5.2.1.

Релевантан законски и институционални оквир ЈПП

Ефективност и утицај ЈПП у великој мјери зависи од регулаторних механизама који утичу
на учеснике и њихово дјеловање, а посебно на процес доношења одлука од стране
приватног сектора. Због могућих интеракција у овом смислу препоручује се да се прво
преиспита правни и регулаторни систем земље у којој се склапа ЈПП уговор.
С обзиром на наведено, циљ овог поглавља је да се идентификују и дефинишу релевантна
законска, регулаторна и уговорна питања која утичу на успјешну сарадњу у оквиру ЈПП. У
свим случајевима, кључни услов за успјешан ЈПП је постојање јасности у законодавним
механизмима који омогућују континуитет и сигурност као заштиту за све укључене
стране.
Искуство је показало да рани развој прихватљиве и конзистентне законске и регулаторне
структуре, у великој мјери олакшава идентификацију, развој иимплементацију ЈПП.
Такође, законом се дефинишу и улоге и одговорности свих страна на начин да се
обезбједи ефикасно функционисање контроле система који ће осигурати да ЈПП оствари
жељени принос и обезбједи потребну транспарентност у пословању.
Државе централне и источне Европе развиле су сложени законски оквир ЈПП током
деведесетих година 20. вијека. Основни закони, попут закона о концесијама или локалној
самоуправи, били су неопходни, али не и довољни за стварање повољног правно-
административног окружења. Они морају бити праћени прописима који регулишу
техничке аспекте ангажовања приватног сектора: секторским законима и стратегијама,
поступцима јавне набавке, разним облицима управљања услугама, статусом јавних
средстава и, посебно, локалном аутономијом у управљању општинском имовином.

У Европској унији не постоји посебна правна регулатива која би директно регулисала

реализацију пројеката јавно-приватног партнерства у државама чланицама, али директиве
и смернице у овој области представљају кровну регулативу која усмерава, препоручује и
подстиче развој законодавстава држава чланица ЕУ-а у сврху бољег уређења подручја
јавно-приватног партнерства.
Додатно, правна тековина ЕУ релевантна за подручје јавно-приватног партнерства
обухвата битна поглавља европског права: право предузетништва и слобода пружања
услуга, слобода кретања капитала, јавне набавке, право привредних друштава, право
интелектуалне својине, право конкуренције, финансијске услуге, финансијски надзор,
финансије и рачуноводство и др

Смернице Европске комисије за успешна јавно-приватна партнерства дефинишу га као

"партнерство између јавног и приватног сектора у сврху реализације пројекта или услуга
које традиционално пружа јавни сектор", а њих карактеришу подела инвестиција, ризика,
одговорности и добити међу партнерима. У Зеленој књизи Европске комисије јавно-
приватно партнерство дефинисано је као партнерство које се односи на облике сарадње
између јавног и приватног сектора са циљем да се осигура финансирање, изградња,
обнова, управљање и одржавање неке инфраструктуре или пружање услуга. Другим
речима циљ склапања уговора о јавно-приватном партнерству је подстицање економије,
бржи развој инфраструктуре и јавних услуга које пружа јавни сектор са циљем
задовољавања јавних потреба, а што подразумева сарадњу између приватног и јавног
сектора.

У ранијим годинама постојећа регулатива је била усмерена на подручје концесија и на

јавне набавке, а упоредо са развојем ЈПП-а следи и развој потпуније регулативе. Подручје
ЈПП-а регулисано је 2000. године Комуникацијом Европске комисије којом се регулише
област концесија у државама чланицама. Због све комплекснијих односа између јавног
сектора и приватног предузетништва, институције потом доносе даља правила у сврху
задовољавања нових захтева на тржишту.
Након 1990. године земље Европске уније прихватиле су јавно-приватно партнерство ради
подстицања својих економија и бржег развоја инфраструктуре и јавних услуга. Француска
је била прва земља Европске уније која је применила моделе јавно-приватног партнерства,
а потом и друге земље.

