciji u kući Šimona Palinkaša bilo je oko 40 delegata iz
raznih krajeva Jugoslavije. Konferencija je rešavala о stvaranju ile-
galnih komunističkih organizacija na celoj teritoriji Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca. Uz postojanje legalne SRPJ (k) ilegalna partijska
organizacija, formirana na principu dobro naoružanih trojki, petorki
i ćelija, trebalo je da posluži za zaštitu stečenih prava radničke klase
i kao osnova za stvaranje oružandh odreda u slučaju revolucije u Ju­
goslaviji.72
Već na toj konferenciji u Novom Sadu Nikola Kovačević je (pre­
ma pisanju Milina) nabacio Simi, Miljušu ideju о atentatu na re-
genta Aleksandra. U toku leta 1919. godine došlo je, medutim, do
velikog hapšenja komunističkih i sindikalnih funkdonera, naročito u
Vojvodina gde je samo u Velikom Bečkereku bilo uhapšeno 40 a u
Novom Sadu 30 komunista. Novosadsko-bečkerečka grupa u kojoj je
bilo najviše aktivista grupe pelagićevaca izvedena je bila na sud i 23.
novembra 1919. godine zbog saradnje sa madarskim revolucionarima
osudeni su na po šest goddna robije: Aleksandar Jablonski (A. Jä-
blänszky), Nikola Kovačević, M. Vič (Vies), A. Mihajlović i Sava Mar-

72 Na osnovu dosad poznatih izvora о radu ove grupe pelagićevaca pisao je

Jb. М и л и н , n. d.
476 — SLAV OLJU B CVETKOVIC

ković, dok su svi ostali uhapšeni i suđeni komundsti pušteni na slo-

bodu. Kako je u Zagrebu, Beogradu i po celoj zemFji pohapšen u isto
vreme znatan broj pelagićevaca u vezi sa Dijamanštajnovom aferom,
izgleda da je ilegalna organizacija pelagićevaca bila za izvesno vreme
onemogućena u svom radu. Ilegalna aktivnost pelagićevaca ojačala
je tek u vreme predizbome kampanje za izbor poslanika Ustavo-
tvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.73
Ilegalna aktivncst komunisticke grupe pelagićevaca u periodu le-
galnog postojanja Partije još uvek nije dovoljno rasvetljena. Та ak­
tivnost svakako prelazi okvire ovoga rada i na nju se ukazuje samo
zbog toga što se u krugu bivših pelagićevaca rodila ideja о organizo-
vanju političkih atentata.

3. Atentati

Ni posle odobravanja Obznane od strane Ustavotvom e skupštine

rukovodstvo KPJ nije bilo svesno da se u Parlamentu neće moci iz-
dejstvovati odluka о povlačenju zabrane legalnog rada KPJ i klasnih
sinddkata. U Ustavotvornoj skupštini još uvek se nalazilo 59 komu-
nističkih pcslandka i rukovodstvo Partije nadalo se da će uz pomoć ili
podiršku gradanskoj opoziciji uspeti da obezbedi donošenje demokrat-
skog ustava. Zato komunistički poslanici nisu ni dali Skupštini svoj
predlog Ustava. Poglede komunista na ustavno pitanje poslanici su iz-
nosili u skupštdnskom Ustavnom odboru i prilikom diskusija о Nacrtu
ustava na plenamim sednicama Skupštine.
Izlaganja komunista u Ustavu oslanjala su se na Program KPJ
usvojen na Kongresu Partije u Vukovaru 1920. godine. U skupštinskim
diskusijama oko Ustava od strane komunista predlagala se: ekspropri-
jacija sredstava za proizvodnju uključujući i oduzimanje velikih po-
seda, agrama reforma, socijalizacija proizvodai'je, trgovine, zdirav-
stvene službe, zatim se govorilo о potrebi odvajanja crkve odi države,
ukidanju diržavnih ugovora i zavođenju narodne vojske. Diskusija oko
Ustava služila je pojedinim komunističkim poslanicima za to da javno
propagiraju ideje zabranjene Komunističke partije. To je najbolje
izrazio komunistički poslanik Zivota Milojković kada je rekao:
„ . .. Sovjetski Ustav, gospodo, koji mi tražimo — dopustite mi da
to slobodno kažem — ne piše se u buržoaskoj konstituanti, nego samo
u sredini revolucionarnih radnika i seljaka. Taj Ustav ne nice iz parla-
m entam ih pregovora i pričanja sa buržoazijom, nego iz revolucionar-
ne borbe radnika i seljaka protivu buržoazije.. ,“7'4
78 U elaboratu о razvitku radničkog pokreta i K PJ u Vojvodini od 1918—
1921. d r Aleksandar Fira iznosi sa dosta argum enata tezu о kontinuitetu u
razvitku ilegalnih organizacija grupe pelagićevaca. U vi’eme legalnog posto­
janja SRPJ(k) odnosno Komunističke partije ilegalne organizacije form irane su
od kom unista koji su bili „ . . . gotovi za borbu sa oružjem u ru k a m a . . . “ Ile­
galne grupe su bile form irane po principim a vojnih jedinica i bilo je predvi-
deno da okupljaju do 10% aktivnog partijskog članstva. Centralno partijsko
veće kao forum za ove grupe nije znao, ali su kao pojedinci sa stvaranjem
organizacija bili upoznati F. Filipović, S. Marković i verovatno još neki drugi
članovi Centralnog partijskog veća. (Uz saglasnost dr Aleksandra Fire koristio
sam kopiju elebarota koji se čuva u Istorijskom arhivu PK SK Vojvodine u
Novom Sadu.)
7* Reč Zivote Milojkovića na sednici Ustavnog odbora od 11. februara
1921. Rad Ustavnog odbora Ustavotvome skupštine Kraljevine Srba, Hrvata
i Slovenaca (debata и načelu о nacrtu Ustava) službeno izdanje, 1921, 79.
 IN D IV ID U A L N I TERO R 1921. — 4 7 7

Svesna da se diskusijom oko Ustava pokrenuta pitanja mogu re-

šiti jedino revolucionarnom borbom radnika i seljaka, KPJ ipak nije
preduzimala ništa da tu revolucionamu borbu pokrene, organizuje i
vodi. Revolucionami stav pojedinih rukovodilaca i aktivista KPJ is-
crpljivao se na taj način u parlamentarnoj diskusiji, dok su se par-
tijske organizacije raspadale. Slepo verujući u mogućnost legalne bor­
be, rukovodstvo KPJ u prvim me&ecima posle Obznane nije se mnogo
brinula da organizuje ilegalan aparat Parti je i prikupi, poveže i orga­
nizuje razbijene osnovne organizacije komunista.
Iluzije о buržoaskoj parlamentarnoj demokratiji dovodile su od'go-
vom e rukovodioce Parti je do potpunog kapitulanstva pred buržoazi-
jom. U parlamentarnoj diskusiji povodom Obznane 8. aprila 1921.
godine Sima Marković, sekretar KPJ, proglasio je oportunizam ruko­
vodstva za duboku pronicljivost i dalekovidnost. Obznanom je, po
Markoviću, buržoazija htela „provocirati krvoproliće u zemlji i u krvi
radničkoj ugušiti radnički pokret“. Ali se visoka svest radnika nije
dala provocirati i radndci su ostali dostojanstveno mirni u svom e ne-
zadovoljstvu. Govoreći о tom nezadovoljstvu radnika Sima Marko-
vić je molio u Skupštini buržoaziju da „otvori ventile“ nezadovoljstva,
dozvoli delovanje radničkih organizacija i „kanalizuje nezadovolj-
stvo“, da ne dođe do eksplozije u kojoj će gnjev naroda pogoditi u
prvom redtu buržoaske predstavnike.
Komunistički poslanik Pavle Pavlović otišao je još dialje u svojoj
izjavi lojalnosti buržoaskom režimu. U želji da opravda KPJ od optu-
žbi Milorada Draškovića, Pavle Pavlović je rekao i sledeće: „Obzna-
na je motivisana velikom gradanskom brigom da se spase postojeći
svetski poredak. Ali je, gospodo, pogažen Ustav, ali su pogaženi po-
zitivni zakoni, karakteristična je izjava i meni je ona potrebna da bih
mogao s jednom reči, s jednom rečicom, dokazati da buržoazija beži
s terena legaln osti. . . “ Na takve i slične izjave Milorad Drašković
je u skupstinskoj debati povodom Obznane (8. aprila 1921.) i mogao
ironično da primeti da u tim izjavama nije mogao da pozna „one ko-
muniste iz njihove akcije i propagande“75.
Držanje partijskog rukovodstva posle Obznane izazvalo je neza-
davoljstvo kod članova Partije i Skoja. Izgleda da su pojedini komu-
nisti (ili grupe komunista) na svoju ruku stvarali ilegalne organiza­
cije. Još u legalnim uslovima rada u Vojvodini je postojala ilegalna
organizacija stvorena od' grupe pelagićevaca. Verovatno da je mreža
te organizacije bila slabo razvijena i koncentrisana uglavnom na Voj-
vodinu. Clanovi ove ilegalne organizacije nastojali su stoga dia okupe
sve one komuniste koji su spremni za neposrednu akciju. Specijalna
istraživanja о političkoj aktivnosti članova grupe pelagićevaca posle
stvaranja SRPJ (k) svakako će dati odgovor na pitanje da li je Cen­
tralno patrijsko veće znalo za njihovu aktivnost, da И je tu aktivnost
odobravalo i, što je najvažnije, da li je atentat delo beogradske komu-
nističke terorističke grupe ili je to bio deo nekog smišljenog plana,
šire organizacije ili političkog promašaja organizatora ilegalnih ko-
munističkih grupa.
Nesumnjivo je da su članovi beogradske terorističke grupe znali
za terorističku omladinsku organizaciju Crvena pravda. Sta vise, Ru-

