МФИ

Регионална политика спада у ред најважнијих и најстаријих заједничких

политика ЕУ која се заснива на финансијској солидарности те се дио средстава
које државе чланице уплаћују у буџет ЕУ додељује мање развијеним регијама
држава чланица ЕУ. У оквиру регионалне политике највећи део подршке
усмерава се државама чланицама, односно њиховим регијама чији је БДП испод
75 % просечног БДП-а Европске уније. Подршка је усмерена у развој
инфраструктуре, економије и људских капацитета, а у Европској унији 27-орице
користи је 17 држава чланица. Такође, у оквиру регионалне политике подршка
се усмерава у развој иновативности и истраживања, одрживог развоја,
запошљавања те у прекограничну и међурегионалну сарадњу. Кориснице
подршке у овим областима су све државе чланице ЕУ и њихове регије.
Главни инструменти провођења регионалне политике су структурни фондови:
 Европски фонд за регионални развој(ЕРФД)- има за циљ јачање економске и
социјалне кохезије и смањивање разлика у развоју између региона унутар ЕУ.
 Европски социјални фонд(ЕСФ)- чији је циљ смањење разлика у просперитету
и животном стандарду између држава чланица ЕУ-и њихових регија, те тиме
промовише привредне и социјалне кохезије.
 Кохезиони фонд (ЦФ)- је намјењен државама чланицама чија је вриедност
бруто националног производа (БНП) по становнику мања од 90% просека ЕУ-
а. Он служи смањивању привредних и социјалних мањкова, као и
стабилизацији привреде тих држава.
Најновија верзија структурно-политичких принципа регионалне политике ЕУ у
финансијској перспективи 2007. – 2013. године, дефинирана су три основна
циља регионалне политике:
1) конвергенција - солидарност између регија
Циљ конвергенције је смањивање неједнаке развијености региона у Европи
на начин да се помаже регионима чији је бруто домаћи производ (БДП)
по становнику мањи од 75% онога у ЕУ-у.
2) регионална конкурентност и запошљавање
Циљ је отворити радна мјеста промовисањем конкурентности и учинити
регије о којима је ријеч привлачнијима за предузећа и инвеститоре. Тај циљ
се односи на све регионе у Европи које нису покривене циљем конвергенције.
Другим ријечима, његова је сврха:
 помоћи богатијим регионима да постану још успешније, како би се
постигао ефекат ширења успешности по целом ЕУ
 подстаћи уравнотеженији развој у тим регионима елиминацијом свих
преосталих џепова сиромаштва.
Неке регије, које су прије биле испод прага од 75% који би их квалификовао за
укључивање у групу конвергенције, примају додатна средства како би им се
помогло да постепено уводе нови циљ.
3) европска територијална сарадња
Циљ је подстаћи прекограничну сарадњу између земаља и регија – до које не
би дошло да нема помоћи кохезионе политике.

С циљем побољшања приступа финансирању пројеката за развој еvропских

регија, особито за мале и средње подузетнике, осим горе наведених главних
инструмената кохезијске политике Европске уније, Европска унија је у
финансијском раздобљу 2007. – 2013. увела и тзв. иницијативе ЈАСПЕРС,
ЈАСМИНЕ, ЈЕРЕМИЕ и ЈЕССИЦА, које се у жаргону називају још и Ј-
иницијативе. Оне подржавају циљеве Лисабонске агенде 1 раста и запошљавања,
која уз остало позива да се у раздобљу 2007. – 2013. средства структурних
1
На састанку Европског вијећа, одржаном 2000. године у Лисабону, влада и шефови држава чланица
Европске уније постигли су договор о заједничком стратешком циљу повећања економског раста и стопе
запослености те снажном економском и социјалном кохезијом. Ради постизања тог циља усвојена је
Лисабонска стратегија, која је још позната као Лисабонска агенда, с програмом који повезује краткорочне
политичке иницијативе те средњорочне и дугорочне економске реформе.
фондова максимално усмјеравају према побољшању приступа финансирању
европских малих и средњих предузећа.

Четири заједничке иницијативе су развијене од стране Европске комисије,у

сарадњи са Европском инвестиционом банком, Европским фондом за
регионални развој и другим финансијским институцијама. Двије се односе на
промоцију финансијског инжењеринга инструмената (ЈЕРЕМИЕ и ЈЕССИЦА), а
друге двије (ЈАСПЕРС и ЈАСМИНЕ) дјелују као објекти техничке помоћи. У
наставку ћу описати карактеристике и циљеве Ј-иницијатива.

Јоинт Еуропеан Ресоурцес фор Мицро то медиум Ентерприсес

(ЈЕРЕМИЕ)

ЈЕРЕМИЕ је иницијатива покренута као резултат анализе величине компанија у

земљама ЕУ. Утврђено је како 91,5% свих подузећа има до 9 запосленика те да постоји
јасна корелација између раста пласмана кредита тим релативно ризичним субјектима и
господарског раста. Управо због споменутог ризика, мала подузећа се суочавају с
највећим препрекама при прибављању финанцијских средстава на тржишту.

Пројект је настао као плод сурадње ЕИБ, ЕИФ (Еуропеан Инвестмент Фунд) и
ЕРДФ којим се желе осигурати повољнији увјети финанцирања малог
подузетништва, пружити им техничку помоћ, субвенције или гаранције при
задуживању. Модел се одвија у више фаза: у почетној фази ЕИФ и Еуропска
комисија прикупљају средства и сурађују с владама земаља чланица које се
пријаве за ЈЕРЕМИЕ програм. Израђује се анализа финанцијског тржишта којим
се настоји утврдити јаз између понуде и потражње за кредитирањем малих и
средњих подузетника. На темељу анализе, која ће бити доступна свим
заинтересираним странама, креира се акцијски план за смањење утврђеног јаза.
Израду анализе и плана финанцирају ЕИФ и ЕРДФ. Еуропска комисија у
сурадњи с представницима земаља чланица уређују оперативни програм којим
се одређују конкретне мјере и извори субвенција. Земље чланице одговорне су
за имплементацију програма и пројеката као и формирање фонда којим управља
менаџер делегиран од владе поједине земље. Фонд прикупља дио средстава од
потпора из ЕРДФ намијењених земљи чланици те га претвара у финанцијске
производе: гаранције, вентуре капитал или у за савјетодавну и техничку помоћ.
Корисници могу бити подузећа до 250 запосленика и годишњим прометом
мањим од 50 милијуна Еура. Намјена кориштења средстава није строго
дефинирана и може укључивати пројекте у пољопривреди, индустрији,
услужним дјелатностима, заштити околиша, као и за оснивање нових и
модернизацију постојећих подузећа. Реализација иницијативе очекује се у
раздобљу 2007.-2013. године.

 ЈЕРЕМИЕ, „Заједнички еуропски ресурси за мала до средњих подузећа“,

координира напоре Комисије, Еуропске инвестицијске банке и Еуропских
инвестицијских фондова за развој малог и средњег подузетништва у регијама
ЕУ.

ЈЕРЕМИЕ је скраћеница за енглески Јоинт Еуропеан Ресоурцес фор Мицро то Медиум

Ентерприсес што у пријеводу значи Заједнички еуропски ресурси за микро, мала и
средња подузећа. Ријеч је о иницијативи Еуропске комисије која се проводи у уској
сурадњи с Еуропском инвестицијском банком и Еуропским инвестицијским фондом
ради олакшавања приступа финанцирању за микро, мала и средња подузећа у
Еуропској унији. Иницијатива омогућава земљама чланицама ЕУ да дио средстава
структурних фондова усмјере у сврху подршке малим и средњим подузећима, и то у
облику класичних, али повољнијих финанцијских инструмената као што су кредити,
гаранције, улагања у оснивачки капитал и власнички улог. Финанцијски инструменти
ЈЕРЕМИЕ проводе се путем финанцијских посредника, односно банака у земљама
чланицама ЕУ.

ЈЕРЕМИЕ – Јоинт Еуропеан Ресоурцес фор Мицро анд Медиум Ентерприсес

 иницијатива која нуди чланицама ЕУ-а да уложе дио своје алокације за
структурне фондове ЕУ-а како би финанцирале мала и средња подузећа
у облику улагања у темељни капитал, зајмова или гаранција
Кратица за “Јоинт Еуропеан Ресоурцес фор Мицро то Медиум Ентерприсес” –
Заједнички еуропски ресурси за микро до средња подузећа. У оквиру инструмената
кохезијске политике за раздобље 2007.-2013., иницијатива Еуропске комисије у
сурадњи с ЕИБ-ом и ЕИФ-ом ради промицања бољег приступа
фи нанцијама за развој микро, малих и средњих подузећа у регијама ЕУ.