Законодавство поједине државе чланице јесте меродавни правни оквир за спровођење

пројекта ЈПП-а у тој држави и представља право највишег ранга које треба задовољити
при реализацији пројекта. Законодавства држава чланица у принципу су усклађена са
постојећом регулативом и препорукама институција ЕУ, али садрже посебности што доста
може утицати на концепцију и спровођење пројекта ЈПП-а у појединој држави. Осим
законодавства врло је битно узети у обзир и посебности (политичко уређење државе,
релевантне агенције, струковна удружења и др) институционалног оквира поједине
државе чланице ЕУ које је у спрези са законодавством. Посебности законодавног и
институционалног оквира појединих држава у заступљености појединих облика, њиховим
варијацијама, секторској структури изабраних пројеката и сл зависе од доста фактора, али
превасходно од различитости система јавне управе и правног наслеђа, а са друге стране од
релативно кратке историје примене и још увек динамичног прилагођавања самих облика
ЈПП.

Законодавства држава чланица ЕУ имају различите приступе према уређењу јавно-

приватног партнерства, па су се неке одлучиле да ову област уреде посебним
законодавством (нпр. Словенија, Ирска, Немачка, Грчка, Пољска, Хрватска, Румунија),
друге ЈПП уређују унутар постојећег законодавства из области јавних набавки (нпр.
Италија, Француска, Данска), неке су успеле да развију разноврстан систем јавно-
приватних партнерстава без доношења конкретних закона, већ простим прилагођавањем
постојећих закона нових захтевима (нпр. Чешка, Мађарска ), а неке ЈПП уређују у оквиру
секторских прописа (Финска, Норвешка) или доношењем једнократних одлука (нпр.
Белгија).

Без обзира који приступ према јавно-приватном партнерству поједине државе одаберу,
законодавна подручја на која треба обратити пажњу су јавно-приватно партнерство,
концесије, јавен набавке, уговорни односи, власништво, некретнине, изградња, привредно
право, извршење државног буџета, пореска политика и др

Иако је тешко дати опште примјенљив рецепт политике примјењивања ЈПП пројеката,
Уједињене нације за индустријски развој (УНИДО) препоручује:
 усвојити експлицитно јасан стратешки правац декларисан као развојна политика
коју је промовисала Влада
 дугорочна посвећеност у успостављању одговарајућег правног окружења и
стабилан регулаторни оквир ће олакшати и охрабрити успјешне ЈПП пројекте.
 кредибилан и стабилан правни оквир за спровођење стратегије
 вјеродостојан административни оквир без тешких и дуготрајних бирократских
процедура
 институционална подршка и доступност потребних дозвола и сагласности
различитих органа
 подстицај у виду различитих субвенција и гаранција за ризике који учесници из
приватног сектора у такве пројекте не могу и не желе да носе, јер су изван њихове
контроле, а што вам омогућава да буде у изградњи, одржавању и
финансирање инфраструктуре може успешно укључи приватни сектор (ЈУС, 2005)
Треба напоменути да су све државе чланице прилагођена или су спровођењу регулаторне
реформе које ће омогућити коришћење ЈПП регулације.

