UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

SEMINARSKI RAD

TEMA:
KOMIKA U ERUDITNIM KOMEDIJAMA MARINA DRIA (OBLICI SMENOG)

SADRAJ:

1.

UVOD ................................................................................... 3

2.

KOMIKA U ERUDITNIM KOMEDIJAMA MARINA DRIA ............................................................................... 4

3.

ZAKLJUAK ................................................................... 12

4. LITERATURA .................................................................. 13

1. UVOD

Dundo Maroje je komedija erudita (uena komedija) - komedija nastala u renesansnoj Italiji podraavanjem antike komedije Terencija i Plauta. U svojoj zavisnosti od italijanskih uzora Dri je poao korak dalje, iz drama koje je itao ili gledao, odluio je da prenese po neko reenje i po neku dosetku, ako su mu se dopadali i poneki lik ako mu je izgledao prikladno. Ova komedja je takoe komedija intrige i karaktera zbog toga to opisuje razliite karaktere te se zasniva na zamrenom zapletu, punom neoekivanih obrata i smenih situacija. Tema je viestruka, od sukoba oca i sina te njihova krtost i raspinost (Dundo Maroje i Maro Maroje) te fortuna (Pomet vladar vlastite sree, sudbine).

2. KOMIKA U ERUDITNIM KOMEDIJAMA MARINA DRIA

Najvei komediograf nae renesanse potie iz ugledne graanske porodice Dubrovnika, koja je pripadala gornjem sloju graanstva, takozvanim antuninima. Drii su tokom vremena davali spretne trgovce i cenjene slubenike dubrovake vlade, a iz njihvih redova su izali i neki ueni ljudi i znaajni knjievnici.1 Marin Dri je svoj uspeh doiveo sa svojim najzrelijim i najveim delom, komedijom u prozi u pet inova nazvanom Dundo Maroje. Komedija je imala dva prologa, oba dragocena za razumevanje Drievih namera. U prvom je Negromant od Velicijeh Indija Dugi Nos iznosio svoju veliku alegoriju o nainu na koji su nastali lani i opaki ljudi (ljudi nahvao) i ivot predstavljao kao borbu izmedju njih i ljudi nazbilj, iznosei ujedno i Drievu poetsku viziju istina, okrenutu prolosti i mitskom zlatnom dobu o srenom i bezbrinom ivotu , kao i o idealnim ljudima, blagim, tihim, mudrim i razumnim, lienim mrnje i zavisti. U drugom prologu pisac je objasnio gledaocima da je Dundo Maroje po sadrini nastavak prethodne komedije Pomet i drugi deo komediografske celine u kojoj su junaci jdni te isti, te da je njen predmet uzet iz stvarnosti.2 Jedna od bitnih osobina renesansne eruditne komedije, u prvom redu italijanske a potom svih onih koje su po ugledu na nju nastajale, bila je svojevrsna arolikost koja je poticala od velikog broja uesnika u sloenoj radnji. Mnotvo tipiziranih linosti, velikim delom preuzetih iz antike komedije i prilagoenih novom dobu u skladu sa vladajuom poetikom obogaeno je bilo i sveukupnim razlikama meu pojedinim uesnicima. Toj vrsti ivosti na sceni doprinosili su naroito nosioci epizodnih uloga, predstavnici raznih zanimanja i linih neobinih sposobnosti, kao to su bili nergomant (arobnjak), pedant (uitelj), fakin, vojnik, pesnik, kapetan, svetenik, trgovac, lekar i dr. Niz takvih linosti

1
2

Marin Dri: Dundo Maroje, Sarajevo: Veselin Maslea - 1986., str. 187. Isto, str. 197.

