Aorist

Aorist je prost i ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se desila u prošlosti i to radnju koja se

desila nakon neke druge radnje u prošlosti i radnju koja se desila "skoro", odnosno neposredno pre
trenutka govorenja.
Primeri:
On je ustao sa klupe, a oni odmah ustadoše za njim. (Radnja koja se desila nakon druge radnje)
Gle, prestade kiša, ali dunu vetar. (Radnja koja se desila neposredno pre trenutka govorenja)

Građenje aorista
Aorist se gradi uglavnom od glagola svršenog vida i to tako što se na infinitivnu osnovu dodaju
odgovarajući nastavci za lica u jednini i množini.

Infinitivna (aoristna) osnova se dobije kada se glagol stavi u infinitiv i odbije se nastavak -TI. Ovo
važi samo za glagole kod kojih se infinitiv završava na - TI.
Kod glagola kod kojih se infinitiv završava na -ĆI (otići, izreći, ispeći, isteći...) i na -STI (pasti, sesti,
plesti), kao i kod nekih glagola kod kojih se infinitiv završava na -TI (hteti, smeti) infinitivna osnova se
dobija upravo preko aorista, tako što se glagol stavi u 1. lice jednine aorista i odbije se nastavak -
OH.
Nastavci za lica koji se koriste za građenje aorista su:

ako se infinitivna osnova završava na samoglasnik

1. lice jednine - h 1. lice množine - smo
2. lice jednine - nema nastavka 2. lice množine - ste
3. lice jednine - nema nastavka 3. lice množine - še
Primer: Aorist glagola NAPISATI
Infinitivna osnova NAPISA-
Aorist glagola se gradi dodavanjem nastavaka za građenje sorista na onfinitivnu osnovu NAPISA-
1. Ja napisah 1. Mi napisasmo
2. Ti napisa 2. Vi napisaste
3. On/Ona/Ono napisa 3. Oni napisaše

ako se infinitivna osnova završava na samoglasnik

1. lice jednine - oh 1. lice množine - osmo
2. lice jednine - e 2. lice množine - oste
3. lice jednine - e 3. lice množine - oše
 Primer: Aorist glagola PASTI
Infinitivna osnova PAD-
Aorist glagola se gradi dodavanjem nastavaka za građenje sorista na onfinitivnu osnovu PAD-
1. Ja padoh 1. Mi padosmo
2. Ti pade 2. Vi padoste
3. On/Ona/Ono pade 3. Oni padoše

Glasovne promene kod građenja aorista

Kod glagola kod kojih se infinitivna osnova završava na -K, -G ili -H (ispeći, iseći, obući, pobeći...). u
2. i 3. licu jednine dolazi do palatalizacije u kojoj suglasnici K, G, H prelaze u Č, Ž, Š.
Primer: Aorist glagola POBEĆI
Infinitivna osnova POBEG-
Aorist glagola se gradi dodavanjem nastavaka za građenje aorista na infinitivnu osnovu POBEG- i pri
tome dolazi do palatalizacije.
1. Ja pobegoh 1. Mi pobegosmo
2. Ti pobeže 2. Vi pobegoste
3. On/ona/ono pobeže 3. Oni pobegoše

Kod nekih glagola 3.lice jednine aorista i 3.liste jednine prezenta se isto pišu (učiniti, upitati, ući,
pročitati, ohladiti, doći..). Jedino kad izgovorimo ove oblike znamo da li je u pitanju aorist ili prezent,
jer imaju različit akcenat.
Primer: Glagol OHLADITI
Pita nije lepa kada se ohladi. (Prezent)
Dođite deco! Ohladi se pita. (Aorist)

Primeri...

NACRTATI (nacrta- )

1. nacrtah 1. nacrtasmo

2. nacrta 2. nacrtaste

3. nacrta 3. nacrtaše
IZDRŽATI (izdrža- )

1. izdržah 1. izdržasmo
 2. izdrža 2. izdržaste

3. izdrža 3. izdržaše
OTPLESATI (otplesa- )

1. otplesah 1. otplesasmo

2. otplesa 2. otplesaste

3. otplesa 3. otplesaše
ODIGRATI (odigra- )

1. odigrah 1. odigrasmo

2. odigra 2. odigraste

3. odigra 3. odigraše
ISTEĆI (istek- )

1. isekoh 1. istekosmo

2. isteče 2. istekoste

3. isteče 3. istekoše
PEĆI (peče- )

1. ispekoh 1. ispekosmo

2. ispeče 2. ispekoste

3. ispeče 3. ispekoše
SESTI (sed- )

1. sedoh 1. sedosmo

2. sede 2. sedoste

3. sede 3. sedoše
ISEĆI (seče- )

1. isekoh 1. isekosmo

2. iseče 2. isekoste

3. iseče 3. isekoše
OBUĆI (obuk- )

1. obukoh 1. obukosmo

2. obuče 2.obukoste

3. obuče 3. obukoše
Rečenice sa glagolima u aoristu
Učini mi se da pade sneg.
Juče me on upita koliko je sati.
Miloš uđe u kuću.
Mirko malopre ode na posao.
Na ruku mi slete ptice.
Ispade mi olavka iz ruke.
Rekoh ti da završiš to.
Sinoć Ana pojede sve slatkiše.
Ne videsmo juče Anu.
On je hteo, ali mi ne htedosmo.
Marko malopre prođe tuda.
Opet mi padoše kapci od umora.
Pazi, iscepa mi majicu!