10
Pravni okvir za javno-privatna partnerstva
Izvori prava Evropske unije u oblasti JPP6
Evropska unija ne posjeduje cjelovit i poseban pravni izvor za oblast javno-privatnog
partnerstva. Opšte odrednice za oblast javno-privatnog partnerstva na nivou Evropske unije
uređene su Ugovorom o Evropskoj uniji na način kako je reformisan Ugovorom iz Lisabona.7
Konkretne odredbe sadržane su u Direktivi kojom se usklađuju postupci nabavke u sektoru
pomorskog, energetskog i saobraćajnog sektora i sektora poštanskih usluga br. 2004/17 i
Direktivi o koordinaciji postupaka za dodjelu ugovora o javnim radovima, javnim potrebama i
pružanju javnih usluga br. 2004/18. Osim direktiva kao izvori prava koristi se pravna praksa tj. presude
Evropskog suda pravde: ECJ C-300/07; ECJ C-206/08; ECJ C-196/08; ECJ C-536/07; ECJ C-26/03; ECJ
C-231/03 i mišljenje C-91/08.8
U pravnom sistemu Evropske unije tzv. zelene knjige predstavljaju akte koji su nastali
pod okriljem Evropske komisije u okviru kojih se prezentuje stav EU u vezi sa određenom
temom. Stoga je od posebnog značaja za istraživanje o JPP Zelena knjiga o javno-privatnim
partnerstvima i pravu Zajednice o javnim ugovorima i koncesijama koja je izdata 2004. godine.
Pored definicija i elemenata javno-privatnog partnerstva koji su navedeni u uvodu
zanimljiva je i odredba Direktive 2004/18/EC koja kao novu fazu predviđa tzv. konkurentski
dijalog. Ovaj dijalog postoji kada javni sektor nije u mogućnosti da samostalno odabere najbolja rješenja
koja će uključiti u tekst ugovora pa sa tim ciljem pregovara sa najmanje tri privatna partnera.
Konkurentski dijalog olakšava definisanje projektnih elemenata. Tek nakon završetka ove faze javni
sektor poziva privatne kompanije sa kojima se pregovaralo da iznesu svoje ponude. Pregovaranje sa više
privatnih partnera omogućava da se ciljevi i elementi budućeg ugovora definišu na najbolji mogući
način.9
U oblasti koncesija Zelena knjiga o javno-privatnim partnerstvima i pravu Zajednice o
javnim ugovorima i koncesijama pravi razliku u obavezama koje države članice bi trebalo da
preuzmu prilikom uvođenja EU normi u nacionalno zakonodavstvo. U slučaju koncesija za javne radove
postoje obaveze u načinu oglašavanja, u cilju obezbjeđivanja poštenog takmičenja zainteresovanih strana,
i obaveza oko utvrđivanja minimuma vremenskog okvira za prispjeće ponuda, tj. prijava za koncesije.
Rok iznosi najmanje 52 dana od dana objavljivanja javnog oglasa. Javni sektor potom samostalno vrši
izbor privatnog partnera.10
Međutim, kada se radi o koncesijama za pružanje usluga postoji obaveza samo po pitanju
poštovanja članova 43-49 Ugovora o EU o principima transparentnosti, jednakog tretmana,
proporcionalnosti i međusobnog uvažavanja.

Činjenica je da na nivuo EU ne postoje posebna pravila niti Zakon koji uređuje JPP-stvo. Uglavnom je
ugovor taj u kome su precizirana sva pravila, prava i obaveze ugovornih strana, ali je neophodno
ugovornom obuhvatiti načela koja se odnose na transparentnost, jednaki tretman, proporcionalnost i
uzajamnost. To nas navodi na činjenicu da zemlje EU mogu samostalno uređivati ugovore o JPP-stvu ali
da ti ugovori moraju poštovati određena pravna načela kao i to da se od zemlje do zemlje ugovori mogu
veoma razlikovati zavisno od pravnog uređenja i privrednih tokova.

Da bi se, makar približno, uskladile prakse zemalja EU u pogledu javno-privatnog partnerstva, Komisija
EU izdala je Smjernice za uspješna javno privatna partnerstva u januaru 2003.godine (Guidelines for
Successful Public Private Partnerships).

Ovim Smjernicama predstavljen je praktičan alat za javni sektor koji podrazumjeva niz šema i oblika
javno-privatnog partnerstva. One nisu cjelovite u smislu metodologije i definisanja buduće politike ali su
uspješan vodič za utvrđivanje i razvoj pitanja i tema od kojih zavisi uspjeh javno-privatnih partnerstava.