10.10.6. Јоинт Еуропеан Ресоурцес фор Мицро то Медиум Ентерприсе (ЈЕРЕМИЕ)

ЈЕРЕМИЕ је иницијатива Еуропске комисије и Еуропског инвестицијског фонда
намијењена малим и средњим подузетницима. Промовира кориштење финанцијских
инструмената с циљем побољшања доступности истих, путем интервенција
Структурних фондова.
ЈЕРЕМИЕ је иницијатива покренута као резултат анализе величине компанија у
земљама ЕУ, темељена на чињеници да 91,5% подузећа има до 9 запосленика
те да постоји јасна корелација између раста пласмана кредита тим релативно
ризичним субјектима и господарског раста. Због споменутог ризика, мала
подузећа се суочавају с највећим препрекама при прибављању финанцијских
средстава на тржишту. Иницијативом ЈЕРЕМИЕ се желе осигурати повољни
увјети финанцирања малог подузетништва, пружити им техничку помоћ,
субвенције или гаранције при задуживању. Корисници могу бити подузећа до
250 запосленика и годишњим прометом мањим од 50 милијуна Еура. Намјена
кориштења средстава није строго дефинирана и може укључивати пројекте у
пољопривреди, индустрији, услужним дјелатностима, заштити околиша, као и
за оснивање нових и модернизацију постојећих подузећа. Реализација
иницијативе очекује се у раздобљу од 2007.-2013. године.

ЈЕРЕМИЕ: Заједнички европски ресурси за микро и средња предузећа, је

иницијатива Европске комисије развијен у сарадњи са Европском инвестиционом
фонду. Она промовише коришћење финансијских инструмената инжењерских да се
побољша приступ финансијама за МСП путем структурних фондова интервенција.

Јоинт Еуропеан Суппорт фор Сустаинабле Инвестмент ин Цитy Ареас

(ЈЕССИЦА)

ЈЕССИЦА представља иницијативу Еуропске комисије за одрживи развој и обнову

градских средина, планирану у периоду од 2007.- 2013. године. Пројект се проводи у
сурадњи с Еуропском инвестицијском банком, Развојном банком Вијећа Еуропе те
комерцијалним банкама. Овом иницијативом потичу се управљачка тијела у земљама
чланицама како би дио својих средстава из структурних фондова (претежно ЕРДФ)
инвестирале у тзв. Урбан девелопмент фунд. Он би функционирао као својеврсни
револвинг фонд, тј. континуирани извор финанцијских средстава уз чије би
финанцијске инструменте (гаранције, зајмове, удјеле у добити) комерцијалне банке
издавале зајмове крајњим корисницима. Корисници зајмова укључују локалне и
регионалне управе, агенције, државну управу, али и приватне инвеститоре.

Циљеви иницијативе укључују:

 осигурање инвестиција у обнову градова и развојних пројеката у регијама ЕУ;

 флексибилније и лакше управљање урбаним фондовима;

 лакше добивање додатних средстава од ЕИБ-а, ЦЕБ-а и других банака;

  развој банкарских производа намијењених кредитирању обнове градских
објеката.

За сваку земљу чланицу која покаже интерес за оснивањем таквог фонда

израђује се посебна студија на темељу које се одређују карактеристике будућег
фонда и инструменти финанцирања. Реализација иницијативе очекује се у
раздобљу 2007.-2013. године. До почетка 2009. године, забиљежен је велики
интерес за ЈЕССИЦА програм, а израђене су укупно 23 студије за 14 земаља
чланица. Хрватска ће уласком у ЕУ и потписивањем меморандума такођер
остварити право на судјеловање у овом програму.

 ЈЕССИЦА, „Заједничка еуропска потпора одрживом улагању у градска

подручја“, заједнички је пројект Комисије, Еуропске инвестицијске банке и
Вијећа Еуропске банке за развој, за улагање у одрживи господарски раст и
стварање радних мјеста у еуропским урбаним подручјима

ЈЕССИЦА је скраћеница за енглески Јоинт Еуропеан Суппорт фор Сустаинабле

Инвестмент ин Цитy Ареас, односно у пријеводу Заједничка еуропска подршка
одрживом улагању у градска подручја. Иницијативу проводи Еуропска комисија
у сурадњи с Еуропском инвестицијском банком и Развојном банком Вијећа
Еуропе с циљем промицања одрживог развоја, раста и запошљавања у урбаним
подручјима Еуропе.

10.10.4. Јоинт Еуропеан Суппорт фор Сустаинабле Инвестмент ин Цитy Ареас

(ЈЕССИЦА)
Јоинт Еуропеан Суппорт фор Сустаинабле Инвестмент је иницијатива Еуропске
Комисије развијена у сурадњи с Еуропском Инвестицијском Банком (ЕИБ) и Развојном
банком Вијећа Еуропе (ЦЕБ). Иницијатива подржава одрживи развој и регенерацију
кроз финанцијске механизме. Наиме, овом иницијативом потичу се управљачка тијела
у земљама чланицама како би дио својих средстава из структурних фондова (претежно
ЕРДФ) инвестирале у тзв. Урбан девелопмент фондове. Он би функционирао као
својеврсни револвинг фонд, тј. Континуирани извор финанцијских средстава уз чије би

ЈЕССИЦА – Јоинт Еуропеан Суппорт фор Сустаинабле Инвестмент ин Цитy Ареас

 иницијатива Еуропске комисије у сурадњи с ЕИБ и Развојном банком
Вијећа Еуропе која подупире урбани развој и обнову. Чланице ЕУ-а
могу одлучити уложити дио своје алокације за структурне фондове ЕУ-а
у Урбан Девелопмент Фунд те тим средствима убрзати улагања у
еуропска градска подручја.
Кратица за “Јоинт Еуропеан Суппорт фор Сустаинабле Инвестмент ин Цитy Ареас” –
Заједничка еуропска подршка одрживом улагању у градска подручја. У оквиру
инструмената кохезијске политике за
раздобље 2007.-2013., иницијатива Еуропске комисије у сурадњи с ЕИБ-ом и Развојном
банком вијећа Еуропе (ЦЕБ) ради промицања одрживог развоја, раста и запошљавања у
урбаним подручјима Еуропе.

ЈЕССИЦА: Заједничка европска подршка за одрживи улагања у градским подручјима је

иницијатива Европске комисије развијен у сарадњи са Европском инвестиционом
банком (ЕИБ) и Савета Европске банке за развој (ЦЕБ). Он подржава одрживи урбани
развој и регенерацију кроз финансијског инжењеринга механизама.

Јоинт Ассистанце то Суппорт Пројецтс ин Еуропеан Регионс

(ЈАСПЕРС)

ЈАСПЕРС представља облик помоћи земљама чланицама ЕУ које су приступиле након

2004. године. Еуропска комисија, ЕБРД и ЕИБ формирали су 2006. године у сурадњи с
Кредитансталт фüр Wиедерауфбау (КфW) банком ову иницијативу као форму техничке
помоћи чланицама при изради пројеката који се натјечу за финанцирање од стране ЕУ
фондова. Реализација иницијативе очекује се у раздобљу 2007.-2013. године.
Подручја на којима се нуди стручна помоћ укључују:

 унапређење прометне инфраструктуре унутар и изван Трансеуропске мреже:

жељезнички, цестовни и ријечни промет;

 интермодални прометни сустави и њихова интероперабилност;

 чисти градски и јавни промет;

 пројекти заштите околиша, енергетске ефикасности те употреба обновљивих

извора енергије;

 јавно-приватна партнерства.

Програм ЈАСПЕРС проводе висококвалифицирани стручњаци са сједиштем у

Луксембургу те у регионалним уредима централне и источне Еуропе. Не постоје
финанцијске потпоре већ се нуди бесплатна техничка помоћ националним проведбеним
тијелима укљученим у припрему великих пројеката. ЈАСПЕРС се разрађује у облику
годишњег акцијског плана у сурадњи са заинтересираним земљама чланицама те
Еуропском комисијом. Фокус је на пројектима чија вриједност прелази € 25мил.
(заштита околиша) те € 50мил. за пројекте прометне инфраструктуре.

 ЈАСПЕРС, „Заједничка помоћ за потпору пројектима у еуропским регијама“, у

сурадњи с Еуропском инвестицијском банком, Еуропском банком за обнову и
развој те Главном управом за регионалну политику. Нуди техничку потпору
државама чланицама у припреми примјена развојних пројеката за одобрење
Комисије.