75 Iz završne reči M. Draškovića, m inistra unutrašnjih dela na debati

povodom Obznane, 8. aprila 1921. godine. Stenografske beleške Ustavotvorne
skupštine I, sa X III redovnog sastanka.
478 — SLAV OLJUB CVETKOVIC

dolf Hercigonja je diao vezu clanovima Crvene pravde za Nebojšu

Marinkovića, koji je pokušao da izmeni nameru grupe Nikole Petrovi-
ća i organizuje krajem aprila atentat na regenta Aleksandira. Neboj-
ša Marinković je aprila — maja 1921. godine bio samo veza izmedu
Crvene pravde i grupe u Beogradu i stvar je daljih istraživanja da
utvrde koje sve predstavljao i kako je izgledala ilegalna organizacija
koja je prihvatila atentate kao isključivo sredstvo borbe. Da je reč
0 organizaciji u kojoj su bili umešani i pojedini rukovodioci KPJ, uka-
zuje nam izjava Rodoljuba Colakovića da su Hercegonjinu aktivnost
1921. goddne odobravali i pomagali Simo Miljuš, Đuka Cvijić, Kamilo
Horvatin i August Cesarec.
Bez obzira na rezultate budućih istraživanja о ilegalnoj orga-
nizaciji koja je regrutovala svoje članove iz redova komunista neza-
dovoljnih držanjem rukovodstava, ostaje činjendca da je teroristička
grupa formirana u Beogradu posle Obznane spremila i 29. juna 1921.
godine pokušala atentat na regenta Aleksandra.
Atentat na regenta Aleksandra bio je duže vremena pripre-
man.70 Moguće je da je diskusija u Ustavotvornoj skupštini doprinela
da se kod terorista stvori utisak da bi jedan politički atentat mogao
da izazove krizu režima i reši pitanje donošenja demokratskog Us-
tava. Izričito protiv vladinog Nacrta ustava osim komunista bili su
1 poslanici Hrvatske republikanske seljačke stranke (HRSS), kao i po-
jeddne grupe polsanika i pojedinci iz drugih građanskih stranaka. Već
u toku debate о Nacrtu ustava Skupštinu su u znak protesta napu-
stili poslanici komunista i HRSS. Тек u poslednjem momentu vladi
je uspelo da obezbedi potrebnu većinu.77
Kako do atentata nije došlo pre donošenja Ustava, atentat Spa­
soja Stejića na regenta Aleksandra od 29. juna 1921. godine pre bi se
mogao tumačiti kao izraz protesta protiv ozakonjenja sistema reakcije
i belog terora kome je radnička klasa posle Obznane bila izložena.
Stav komunista prema Ustavu izneo je Triša Kaclerović u izjavi pri­
likom polaganja zakletve komunističkih poslanika. U im e KPJ Triša
Kaclerović je pored ostalog rekao:
70 Verovatno da о priprem am a beogradske terorističke grupe Izvršni od-
bor K P J nije ništa znao. U vreme atentata Sima Marković se kao sekretar
P artije nalazio na čelu delegacije K PJ na III kongresu KI u Moskvi. Na pitanje
islednog sudije, 30. IX 1922, da li je Izvršni odbor donosio odluku о izvršenju
atentata Sima Marković je odgovorio: „Do početka maja, dokle sam ja bio u
Beogradu takva odluka nije doneta, niti je о tome bilo govora. A da li je о tome
bilo govora docnije, ja ne znam, ali je moje najdublje uverenje da takva
odluka u Izvršnom odboru nikada nije mogla biti doneta“. (ARPJ, poseban
fond К —3, 15, P. S. M., Krivični ispit S. Markovića u Gradskom sudu za Beo­
grad i Cukaricu od 30. IX 1922). s obzirom na držanje partijskog rukovodstva
posle Obznane nemamo razloga da ne verujemo izjavi S. Markovića pred
policijom.
77 Tako su 28. juna 1921. godine za Ustav glasali poslanici Radikalne, De-
m okratske stranke, Jugoslovenske muslimanske organizacije, slovenački kme-
tejci na čelu sa Bogumilom Vošnjakom i predstavnici m uslim ana iz Makedonije,
Kosova i Metohije („Džemijet“). Protiv Ustava glasali su poslanici socijalista,
Republikanske i Zemljoradničke stranke i Ante Trumbić. Od ukupno 419 po­
slanika za Ustav su glasala 223, protiv je bilo 35, a apstinirao je iz Skupštine
161 poslanik. Potrebnu većinu od 210 glasova vlada je obezbedila sporazumom
sa 10 poslanika iz grupe Bogumila Vošnjaka i ugovorom sa predstavnicima
„Džemijata“. О tome vid.: J. Н о г v a t , Politička povjest Hrvatske, Zagreb
1939, 255; F. Č u 1 i n о v i ć, Razvitak jugoslovenskog federalizma, Zagreb
1952, 102, 350, 351. Ugovor sa predstavnicim a m uslimana odnosio se na visinu
naknade oduzetog zem ljišta i predstavljao je direktnu političku kupovinu pred-
stavnika bosanskih begova.
 rN D IV ID U A L N I TEROR 1921. — 4 7 g

„Klub komunističkih poslanika napustio je sednice Ustavotvom e

skupštine iz razloga iznetih u deklaraciji, koju smo dali na sednici Usta-
votvorne skupštie od 11. juna o. g. Mi smo u njoj kazali,
da ne želimo ni u kojoj formi da ponesemo odgovornost ni za ustavnu ni
za ostalu politku režima. Taj Ustav donet je u interesu kapitalista, vele-
posednika i begova, i uperen je protiv najbitnijih interesa radnih naroda
varoši i na selu. On ozakonjuje sve reakcionarne uredbe, koje je vlada
donela samovoljno do donošenja Ustava. Ulazeći na sednice Zakonodavne
skupštine i ispunjavajući zakonsku formu, kad je reč о polaganju za-
kletve, mi konstatujemo da će u klansoj borbi širokih radnih masa i posle
donošenja ovog reakcionarnog Ustava, proletarijat poštene radne mase
varoši i sela i dalje ostati obespravljene (...) Ali ne napuštajući ni Parla­
ment kao jednu od pozicija u našoj klasnoj borbi protiv buržoaskog re-
žima, mi ćemo produžiti našu borbu i na ovome mestu, raskrivajući svu
reakcionarnu i pljačkašku eksploatatorsku politiku ovoga rež im a .. .“78

Na suđenju 25. januara 1922. godiine u Beogradu Spasoje Stejić

je Izjavio da su ideja i sam atentat lično njegova stvar; da je maja
meseea 1921. počeo planirati atentat; dia je u tu svrhu uzeo> četiri bom­
be i revolver i da je bombu bacio 29. juna 1921. godine ne protiv re-
genta, nego kao protest protiv „partizanluka, protiv onih koji treba
da štite zakon, a oni ga gaze; protiv protekcije, protiv batina .. ,“79
Izjavama na sudu Spasoje Stejić je nastojao da na sebe primi svu
odgovornost za atentat. Poücija u istrazi nije mnogo ni nastojala da
se otkriju direktni Stejićevi saueesndci Mladen Marinković, Miloš Zla-
tar i Joška Juhas80, još manje je istraga išla u pravcu otkrivanja beo-
gradske terorističke grupe. Upravnik grada Beogradia Ljubiša Laza-
rević nastojao je sa svojim agentima da u toku noći 29/30. juna iznu-
di priznanje Spasoju Stejiću da je naredenje za atentat dobio odi čla-
nova Izvršnog odbora KPJ i komunističkih poslanika Filipa Filipovi-
ća, Vladimira Copića i Nikole Kovačevića.81 Silom iznudena „prizna-
nja“ Spasoja Stejića poslužila su Ministarstvu pravde da u Skupštini
preko Imunitetnog odibora zatraži izručenje komunističkih prvaka.
Posle izveštaja Imunitetnog odbora Skupština je usvojila zahtev grad-
skog suda, odncsno Ministarstva pravde i nabedene komunisticke po-
slanike predala je u nadležnost isledinim organdma.
Pokušaj atentata na regenta Aleksandira došao je upravo u vreme
kada je rukovodstvo KPJ usvojilo odluku da se ubrza rad na stvara-
nju ilegalnih organizacija Partije. Pored te odluke (na plenumu Cen-
tralnog partijskog veća, održanom u Beogradu 2—3. juna 1921) usvo-
78 Stenograjske beleške sa sednice U stavotvome skupštine od 30. juna
1921 knj. II, 1921, sv. br. 57, Str. 2.
70 Видовдански атентат пред судом, извештаj са претреса по стено­
графским белешкама, Београд 1922, 20. (U daljem tekstu: Видовдански
процес.)
80 Mladen Marinković i Jožef Juhas su preko Zagreba i Rijeke uspeli da se
prebace u Sovjetski Savez posle atentata. Bogdan Ćurić se seća da se u vreme
atentata nalazio u Zagrebu i da je kod njega u stanu bio Asim Behmen.
Curiću je navodno u to vreme došao železničar Dušan Palandžić i rekao mu
da se u jednom vagonu na stanici u Zagrebu nalaze sakriveni Mladen— Bata
Mai'inković i Joža Juhas. Palandžić je napomenuo da im je potreban novae i
da tek sutradan mogu biti preko železničara prebačeni u Rijeku. Sima Miljuš,
tadašnji oblasni sekretar K PJ u Zagrebu, kome se Ćurić obratio za novac
tek posle izvesnog kolebanja, dao je nešto novca i rekao je „da on о tome neće
ništa da zna“. (Izjava В. Curića u razgovoru od decembra 1963. godine.)
Miloš Z latar je takođe uspeo da pređe granicu i obreo se u SAD. Zlatar je
sa porodicom posetio 1951. Novi Sad а 1958. godine umro je u SAD. (Prema
podacima Jb. М и л и н а , n. d., 304.)
81 Политика 1. VII 1921, Атентат се расветлууе.
480 — SLA V O LJUB CVETKOVIC