U uvodnom dijelu ovih Smjernica navedeno je da je Komisija identifikovala četiti osnovna principa za
privatni sektor u JPP-stvu10:
  Da obezbjedi dodatni kapital

 Da obezbjedi uspješno upravljanje i upotrijebi svoje vještine

 Da obezbjedi dodatnu vriejdnost za korisnike i javni sektor u dugom roku

 Da obezbjedi bolju identifikaciju potreba i optimalnu upotrebu sredstava.

Smjerinice se prema tome fokusiraju na četiri osnovna područja djelovanja a to su:

 Osiguranje otvorenog pristupa tržištu i tržišoj fer konkurenciji

 Zaštita javnih interesa i maksimiziranje dodatne vrijednosti

 Definisanje optimalnog nivoa subvencija koje će omogućiti realizovanje i održavanje projekta ali
koje će takođe biti dovoljne da izbjegnu bilo koji pad profita od subvecija.

10 European Commission, Guidelines for Successful Public-Private Partnership, Brussels, januaru 2003.

U uvodnom dijelu Smjernica dati su i tematski dijelovi odnosno cijeline kojima se Smijernice bave:

 Strukture JPP-stva, prikladnost i faktori uspjeha

 Zakonske i regulatorne strukture

 Finansijski i ekonomski efekti JPP-stva

 Integrisanje državnih subvencija i ciljeva JPP-a

 Koncepcija, planiranje i implementacija JPP-stva.

U daljem istraživanju javno-privatnog partnerstva, Komisija se detaljnije pozabavila problemima javne

nabavke i koncesije koje takođe predstavljaju značajan dio JPP-stva. U aprilu 2004. godine izdala je novi
dokument koji se slobodno prevodi kao Zelena knjiga o javno-privatnim partnerstvima (pun naziv je
Green Paper on Public Private Partnerships and Community Law on Public Contracts and Concessions).
U ovoj publikaciji naglasak je na analiziranju partnerstva u EU ali sa aspekta javne nabavke i koncesije.
Njime je predstavljena strategija unutrašnjeg tržišta za period 2003-2006.

Zelena knjiga se bavi pitanjima nivoa koji zahtjeva reagovanje u Zajednici da bi se očuvala pravna
sigurnost i tržišna konkurencija za sve oblike javno-privatnog partnerstva. Bavi se načelima i pravilima
javnih nabavki i ugovora o koncesiji i njihovoj primjeni u JPP-u. Zelenu knjigu karakteriše i analiziranje
samo ugovornih oblika JPP-a i onih koji podrazumjevaju zajedničko djelovanje javnog i privatnog
partnera u novoformiranom obliku mješovitog vlasništva (institucionalizovana JPP-stva).

Institucionalizovana JPP-stva su, u stvari, stvaranje novog pravnog lica od strane javnog i privatnog
sektora, čija je svrha osnivanja pruženje neke usluge ili stvaranje nekog dobra. Međutim, moguće je i da
se privatnom partneru ustupi određeni deo javnog vlasništva (što je najčešće slučaj na lokalnom nivou).

Komisija je novembra 2005. izdala još jedan dokument koji se nadovezuje na Zelenu knjigu. Radni naziv
tog dokumenta je Saradnja Komisije na Evropskom nivou (Communication from the Commission to the
European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of
the Regions).

Ovaj dokumenat se bavi unutrašnjim odnosima u JPP-stvu. Naglasak je na zakonskom pravu o javnim
nabavkama i koncesijama, u slučaju kada ugovorna strana odluči da povjeri zadatak trećem licu, licu koje
se zakonski razlikuje od njega. Ovaj odnos je utvrđen Zakonom na Evropskom Sudu Pravde i položaj
može biti drugačiji samo ukoliko: 1. lokalne vlasti vrše kontrolu izvršenih poslova isto kao i u slučaju da
nisu uključena treća lica i 2. lice vodi računa o najbitnijim segmentima svojih aktivnosti uz pomoć i
kontrolu lokalnih vlasti.
Najrazvijenija zemlja u Evropi, kada je u pitanju javno privatno partnerstvo, odnosno zemlja sa velikom
primjenom i dobrom regulacijom ovog ugovornog oblika je Irska.