ЈАСПЕРС је скраћеница за енглески Јоинт Ассистанце то Суппорт Пројецтс ин

Еуропеан Регионс. Ријеч је о инструменту којему је циљ пружити подршку пројектима
у еуропским регијама. ЈАСПЕРС проводи Еуропска комисија у сурадњи с Еуропском
инвестицијском банком и Еуропском банком за обнову и развој. Циљ је иницијативе
пружити техничку/конзултантску помоћ државама чланицама у припреми великих
инфраструктурних пројеката који се финанцирају из Кохезијског фонда те на тај начин
побољшати квалитету, квантитету и брзину проведбе ових пројеката.

Јоинт Ассистанце то Суппорт Пројецтс ин Еуропеан Регионс (ЈАСПЕРС)

ЈАСПЕРС представља облик бесплатне техничке помоћи националним
проведбеним тијелима укљученим у припрему великих пројеката земљама
чланицама ЕУ које су приступиле након 2004. године. Ова иницијатива
формирана је као форма техничке помоћи чланицама при изради пројеката који
се натјечу за финанцирање од стране ЕУ фондова. Фокус је на пројектима чија
вриједност прелази 25 милијуна Еура (заштита околиша), те 50 милијуна Еура
за пројекте прометне инфраструктуре. Реализација иницијативе очекује се у
раздобљу од 2007.-2013. године. Циљ ЈАСПРЕС-а је унапређење прометне
инфраструктуре унутар и изван Трансеуропске мреже (жељезнички, цестовни и
ријечни промет); интермодални прометни сустави и њихова интероперабилност;
чисти градски јавни промет; пројекти заштите околиша, енергетске ефикасности
те употреба обновљивих извора енергије и јавно-приватних партнерства

ЈАСПЕРС – Јоинт Ассистанце то Суппорт Пројецтс ин Еуропеан Регионс

 заједничка иницијатива ЕИБ-а, Еуропске комисије, ЕБРД-а и КфW да за
за нове чланице пружи техничку помоћ припреми великих
инфраструктурних пројеката који се финанцирају из структурних и
кохезијског фонда
Кратица за “Јоинт Ассистанце ин Суппортинг Пројецтс ин Еуропеан Регионс” –
Заједничка помоћ за подршку пројектима у еуропским регијама. У оквиру
инструмената кохезијске политике за раздобље 2007.-2013., иницијатив Еуропске
комисије у сурадњи с Еуропском инвестицијском банком (ЕИБ-ом) и Еуропском
банком за обнову и развој (ЕБРД-ом) за подршку инфраструктурним пројектима.
Обједињује експертизу и ресурсе релевантне за кохезијску политику, а циљ му је
помоћи државама чланицама припремити велике пројекте те на тај начин побољшати
квалитету, квантитету и брзину пројеката, који се подносе за одобравање Еуропске
комисије.
Чињенице и бројке | Штампа |

Између 1. јануара и 30. јуна 2012, ЈАСПЕРС завршена 30 задатака. На дан 30. јуна 2012,
571 задаци су завршени пошто ЈАСПЕРС почела са радом у 2006, а укупно 275
ЈАСПЕРС- подржаних апликација је достављен Комисији ЕУ, од којих 192 одобрена.

Укупна инвестиција трошкови Јасперс-подржаних пројеката одобрених од стране

Комисије у првих шест месеци 2012 је ЕУР 3.76бн (од чега 2.42бн донација ЕУ), чиме
је укупан инвестициони трошкови Јасперс-подржаних пројеката одобрено Бу Комисије
ЕУ, јер 2007 евра на 33.50бн (од чега 21.20бн ЕУ гранта).

Укупна инвестиција трошкови Јасперс-подржаних пројеката достављених Комисији ЕУ

је на ЕУР 50.94бн (од чега 30.84 донација ЕУ).

Организациона структура | Штампа |

ЈАСПЕРС је интегрисан у пројекте Дирекције ЕИБ као посебног одељења, са

структуром заснованом на четири сектора делатности (ваздух, поморства, економија
знања и енергије, воде и отпад и путеве). Овај сектор заснован структура задовољава
Јасперс оперативне потребе и обезбеђује доследност у савету испоручује широм
земаља корисница. За више детаља о активностима по секторима, хттп://ввв.јасперс-
еуропа-инфо.орг/индек.пхп/сецторс.хтмл

владавина

ЈАСПЕРС је под надзором Управног одбора (УО), укључујући представнике из ДГ за

регионалну политику, ЕИБ, ЕБРД и КфВ.СЦ је одговоран за постављање стратешког
правца за Јасперс, одлучивање о важним политичким питањима везаним за Јасперса и
одобравање њене главне активности и резултате (нпр. акциони планови и годишњи
извештај

Шеф Јасперс од маја 2009 је Агустин Ауриа, заснована на Луксембургу штабу.

Оно што ми нудимо | Принт |

ЈАСПЕРС пружа техничку експертизу за било којој фази пројектног циклуса из раних
фаза пројекта зачећа па све до коначне апликације за средства ЕУ.

ЈАСПЕРС фокусира на великим пројектима са укупним трошковима већим од ЕУР 25

милиона за пројекте заштите животне средине и 50 милиона еура за превоз и других
сектора (за више детаља о секторима делатности,
хттп://ввв.јасперс-еуропа-инфо.орг/индек.пхп / сецторс.хтмл). Међутим, постоји
флексибилност у вези ових прагова у случају малих земаља или где пројекти служе као
пилот акције да се успостави најбољу праксу.

Јасперс 'помоћ пружа бесплатно корисницима и не постоји обавеза држава чланица да

користе Јасперс. То може да обухвата:

- Пројекат преглед и препоруке

- Хоризонтални задаци

- Стратешки подршка

- Изградња капацитета
- Имплементација подршка

За више детаља о Јасперс излаза,

ввв.јасперс-еуропа-инфо.орг/индек.пхп/јаспоутпутсмену.хтмл)

Не постоји обавеза о корисницима Јасперс да позајми од ЕИБ, ЕБРД и КфВ, али ако
желе да државни органи могу да се обрате на ЕИБ, ЕБРД и КфВ за финансијску
подршку за пројекте припремљене уз помоћ Јасперс.Одлука да се обезбеди ЕУ грант за
пројекат припремљен уз помоћ Јасперс остаје увек одговорност Европске комисије.

Пројектним циклусом | Штампа |

ЈАСПЕРС анализира пројектне документације припремљене од стране корисника и

његових консултаната и чини ПРЕПОРУКЕ о томе како се пројекат буде побољшана.
Остаје кориснице одговорност да ажурирате или побољшање докумената
пројекта.Корисник је стога одговоран за припрему пројеката, и мора да одлучи да ли
или не да прате Јасперс савет.

Управни орган - и у случају великих пројеката комисија - су одговорни за одобравање

пројеката, као доносиоци одлука у вези финансирања. Они обично користе коментар
Јасперсова да их информише о квалитету припреме пројекта, и да га у обзир приликом
доношења своје одлуке.

ЈАСПЕРС улогу у пројектном циклусу може се сматрати као да је од "контролу

квалитета", одељења у индустрији, са пројектима у односу на нове производе. У
индустрији, уобичајена је пракса да нови производ развојни тимови припремају
концепте, дизајн, прототипови у раним фазама циклуса развоја производа и они
подразумевају контролу квалитета тима који преиспитује производа и даје препоруке у
свим фазама циклуса.

ЈАСПЕРС излази ПДФ Принт Е-маил

ЈАСПЕРС углавном обезбеђује писане резултате свог рада. Помоћ у резултатима за

изградњу капацитета у мање опипљивих резултата (на радном мјесту у случају
уграђених стручњака, радионица и сличних материјала).

Главни резултати Јасперс током циклуса пројекта су:

- Пројекат Разматрање и ПРЕПОРУКЕ: Смернице; Белешке Завршетак пројекта, а у

будућности, Независне квалитета преглед, очекује се да буде сличан окончања
напомени (видети испод: специфичне излази у Пројецт преглед)

- Хоризонтална Задаци: Смернице; смернице за кориснике како да се припреме

пројеката треба узети у обзир релевантне питање

- Стратешки Подршка: смернице или генерички документације; коментаре на или

препоруке за нацрте стратешких докумената; пројекат гасовода за идентификацију

- Изградња капацитета: из дана у дан на послу подршку / обуку; смернице или

генерички документација; тренинг радионице и радионице документација

- Имплементација Подршка: Смернице; генеричке докумената као што су нацрти

стандардних конкурсној документацији; задатак за ПИУ (Јединица за имплементацију
пројекта)

Посебни резултати на пројекту преглед

Пре изводљивост фази концепта: коментари и упутства за мастер планова, помоћ у

развоју пројеката концепата вис-а-вис прописима ЕУ и на припреми пројектног задатка
за корисника да изаберете консултанте

Феасилибилити фаза: методолошки преглед студије изводљивости и препоруке за

прилагођавање, ревив од интернмедиате и завршни испоручено и препоруке за
побољшање

Примена фаза: преглед форми нацрта пријаве и прилога пре подношења ДГ за

регионалну политику

Хоризонтални излази: репортс / радионице / презентације о питањима везаним за читав

сектор или серију пројеката (нпр. државна помоћ, заштита животне средине, ЦБА).