uestvovao je u radnjama renesansnih italijanskih komedija koje je mogao da poznaje, a neke je svakako i dobro znao, Marin Dri. Pre nego to se zavesa otvori da pred gledaocima otpone da sa komedijom ivi, i da se kree, da se bori i strada, da se veseli i tuguje, jedan maleni deli ondanjega sveta, pred publikom se pojavljuje negromant Dugi Nos, da kae prolog. Pripovedajui gledaocima o jednom svom fiktivnom putu u nepostojee Stare Indije, on im govori zaneseno o idealnom ivotu kakav su tobo ljudi nekada imali i kakav bi trebalo da imaju: Tuj ne ima imena moje i tvoje, ma sve je openo svijeh i svak je gospodar od svega...3 Ova slika, u stvari, daje svoju, to jeste Drievu varijantu legendarnog zlatnog doba i sliku Utopije: Tuj naoh pravi ivot, veselo i slatko brijeme od prolitja, gdi ga ne smeta studena zima, i gdi rui i razlikomu cvitju ne dogara gorute ljeto, i gdi sunce s istoi vodi tihi dan samo od dzore do istoi i od istoi do dzore, a svitla zvizda Danica ne skriva se kako ovdi meu vami...4 Ovim citatom negromant Dugi Nos daje opis ljudi i zemlje, kako je svet lepi i bolji bez zavisti i mrnje meu ljudima. U eruditnim komedijama Marina Dria sreu se neke od poznatih tipiziranih linosti koje su se ve izgradile i ustalile u italijanskim komedijama. Njima je pripadao i Nemac Tudeak. U ovoj eruditnoj komediji znaajna panja istraivanju i iznalaenju dodira i veza izmeu italijanskih renesansnih komedija i Dunda Maroja, koji su podseali na slina mesta u nizu italijanskih renesansnih komedija.5 Broj likova se poveava a paralelno se radnja uslonjava, istiui niz tipinosti koje je autor preuzeo iz tadanje eruditne (uene) komedije. U sreditu radnje nije Dundo
3
4

Marin Dri: Dundo Maroje, Sarajevo: Veselin Maslea - 1986., str. 24 Isto, str. 24 Zlata Bojovi: Renesansa i barok studije i lanci o dubrovakoj knjievnosti, Beograd, Filoloki fakultet

2003. str. 90.

Maroje, kako bismo pretpostavili iz naslova dela, nego Ugov sluga Pomet, kojeg je Dri preuzeo iz svoje ranije komedije Pomet, ije je ime takoe posluilo za naziv istoimene pozorine druine Marina Dria. Lukavi sluga, kako to obino biva, reava probleme (uz put ismejavajui plemstvo i aristokratiju), te omoguava da se na kraju spajaju tri ljubavna para: Maro i Pera, Laura i Ugo, Pomet i Petrunjela. Sva tri donose specifinosti renesansne komedije: ideju preodevanja (Pera), ideju prepoznavanja (ustanovljuje se da je Laura izgubljena ker nekog bogataa), kao i tipian par duhovitih sluga (Pomet i Petrunjela) koji su daleko pametniji i spretniji od svojih zbunjenih gospodara i koji zapravo vladaju situacijom. Istaknuti lik Uga Tudeka donosi osveenje samoj komediji, naime u njegovom liku su se izmeale dve crte tipa eruditne komedije: smenog ljubavnika, gospodara koga u akcije vodi inteligentniji, lukaviji i okretniji sluga, i stranca koji je po spoljnim odlikama bio izvor povrnijeg i jednostavnijeg humora. I kao smeni ljubavnik i kao stranac, Ugo Tudeak je predstavljen na poetku komedije, kada u radnji jo nije imao nikakvog udela , zajedno sa Pometom, i odmah su se, u prvim izjavama i postupcima izdvojile crte koje su obeleile njegov lik i u kojima se ispoljava svojstva dva tipa. Smenog ljubavnika u sebi otkrivao je Ugo Tudeko sam jadikovanjem i iskazivanjem lubavi prema kurtizani i grubim prekorima to ona tu ljubav nee da uslii. To je inio euforino, nedovrenim eliptinim reenicama i petrarkistinim frazama. Pomet je detaljno opisao Ugovu zaljubljenost i to je komentarisao mislima o oveku koji gubi vezu sa realnou nestabilan je, uznemiren, ne obraa panju na jelo ni na pie, ali ni na druge ljude. Za Uga Tudeka linosti sa kojima je dolazio u dodir, sve osim Pometa, imale su samo podsmeljive i uredljive aluzije.6 Tako su se prema njemu ponaali Maro Marojev i Popiva.7 Superiorni Maro, koji je zauzimao ono mesto koje je Ugo prieljkivao, bez izgleda da e ga dosegnuti, ispoljavao je svoju nadmo sve donde dok se okolnosti nisu
6

Isto, str. 94. Zlata Bojovi: Dundo Maroje Marina Dria, Beograd, 1982., str. 27.