Specifičnost Irske jeste u tome što se javno privatno partnerstvo i svi poslovi vezani za njega blisko
povezuju sa Nacionalnim planom razvoja. Efikasna implementacija zahtjeva JPP-a, koju odgovorna tijela
koriste i gdje je moguć razvoj, zahtjevaju neophodne vještine upravljanja inovativnim pristupima.

Brojne strukture su uključene u cilju olakšavanja implementacije pristupa JPP-stva. Vlada je utvrdila
Centralnu jedinicu javno privatnog partnerstva u Ministarstvu finansija počektom 1999.godine, čiji je cilj
da vodi, upravlja i koordinira procesom, da razvije zakonski okvir, savjetovanje u tehničkom smislu i u
cilju politike upravljanja, da bi se efikasno podržao proces JPP-stva i da bi se ukazalo na njegove najbolje
primjere.

Međutim, praksa pokazuje veoma veliki napredak, naročito poslednjih godine u razvoju Velike Britanije.

014
Овде имас примјер

Posebno o pravnim rješenjima koje ima

Europska unija u vezi JPP-a
Pravna stečevina EU (franc. acquis communautaire) predstavlja skup prava
i obveza koji sve zemlje članice obvezuju i povezuju unutar Europske unije.54
Na razini EU ne postoje posebna pravila koja institucionalno uređuju JPP, što se
postupno otkriva kao bitno ograničenje.55 Međutim, svaki pravni akt kojim osoba
javnog prava povjerava obavljanje gospodarske djelatnosti trećoj osobi mora biti
usklađen s pravilima i načelima slobode ugovaranja i pružanja usluga.
Značajan poticaj razvoju JPP u Europskoj uniji, za koje je već prethodno
naglašeno da u zakonodavstvima nije jednoznačno određeno, dali su: Smjernice
za uspješna JPP (2003.)56 i Zelena knjiga o JPP (2004.).57 Cilj Zelene knjige
je potaknuti raspravu na temu: Kako na razini EU omogućiti gospodarskim
subjektima članica da imaju bolji pristup različitim formama i modelima JPP
u situaciji pravne sigurnosti i fer tržišnog natjecanja? Instrumenti koji danas u
EU stoje na raspolaganju za poboljšanje učinkovitosti JPP uključuju: priopćenja,
članica, kao i direktive.
Na razini EU ne postoje posebna pravila koja uređuju JPP. Svaki pravni
akt, unilateralan ili ugovoran, kojim tijelo javne vlasti povjerava obavljanje
određene djelatnosti trećoj osobi, mora biti usklađen s načelima i pravilima koji
se odnose na slobodu osnivanja poslovnih subjekata i slobodu pružanja usluga,
što posebno obuhvaća načela transparentnosti i jednakog postupanja prema svim
zainteresiranim subjektima.58 Detaljnije odredbe su u primjeni u slučajevima
obuhvaćenim direktivama koje uređuju područja procedura dodjeljivanja javnih
ugovora, a kojima je cilj zaštititi interese privatnog, poduzetničkog, sektora iz
drugih država članica, koji bi željeli nuditi dobra i usluge javnom sektoru. Europsko
zakonodavstvo ima trenutno na snazi dvije direktive koje se odnose na JPP.59
JPP ugovornog oblika u EU mogu se kvalifi cirati kao javni ugovori, koji moraju
biti usuglašeni s odredbama direktiva. Za razliku od javnih ugovora, koncesije za
radove obuhvaćene su tek s nekoliko odredbi sekundarnog zakonodavstva, dok
koncesije za usluge nisu uopće obuhvaćene direktivama kojima se regulira područje
javnih ugovora.60 Zelena knjiga ne sadrži konkretne prijedloge niti se zalaže za
neku od formi partnerstva, već utvrđuje da JPP doprinosi unapređenju kvalitete
javnih usluga i podržava rast gospodarstva u EU