jene su i odduke II konferencije Balkanske komunističke federacije

0 stvaranju revolucionarnog proleterskog i seljačkog fronta. Prvi put
posle Obznane rukovodstvo KPJ je na tom plenumu shvatilo dia su
nade u povlačenje odluke о zabrani Komimističke parti je iluzom e.
Predviđajući mogućnost hapšenja rukovodstva Parti je, na plenumu
su odredeni zamenici članova Izvršnog odbora Centralnog veća.
Komunistička parti ja smatrala je Obznanu nezakonitim aktom
1 prema njoj su se parti j ska rukovodstva tako i odnosila. Sve do iz-
glasavanja Ustava bilo je u partijskim krugovima nade da će se za-
brana povući. Zato rukovodstvo KPJ nije ni žurilo sa stvaranjem ile­
galne organizacije. Тек posle diskusije о Ustavu većina partijskog ru­
kovodstva shvatila je da je neophodmo stvoriti Zamenički izvršni od-
bor KPJ i mrežu ilegalnih organizacija Parti je. Zahtevi za legalnim
delovanjem u uslovima Obznane bili su delom i razlog što je de о ko­
munista bio razočaran držanjem partijskog rukovodstva koje je pri-
čalo о povlašćenju Obznane, legalnom radu, a samo se u svojoj poli-
tičkoj aktivnosti zaklanjalo iza poslaničkih imuniteta.
Izvesne uspehe u naporima da se rad KPJ legalno' odvija Izvršni
odbor Partije je i postigao. Na opštinskim izborima u Beogradu 6. mar-
ta 1921. godine, i ako KPJ nije nastupala pod svojim imenom, dobila
je 23,7% glasova. Naročiti uspeh svakako je predstavljao rezultat
opštinskih izbora u Sloveniji 24. aprila 1921. godiine. Od 40 opština
u Sloveniji u kojima je Partija istakla svoje liste ili kandddate, KPJ
je dobila 16 predsednika opština i 320 odbornika od 860 koliko ih ie
u tim opštinama bilo izabrano. Posle dužih pregovaranja sa organima
vlasti, rukovodiocima Centralnog radmčkog sindikalnog veća uspelo
se da se pod uslovom političke neutralnosti obnovi rad sinddkalnih
organizacija. Ovo je bio uspeh KPJ pogotovu zato što je legalizovanje
sindikata došlo posle pokušaja centrumaša da uz svestranu pomoć vla­
sti (marta 1921) okupe radnike u Srbiji u Glavni radnički savez.82 Za
jugoslovenski radnički pokret posle Obznane bila je značajna i činjeni-
ca da se decembarski štrajk rudara u Sloveniji završio januara 1921.
godine sa potpunim uspehom i da je samo Savez gradevinara od ja­
nuara do avgusta 1921. goddne vodio sedam većih i vise manjih štraj-
kova sa oko 10.000 učesnika.
U Sloveniji je posle Obznane postojala i legalna aktivnost Sko­
ja. Centar te aktivnosti bila je Omladinska komunistička organizacija
„Ustajanje“, koja je u januaru 1921. izmenila svoja pravila, tako da je
izbacila izraze koji se od<nose na pripadnost komunističkom pokre-
tu.83 Društvo „Vstajanje“ okupljalo je studentsku komunističku odn
ladinu a sekretar društva Ladislav Kline bio je od kraja 1920. goddne
i sekretar Pokrajinskog sekretarijata Skoja za Sloveniju. Legalna ak­
tivnost kroz studentsko društvo „Vstajanje“ omogućila je održavanje
konferencije Skoja u Ljubljand, maja 1921. godine. Društvo „Vsta­
janje“ održavao je jedanput nedeljno sastanak u prostorijama na Uni-
verzitetu i naročitu pažnju obraćalo je marksističkom obrazovanju.
Pored Komunističkog manifesto, prorađivao se i Marksov Kapital na

82 Vid. Преглед исторще CKJ, 79—82.

Maja meseca 1921. Glavni radnički savez, koji je pod kontrolom centru-
maša okupio beznačajne radničke grupe, pretvorio se u zemaljsku sindikalnu
centralu.
83 Arhiv Zveze komunistov Slovenije, Dežalno sodište v Ljubljani 1921,
Klinc Ladislav, Zapisnik K. Vr. VIII 1791/21 od 17. 10 1921.
 IN D IV ID U A L N I TERO R 1921. — 4 3 !

nemačkom jeziku.84 Kao oblasni sekretar Skoja za Sloveniju Ladi-

slav Klinc je održavao vezu sa centralndm rukovodstvom u Beogra­
du, pododborom komunističke omladinske internacionale u Beču i
Izvršnim komitetom KOI u Berlinu. Pored toga Ladislav Klinc je
slao dopise i održavao korespodenciju sa izdavačkom kućom „Inter­
nacionale Jugendverlag“ u Berlinu.85
Razume se da su uslovi za stvaranje legalnih organizacija Skoja
bili daleko povoljniji posle Obznane nego što to pokazuje broj legal­
nih organizacija. Ali korišćenje legalnih formi rada organizacije nije
bila orijentacija ni rukovodstva ni aktivista Skoja, tako da je aka-
demsko društvo „Vstajanje“ bilo jedini oblik legalnog rada Skoja u
kome se javno okupljala komunistička omladina u Ljubljani
Ostale organizacije Skoja organizovane su na ilegalnoj osnovi i
pitanje je u kojoj meri su bile u vezi sa Centralnom upravom Skoja,
čiji se rad u prvim mesecima posle Obznane teško može pratiti. Pre­
ma rezultatima rada skojevskih organizacija stiče se utisak da je posle
Obznane centralno rukovodstvo Skoja prestalo da deluje. Jedino na-
pušteni od svojih rukovodilaca i bez stvarnih veza sa organizovanim
proletarijatom mnogi skojevci su i mogli da se osete usamljeni u
svom revolucionarnom oduševljenju. Odsustvo revolucionarnih borbi
posle Obznane pojeddni skojevci bili su spremni da objašnjavaju iz-
dastvom partijskog rukovodstva, koje iz oportunizma nije dalo si­
gnal za borbu. Iz mržnje prema buržoaziji, prezrenju patrijskog ru­
kovodstva i želja za neposrednom akcijom pojedini skojevci su i pri-
hvatili teroristicka sredstva borbe. Samo politički naivno verovanje
da će se atentatima prinuditi režim na povlačenje Obznane moglo je
i da rukovodd članove Crvene pravde da istraju u nameri planiranog
atentata na Mi’orada Draškovića.
Posle propalog pokušaja atentata u maju mesecu clanovi Crvene
pravde malo su se primirili. Stejićeva bomba 29. juna 1921. godine
ponovo ie pokrenula ml ade atentatore u Zagrebu. Početkom iula Ro­
doljub Čolaković se vratio sa Hvara, kamo je maja meseca otišao na
odmor. Po povratku u Zagreb Colaković se sastao sa Hercigoniom i Lo-
ponddćem i predložio im ie da se ponovo pokuša sa atenatom. Lopandić
se odmah složio a Hercigonia je bio protiv. Na proziv Colakovića i Lo-
panddća uskoro je došao iz B ijeliine i Alija AHjagic. Kada su u novina-
ma pročitali da je Milorad Drašković na letovanju u Delnicama, cla­
novi Crvene pravde nisu mogli da se smire. „Navaljivali smo svaki
81 Na zahtev L. Klinca njegov brat Stanislav Klinc, koji je kao student
sa Zagrebačke eksportne akadem ije prešao na Bečku akademiju, preveo je
decembra 1920. godine brošuru sekretara KOI Vilija Mincenberga (W. Münsen-
berg), Die Weisse und Rote Armee, koju su skojevci u Ljubljani takode rado
čitali.
88 Ladislav Klinc je roden 13. IV 1902. u Ljubljani. Kao učeniku Ljubljan-
ske realne gimnazije profesor mu je bio Ladislav Fabijančić, jedan od osnivača
Skoja. Još kao srednjoškolac od januara 1920. godine posećivao je političku
školu koju je dr Lemež održavao za komunističku omladinu. Od Lemeža je
primio i prva znanja о marksizmu, a početkom školske 1920/21. godine postao
je sekretar akademskog društva „V stajanje“ u Ljubljani. Kao delegat Skoja
otputovao je 16. m aja 1921. za Beč. gde se sastao sa predstavnicima KOI sa
kojima je nastavio put za Berlin i dalje za Moskvu gde je zajedno sa Vojisla-
vom Vujovićem, Franjom Puškarićem i Vladetom Bilbiiom (članom Centralne
uprave SKOJ-a inače do 1918 godine istaknutim nacionalistom iz Bosne, koji je
bio povezan sa organizacijom „Ujedinjenje ili sm rt“ i koji se u toku I svetskog
rata borio na strani Srbije) (Vladislavom) Bilbijom prisustvovao II kongresu
KOI. Po povratku iz Moskve bio je uhapšen u Ljubljani oktobra 1921. godine.
31 Z bornik VII
482 - SLA V O LJU B CVETKOVIC