IMPERFEKAT
Opšte obrazovanje

Primeri...

ZASPATI (zasp -)
1. zaspah 1. zaspasmo
2. zaspaše 2. zaspaste
3. zaspaše 3. zaspahu
PLESATI (ples -)
1. plesah 1. plesasmo
2. plesaše 2. plesaste
3. plesaše 3. plesahu
ZNATI (zn -)
1. znah 1. znasmo
2. znaše 2. znaste
3. znaše 3. znahu
ČUTI (ču -)
1.čujah 1. čujasmo
2. čujaše 2. čujaste
3. čujaše 3. čujahu
NOSITI (nos -)
1. nošah 1. nošasmo
 2. nošaše 2. nošaste
3. nošaše 3. nošahu
UČINITI (učin -)
1. učinjah 1. učinjasmo
2. učinjaše 2. učinjaste
3. učinjaše 3. učinjahu
VOZITI (voz - )
1. vožah 1. vožasmo
2. vožaše 2. vožaste
3. vožaše 3. vožahu
VOLETI (vole -)
1. voljah 1. voljasmo
2. voljaše 2. voljaste
3. voljaše 3. voljahu
SEDETI (sed - )
1. seđah 1. seđasmo
2. seđaše 2. seđaste
3. seđaše 3. seđahu
IĆI (id - )
1. iđah 1. iđasmo
2. iđaše 2. iđaste
3. iđaše 3. iđahu
TEĆI (tek - )
1. tecijah 1. tecijasmo
2. tecijaše 2. tecijaste
3. tecijaše 3. tecijahu
MOĆI (mog - )
1. mogah 1. mogasmo
2. mogaše 2. mogaste
3. mogaše 3. mogahu
IMPERFEKAT U REČENICAMA
Kako se zvaše Anina sestra?
Nazivahu ih raznim imenima.
Mi bejasmo letos u Grčkoj.
Jel' Marko iđaše na posao juče?
Šta to beše tronožac?
Tresaste li vi tepihe u subotu?
Znahu li oni njegovog oca?
On nekad dolažaše stalno.
Nekad i ja bejah popularan.

PLUSKVAMPERFEKAT
Pluskvamperfekat je složen i ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se desila u prošlosti pre neke
druge prošle radnje.

Primer:

Kada je nastavnica ušla u učionicu ja sam bio uradio čitav domaći.

Kad je ponovo otišao u veliki grad on već beše naviknuo na ogromnu gužvu.

Građenje pluskvamperfekta

Pluskvamperfekat se gradi na dva načina:

1) Pomoću perfekta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva

Perfekat glagola BITI (u muškom rodu)

1. Ja sam bio 1. Mi smo bili

2. Ti si bio 2. Vi ste bili

3. On je bio 3. Oni su bili

Primer: Pluskvamperfekat glagola PEVATI

Radni glagolski pridev PEVAO, PEVALI (u muškom rodu)

1. Ja sam bio pevao 1. Mi smo bili pevali

2. Ti si bio pevao 2. Vi ste bili pevali

3. On je bio pevao 3. Oni su bili pevali

2) Pomoću imperfekta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva

Ovaj oblik pluskvamperfekta se retko upotrebljava u govoru i uglavnom se javlja u kjniževnim delima.

Imperfekat glagola BITI (u muškom rodu)

 1. Ja bejah (beh) 1. Mi bejasmo (besmo)

2. Ti bejaše (beše) 2. Vi bejaste (beste)

3. On bejaše (beše) 3. Oni bejahu (behu)

Primer: Pluskvamperfekat glagola PEVATI

Radni glagolski pridev PEVAO, PEVALI (u muškom rodu)

1. Ja bejah (beh) pevao 1. Mi bejasmo (besmo) pevali

2. Ti bejaše (beše) pevao 2. Vi bejaste (beste) pevali

3. On bejaše (beše) pevao 3. Oni bejahu (behu) pevali

ili u skraćenom obliku

1. Ja beh pevao 1. Mi besmo pevali

2. Ti beše pevao 2. Vi beste pevali

3. On beše pevao 3. Oni behu pevali

Primeri...

Rečenice sa glagolima u pluskvamperfektu

Bila je već odmakla ponoć, a oni su još čitali.
Ja se još nisam bila ni rodila a moj tata je radio u banci.
Kad sam stigao kući gosti su već bili otišli.
Kad je on pošao u grad ja sam već bio legao u krevet.
Kada je otkucala ponoć Maša je već bila krenula kući.
To drveće je već bilo izraslo u šumi.
Sunce je bilo odskočilo visoko, a oni su još lutali okolo.
Kad smo mi dotrčali one su već bile stigle na cilj.
Počela je da pada kiša, ali ja sam pre toga bio prošetao.
Prve pahulje već behu pale po ulici kad smo pošli na put.
Voz beše krenuo kada smo mi stigli na stanicu.
Knjigu koju si mi poklonio već sam bio kupio.
Kada je on došao da se izvine ja sam mu već bio oprostio.
Bio sam malo nazebao, ali sada sam dobro.
Došao sam da se pozdravimo, ali je on već bio otputovao.
Ja bejah otišao tamo, ali nje nije bilo ni na vidiku.
Kada je mama ušla u sobu, Maja je već bila zaspala.
Još nije svanulo, a on je već bio ustao iz kreveta.