ЈАСПЕРС: Заједничка помоћ за подршку пројектима у европским регионима, је

техничка помоћ објекат за дванаест земаља ЕУ које су се придружиле ЕУ 2004 и 2007.
Она обезбеђује држава чланица које се баве подршком која им је потребна за припрему
квалитетних великих пројеката, који ће бити суфинансирани од стране ЕУ фондова.

ЈАСМИНЕ: Заједничка акција за подршку микро-финансијских институција у

Европи, има за циљ да пружи како техничку помоћ и финансијску подршку
небанкарских микро-кредитних услуга и да им помогне да побољшају квалитет својих
операција, да се прошири и да постану одрживе. ЈАСМИНЕ настоји и да промовише
добре праксе у области микрокредита и израда кодекса понашања за микро-кредитних
институција.

ЈАСМИНЕ је скраћеница за енглески Јоинт Ацтион то Суппорт Мицрофинанце

Институтионс ин Еуропе, односно у пријеводу Заједничка акција за подршку
институцијама за микрофинанцирање у Еуропи. ЈАСМИНЕ надопуњава иницијативу
ЈЕРЕМИЕ те омогућава државама чланицама и регијама да дио средства структурних
фондова усмјери у финанцијске производе намијењене искључиво
микроподузетницима. Важно је напоменути да сама држава чланица бира хоће ли и
коју ће од Ј-иницијатива користити.

У проведби горе споменутих иницијатива Еуропска комисија уско сурађује с

еуропским финанцијским институцијама као што су Еуропска инвестицијска банка,
Еуропски инвестицијски фонд, Еуропска банка за обнову и развитак те Развојна банка
Вијећа Еуропе. Наведене иницијативе имају различите карактеристике и циљеве, а
заједничко им је да се финанцирају дијелом из структурних фондова, а дијелом из
средстава горе споменутих финанцијских институција.

Три нове политике креиране су у сурадњи с Еуропском инвестицијском групом и

осталим финанцијским институцијама за пружање потпоре при улагању у производњу
и подузетништво, посебице у складу с Еуропским фондом за регионални развој. Те
политике су:

--
http://www.ee.undp.hr/financiranje-ee-projekata/programi-eu/strukturni-instrumenti-eu

Еуропеан Лоцал Енергy Ассистанце (ЕЛЕНА)

ЕЛЕНА је услуга техничке помоћи покренута у сурадњи Еуропске комисије и

Еуропске инвестицијске банке крајем 2009. године. Главни извор финанцирања
ЕЛЕНА-е долази од програма Интеллигент Енергy Еуропе (ИЕЕ). Техничка
помоћ пружат ће се градовима и регијама при развоју пројеката енергетске
учинковитости и привлачењу додатних инвестиција, при чему су обухваћене све
врсте техничке подршке потребне за припрему, проведбу и финанцирање
инвестицијског програма. Еуропска комисија предвидјела је средства у висини
од 15 милијуна Еура намијењених корисницима за програме који су у складу с
укупним енергетским циљевима ЕУ. Кључан критериј при селекцији пројеката
бит ће њихов утјецај на укупно смањење емисије ЦО2, а прихватљиви пројекти
укључују изградњу енергетски ефикасних сустава гријања и хлађења,
инвестиције у чишћи јавни пријевоз, одрживу градњу и сл.
10.10.7. Еуропеан Лоцал Енергy Ассистанце (ЕЛЕНА)
ЕЛЕНА је услуга техничке помоћи покренута у сурадњи Еуропске комисије и Еуропске
инвестицијске банке крајем 2009. године. Главни извор финанцирања ЕЛЕНА-е долази
од програма Интеллигент Енергy Еуропе (ИЕЕ). Техничка помоћ пружат ће се
градовима и регијама при развоју пројеката енергетске учинковитости и привлачењу
додатних инвестиција, при чему су обухваћене све врсте техничке подршке потребне за
припрему, проведбу и финанцирање инвестицијског програма. Кључан критериј при
селекцији пројеката бит ће њихов утјецај на укупно смањење емисије ЦО2, а
прихватљиви пројекти укључују изградњу енергетски ефикасних сустава гријања и
хлађења, инвестиције у чишћи јавни пријевоз, одрживу градњу и сл.

.
43

Strukturalni fondovi
Projekti JPP-a mogu dio sredstava dobiti iz Strukturalnih fondova. Međutim, čini se da zasad
mali broj država članica sistematski planira programe koji dovode sredstva Zajednice u
strukture JPP-a21.
Projekti JPP mogu dio sredstava dobiti iz Strukturalnih fondova. Postoji percepcija da
kombiniranje različitih skupova EU i nacionalnih pravila i praksi i rasporeda u jednom
projektu može biti kompleksno i djelovati kao destimulirajući faktor. Ipak, u mnogim
slučajevima JPP može pružiti optimalan pristup provođenju projekata. Ojačanje
institucionalnog kapaciteta država članica I pružanje više praktičnog vodstva za kombiniranje
sredstava Zajednice s JPP-ovima trebalo bi pomoći državnim upravama u posezanju za JPP-
ovima pri odlučivanju o financiranju budućih velikih projekata.
Strukturalni fondovi za razdoblje 2007 – 2013 državama članicama pružaju važne mogućnosti
primjene operacionalnih programa kroz JPP-ove koje organiziraju EIB, banke, investicijski
fondovi I privatni sektor općenito. Inicijative s ciljem kombiniranja Strukturalnih fondova s
projektima JPP-a mogu se osloniti na:
- JASPERS22, institucija razvoja projekata koja je pokrenuta zajedno s EIB-om i Europskom
bankom za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), koja za cilj ima pružanje pomoći potrebne u bilo
kojem stadiju ciklusa razvoja projekta JPP-a/infrastrukture.
- JESSICA23, inicijativa za održivo urbano ulaganje za JPP/urbane projekte uključene u
integrirani urbani razvojni plan.

Kontekst inicijative JEREMIE24 u podržavanju stvaranja novih tvrtki i poboljšanja

dostupnosti financiranju za poduzeća.

MFI promiču sklapanje JPP-a ne samo kroz direktna kapitalna ulaganja i davanje
zajmova projektima JPP-a, nego i uključivanjem privatnog sektora u projekte koji su
tradicionalno pripadali javnom sektoru. Također, MFI potiču sudjelovanje privatnog
sektora u velikim investicijskim projektima korištenjem svojih značajnih
savjetodavnih kapaciteta.

Постоје многобројни програми који се фи нанцирају из прорачуна ЕУ. Програми

ЕУ међусобно се увелике разликују с обзиром на циљеве, подручја интервенције,
вриједност потпора и начин проведбе. Актуална фи нанцијска перспектива за раздобље
2007.- 2013. обиљежена је трендом консолидирања програмских активности ЕУ. На тај
начин, нову је фи нанцијску перспективу обиљежио процес интегрирања различитих
претприступних програма у један.
49
У свим уговорима о ЈПП неизоставан учесник је и нека од финансијских институција
која ће или кредитирати или на други начин учествовати у реализацији пројекта. У
земљама које имају развијен модел ЈПП и веће искуство у његовој примјени, обично се
након про‐ведених тендерских процедура истовремено потписује уговор са приватном
компанијом која је одабрана на тендеру и са финансијском институцијом која ће
кредитирати ту компанију. Често се деша‐ ва код ЈПП уговора да и једна и друга страна
(јавна институција и приватни партнер) истовремено са закључивањем ЈПП уговора за‐
кључују и уговоре са финансијском институцијом или више њих о кредитирању
њиховог дијела учешћа у пројекту.16