dan na Hercigonju da neko ode cdmah u Delnice i ubije Draškovića,

koga smo mrzell vise nego i jednog buržoaskog političara — seća se
Colaković. Njegovo im e bilo je povezano sa Obznanom, a mi, Bosan-
ci, zapamtili smo ga još iz vremena velikog rudarskog štrajka u Kre-
ki, kada su, po njegovom naredenju, izbacivani na snijeg žene i djeca
rudara u štrajku. Hercigonja je tada zauzimao čudnovatu poziciju,
koju ću jednom detaljnije objasniti — kaže Colaković. Bio je i protiv
a bio je mlako, mlitavo, i za — i najzad rekao: ,Radite šta hoćete, ali
osim m ene.’“86
Kolebanje Rudolfa Hercigonje u julu mesecu svakako je bilo i
rezultat osude Stejićevog atentata u parti j skim krugovima sa kojima
je Rudolf Hercigonja održavao vezu. Posle atentata na regenta Alek-
sandra po nalogu partijskog rukovodstva Zivota Milojković je neko-
liko puta dolazio iz Beograda u Zagreb, gde je u razgovorima sa Her-
cigonjom insistirao da se prekine sa eventualnim pripremama za aten-
tate.87 Ko^ebanja Rudolfa Hercigonje počela su da izazivaju sumnju
Rodoljuba Colakovića i Dimitrija Lopandića. Та kolebanja oni su bili
skloni da tumače isključivo kukavičlukom Hercigonje koji se dao
uplašiti diivljačkog postupka policije prema uhapšenim komunistima
u Beogradu. Na razgovor sa Hercigonjom išli su Lopandić i Colaković
14. jula na Brestovac a 16. jula sastali su se sa njim ponovo u Zagre­
bu. Тек 17. jula na sastanku sa Colakovićem i Lopandieem u Maksi-
miru Hercigonja je izjavio da se slaže sa atentatom, ali da bi trebalo
onaj koji ga izvede da se ubije. Hercigonja im je tom prilikom rekao
da za njega lično nije zgodan momenat za atentat, na šta su Colako-
vić i Lopandić izjavili da će oni atentat izvesti kako su naumili.88
Posle sastanka sa Hercigonjom otišli su do Ali je Alijagića, kome
su predali revolver i novae za put. Alija Alijagić je 18. jula izjutra ot-
putovao za Lokve sa ciljem da u Delnicama izvede atentat na Draš-
kovića.89 Svoju nameru Alija Alijagić ostvario je tek 21. jula kada je
sa dva revolverska hica smrtno ranio Milorada Draškovića, ministra
unutrašnjih dela u vreme donošenja Obznane i jedinog od najvećih
neprijatelja komunista.
О samom atentatu Alija Alijagić je na sudu izjavio: „Kao istinski
proleter, ja sam htio počiniti atentat. Mene nije nitko nagovarao, da
počinim, nego sam ja molio i prvi izrazio želju da ću ga počiniti, za-
tim je rekao Lopandić, da će ga on počiniti a iza njega Colaković...“90
Nasuprot Rudolfu Hercigonji, Colaković i Lopandić bili su protiv
toga da atentator izvrši samoubistvo. О tome oni nisu ni razgovarali
sa Alijagićem.01 Za članove Crvene pravde Milorad Drašković je bio

88 Sećanje R. Colakovića objavljeno u knjizi D. M r a k o v i ć i L j. Ri -

s t o v i ć , Pred nepriznatim sudom, Beograd 1959, 185.
87 Prem a izjavi R. Colakovića u razgovoru sa autorom od 9. XII
1963. godine.
88 Podaci prema optužnici Broj I, 5077—1921, od 5. IX 1921.
80 Prem a zapisniku saslušanja A. Alijagića kod žandarm erijske stanice
u Delnicama, 22. VII 1921.
80 Prilikom suđenja povodom atentata na pitanje sudije da li se oseća
krivim Alijagić je izjavio da se „osjeća krivim utoliko što je kao čovjek —
ubio čovjeka, što je oduzeo ženi muža i djeci oca, ali je svjestan, da je kao
komunista vršio svoju dužnost, a utoliko se ne osjeća krivim “. (Iz zapisnika
sa glavne rasprave protiv R. Čolakovića i drugova.)
01 „Nitko mi nije rekao, da bi nakon ovršenog atentata morao pobjeći,
niti mi je ко davao kakove direktive; ja sam u svemu bio posve Slobodan . . . “,
izjavio je A. Alijagić na glavnoj raspravi.
 IN D IV ID U A L S ! TERO R 1921. — 4 g3

o'ičenje reakcije i inicijator progona komunista u Jugoslaviji. Ne-

sumnjivo je pri tom, da je atentat bio i izraz lične mržnje koju su
atentatod gajili posebno prema Draškoviću kao krajnjem neprijate-
lju radnika. Ali, ostaje i kao neosporna činjenica da su članovi Cr­
vene pravde atentatom na jednu uticajnu i odgovomu ličnost želeli
da protestuju protiv bezakonja koje je buržoazija zavela za jugoslo-
venski organizovani proletariat. Koliko je bilo važno da se puca, za
clanove Crvene pravde je, osim Hercigonje, isto tako bilo važno da
se 0 razlozima za atentat javno raspravlja.
Prema shvatanjima članova Crvene pravde, atentati na vodeće
ličnosti buržoaskog poretka u zernlji ostali su posle Obznane kao je-
dino moguće sredstvo borbe organizovanog jugoslovenskog proleta-
rijata. Upravo želja da se atentat pravda i brani kao jedino mogu-
će sredstvo borbe i rukovodiilo je članove Crvene pravde u njihovoj
akciji. Zato je za Aliju Alijagića, za Rodoljuba Colakovića i Dimi­
tri ja Lopanddća atentat i imao smisla samo ukoliko atentator ne bi
ostao anoniman. Svi su bili spremni da izvrše atentat i svi su bili
spremni da na sebe prime odgovomost za učinjeno delo.
Clanovi Crvene pravde pripremali su atentat sa ubedenjem da is-
punjavaju jeddno mogući borbeni zadatak jugoslovenskog proleta-
rijata. Kao komunisti osećali su se avangarnom radničke klase i aten­
tatom su želili dia posluže za primer klasnom radničkom pokretu u
njegovoj borbi. Politički atentat kao revolucionarno sredstvo borbe
mnogima od njih nije bila nova stvar. Naprotiv, u organizovanju
atentata Rudolf Hercigonja mogao je da unese autoritet i lično isku-
stvo nacionalno-revolucionarnog borca. Likovi atentatora nacional-
nih revolucionara nisu bili strani ni ostalim članovima Crvene pravde.
Iz nacionalno-revolucionarnih redova u vreme stvaranja zajedničke
države pristupili su radničkom pokretu i Rodoljub Colaković, Nikola
Petrović, Dimitrije Lopandić i Steva Ivanović. Njihovi politički ruko-
vodioci i partijski dirugovi Duka Cvijić, Kamilo Horvatin, Sima Mi-
ljuš i August Cesarec bili su opštepoznati i priznati nacionalni revo-
lucionari, koji su se iz želje za socijalnom revolucijom priključili rad-
ničkom pokretu 1918—1919. godine.
Prihvatajući marksističku teoriju i posvećujući život klasnoj bo­
rbi proletarijata mnogi od tih jugoslovenskih nacionalista sporo su se
oslobađali svojih ranijih uzora i uticaja. Svojom prošlošću, revolucio-
narnim iskustvom i prisustvom u redovima radindčke klase bivši na­
cionalni revolucionari približili su komunističkoj omladini lik Gav-
rila Principa, koji se u situaciji posle Obznane lako mogao pretvo-
riti u uzor.
Kao komunisti, članovi Crvene pravde smeli su da prihvate aten­
tat jedino kao oblik vojnog dejstva u uslovima otvorene revolucio-
nam e borbe, i to ako bi jedan po!itički atentat u odredenim uslovima
mogao da znači doprinos bržem rešavanju borbe. Komunisti princi-
pijelno ne bi mogli da budu protiv terora i političkih ubistava, ali to
sredstvo moralo je da bude „jedno od' vojndh dejstava, koje može biti
sasvim pogodno i čak neophodino — kako kaže Leljin — u izvesnom
momentu sudara, pri izvesnom stanju trupa i pri izvesnim uslo-
^*ima“02.
Politički atentati u Jugoslaviji sredinom 1921. godine jedino su
bili dobrodošli buržoaziji ко ja ih je iskoristila za progone komu-
82 Л е н и н , Сочинения, изд. IV, том V, стр. 7.
484 — SLAV O LJU B CVETKOVIĆ

ista, ugušivanje radničkog pokreta i donosenje reakcionarnih zakona,

koji će sve dio slorna Jugoslavije 1941. godine služiti kao pravna os-
nova za slanje komunista na robiju.