izmenile. Izmeu ova dva lika pisac je stalno nametao poreenje, uvek u korist Mara Marojevog. Na primer, injenica da se Ugu Tudeku osmehnula srea nije zavisila od njega samog, a Maro je svoju sreu ostvarivao upravo svojim sposobnostima i novcem. Maro ga je omalovaavao, nazivao ga je od bokare ovjekom, mladalaki plaho mu je pretio onome u Tudeku probosti trbuh da mu sve vino istee koje je igda popio i podsmevao mu se. Dundo Maroje, po kome je drama i nazvana, predstavlja tipinog dubrovakog trgovca iz epohe renesanse a tek posle toga smean i krt starac ondanje komedije; on, istina neumorno plae za svojim dukatima i neprekidno podvlai da mu je do njih stalo vie nego do sina: Za njega ja ne hajem! ao mi je dukata, a on mi ne bude vee na oi: ivi i umri, hodi zlo kao je i poeo!8 Ali je registar njegovih karakternih odlika i njegovih doivljaja daleko iri od toga: on je neizmenino nean za Bokila e rei: Ovi moj ovjek veoma je vjeran, ma je srdit a junak je kao trijes9 Takoje je i ujedljiv, za Mara e svaki as govoriti: Ja sam siromah ovjek; ti je sinjor i gospodar - to nije moj sin10 Dundo Maroje je ilav i neshvatljiv, i ume da se bori tako da mu se i Pomet neskriveno divi: Ovo ovjeka, umije se nosit : ize iz morske puine tri tisue dukat!11
8
9

Marin Dri: Dundo Maroje, Sarajevo: Veselin Maslea - 1986.,str. 35. Isto, str. 68. Isto, str.119. Marin Dri: Dundo Maroje, Sarajevo: Veselin Maslea - 1986., str. 128.

10

11

Meutim, i razumevanja u njemu ima za ljudske slabosti. Kada se odjednom nadje pred lepotom Rima i kada je ve blizu da prata pokazuje sve njegove karakterne osobine sa kojima se na izuzetan nain Dri poigrava unosei smeh u samu radnju. A sve to, i ta radnja, i ti mnogobrojni junaci, koji imaju da slue jednom nauku koji Dri namerava da svojim gledaocima ponudi mislei ozbiljno ili nadovezujui ga samo spolja stavljeno je u pokret da izazove smeh, koji je cilj ove komedije. I to smeh ne uvek diskretan i od plemenite vrste, ve i smeh gromolasan i sirov, kakav je renesansnom oveku takoe bio po udi. I to da ga izazove svim to se u asu nae to je na raspolaganju: kominou lika, apsurdnou situacije, neoekivanih obrta. Renesansnim teoretiarima izgledalo je neuverljivo, ako se u jednoj komediji, u kojoj uvek ima ljudi iz raznih sredina i iz razliitih drutvenih slojeva, u koju se uvek sleu ljudi raznih zanimanja i ak razliitih nacionalnosti, svi govore jednim istim jezikom. Otuda kod Dria ona toliko karakteristina pojava da njegov Maro Marojev ili njegov Pomet, i njegov Dundo Niko, koji su dubrovaki graani, ne govore jezikom kojim govore Tripe, njegova Mande koji su iz Kotora, a ne govore ak ni kao Bokilo, koji je seljak iz dubrovake okoline i koji je u svom reniku i u svojoj sintaksi zadrao toliko neobinih, toliko arhainih pojedinosti. Otuda i ta okolnost da Ugo Tudeak, koji je Nemac, ima svoj posebni argon, a Pedant Krisa, koji je sav zanet klasikom, opet svoj. I otuda, najzad, i to da Turin u Mandi govori na svoj nain, a Grk u istoj komediji na svoj, i Sadi udio u Dundu Maroju na svoj, a rimski "otijeri" u istom delu na svoj. Ne bi se, istina, smelo zaboraviti da je Driu ova pluridijalektalnost, usled koje su i neke njegove, kao i mnoge italijanske komedije ostavljale utisak Vavilonske kule u malome, bila dobro dola i kao neiscrpni i uvek efikasni izvor smeha: njegovim Dubrovanima, kao i svim dobrim graanima sveta, bilo je smeno ono to nije njihovo ve i zbog same injenice to je njihovo drukije. Ali bi nesumnjivo na pogrenom putu bilo svako zakljuivanje koje u ovoj odlici Drievih komedija ne bi prvenstveno videlo tenju njihovog autora da koliko god je to ostvarljivo ostane u okvirima verodostojnog. I sigurno samo toj njegovoj