Evropski ekspertski centar za JPP (EPEC)11

Evropski ekspertski centar za JPP je osnovan zajedničkom inicijativom Evropske investicione
banke i Evropske komisije 16. septembra 2008. godine. EPEC je neka vrsta posrednika
između zemalja EU, zemalja kandidata, Evropske komisije i Evropske investicione banke, a
osnovan je sa ciljem jačanja organizacionih kapaciteta javnog sektora u ostvarivanju JPP.
EPEC obezbjeđuje tehničku podršku i razmjenu iskustava o najboljoj praksi JPP u zemljama
članicama EU i zemljama kandidatima za članstvo.12
Тако, нпр. Европска инвестициона банка (ЕИБ) снажно подржава пројекте ЈПП, како
финансијски кроз повољна кредитна задужења и грантове, тако и стручно кроз
властити развој најбољих пракси у примјени ЈПП и пренос тих искустава својим
комитентима. С обзи‐ром на чињеницу да ЈПП добија на важности као модел за
финанси‐рање пријеко потребне јавне инфраструктуре у цијелој Европи, ЕИБје до 2008.
године подржала пројекте овог типа са више од 200 мили‐јарди евра, а током сљедећих
пет година ЕИБ је планирала издвојити још 100 милијарди евра за подршку пројеката
ЈПП у саобраћају, здравству, образовању, заштити животне средине (екологије) и
других јавних улагања кроз пројекте ЈПП‐а18.
У циљу што успјешнијег развоја овог модела финансирања ЕИБ је са Европском
комисијом у току 2008. године основала Европски ЈПП центар за експертизу
(European PPP Expertise Centre – EPPPEC), чији је основни задатак да помогне јавном
сектору у превазилажењу недо‐статака у ЈПП пројектима. Иако је присутно знање и
искуство у мно‐гим дијеловима Европе у јавном сектору, низ ауторитативних извје‐
штаја потврђује како има доста неуспјелих пројеката и лоше праксе која ограничава
економски раст и ефикасност ЈПП на тржишту ЕУ.16 Напоменимо да сви ваљано
дизајнирани пројекти ЈПП без већих тешкоћа налазе подршку финансијских
институција. Међутим, у земљама које немају довољно раз‐вијен ЈПП модел
финансирања и одговарајућег искуства у његовој примјени, није риједак случај да
партнери након потписивања уговора нису у стању пронаћи фи‐ нансијску институцију
која ће тај пројекат подржати.
17 United Nations Commission on International Trade Law.18 Repport 2008‐EIB,
www.eib.org‐eppec 2008

Новоосновани Европски ЈПП центар ће подијелити искуства, подат‐ке и информације

из цијеле ЕУ о захтјевима за ефикаснијим послова‐њем и вјештинама за припрему и
имплементацију уговора ЈПП. Свакако да ће искуство ЕИБ и ЕПППЕЦ особља у
преговарању и закљу‐чивању ЈПП уговора у многоме помоћи јавном сектору да дође
дошто успјешнијих и квалитетнијих пројеката, односно уговора јавно‐
приватног партнерства.

Podrška za unapređenje rukovođenja i upravljanja - SIGMA13

SIGMA je program Evropske unije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)
koji je pokrenut 1992. godine kao podrška reformama javne administracije u zemljama
centralne i istočne Evrope. Vremenom je inicijativa, u skladu sa politikom Evropske unije
prema budućim članicama i potencijalnim kandidatima za članstvo, proširena i na ostale
zemlje.14 Okvir za saradnju SIGMA inicijative i Crne Gore predstavlja EU politika prema
Zapadnom Balkanu, tj. sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju. Trenutno, SIGMA pruža
tehničku i stručnu podršku Crnoj Gori u oblastima reforme javne administracije i sektora
javnih nabavki.15

Mreža javno-privatnog partnerstva Jugoistočne Evrope

Mreža javno-privatnog partnerstva Jugoistočne Evrope (JIE) osnovana je 25. septembra
2009. godine na ministarskoj konferenciji o JPP za razvoj infrastrukture u JIE održanoj u
Sarajevu pod pokroviteljstvom sekretarijata Savjeta za regionalnu saradnju (RCC).16 Svrha
ove asocijacije je da pomogne realizaciju projekata JPP u zemljama Jugoistočne Evrope kroz
koordinaciju razmjene znanja i stručnosti na ovim prostorima. Takođe, mreža predviđa
mogućnost finansiranja pojedinih JPP iz posebnih fondova Evropske unije namijenjenih
Zapadnom Balkanu od kojih prednost imaju projekti za jačanje energetske efikasnosti,
saobraćajne infrastrukture i zaštite životne sredine.
S obzirom na to da jedino Republika Hrvatska od svih zemalja Jugoistočne Evrope posjeduje
Agenciju za javno-privatno partnerstvo, ovo tijelo trenutno djeluje kao privremeni Sekretarijat
Mreže javno-privatnog partnerstva u Jugoistočnoj Evropi. Osnivačkom skupu u Sarajevu
prisustvovali su predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Grčke, Hrvatske, Kosova,
Makedonije i Srbije, ali ne i Crne Gore

Отворени регионални фонд за Југоисточну Еуропу

Од 2007. године Њемачка организација за техничку сурадњу

(ГТЗ) је оформила нови инструмент за финанцирање регионалних развојних пројекта.
Опћенито, ГТЗ пројекти су често оријентирани према остваривању техничких
предувјета у локалним самоуправама да саме пријављују пројекте према ЕУ фондовима
или да то раде у партнерству с другим локалним самоуправама. У име њемачког
Федералног министарства за господарску сурадњу и развој (БМЗ) оформили су
Отворени регионални фонд за Југоисточну Еуропу.

Отворен регионални фонд надопуњује класичне инструменте техничке сурадње, као

што су савјетовање, изградња мреже, управљање знањем и тренинг. Својим радом жели
створити и повећати прекограничну сурадњу, повезати већ постојеће знање, искустава
и капацитета земаља у регији те створити позитивну конкуренцију међу земљама.

На пројектима партнери могу бити из јавног, цивилног и приватног сектора у земљама

југоисточне Еуропе – из Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Црна
Горе, Србије, Косово, а до неке мјере, такођер и из Бугарске и Румуњске, партнери
могу развити и имплементирати пројектне приједлоге заједно с Фондом. Приједлози
морају укључивати неколико земаља и резултати се морају моћи пренијети на друге
земље у регији. Надаље, ови пројекти придоносе хармонизацији с ЕУ: пружањем
подршке за процес стабилизације и придруживања, или кроз проведбу правне
стечевине.

У склопу Отвореног регионалног фонда за Југоисточну Еуропу дјелују четири фонда

који одређују тематски контекст за мјере:

 Отворени регионални фонд за вањску трговину Југоисточне Еуропе;

 Отворени регионални фонд за модернизацију услуга опћина Југоисточне

Еуропе;

 Отворени регионални фонд за правни облик Југоисточне Еуропе;

 Отворени регионални фонд за енергетску учинковитост и обновљиве изворе

енергије за Југоисточну Еуропу.

Циљ Отвореног регионалног фонда за енергетску учинковитост и обновљиве изворе

енергије Југоисточне Еуропе је финанцирање пројеката за сигурну опскрбу енергијом
југоисточне Еуропе кроз учинковитију потрошњу енергије и растућу упорабу
обновљивих извора енергије. Увјет за приступање Отвореном регионалном фонду за
енергетску учинковитост и обновљиве изворе енергије за Југоисточну Еуропу је да су
партнери на пројекту из најмање 3 државе. Партнери морају судјеловати у једнаким
износима на пројекту. Пројекти обично трају 2-3 године. Фонд судјелује финанцијски у
пројекту у износу од 100.000 - 400.000 Еура или пружањем услуга (израда студија,
концепата, разрада циљева, израда стратегија). Њемачко Федерално министарство за
господарску сурадњу и развој (БМЗ) мора одобрити пројект. Активности и тематски
приоритети се развијају с партнерима тијеком детаљног планирања пројеката.
ОТВОРЕНИ РЕГИОНАЛНИ ФОНД ЗА ЈУГОИСТОЧНУ ЕУРОПУ
Отворени регионални фонд надопуњује класичне инструменте техничке сурадње, као
што су савјетовање, изградња мреже, управљање знањем и тренинг. Својим радом жели
створити и повећати прекограничну сурадњу, повећати већ постојеће знање, искуства и
капацитета земаља у регији те створити позитивну конкуренцију међу земљама.
На пројектима могу судјеловати партнери из јавног, цивилног и приватног сектора у
земљама југоисточне Еуропе. Приједлози морају укључивати неколико партнера из
најмање 3 земаља и резултати се морају моћи пренијети на друге земље у регији.
Пројекти обично трају 2-3 године, а финанцијско судјеловање у пројекту је у износу од
100.000 - 400.000 Еура.
Циљ Отвореног регионалног фонда за енергетску учинковитост и обновљиве изворе
енергије Југоисточне Еуропе је финанцирање пројеката за сигурну опскрбу енергијом
југоисточне Еуропе кроз учинковитију потрошњу енергије и растућу упорабу
обновљивих извора енергије финанцијске инструменте (гаранције, зајмове, удјеле у
добити) комерцијалне банке издавала зајмове крајњим корисницима (локалне и
регионалне управе, агенције, државна управа, али и приватне инвеститоре).

