Човек који је јео смрт

 Пар реченица о животу Б.Пекића.

Борислав Пекић био је један од најзначајнијих српских књижевника 20.

века, романсијер, драмски писац, филмски сценариста и академик.
Рођен је у Подгорици. Почетком Другог светског рата његова породица
је протерана из Цетиња и 1945. доселили су се у Београд где Борислав
наставља своје образовање у Трећој мушкој гимназији, где је и
матурирао убрзо након чега је био и ухапшен. Након десетогодишње
казне уписао се на студије Филозофског факултета и екперименталне
физике у Београду. Његов први роман „Време чуда“ изазвао је велико
одушевљење код читалаца и превођен је на енглески, италијански,
грчки,румунски и пољски. Његов други роман „Ходочашће Арсенија
Његована“ добио је Нинову награду као најбољи југословенски роман
те године. На почетку свог књижевног стваралаштва писао је сцеанрија
за различита филмска предузећа . Умро је 2.јула 1992.године у
Лондону, сахрањен је у алеји заслужних грађана у Београду.

 Који је књижевни значај дела Борисава Пекића?

Он је аутор тридесет дела за позориште, радио и телевизију...Поред

награда за своја књижевна дела, значајне награде је добијао и за своје
позоришне текстове. О значају његових дела говоре и подаци о томе на
колико су само језика његова дела и превођена. О значају говори и
чињеница да његова дела ни дан данас се не заборавлјају већ у
читаоцима буде осећај савремених и модерних дела.

 О новели „Човек који је јео смрт” са освртом на збирку „Златно руно”

„Златно руно“ је дело које искаче из устаљеног начина писања тог

времена.Дело је написано као циклус од седам делова, које говори о
култури и традицији различитих народа. У овом роману све је
истовремено и појединачно и опште, и приватно иколективно,реално и
 фантастично...То је један од разлога што га многи критичари називају
романом времена

 Анализирај новелу „Човек који је јео смрт“

Док читам ово дело сматрам да је Пекић желео да промени нешто

устаљеном неправедном систему. Наизглед кратка и проста прича која
заправо садржи снажну поруку и борбу једног човека против читавог
система. Док читам дело и у мени се буди осећај за неправдом и
снажну жељу да се нешто промени.У неким аспектима ме подсц на
причу о делу „Процес“. Главни лик овог дела, Попиер, био је ћутљив
чиновник, на његове стидљиве особине утицао је сам систем, где
сматрам да иако је имао пуно тога да каже и жељу да промени држао
је у себи док није нашао начин сопствен себи. Попиер је водио
евиденцију о људима који треба да буду погубљени.Без обзира на то
што он не прича много ми кроз читање можемо да осетимо буру
његових осећања и незадовољних мисли које га наводе да он пређе
преко једне пресуде и тако спаси недужну жену. То није био једини
такав чин, наставио је са тим све док га нису ухватили и ухапсили. На тај
начин он је успео да се успротиви систему који је све остале оковао.
Мислим да је то и поента самог дела, да је свако од нас у могућности да
устане и подигне свој глас али на себи својствен начин.

Протумачите симболику воде са почетка новеле.

Пекић свакој својој приповеци приписује одређени елемент из теорије

о пет елемената. У овом случају то је била вода. Сматрам да се вода
овде односила на чистоту Попиерове душа која је окружена
прљавштином његовог окружења.

 Упоредите знање о Француској буржоаској револуцији и уметничког

света Пекићеве приче.

Француска револуција је била важан део Француске историје. Током

тог периода, република је заменила апсолутистичку монархију,
 а Римокатоличка црква је била приморана да изврши радикалну
реорганизацију. Након ње је уследио нови период, нов почетак за
француску културу, уметност, сам начин живота. Сличност
уочавамо и увом делу где читајући добијамо снажну жељу да
нешто променимо.

Објасните став да историја све памти (конкретно,из текста).

Истоји све памти“, по мом мишљењу доста конфузан и парадоксалан

цитат. Толико времена и пажње посвећујемо историји и њеним
детаљима где са друге стране мислим да је Пекић хтео да нам скрене
пажњу на то да историју пишу победници. Док они који су као Попиер
заиста револоционари у такозваној учителјици живота иронично нису
вредни помена.

 Уочите елеменате у тексту у којима се огледа Пекићева иронизација

историје.

Мислим да он историју представља као нешто што није веродостојно ,

мислим да му она чак и није битна, јер му није био циљ да напише
историјски роман.

 Протумачите антитоталитарне и антидогматске ставове.

Антитоталитарни мотиви се овде јављају као супростављање власти и они се

приказују преко Попиера и његојој одлуци да „једе“ смрт.

МЛАДЕН МИЈАИЛОВИЋ