4. Zakon о zaštiti javne bezbednosti i poretka и državi

Već posle vidovdanskog atentata na regenta Aleksandra režim je

optužio Kcmunističku partiju za pripremu atentata, na osnovu čega su
tri komunistička poslanika bila izručena policiji. Novi atentat na Mi­
lorada Draškovića došao je vladi kao poručen da posluži kao povod za
ozakonjenje svih dotadašnjih i budućih progona komunista. Posle
atentata na regenta Aleksandra Ministarstvo unutrašnjih dela po-
velo je pravu hajku na komuniste. Iz raspisa koji je upućen policij-
skim organima vidi se da je cilj Ministarstva bio ne otkrivanje tero-
rističke organizacije, već ugušivanje komunističkog pokreta.93
Već početkom jula hajka na komuniste dala je prvu žrtvu. U
Ljubljani je 2. jula bio uhapšen neki Miloš Zlatar, koji nije imao ni-
kakve veze sa atentatom. Posle policijskog mrcvarenja on je „otkrio
planove Kcmunističke partije za revoluciju, ali je Политика 12. jula
morala da objavi da atentator Zlatar nije uhvaćen i da su sve vesti
о njegovom priznanju bile lažne. Nevini Zlatar je pusten iz Beograd-
ske glavnjače, ali je posle nekoliko dana umro od posledica zlostavlja-
nja. Sličnu sudbinu doživeo je i neki Veljković, uhapšen 2. septem-
bra 1921. u Solunu pod sumnjom da je Mladen Marinković. I on je
„priznao“ da je atentator Marinković ali je pusten iz zatvora kao ne-
vin i posle nedelju dana umro je od zadobijenih povreda.94
Na sve strane hapšeni su razni Juhasi, Marinković, Zlatari i stotine
članova Partije koji su bili sumnjivi samo zato što su pripadali ko-
munističkom pokretu. Prema informaciji International pres cores-
podens (International Pres Corespodence), samo u Beogradu, koji je
tada imao oko 112.000 stanovnika i 12.300 sindikalno organizovanih
radnika, bilo je povodom atentata hapšeno i proterano oko 11.500 rad­
nika. U celoj Jugoslaviji, prema istom izvoru, posle atentata bilo je
oko 70.000 političkih hapšenja komunista.96
Atentat na Milorada Draškovića, kome je kao ministru unutraš-
njih dela uvažena ostavka 18. jula 1921. godine, iskorišćen je od stra­
ne raddkalsko-demokratskog ministarskog kabineta Nikole Pašića za
opravdavanje progona komunista i podupiranje optužbe protiv Komu-
nističke partije za pripremanje terorističkih akcija. Cim se doznalo za

®3 M inistarstvo unutrašnjih poslova, Odeljenje za Bačku, Banat i Ba-

ranju, pov. br. 1590/1921. uputilo je 15. jula 1921. raspis velikim županima i
gradskim načelnicima sa županskim pravim a u kome se kaže:
„ . . . I vlast i društvo imaju da se bore protiv jednog jakog i veoma do-
bro organizovanog i disciplinovanog neprijatelja. Ovaj pokret, .. mora se svim
sredstvima, koja vlasti imaju na raspoloženju, sprečiti i ugušiti i ne sme se
nikako dozvoliti da se dalje razvija i širi. Potcenjivanje i omalovažavanje ovog
pokreta bila bi i jest najveća pogreška.
Sve vlasti u zemlji m oraju biti u sprečavanju i ugušivanju ovog pokreta
najaktivnije i svaku pa i najm anju indiferentnost i indolenciju u ovom po-
gledu kazniću n ajstro žije. . . “ (Arhiv Pokrajinskog komiteta SKJ Vojvodine,
br. 7157.)
91 Vid.: Jb. М и л и н , n. d., 116, 119.
86 International Press Correspodence, N° 19, str. 144, 1922. Komm unists
Lentenced in Jugoslavia.
 INDIVTDUALNI TERO R 1921. — 4 3 5

dogadaj u Delnicama, 21. jula 1921. godine, Svetozar Pribićević je

kao ministar unutrašnjih dela i istaknuti prvak Demokratske stranke
preduzeo policijsku hajku protiv komunista, potpomognutu stranač-
kom i režimskom propagandom.
Pored policije, za stvaranje protivkomunističkog raspoloženja
Svetozar Pribićević se naročito koristio organizacijom Jugoslovenske
napredne nacionalističke omladdne (JNNO).0e
Na vest atentatu na Draškovića, naoružani batinama, kamama i
revolverima članovi JNNO izašli su 21. jula u veče na splitske ulice.
Organizovani u grupe, upadali su u kuće komunista i demolirali nji-
hove stanove. Kako se na ulici jedna grupe komunista suprotstavila
napadačima, došlo je do borbe u kojoj je bilo više teže i lakše ranje-
nih jer su upotrebljavani i revolveri. Zbog sukoba na ulici policija je
u Splitu uhapsila samo komuniste dozvoljavajući orjunašima da ih ve-
zane zlostavljaju.07 Zbog ovog dogadaja u Splitu bilo je uhapšeno око
150 komunista, koji su nešto kasnije osudeni na tri do osam meseci
zatvora.98
Istog dana, 21. jula uveče, pristalice režima izazvale su sukob i u
Zagrebu. Pored' komunista u Zagrebu su napadani i hrvatski nacio-
nalisti, a naredni dan došlo je čak i do pokušaja demoliranja redakci-
je listova Obzor, Hrvat i Jutarnji list, zato što su ovi listovi objavili
da je za atentat kriva centralna vlada u Beogradu. Neredi u Zagrebu
završeni su 22. jula spaljivanjem lista Hrvata." Neredd su bili uvod
u pravu hajku na komuniste koja je uzbudila stanovništvo pa je po­
licija u Zagrebu bila prinudena da izda sledeći službeni kominike:
„U vezi sa istragom koja se vodi protiv učesnika i sukrivaca u ubi-
stvu m inistra Draškovića .izvršene su pretprošle noći premetačine u sta-
novima svih istaknutijih komunističkih vođa i predstavnika radničkih
sindikata u Zagrebu.“100

98 JNNO prethodila je Orjuni a ponikla je na inicijativu Demokratske

stranke i regrutovana je iz redova njenih m lađih sledbenika „nacionalističkih
demokratskih omladinaca". Uz pomoć vlasti O rjuna je stvorena posle Obznane,
23. m arta 1921. godine na jednom sastanku u Splitu. Prem a pisanju О. K e p -
ш о в а н и j a (vid.: Нове генерацщ е и п>ихови покрети, Зборник — Гене-
рацщ а пред ствараюем, Београд 1925, 122), O rjuna je predstavljala samo je-
dan beočug u lancu „narodnih gardi“ stvorenih od režima posle Obznane za
borbu protiv komunističke opasnosti. Svoj osnovni cilj, borbu protiv revolu-
cionarnog radničkog pokreta, O rjuna je pokazala u prvim akcijam a 1921. godine.
Nastanak i razvitak Orjune obradio je B. G l i g o r i j e v i ć u studijskom
prilogu: Organizacija jugoslovenskih nacionalista (Orjuna), Istorija X X veka,
Zbornik radova V, Institut društvenih nauka, Beograd 1963, 315—396. (U da-
ljem tekstu: B. G l i g o r i j e v i ć , Orjuna.)
97 Novo doba, 22. VII 1922. objavilo je da su u Splitu tom prilikom ra-
njena četiri komunista i da su demolirani stanovi komunističkih prvaka Je-
laske, dr Vrankovića i Pinte. (Vid.: B. G 1 i g о r i j e v i ć, Orjuna.)
08 Prem a izveštaju pokrajinskog sekretara K PJ za Dalmaciju na II kon-
ferenciji KPJ, ovo hapšenje je privremeno dovelo do raspada organizacije
K PJ u Splitu. (ARPJ, KI, P /II, 34.)
О sudenju komunista u Splitu Политика je donela sleđeći izveštaj: „Po­
licija u Splitu osudila je više komunista (koji su učestvovali u poslednjoj de-
m onstraciji protiv omladinaca) na duži zatvor.
Svi komunisti otpušteni su iz državne službe. Isto tako otpušteni su i
mnogi komunisti koji su radili kao službenici u privatnim preduzećima. По­
литика 29. VII 1921, 2. Сплитске комунисте.
00 Политика 29. VII 1921, Синокне манифестаг^ще у Загребу, i о пеге-
dima u Zagrebu vid.: В. G l i g o r i j e v i ć , Orjuna, 323.
100 Политика 27. VII 1921, 2.
486 — SLAVOLJUB CVETKOVIC