Evropska investiciona banka (EIB)

• EIB, institucija EU-a za davanje dugoročnih zajmova, nastojala je da aktivno
podržava JPP širom Evrope, posebno u infrastrukturi transporta. EIB je takođe
vodeći finansijer TEN-T mreža, a i predvodi napore EU u finansiraju inovacija i
privrednih društava. Korišćenjem stručnosti EIB i njenog finansirajskog ogranka
SME, Evropski investicioni fond pruža efikasan alat za razvijanje novih JPP. Pored
toga, EIB je, zajedno s Komisijom i državama članicama, uspostavila Evropski centar
stručnosti u JPP (EPEC), čiji je cilj jačanje organizacionih kapaciteta javnog sektora
za uključivanje u JPP kroz mrežne aktivnosti i podržavanje politike poslovanja svojih
članova.
Europska investicijska banka (EIB)
EIB, institucija EU-a za davanje dugoročnih zajmova, aktivno je nastojala podržavati
učinkovite sheme JPP-a diljem Europe, posebice u infrastrukturi transporta. Banka je kroz
zajmove za JPP-ove na raspolaganje stavila skoro 30 milijardi eura od kasnih 1980-ih godina.
EIB je također vodeći financijer TEN-T mreža. Očekuje se da će doprinijeti 14% ukupnih
TEN-T ulaganja između 2007. i 2013.
EIB grupa predvodi napore EU-a u financiraju inovacija i poduzeća. Korištenjem stručnosti
EIB-a i njezinog financirajućeg ogranka SME-a, Europski investicijski fond (EIF) EU-u pruža
učinkovit alat <za razvijanje novih JPP.
Nadalje, EIB je zajedno s Komisijom i državama članica uspostavila Europski centar
stručnosti u javno-privatnom partnerstvu (EPEC), čiji je cilj ojačanje organizacijskih
kapaciteta javnog sektora za uključivanje u JPP-ove kroz mrežne aktivnosti i podržavanje
politike poslovanja svojih članova.
Komisija će usko surađivati s EIB-om i privatnim sektorom kako bi povećala ukupni efekt
poluge financiranja EIB-a, primjerice kroz stapanje sredstava iz proračuna EU-a i zajmova
EIB-a.

ЕУРОПСКА ИНВЕСТИЦИЈСКА БАНКА (ЕИБ)

Задаћа Еуропске инвестицијске банке је давати зајмове за пројекте од еуропског
интереса што укључује жељезничке и цестовне везе, зрачне луке и еколошке програме,
особито за сиромашније регије, државе кандидаткиње и земље у развоју. ЕИБ је
непрофитне банка која не профитира од уштеда или текућих рачуна, те не користи
средства из прорачуна Уније. Наиме ЕИБ се финанцира кроз посуђивања на
финанцијским тржиштима те од дионичара Банке држава чланице Еуропске уније. Циљ
ЕИБ-а је финанцирати пројекте који доприносе економском напретку и смањењу
регионалних разлика, а корисници средстава могу бити из јавног и приватног сектора.

Europska investicijska banka (EIB)

Do 2002. godine, ulaganja EIB u JPP sastojala su se gotovo isključivo od prometnih
projekata. U narednim godinama, međutim, ulaganja EIB-e u projekte s područja zdravstva i
obrazovanja koji uključuju JPP značajno su porasla te su do 2004. činila polovicu investicija.5
Gotovo sva ulaganja EIB u JPP bila su unutar starih zemalja Europske unije, a samo su tri
takva projekta bila u srednjoj i istočnoj Europi – autocesta A2 u Poljskoj i dvije sekcije
autoceste M6 u Mađarskoj.
Za razliku od Svjetske banke i EBRD-a, EIB izjavljuje da je neutralna u pogledu korištenja,
odnosno nekorištenja JPPa. 6 Taj stav proizlazi i iz zakona EU.7 Ipak, posebice u slučaju
Europske prometne mreže (TEN-T), Europska komisija i EIB aktivno podržavaju JPP, na
primjer kroz kreditno-garancijske mehanizme za projekte JPP-a u Trans-europskoj prometnoj
mreži, kao i kroz novouspostavljeni Centar za ekspertizu JPP-a osnovan u rujnu 2008. i
smješten u sjedištu EIB-e u Luksemburgu.

Instrumenti TEN-T
• Tri finansijska instrumenta zamišljena za projekte TEN-T uvedena unutar trenutne
Finansijske regulative TEN, sva tri s ciljem povećanja privatnog učešća, ne samo da
omogućuju usmereni odgovor, nego i garantuju najveći efekat za dostupna sredstva
 EU. Vrednost takve finansijske potpore projektima JPP na nivou EU, često
prevazilazi jednostavno pružanje kapitala. Ona je takođe izraz političke predanosti
EU, koja često utiče na pozitivnije gledanje finansijskih institucija na profil rizika
projekta, i zato olakšava osiguranje finansiranja u povoljnijim uslovima. Garancije na
nivou EU-a imaju istu funkciju.

Tri financijska instrumenta zamišljena za projekte TEN-T-a uvedena su unutar trenutne

Financijske regulacije TEN-a, sva tri s ciljem povećanja privatnog sudjelovanja. Ovi su novi
instrumenti zamišljeni za dobrobit projekata usmjeravanjem na specifične potrebe (poput
optimalnog prijenosa rizika, troška financiranja). Ne samo da omogućuju usmjereni odgovor,
oni također jamče najveći efekt poluge za dostupna sredstva EU-a.
Vrijednost takve financijske potpore projektima JPP-a na razini EU-a često nadilazi
jednostavno pružanje kapitala. Ona je također izraz političke predanosti EU-a koja često
utječe na pozitivnije gledanje financijskih institucija na profil rizika projekta te stoga olakšava
osiguranje financiranja u povoljnijim uvjetima. Jamstva na razini EU-a imaju istu funkciju.
Instrument jamčenja zajmova za projekte TEN-T (LGTT)
JPP-ovi za projekte TEN-T-a u kojima privatni sektor preuzima rizik vezan uz moguće
varijacije u potražnji često se suočavaju s poteškoćama u privlačenju privatnog financiranja s
konkurentnim cijenama. LGTT je institucija jamčenja koja pomaže djelomičnim pokrivanjem
tih rizika nadoknađivanjem deficita u prihodima koji su rezultat rasta prometa manjeg od
očekivanog u ranim operacionalnim razdobljima projekata. Na ovaj način, LGTT jamstva
dostupna su kroz EIB. Tri su sheme JPP-a već imale koristi od toga25, te se očekuje da će
institucija LGTT-a ukupno podržavati 25- 35 TEN-T projekata do 2013. Planirani projekti
uključuju željezničku liniju velike brzine, brzu vezu između aerodroma i grada, koncesije za
autoceste u nekim državama članicama i inovativne projekte prijevoza.
Potpora temeljena na troškovima konstrukcije u okviru shema dostupnosti plaćanja
Ova posebna shema potpore potiče pokretača projekta na ulazak u sporazum o JPP-u s
privatnim partnerom umjesto korištenja javnih potpora za financiranje konstrukcije. Potporu
TEN-T-a, koja iznosi do 30% ukupnog troška konstrukcije, pokretač projekta koristi za
podržavanje obaveza plaćanja tek nakon što je projekt dovršen. To poboljšava financijske
mogućnosti javnog sektora, dok se održava prijenos rizika na privatnog partnera.
Pružanje kapitala rizika – sudjelovanje kapitalom u projektima TEN-T
Do 1% ili 80 milijuna eura od proračuna TEN-T-a može se uložiti u projekte u obliku
dioničkog ili kvazi-dioničkog kapitala kroz infrastrukturalni fond s posebnom namjenom.
Komisija trenutno istražuje mogućnosti za korištenje ovog instrumenta za ulaganje u 2020
Fonda za energiju, klimu, promjenu i infrastrukturu (Marguerite)26 koji cilja na fond veličine
1.5 milijarde eura