• Smernice Evropske komisije za uspešna JPP definišu ga kao „partnerstvo između javnog i
privatnog sektora u svrhu realizacije projekta ili usluga koje tradicionalno pruža javni sektor”, a
njih karakterišu podela investicija, rizika, odgovornosti i dobiti među partnerima.
 • U Zelenoj knjizi Evropske komisije JPP je definisano kao partnerstvo koje se odnosi na oblike
saradnje između javnog i privatnog sektora sa ciljem da se osigura finansiranje, izgradnja, obnova
upravljanje i održavanje neke infrastrukture ili pružanje usluga.
• Drugim rečima, cilj sklapanja ugovora o JPP je podsticanje ekonomije, brži razvoj infrastrukture i
javnih usluga koje pruža javni sektor sa ciljem zadovoljavanja javnih potreba, što podrazumeva
saradnju između privatnog i javnog sektora.
• U ranijim godinama postojeća regulativa bila je usmerena na područje koncesija i na javne
nabavke, a uporedo sa razvojem JPP sledi i razvoj potpunije regulative.
• Područje JPP regulisano je 2000. godine Komunikacijom Evropske komisije kojom se reguliše
područje koncesija u državama članicama.
• Zbog sve kompleksnijih odnosa između javnog sektora i privatnog preduzetništva, institucije
potom donose dalja pravila u svrhu zadovoljavanja novih zahteva na tržištu.
Podru􀃾je JPP-a regulirano
je 2000. godine posebnim dokumentom Europske
komisije pod naslovom: Commission interpretative
communication on concessions under community law
[6] kojim se regulira podru􀃾je koncesija u državama
􀃾lanicama EU-a. Zbog sve kompleksnijih odnosa izme-
􀃿u javnog sektora i privatnog poduzetništva, institucije
EU-a donose daljnja pravila u svrhu zadovoljavanja
novih uvjeta na tržištu. Ta su pravila sadržana u sljede-
􀃼im dokumentima: New decision of Eurostat on deficit
and debt Treatment of public-private partnerships [7],
zatim u Directive 2004/17/EC [8], te u Directive
2004/18/EC [9].
Godine 2004. Europska je komisija izdala najvažniji regulativni
dokument za podru􀃾je javno-privatnog partnerstva
pod nazivom: Green paper on Public private partnerships
and community law on public contracts and
concessions[10]. Tim se dokumentom definira JPP,
opisuju se karakteristike te se sistematiziraju podru􀃾ja
(ugovorno i institucijsko javno privatno partnerstvo).
Zbog pove􀃼anja kompleksnosti oblika suradnje javnog i
privatnog sektora, dolazi i do daljnjeg razvoja regulative
putem Explanatory note – competitive dialogue – classic
directive [11], kojom se uvodi novi pregovara􀃾ki postupak
u javne nabave. Taj se novi postupak sastoji u uvo-
􀃿enju tzv. natjecateljskog dijaloga koja stvara prikladan
okvir za provo􀃿enje sve kompleksnijih procesa ugovaranja.
Daljnje ure􀃿enje regulative EU-a provodi se objavom
raznih dokumenata i objašnjenja:Report on the public
consultation on the Green paper on Public private partnerships
and community law on public contracts and
concessions [12], Communication on PPPs and Community
law on public procurement and concessions
[13], Frequently Asked Questions (FAQs) on public
procurement: Commission proposes clarification of EU
rules on public-private partnerships [14], Resolution on
Public private partnerships and Community law on
public procurement and concessions [15] i Regulation
(EC) No 1370/2007 of the European Parliament and of
the Council of 23 October 2007 on public passenger
transport services by rail and by road and repealing
Council Regulations (EEC) Nos 1191/69 and 1107/70 [16].
Osim navedenih dokumenata, 2008. godine institucije
EU-a detaljnije razjašnjavaju i reguliraju podru􀃾je institucijskog
javno-privatnog partnerstva sa sljede􀃼im dokumentima:
Communication on the application of Community
law on Public Procurement and Concessions to
Institutionalized Public-Private Partnerships (IPPP)
[17] i Public procurement: Commission issues guidance
on setting up Institutionalized Public-Private Partnerships
– Frequently Asked Questions [18].
Kao što je navedeno, Europska je komisija (EK) objavila
30. 4.2004. dokument pod nazivom Green paper on
Public private partnerships and community law on public
contracts and concessions [10]. Taj važni dokument
definira sam pojam, prikazuje karakteristike i sistematizaciju
JPP-a, te sumarno prikazuje pravila EU-a: koja
treba primijeniti pri provedbi projekata JPP-a. U tom je
dokumentu javno-privatno partnerstvo definirano kao
oblik suradnje izme􀃿u javne vlasti i privatnog poduzetništva
koji ima za cilj osigurati financiranje, izgradnju,
obnovu, upravljanje i održavanje infrastrukture ili pružanje
usluge [10].
Tablica 1. Regulativa EU-a relevantna za podru􀃾je javno-privatnog partnerstva [izvorna tablica]