Ne može se tačno utvrditi gde je sve došlo domasovnih hapšenja

komunista. Iz telegrama načelnika Odeljenja unutrašnjih dela iz Sa-
rajeva od 21. jula 1921. godine, upućenog Policijskoj upravi u Za­
greb, vidimo dia je „Sreski načelnik u Bijeljini već pozatvarao sve ko-
muniste u Bijeljini i ostala lica koja su sa atentatorom stojala u in-
timnim odnošajima“101.
Prema pisanju građanske štampe, pristalice režima organizovale
su nerede i u Osijeku. U tome gradiu na vest о atentatu došlo je do de-
moHranja stanova komunista i zgrade u kojoj je bio smešten Radnic­
ki dom.102
Na inicijativu nacionalističke omladine u Beogradu je 24. jula
1921. godine organizovan protivkomunistički miting. Pored pristalica
JNNO mitingu su prisustvovali i predstavnici nacionalističkih udru-
ženja. Na mitingu je odiučeno da se povede oštra borba protiv komu­
nista i da se u tu svrhu osnuje Narodna odbrana, koja će stvarati svoje
organizacije na celoj državnoj teritoriji. Očigledno da je miting orga­
nizovan uz saglasncst sa vladom Nikole Pašića, jer se na mitingu od
režima najenergičnije zahtevalo da preuzme odlučne mere i dia od-
mah donese Zakon о zaštiti države.103
Vladin nacrt Zakona о zaštiti javne bezbednosti i poretka u dirža-
vi razmatrao je skupštinski Zakonodavni odbor već 26. jula 1921. go­
dine. Pored komunista protiv ovog Zakona u Skupštini su istupali i
neki predstavnici buržoaskih stranaka. Uroš Stajić, poslanik Zemljo-
radničke stranke, bio je protiv predloženog zakona ne zato što se pla-
šio da će se jednog dana odredibe toga zakona primeniti i na njegovu
stranku, nego zato što su se poslanici zemljoradnika plašili zloupo-
trebe zakona. Triša Kaclerović je na sednici Zakonodavnog odbora Na­
rodne skupštine, 28. jula 1921. godine, izneo stanovište komunista.
Komunistički poslanici su tvrdili da je predfog zakona posledica Ob­
znane, a da nije bilo Obznane ne bi bilo ni atentata, te da stoga treba
ukloniti uzroke, a ne donositi zakone. Etbin Kristan, socijalistički po­
slanik, ogradio se odi komunista i izrazio je bojazan da bi taj Zakon
mogao pogoditi kasnije i socijaliste. U odbranu zakonskog predloga
Svetozar Pribićević je priznao da „vladi treba legalna podloga za za-
štitu od prevratničkih akcija“104.
Raspravama о merama protiv komunista ustupio je svoje stranice
i književni časopis Српски кюижевни гласных,, koji je u progonima
komunista video pojavu fašističkih organizacija za koje smatra da bi
po ugušivanju komunista i same postale opasne po državu. U odgo-
voru na pitanje kako da se te organizacije iskoriste za državu Српски
кп>ижевни гласимс je smatrao da treba „dati jednu široku, legalnu
osnovu celokupnoj ovoj dobrovoljnoj akciji, i pribaviti sankcije za-
konima koji se pišu ali ne primenjuju“105.
101 A—IHRP, Sudski proces Čolakoviću i dr., 3579/1921, 36.
102 Prem a pisanju Политике i Novog doba od 1. VIII 1921 .godine.
103 Od strane jugoslovenske nacionalističke omladine na zboru je govorio
M. Radojlović, kasniji vod beogradske Orjune. D г I. R i b a r (Politicki zapisi,
Beograd 1949, I, 15) navodi da je Radojlović ovom prilikom pored ostalog re-
kao: „Komuniste je slobodno ubiti, jer to zahtevaju sigurnost države i di-
nastije.“
104 Zapisnik sa sednice Zakonodavnog odbora Narodne skupštine od
28. jula 1921. Stenografske beleske Zakonodavnog odbora Narodne skupštine
Kraljevine SHS, I, Zagreb 1922, 15.
105 Српски ктъижевни гласник II, 1921, 550, Убиство ДрашковиНа.
 IN D IV ID U A L N I TERO R 1921. — 4 gу

Posle razmatranja u Zakonodavnom odboru Zakon о zaštiti javne

bezbednosti i poretka u državi (Zakon о zaštiti države) podnet je Na-
rodnoj skupštini na odiluku, 1. avguista 1921. godine. Prilikom glasanja
0 Zakonu od 419 poslanika prisustvovalo je sednici Skupštine 244, od
kojih je 190 glasalo za Zakon, a 54 protiv zakonskog predlloga.106
Prema Zakonu о zštiti države kao zločinstvo u smislu Kaznenog
zakonika trebalo je smatrati i ova dela:
„1. pisanje, izdavanje, štampanje, rasturanje knjiga, kojima se ide
na to da se ко podstrekne na nasilje prem a državnim vlastima predvide-
nim Ustavom ili uopšte da se grozi javni m ir ili dovede u opasnost javni
poredak.
Ovo važi i za svaku pismenu ili usmenu komunističku ili anarhističku
propagandu ili ubedivanje drugih da treba promeniti politički ili eko-
nomski poredak u državi zločinom, nasiljem il ma kojom vrstom terorizma.
2. Svako organizovanje, potpomaganje ili postojanje članom kakvog
udruženja, koje bi imalo za svrhu propagandu komunizma, anarhizma,
terorizm a ili udruženja radi priprem a ili izvršenja ubistva ili uopšte ono
što se ne sadrži u prednjoj ta č k i.. ,“107

Kao zlocinstvo kažnjavalo se po zakonu i svako izdiavanje pro-

storija pod zakup koje bi koristile komunističkoj propagandi, svaka
propaganda ili udruživanje koje bi moglo da prouzrokuje vojnu po-
bunu, svako stavljanje u vezu sa ličnostima ili organizacijama u ino-
stranstvu u cilju priprema za revoluciju ili promenu političkog sta-
nja. Na osnovu člana 4 Zakona vlada je mogla u interesu bezbednosti
da u nek о mesto ili podiručje uputi vojsku о trošku dotičnog mesta
ili pcdručja. Clan 10 Zakona predvidao je kaznu zatvora za državne
činovnike i radnike u slučaju štrajka. Zakonom je dalje predvidena
kazna od najmanje godinu dana zatvora za one koji doprinose da se
stvara javno m išljenje da postojeći pravni poredak treba zameniti
drugim. Usvojenim zakonom dato je pravo državnim vlastima da mogu
da kazne svakog učesnika bilo kakve demomstracije (manifestacije)
protiv državne vlasti. Petnaesti clan Zakona davao je pravo da se ra-
spuste sva ud'ruženja, organizacije i skupovi koji se bave poslovima
koji dolaze pod udar donetog Zakona. Ocenu о tome šta je zakonito a
šta ne Zakon je prepuštao vladii, odnosno njenim organima. Praktično,
Zakon о zaštiti države ozakonio je samovolju izvršnih vlasti prema
komunistima i dao je zakonsko pravo policiji za buduće progone ko­
munista.
Posle donošenja Zakona о zaštiti diržave Narodna skupština je
na predlog Imunitetnog odbora odlučila da se svi komunistički posla­
nici predaju sudu zbog saučesništva u pripremanju atentata. Tako
je konačno poništeno 58 komundstičkih mandata dobijenih na izbori­
ma od 28. novembra 1920. godine. Predavanjem komunističkih posla­
nika u ruke poHcije režim je ugušio poslednju mogućnost za legalnu
borbu Komunističke partije Jugoslavije. Suspendovane su i sve ko-
munističke opštinske uprave i odbornici koji su u većini odmah po-
hapšeni sa brojndm komunistima i njihovim simpatizerima.
U dirugoj polovini 1921. godine Kraljevina Srba, Hrvata i Slo-
venaca pročula se u Evropi kao zemlja masovnog hapšenja, mučenja
1 premia ćivan ja zatvorenih komunista, njihovih simpatizera i ljudi na

100 Стенографске белеш ке Народне скупштине Крал>евине СХС, Бео-

град 1921. Записник седнице од 1. VIII 1921.
107 Zakon о zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi, član 1, tačka 1 i 2.
488 — SLAV OLJU B CVETKOVIC

koje se sumnjalo da imaju vezu sa komunistima. List Arbajter cajtung

(Arbeiter Zeitung) objavio je 3. avgusta 1921. godine članak pod na-
slovom Iz kraljevine и kojoj komuniste mrze, u kome se navodi da je
posle atentata na regenta Aleksandra kroz beogradski zatvor prošlo
14.000 ljudd, žena i dece.108
Dopisnik lista Gracer tragespost (Grazer Tagespost) javio je iz
Beograda da je 3. avgusta 1921. godine uhapšeno u Beogradu 20 stu-
denata, medu kojima su se nalazili i poznati komunisti Ladislav Fabi-
jančič i Lovro Klemenčič.100
Pod naslovom Suviše je dugo trajao beli teror и Jugoslaviji, fran-
cuski list Progres sivik (Progres givique) od' 24. septembra 1921. godine
о stanju u Jugoslaviji kaže sledeće:
„Nismo do danas hteli verovati u ono što se pričalo о jugoslovenskom
belom teroru.
Zverstva za koja optužuju vladu da ih vrši ugušujući jedan pokret
ideja, sa kojima se zacelo neće izići na kraj putem sile, izgledala su uto­
liko neverovatnije što je Srbija zemlja blagih običaja, u kojoj se održava
vrlo živa uspomena puna groze na turska zverstva.“

List dalje prenosi tekst pisma jednog novinara iz Zagreba koji

je posle prolaska kroz beogradski zatvor uputio pismo svim parlamen-
tarnim grupama u kome se kaže:

„Pritvorenici se divljački zlostavljaju. Potporučnik — glavni čuvar

— jedan kaplar i jedan pritvorenički gad, obrazuju inkviziciju, oni često
obilaze ćelije i tuku ljude, biju po lieu, po trbuhu i po rebrim a [...]
Jednog dana beše dovedena jedna grupa komunista iz Sombora,
hodnik u kome su ih grozno tukli bio je pun barica od krvi. Jedan radnik
iz Velike Kikinde bio je tučen batinom, dok nije izgubio svest [...]
Kolaček, član komunističke stranke iz Novog Sada, bio je tako tučen
da je morao ostati u postelji tri d a n a . . .
Mnogi od mojih drugova ustavnici zatvoreni su 24 po 48 časova, pa
čak i po nekoliko dana, u jedan dim njak u kome se moglo samo stajati [...]
Bio sam zatvoren s ljudim a koji nisu znali zašto su bili zatvoreni,
bili su već nekoliko nedelja u zatvoru a još nisu bili ispitivani, medu
njim a bilo je i stranaca, pored ostalih inženjer Valter Nikolaus Kirov, iz
Regensburga, koji je dobio 50 udaraca batinom [...]
Beogradska vlada — konstatuje francuski list — ne treba da zamišlja
da će se javno mišljenje zadovoljiti nejasnim dem antijem beogradske
policijske prefekture [...] Evropa je, sve više i vise ali, u svakom slučaju,
hoće da bude udruženje civilizovanih država.“110
104 Централни пресбиро (ЦПБ), Преглед стране штампе, Преглед
аустрщске штампе.
109 Neue freie Presse 4. VIII 1921. Хапш ею е ?>ака у Београду, ЦПБ, Пре­
глед стране штампе- август 1921.
110 ЦПБ, Преглед стране штампе од 1—30. септембра 1921.
Prilikom progona dešavalo se da su pored komunista hapšeni i socijal-
demokrati. Zbog toga je m inistar unutrašnjih dela, Svetozar Pribićević, uputio
15. avgusta 1921. godine sledeći telegram pokrajinskom namesniku u Zagrebu:
„Izvesten sam sa vise strana, da više vlasti u zemlji izvršavajući moja na-
redenja odnosno proganjanje komunističkih i antidržavnih elemenata često
puta ne prave razliku izmedu pristalica komunističkog pokreta i pristalica So-
cijal-dem okratske stranke, pa takvim svojim postupeima prave i stvaraju ne-
potrebno nezadovoljstvo medu ovim poslednjima.
Socijal-demokratska stranka sve dotle, dok zastupa čisto klasno-ekonom-
sku borbu i sve dotle, dok tu svoju borbu provodi dozvoljenim i legalnim sred-
stvima treba da izaziva potporu svih gradanskih vlasti, to je specijalno po-
trebno danas, kada hoćemo, da komunistički pokret potpuno i za uvek uništimo
i da mu ubuduće apsolutno onemogućimo život.
 INDIVIDUALIST! TERO R 1921. — 4 gg

Izvom i materijal ne omogucuje da se ustanovi ко je sve bio uhap-

šen u Jugoslaviji 1921. godine. Verovatno je da su svi rukovodioci Par­
ti je i Skoja koji su se nalazili u zemlji bili hapšeni. Masovna hapše-
nja sprečila su svaku aktivnost ilegalnih organizacija Skoja i revolu­
tio n a ry omladinski pokret bio je u najgrubljem smislu reči ugušen
u drugoj polovini 1921. godine.111
Od članova Crvene pravde izbegao je hapšenje jedino Rudolf
Hercigonja, koji je posle atentata iz sanatorijuma u Brestovcu pre-
šao u Križevce, odakle ga je Aleksandar Tajkov prebacio u Pakrac
i Lipik; tu ga je pronašao Franjo Puškarić. Po povratku iz Moskve,
gde je kao delegat Skoja prisustvovao II kongresu KOI, Puškarić je
poredi ostalog dobio zadatak da pronade Rudolfa Hercigonju i učestvu-
je u organizovanju bekstva Alije Alijagića. Za organizovanje begstva
Alije Alijagića iz zatvora dobijeno je iz Beograda 10.000 dinara koje
je doneo Gavro Predojević i ostavio na čuvanje kod Augusta Cesarca.
Kasnije je novae predat članu Zameničkog Izvršnog odbora KPJ Slav-
ku Kauriću. Od toga novca Puškarić je dobio samo 1.000 dinara koje
je upotrebio za putne troškove oko prebacivanja Rudolfa Hercigonje
u Bee, krajem oktobra 1921. godine. Prema pisan ju Fran je Puš-
karića, on je Hercigonju u Beču predao Đuri Cvijiću i Kamilu Hor-
vatinu, koji su se pobrinuli za njegov dalji sm eštaj.112
U toku istrage posle atentata na Milorada Draškovića policija je
saslušavala više stotina lica. Istražni materijal, medutim, dao je os-
novu za pokretanje sudskog postupka samo protiv Rocbljuba Colako-
vića, Dimitrija Lopandića, Alije Alijagića, Nikole Petrovića, Steve
Ivanovića i Nebojše Marinkovića. U toku isleđenja policija nije uspela
da otkrije vezu terorističke grupe Janka Mišića sa pohapšenim aten-
tatorima. Policija nije bila sigum a ni u krivicu Nebojše Marinkovića,
koji je odbio da prizna vezu sa atentatorima, pa mu je pomoću iskaza
optuženih na sudu pošlo za rukom da bude osloboden kao nevin.113
Odgovornost za atentat primili su na sebe Alija Alijagić, Rodoljub
Colaković i Dimitrije Lopandić. Proces pred' zagrebačkim Sudbenim
stolom bio je završen 26. oktobra 1921. godine čitanjem presude po
Izvolite stoga izdati u ovom smislu potrebna naređenja područnim vla-
stima i pozvati ih, da u buduće prave strogu razliku izmedu pristalica komu-
nističke i pristalica Socijal-demokratske stranke, kako se medu ovim poslednjim
ne bi stvaralo nepotrebno nezadovoljstvo prem a državi i društvu.“ (A—IHRPZ,
I/В II 1920-1924, Pov. J.B.Br. 10786.)
111 A tentat na regenta A leksandra odložio je održavanje ilegalne konfe-
rencije Skoja zakazane za mesec jul. Ali hapšenjem posle toga atentata nisu
bile provaljene ilegalne organizacije Skoja. „Već smo verovali — kaže se u izve-
štaju Skoja KOI — da je sve opet prebrodeno, kada je posle atentata na mini-
stra policije Draškovića usledio novi udarac. Njime je naš organizacioni aparat
ponovo uništen, pošto su zbog proganjanja teškoće postale nepremostive. U roku
od nekoliko dana samo u Beogradu hapšeno je preko 10.000 radnika.“ („Schon
glaubten w ir dass alles wieder fast überw unden sei, als nach dem A ttentate auf
den Polizeiminister Draskovic ein neuer Schlag erfolgte. Dadurch w urde unser
organisatorischer A pparat wieder vernichtet, denn die Schwierigkeiten wurden
infolge der Verfolgungen unüberbrückbar. Bios in Belgrad w inden innerhalb
einiger Tage über 10.000 A rbeiter verhaftet.“ (ARPJ, KOI, P /I, 2.)
112 F. Puškarić, nav. rukopis.
R. Hercigonja je vise godina radio u aparatu Kom interne a bio je i pre-
davač na Komunističkom univerzitetu nacionalnih m anjina Zapada u Moskvi,
ali mu se 1936. godine gubi trag u vrem e Staljinovih „cistki“.
113 Po izlasku iz zatvora Nebojša Marinković je prebačen u SSSR, gde
mu se, kao i njegovom bratu Mladenu, gubi svaki trag u vreme Staljinovih
„cistki“.
490 “ SLA V O LJUB CVETKOVIC

kojoj je Alija Alijagić osuden na kaznu smrti vešanjem, Rodoljub

Colaković, Dimitri je Lopanđiić i Nikola Petrović na 15 godina, a Stevo
Ivanović na dve godine robije.114
Clanovi Crvene pravde osudeni u Zagrebu nisu otkrili mrežu
organizacije, a svojim držanjem pred policijom i na sudu onemogu-
ćili su režimu da za ubistvo Milorada Draškovića prebaci odgovornost
na Komunističku partiju. Tako je propao pokušaj režima da atentat
na Milorada Draškovića poveže sa atentatom na regenta Aleksandra
i na osnovu toga optuži i sudi rukovodioce i poslanike Komunističke
partije Jugoslav!je.