Finansijska institucija za podelu rizika i Program za konkurentnosti i inovacije

• Finansijska institucija za podelu rizika (RSFF), inovativna šema podele rizika kredita
zajednički postavljena od strane Evropske komisije i EIB-a, kao i finansijski
instrumenti unutar Programa za konkurentnost i inovacije (CIP), podržavaju JPP u
područjima istraživanja, tehnološkog razvoja, demonstracija i inovacija.
EU je takođe doprinela jačanju JPP izvan EU. Globalni fond za efikasnost energije i
obnovljivu energiju je JPP koje pruža mogućnosti podele rizika i sufinansiranja za
komercijalne i javne ulagače u zemljama u razvoju. Trenutno finansiran od strane Evropske
komisije i Nemačke i Norveške vlade, ulaže u investicione fondove specijalizovane za
pružanje finansiranja deoničarskim kapitalom (finansiranje u zamenu za deoničarstvo), malim
i srednjim regionalnim projektima i privrednim društvima. Tu je i učešće u JPP kroz
programe kao što su ISPA i PHARE. U tom cilju su 2003. godine razrađene i Smernice o
spoljnoj saradnji. U pregovorima s trgovačkim partnerima, Evropska komisija nastoji da
poveća transparentnost i da dobije izjavu o obavezivanju pristupa tržištu za JPP, kao što to
čini za tradicionalne vladine ugovore javne nabave u slobodnoj trgovini i drugim bilateralnim
sporazumima

Europska banka za obnovu i razvoj (EBRD)

Europska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uključena je u projekte JPP-a u prometnom
sektoru od 1993., a u sektoru komunalne i infrastrukture zaštite okoliša od 1996. godine.
Prema priznanju same EBRD‚ ‘od zemalja u kojima Banka djeluje - svega je nekoliko njih
ispunilo navedene uvjete za financiranje, iako je Banka financirala JPP u 15 zemalja.‘‘3 U
proteklih deset godina, evaluacijska tijela EBRD-a procijenila su uspjeh 14 energetskih,
komunalnih i transportnih projekata. Zaključak ovih procjena bio je da je uspjeh banke u
projektima JPP-a bio neujednačen.
Unatoč tome, EBRD je postala je glasni zagovornik JPP-a u zemljama poput Albanije,
Gruzije i Kazahstana. EBRD je također poduzela usklađene napore za razvoj JPP-a u Rusiji,
pri čemu bi Sanktpeterburška brza zapadna obilaznica trebala poslužiti kao ogledni projekt.

ЕУРОПСКА БАНКА ЗА ОБНОВУ И РАЗВОЈ

Еуропска банка за обнову и развој (енгл. Еуропеан Банк фор Рецонструцтион анд
Девелопмент-ЕБРД) основана је с циљем потицања транзиције земаља Средње и
Источне Еуропе према тржишном господарству. Својом дјелатношћу доприноси
господарском напретку и обнови потичући приватне и подузетничке иницијативе.
Осигурава техничку помоћ за припрему, финанцирање и проведбу одређених
инвестицијских пројеката или пројеката развоја тржишта капитала. ЕБРД финанцира
пројекте на подручју пољопривреде, енергетске ефикасности и опскрбе енергијом,
индустријске производње, инфраструктуре локалне заједнице, туризма,
телекомуникација и промета.
Како би пројект био прихватљив за финанцирање мора задовољити сљедеће
увјете:

Пројект се мора одвијати у земљи чланици ЕБРД-а;

Мора имати значајну тржишну перспективу;

Финанцијски допринос инвеститора мора бити знатно већи него ЕБРД-а;

Пројект мора задовољавати строге финанцијске и еколошке критерије.

Wестерн Балканс сустаинабле енергy дирецт финанцинг фацилитy

Еуропска банка за обнову и развој основала је 2008. године

посебан фонд под називом Wестерн Балканс сустаинабле енергy дирецт финанцинг
фацилитy (WеБСЕДФФ), намијењен финанцирању пројеката енергетски одрживог
развитка у земљама тзв. Западног Балкана. Циљ ове кредитне линије је финанцирање
пројеката које потичу енергетску учинковитост, а корисници су приватна мала и
средња подузећа. Осим саме финанцијске помоћи, ЕБРД пружа стручну савјетодавну те
техничка помоћ.

WеБСЕДФФ фонд располаже прорачуном у износу 66 милијуна Еура од којих је 50

милијуна Еура намијењено за кредите а 11 милијуна Еура за потицаје. Кредити се
пласирају преко локалних банака које пристану на сурадњу с WеБСЕДФФ. Каматне
стопе су тржишне уз обавезно осигурање у облику имовинског или финанцијског
колатерала. Висина индивидуалног кредита креће се у распону од 100 тисућа до 2
милијуна Еура. Потицаји се издају у облику смањења главнице кредита и то тек по
реализацији пројекта. Висина потицаја овиси о постигнутом смањењу емисије ЦО2.
Максимални износ потицаја може бити у висини 15-20% од укупног кредита.
Просјечно доспијеће кредита износи од 6 до 8 година за пројекте енергетске
учинковитости те од 10 до 12 година за пројекте обновљивих извора енергије, уз
прикладни период почека.

Пројекти квалифицирани за кредитирање дијеле се у двије скупине:

обновљиви извори енергије – соларни сустави, вјетроелектране, сустави на биомасу, и

др.;

енергетска учинковитост у индустрији – котловнице, парни котлови, сустави гријања и

хлађења те комбинација свих енергетских погона.

Процјену исплативости улагања проводе пројектни конзултанти, а одабрани ће бити

само дугорочно финанцијски одрживи пројекти. Улога конзултаната своди се на
провјеру сукладности пројекта са заданим критеријима, процјену потенцијалног
смањења емисије ЦО2, као и пружање савјетодавне помоћи.

Критерији које пројекти морају задовољавати су сљедећи:

технички критерији – пројект гарантира уштеду енергије од барем 20% за пројекте

енергетске учинковитости у индустрији, те минималну стопу финанцијског поврата за
пројекте обновљиве изворе енергије;

финанцијски критерији – подузеће мора почивати на финанцијским стабилним

основама;

остало – пројекти који захтијевају набаву дозвола, лиценци и концесија морају те

захтјеве добити на транспарентан начин, сукладан смјерницама ЕБРД.

Одлука о одабиру пројеката доноси се у року од 4 до 9 мјесеци од почетног разговора

са странком.

Крајем 2009. покренуто је и финанцирање компоненте програма која има за циљ

уклањање институционалних и законодавних недостатака и препрека при успостави
тржишта за енергетски учинковите пројекте. Планирани буџет износи 1,5 милијуна
Еура.

ј ЕРЕМИЕ - Заједнички европски ресурси за микро и средња предузећа, је иницијатива

Европске комисије развијен у сарадњи са Европском инвестиционом фонду. Она
промовише коришћење финансијских инструмената инжењерских да се побољша
приступ финансијама за МСП путем структурних фондова интервенција.
Земље ЕУ могу да користе део њихове европске структурне фонд аллоцатионсто
инвестирају у обртна инструментима као што су ризични капитал, кредитне или
гарантних фондова.

Ова средства могу да подрже:

Стварање новог посла или проширење постојећих;

приступ инвестиционом капиталу предузећа (посебно МСП) да се модернизује и
диверсификују своје активности, развој нових производа, обезбеди и прошири приступ
тржишту;
пословно оријентисана истраживања и развој, трансфер технологије, иновације и
предузетништво;
технолошка модернизација производних објеката да помогне до ниске циљеве
угљеника економије;
продуктивне инвестиције које стварају и чувају одрживих радних мест

Прилози из Европског фонда за регионални развој (ЕРДФ) се додељују зајам, гаранцију

или подухват капиталних средстава да инвестира у предузећа. Ове инвестиције могу
попримити облик капитала, кредита и / или гаранција.

Повраћај од улагања инвестира у предузећа. У овом вааи, базен средстава може поново
користити неколико пута, рециклажа јавних средстава, користећи капитал и повећање
одрживости и утицај јавних средстава издвојених за МСП.

Алтернативно, управљање власти могу одлучити да каналишу средства из програма

помоћу држања фондова (КСС) који су постављени да инвестирају у неколико
инвестиционих фондова. Ово није обавезно, али не нуде предност омогућавајући
управљачка власти да делегира неке од задатака неопходних за имплементацију
Јеремие стручним професионалаца.