Odnos institucijsko/zakonodavnog okvira država

􀃾lanica EU-a i javno-privatnog partnerstva
Zakonodavstvo pojedine države 􀃾lanice EU-a daje mjerodavni pravni okvir za provedbu projekta JPP-a u
toj državi i predstavlja pravo najvišeg ranga koje treba zadovoljiti pri realizaciji projekta. Zakonodavstva
država 􀃾lanica EU-a uskla􀃿ena su sa regulativom EU-a, ali sadrže vlastite posebnosti što uvelike može
utjecati na koncepciju i provedbu projekta JPP-a u pojedinoj državi.
Osim zakonodavstva vrlo je bitno uzeti u obzir i posebnosti (politi􀃾ko ure􀃿enje države, relevantne
agencije, strukovna udruženja i dr.) institucionalnog okvira pojedine države 􀃾lanice EU koje je u sprezi
sa zakonodavstvom.
Posebnosti zakonodavno/institucijskog okvira pojedinih država ovise o puno faktora (s jedne strane uzrok
u razli􀃾itosti sustava javne uprave i pravnoga i institucijskoga naslije􀃿a pojedinih zemalja, a s druge
strane, u relativno kratkoj povijesti primjene i još uvijek dinami􀃾-noj prilagodbi samih oblika JPP-a [3].)
Praksa provedbe raznih oblika JPP-a uvelike se razlikuje od države do države i po zastupljenosti
pojedinih oblika, njihovim varijacijama, sektorskoj strukturi izabranih projekata i sl. i po prilagodbama
zakonodavnoga I institucijskoga okvira [3].
Zakonodavstva država 􀃾lanica EU-a sadrže tri razli􀃾ita pristupa prema javno-privatnom partnerstvu:
􀁸 države koje JPP ure􀃿uju posebnim zakonodavstvom (npr. Slovenija, Irska, Njema􀃾ka, Gr􀃾ka,
Poljska)
􀁸 države koje JPP ure􀃿uju unutar postoje􀃼eg zakonodavstva
iz podru􀃾ja javne nabave (npr. Italija, Francuska, Danska
􀁸 države koje JPP ure􀃿uju u okviru sektorskih propisa (Finska, Norveška) ili donošenjem jednokratnih
odluka (npr. Belgija – projekt DBFO – na podru􀃾ju školstva) [3].