Zaključak

Kadia je vladinom Obznanom od 29. decembra 1920. godine za-

branjen rad Komunističke partije Jugoslavije i organizacijama pod
njenim uticajem, kod jednog dela mladih komunista počela je da sa-
zreva ideja о političkom atentatu kao jedino mogućem preostalom
sredstvu borbe jugoslovenskog proletarijata. Učvršćenju ove ideje
doprineo je neodlučan i nedovoljno jedinstven stav rukovodistva Ko-
munističke partije, koje je gajilo nadu dia će preko komunističkih po­
slanika u Skupštini izdejstvovati povlačenje vladine Obznane.
Razbijanje partijskih i skojevskih organizacija od strane policije
dezorijentisalo je mnoge komuniste. Dok je policija progonila komu­
niste, centralno rukovodstvo partije i dalje je, u prvim mesecima po­
sle Obznane, insistiralo na parlamentarnoj akciji i zbog toga nije pre-
duzimalo gotovo ništa za reorgandzaciju pokreta na ilegalnoj osnovi.
Držanje rukovodstva kamunističkog pokreta stvaralo je ogorčenje kod
mladih komunista koji su još 1920. goddne osudivali parlamentarnu
politiku partije. Zato su se pored ilegalnih grupa komunista za koje
je znalo rukovodstvo partije počele javljati i grupe komunista, neza-
dovoljnih držanjem i politikom rukovodstva partije. Inicijativu za
stvaranje ovih grupa dali su neki komunisti iz Vojvodine, medu ko-
jima je bilo i nekadašnjih organizatora ilegalndh komunističkih orga­
nizacija (poznatih iz vremena stvaranja KPJ kao grupe Pelagićevaca).
Ideju da na beli teror treba odgovoriti crvenim terorcm usvo-
jili su pojeddnd komunisti pa je to prihvatila i grupa mladih komuni­
sta u Zagrebu koja je u tom cilju pristupila i stvaranju organizacije
Crvena pravde.
Clanovi Crvene pravde osećali su se avangardom radničke klase
i pripremali su političke atentate sa ubedenjem da ispunjavanju jedi­
no mogući borbeni zadatak jugoslovenskog proletarijata. Moguće je
pri tom dia su pojedini organizatori atentata želeli dia izvodenjem po-
litičkih atentata nateraju rukovodstvo partije da povede revolucio-
narau borbu protiv buržoazije.
Politički atentati kao revolucionarno sredstvo borbe bili su dobro
poznati mnogim pristalicama individualnog terora u redovima komu­
nista. Likovi atentatora nacionalnih revolucionara iz vremena Aus-
trougarske monarhije bili su takode dobro poznati komunistima. Iz
national no-revolucionamih redova pristupili su radničkcm pokretu
1918. i 1919. godine mnogi organizatori komunističkog pokreta u Ju-

114 A—IHRPZ, Sudski proces Čolakoviću i dr. R. Čolakoviću, D. Lopandiću

i N. Petroviću sm anjena je kasnije kazna na 12 godina robije.
 IND IV ID U A LN I TERO R 1921. — 4 gj

goslaviji. Prihvatajući marksističku teoriju i posvećujući život klas-

noj borbi proletarijata mnogi od tih jugoslovenskih nacionalista sporo
su se oslobadali svojih randjih uzora i uticaja. Bivši nacionalisti u re-
dovima radničkih pokreta približili su komunističkoj omladini lik
Gavrila Principa, koji se u situaciji posle Obznane lako> mogao pret-
voriti u uzor.
Kao sredstvo borbe, politički atentati komunista u Jugoslaviji sre-
dinom 1921. godine nisu bili opravdani. Atentatori su — kao komunisti
— smeli da primene atentat jedino u uslovima otvorene revolucio-
narne borbe i to samo kao oblik vojnog dejstva koji bi u odiredendm
uslovima mogao da znači doprinos bržem rešavanju borbe.
Stvar je daljih specijalnih istraživanja da se utvrdi da li su i u
kakvoj vezi sa organizatorima atentata bila pojedina rukovodstva ko-
munističkog pokreta u Jugoslaviji. Istraženi istorijski izvori jasno
ukazuju da su pojedini rukovodioci partije znali za atentatore i njiho-
ve namere. Izvori takode ukazuju na mogući kontinuitet u razvitku
ilegalnih komunisti čkih organizacija od 1919. godine i samo' dialja is-
traživanja mogu da pokažu da li su 1920. godine postojale te ilegalne
organizacije ili ne i ako su postojale, da li su organizatori tih ilegalnih
grupa organizovali političke atentate 1921. godine?
Od rezultata tih istraživanja u mnogome zavisi objašnjavanje po-
jave individualnog terora kod jugoslovenskih komunista. Rezultati
dosadašnjih istorijskih istraživanja omogućavaju samo da se konsta-
tuje da su politički atentati komunista 1921. godine delo ideološki
neizgradenih komunista, koji su svojim osećanjima bili privrženi pro-
leterskoj revoluciji ali koji su svojim pcstupcima štetili interesima
radničke klase i razvitku komunističkog pokreta u Jugoslaviji.
Političke atentate komunista 1921. godine zloupotrebila je bur-
žoazija i iskoristila ih je za masovno proganjanje komunista i uguši-
vanje klasnog radničkog pokreta u Jugoslaviji. Kao pojava, prista-
lice individualnog terora ostavile su tragove i odirazile su se na dalji
razvitak komunietickog pokreta u Jugoslaviji. Zato pristalice indivi­
dualnog terora, atentati i njihove posledice zahtevaju dalja kom-
pleksna naučna istraživanja koja će doprineti da se jedna značajna
pojava i tendiencija u političkom razvitku jugoslovenskih komunista
1921. godine bolje upozna.
Slavoljub Cvetković
С. Цветкович

ЯВЛЕНИЕ ИНДИВИДУАЛЬНОГО ТЕРРОРА СРЕДИ МОЛОДЫХ

ЮГОСЛАВСКИХ КОММУНИСТОВ В 1921 ГОДУ

Резюме
Этот труд представляет собой попытку рассмотреть важное явление
в развитии и ориентации югославских коммунистов в 1921 году через дея­
тельность узкого круга молодых коммунистов, принявших идею террора,
как единственное средство борьбы югославского пролетариата. Автор под­
черкивает, что эта идея начала созревать правительством после принятого
решения о Обзнане,* 29 декабря 1920 года, когда была запрещена деятель-
* Объявление
ность коммунистических организаций и началось преследование комму­
нистов.
Разгром партийных и скоевских** организаций полицией дезориенти-
** СКОЮ — Союз коммунистической молодежи Юугославии
ровал многих коммунистов. В то время как полиция преследовала комму­
нистов, центральное руководство Партии и далее настаивало на парламен­
тарной акции, и в первые месяцы после Обзнаны почти ничего не пред­
приняло для реорганизации движения на принципе подполья. Поведение
руководства коммунистического движения внесло огорчение среди молодых
коммунистов, еще в 1920 году осуждавших парламентарную политику Пар­
тии. Поэтому наряду с подпольными группами коммунистов известных
Партии, стали появлятся и группы коммунистов неудовлетворенных пове­
дением и политикой руководства Партии.
В этом труде подчеркивается, что укреплению идеи террора содейство­
вала колеблющаяся и не вполне единственная позиция руководства комму­
нистической Партии, питавшего надежду выхлопотать в скупщине отмену
правительственной Обзнаны.
Инициативу для образования отдельных групп комунистов приняв­
ших идею террора, проявили некоторые коммунисты из Войводины, среди
которых были и прежние организаторы подпольной коммунистической орга­
низации, объдинившейся в 1919 году как группа Пелагича в СРПЮ (к).
Автор приходит к заключению, что политика террора как средство
борьбы коммунистов в Югославии в середине 1921 года была неоснова­
тельной, и что дальнейшие специальные исследования должны опреде­
лить существовала ли, и в какой степени, связь некоторых центров комму­
нистического движения в Югославии с организаторами политики террора.
Результаты исторических исследований до сего времени, способсвовали ав­
тору установить, что в политических покушениях в Югославии 1921 года,
участвовала часть идеологически не сформированных коммунистов, в сущ­
ности приверженых пролетарской революции, но своими поступками при­
носивших вред рабочему классу и развитию коммунистического движения
п Югославии.
 SADR2AJ - SOMMAIRE

Zivko Avram ovski: Pitanje sovjetsko-rumunskog pakta i pad Titule-

ska i posledice za rum unsku spoljno političku orijentaciju — 5 - 92
Ж ивко Аврамовски: Вопрос советско-румынского пакта, сверже­
ние Титулеску и последствия в внешней политической
ориентации Румынии — — — — — — — — — 5 - 92
Vuk Vinaver: Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1919—1929. Pitanje pri-
znanja SSSR-a i uspostavljanje jugoslovensko-sovjetskih diplo-
m atskih odnosa — — — — — — — — — — 93-186
В ук Випавер: Югославско-советские отношения с 1919—1929 год.
Вопрос признания СССР и установления югославско-совет­
ских дипломатических отношений — — — — — — 93-186
Bogumil Hrabak: Delatnost članova udruženja „Ujedinjenje ili sm rt“
u Rusiji 1915—1918 godine — — — — — — — — 187-256
Богумил Храбак: Деятельность членов союза „Объединение или
смерть“ в России с 1915—1918 год — — — — — — 187-256
Bogdan Krizman: Jadransko pitanje na Pariškoj mirovnoj konferen­
ciji (28 juna 1919—9 decembra 1919) — — — — — — 257-343
Bogdan Krizman: The Adriatic Question at the Paris Peace Confe­
rence (from June 28. 1919 to December 9. 1919) — — — — 257-343
Branislav Gligorijević: О pitanju ulaska pretstavnika HRSS u Davi-
dovićevu vladu 1924. i о krizi i padu te vlade — — — — 345-406
Branislav Gligorijević: Entree des representants du parti ouvrier
paysan de Croatie au gouvernement de Davidović en 1924, crise
et chute de ce gouvernement — — — — — — — — 345-406
Toma Milenković: Socijalšovinistička grupacija u Bosni i Hercegovini
- Zvonaši (1919-1921. g.) - - - - - - - - 407-451
Toma Milenković: Social-chauvinist Group in Bosnia and Hercegovina
— „Zvonashi“ (1919—1921) — — — — — — — — 407-451
Slavoljub Cvetković: Pojava individualnog terora kod mladih jugo-
slovenskih kom unista 1921 godine — — — — — — 453-492
Славолюб Цветкович: Явление индивидуального террора среди
молодых югославских коммунистов в 1921 году — — — 453-492
Š tam pa: S tam parsko preduz">će „K ultura“, Beograđ, M akedonska 4