Одрживост - Финансијски инжењеринг инструменти су засновани на пружању помоћи

из отплаћују структурних фондова за инвестиције, који би требало да генерише профит,
и на тај начин вратити инвеститоре. Ово нуди више одржив алтернативу помоћи
традиционално пружа путем грантова.
• Левераге - комбиновање структурних фондова са комплементарним изворима
инвестиција ће повећати ресурсе и обезбедити подршку већег броја предузећа.
• Флексибилност - ЈЕРЕМИЕ нуди флексибилност, како у погледу структуре, као и у
коришћењу средстава путем било капитала, дуга или гаранција инвестиција, које могу
бити прилагођене специфичним потребама појединих земаља и региона.
• Стручност - ЈЕРЕМИЕ омогућава структурних фондова Управног властима да имају
користи од експертизе из банкарског и приватног сектора и тако побољшају
ефикасност својих инвестиција у предузећа.
• Партнерства - партнерство успостављена између Комисије, ЕИФ и ЕИБ под Јеремие
такође може да делује као моћан катализатор за сарадњу између земаља, региона, ЕИФ,
ЕИБ, другим банкама и инвеститорима да се баве приступ финансијама за предузећа,
пре свега малих и средњих предузећа

Sedmi okvirni program - FP7

Седми оквирни програм ФП7 (ФП – Фрамеwорк Программе) је

главни инструмент Еуропске уније за финанцирање знанствених истраживања и
развоја, а активности укључују организацију сурадње између свеучилишта,
истраживачких центара и индустрије (укључујући мала и средња подузећа) те пружање
финанцијске подршке за заједничке пројекте.

За разлику од претходних оквирних програма, који су трајали од три до пет година,

Седми оквирни програм траје седам година, од 1. сијечња 2007. до краја 2013. године.
ФП7 је дизајниран тако да побољша успјешност у односу на претходне програме, који
су имали за циљ формирање Еуропског истраживачког подручја и развијање економије
Еуропе засноване на знању.

ФП7 се дијели у четири категорије:

Сурадња: Потпора међународној сурадњи у истраживањима којима је циљ јачање

конкурентности еуропске производње;

Идеје: Потпора пионирским истраживањима у облику финанцирања

вишедисциплинарних истраживачких пројеката појединачних тимова;

Људи: Потпора даљњем школовању, мобилности и професионалном развоју

истраживача;

Капацитети: Потпора јачању и оптималном кориштењу истраживачких и

иновацијских капацитета диљем Еуропе.

Укупни прорачун износи 50,5 милијарди Еура за седмогодишњи програм ФП7 те

додатних 2,7 милијарди Еура за петогодишњи Еуроатом програм за нуклеарна
истраживања.

Језгру ФП7 програма чини програм Сурадња, представљајући двије трећине укупног
прорачуна. Важна тематска подручја програма Сурадња чине и Енергија и Околиш, а
истраживања се прије свега односе на прилагодбу постојећег енергетског сустава у
одрживији, конкурентнији и сигурнији сустав.

На натјечаје ФП7 могу се јавити одговарајуће институције попут свеучилишта,

истраживачких центара, трговачких друштава - посебно мала и средња подузећа - или
самостални истраживачи, јединице локалне самоуправе из више држава чланица и
трећих земаља. Конзорциј предлагатеља пројекта обично укључује комплементарне
чланове из сектора господарства и знаности. Већином су за судјеловање у програму
потребне три различите правне особе из различитих држава чланица или земаља
кандидаткиња.
ЦОНЦЕРТО програм

У склопу ФП7 програма покренута је посебна иницијатива под

називом ЦОНЦЕРТО која има за основни циљ потицање локалних заједница у
проведби активности за повећање енергетске учинковитости и кориштења обновљивих
извора енергије. У склопу ове иницијативе подупире се развој нових и иновативних
техничких рјешења за енергетски одржив развитак локалних заједница.

Годишњи прорачун ЦОНЦЕРТО иницијативе износи 150 милијуна Еура, а корисници

средстава су истраживачки центри, твртке, мала и средња подузећа, агенције, коморе,
локалне и регионалне управе и свеучилишта. На натјечај се могу пријавити чланице
ЕУ, државе кандидаткиње те Лихтенштајн, Норвешка и Исланд. Суфинанцирање
Еуропске комисије на ЦОНЦЕРТО пројектима износи од 50 до 100% директних
трошкова овисно о активностима и легалном статусу пријавитеља.

Прихватљиве активности у склопу ЦОНЦЕРТА укључују сљедеће:

 интеграцију кориштења обновљивих извора енергије и мјера енергетске

учинковитости;

 изградњу еко зграда;

 изградњу котловница на биомасу;

 успостављање сустава когенерације;

 учинковито управљање потрошњом енергије и њено складиштење те самим

тиме повећање сигурности опскрбе потрошача енергијом.

Заједнице које су укључене у ЦОНЦЕРТО програм имају знатне предности за све

грађане на локалној, регионалној, националној и међународној разини у борби против
климатских промјена и побољшању сигурности опскрбе енергијом:

 Заједнице ће имати користи од видљивости као узора претходницима у

подручју унапређивања средстава за одрживо управљање енергијом, што
доприноси глобалним циљевима Еуропске уније у борби против климатских
промјена и побољшање сигурности опскрбе енергијом.

 Укљученост у ЦОНЦЕРТО омогућује размјену знања, искустава и информација

између чланица.

 Становници свих заједница имају користи од чистијег локалног окружења, на

тај начин побољшава се квалитета живота и здравље грађана.

Данас око 5 милијуна еуропских грађана живи у ЦОНЦЕРТО заједницама и око

300.000 људи директно (живе или раде у зградама) или индиректно имају користи од
активности провођених у склопу ЦОНЦЕРТО пројекта. Процјењује се да ће
ЦОНЦЕРТО заједница прије 2010. године постићи смањење ЦО2 од око 310.000
т/годишње.

--

Пројекти у току
 ЕУ - Хоризонтална потпора за координацију са међународним
финансијским институцијама (ИФИ) на западном Балкану и Турској
Општи циљ пројекта је допринијети друштвено-економском развоју западног
Балкана и Турској кроз боље координирање инвестиција политике и програме
 подршке. Сврха пројекта је осигурати да се одговарајућа и учинковитија
координација одвија између Европске комисије и међународних финансијских
институција у дефинирању политика, као и да се на техничкој и оперативној
разини придонесе укупном друштвено-економском развоју земаља корисница.

Уз горе наведено, подршка се пружа за побољшање координације са

релевантним регионалним програмима и повећање укључивања корисника у
координационе процесе међународних финансијских институција и других
донатора, као и за побољшање јавне свијести о подршци које пружају Европска
комисија, међународне финансијске институције и остали донатори земљама
корисницама.
Корисници у случају овог пројекта су становништво, државне и локалне власти
земаља које користе помоћ ИПА-е (Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска,
Бивша Југославенска Република Македонија, Црна Гора, Србија, Косово (под
УНСЦР 1244) и Турска).

Пројект има 4 компоненте:

1. Побољшање координације, размјена информација и пружање савјета;
2. Побољшање координација подршке инвестицијама и финансијским
иницијативама везаних за услове који најбоље одговарају земљама
корисницама;
3. Повећана укљученост корисника и других у међународним
финансијским институцијама координацију процеса и
4. Побољшање јавне свијести о подршци које пружа Европска комисија,
међународне финансијске институције и други донатори земаља
корисница.

Интернет страница: хттп://www.wбиф.еу

 УСАИД/ СИДА Јачање интервенција за убрзан напредак на тржисту

(ФИРМА)
Циљ пројекта ФИРМА јесте генерисање сталног економског раста који се мјери
повећавањем продаје и запошљавања, као и побољшавање капацитета
приватних предузећа како би издржала конкурентски притисак који произлази
из глобализиране економије.

Сврха горе наведеног пројекта јесте подршка одрживог економског раста и

запошљавања у три сектора (прерада дрвета, туризам, производња/прерада
лаких метала) у смислу повећавања конкурентности малих и средњих предузећа
(СМЕ) у БиХ.

ФИРМА ће обезбиједити циљану и захтијевану помоћ СМЕ-а у наведеним

секторима приликом рјешавања критичних ограничења за раст, као што су:
лоша квалитета/дизајн производа, неадекватан маркетинг и везе са глобалним
тржиштем, ограничена опскрба квалификоване радне снаге и ограничен
приступ финансијским средствима. Такођер, ФИРМА ће пружити помоћ када је
ријеч о ограничењу раста приватног предузећа у циљаним секторима због
неадекватхин политика.
Интернет страница: хттп://www.фирмапројецт.ба

Пројект се састоји из двије компоненте: 1. Јачање капацитета унутар Дирекције за

европске интеграције (ДЕИ), и ЦБЦ стакехолдер да направе дугорочно одрживу ЦБЦ
имплементацијску структуру, и 2. Поспјешење проведбе ЦБЦ програма пратећи
понован фокус на техничким активностима.