tenji za verodostojnou, a nikako neem drugom, pogotovu ne pukoj sluajnosti, ima se pripisati okolnost da je on same komedije dosledno pisao u prozi, to ni izdaleka nisu uinili svi komediografi njegovog veka. Oigledno, na njega je delovao argument potrzan u ondanjim polemikama od strane teoretiara poezije ili pak od samih komediografa koji su se zalagali za prozu u komedijama: obini ovek u svakodnevnim susretima sa svojim blinjima nikad ne upotrebljava stihove i komedija, koja ba obinog oveka prikazuje u tim svakodnevnim njegovim susretima sa svojim blinjima, morala bi da u potpunosti odbaci stih ako hoe da joj se veruje. Meutim pored Uga namee se jo likova koji grade celinu eruditne komedije. Pomet koji se esto slui iskrivljenjim latinskim (makaronski) pokuavajui se prikazati uenijim nego to jeste, ali i narodnim poslovicama kada se eli pribliiti Petrunjeli. U prvom prologu negromant (arobnjak) Dugi Nos kae kako je putujui svetom sreo ljude nazbilj i ljude nahvao. Ti su ljudi izmeani u svim zemljama, oni se meusobno sukobljavaju u svakodnevnici. Ljudi nazbilj su bistri, duhoviti i snalaljivi ljudi dok su ljudi nahvao nesposobni i intelektualno bezizraajni. Pomet je jedini ovek nazbilj u itavoj komediji. Ostale likove moemo svrstati u ljude nahvao zbog toga to su nesposobni te neki od njih su rasipni (Maro Maroje), a neki su krti (Dundo Maroje). Gledano spolja, komedija Dundo Maroje nije nita drugo do tipina plautovska komedija: ona ima svoj prolog i svojih obaveznih pet inova, ona striktno potuje sva tri takozvana jedinstva: njena radnja zasniva se na vie tipizovanih situacija, kao to su preoblaenje (Pera) i prepoznavanje (Laura), i njeni su junaci u mnogome standardni tipovi renesansne i komediografije (Dundo Maroje krti starac, Maro Marojev lakomisleni i rasipni sin, pomet i Popiva dosetljive sluge itd.). ali u samoj stvari, Dri je u svemu tome nalazio svoj poseban put i svoja specifina reenja, po kojima je njegova komedija jedno od najoriginalnijih dela nae renesanse.12 Tokovi Drievog humorasu mnogostruki i svaki as drugaiji, i ne daju se sabiti u olake i brze klasifikacije a one se odlikuju: kominou lika, apsurdnou situacije, neoekivanou obrta, duhovnou replike, galimatijasom nesporazuma, dijalekatskom karikaturom kao i magijskom rei.13
12

Marin Dri: Dundo Maroje, Sarajevo: Veselin Maslea - 1986., str. 17. Isto, str. 20

13

Sve su to odlike vrlo krupne i veoma retke Drieve poezije. Naime, utilitarnost poezije Dri nije svodio jedino na njene imanentne vrednosti i na njene stvaralake sokove; on je hteo da poezija sadri i neku svoju poruku, nedvosmislenu i direktnu, lako uoljivu. U tom je pogledu vrlo karakteristina i zapravo najkarakteristinija komedija Dundo Maroje; dva teksta koja joj stoje na poetku, onaj koji pripada Dugome Nosu i onaj koji izgovara Prolog, kapitalni su tekstovi Drieve poetike izmeu ostalog i zato to je u njima dubrovaki pesnik odreito pripisivao pedagoka nastojanja svojoj komediografiji: "Komedija ... e svrit u veselje.Ma vi na tome nemojte stat. Od lude djece uvajte dinara, er se je ovjezijeh komedija njekoliko arecitalo (odigralo) nazbilj u vaem gradu, koje su svrile u tradediju, er nije svak srjee Dunda Maroja". 14 Dovodei te linosti na scenu i gurajui ih iz akcije u akciju, komediografi renesanse, i Dri sa njima, trudili su se, a to im je ak bila i dunost, da i te linosti, kao i te akcije, budu u punoj saglasnosti s onim to je verovatno i to je mogue. Nije, naravno, time reeno da su one morale da budu istinite i da predstavljaju u svemu verne kopije onoga to je ivot u stanju da ponudi. Ako dakle teorijski propisi nisu renesansnog komediografa obavezivali da na pozornicu iznosi golu i neizmenjenu istinu, on se ipak, oblikujui svoju istinu, nije smeo odrei naela pune verodostojnosti onoga to prikazuje. Njegov trgovac imao je da se ponaa kao trgovac, a ne recimo kao knez; mladi nije mogao da razmilja kao starac; vojnik je morao da bude grub, a ne oseajan; kurtizana nije smela da bude verna. Ko god zna Dunda Maroja i ko god pamti njegovog Pometa, ko god se seti njegovog Skupa i ko god ne zaboravlja njegovog Arkulina, moi e lako i tano da proceni u kojoj je meri Dri nastojao da ostane veran ovome naelu i koliko je ono, prema tome, bilo od znaaja za itavu njegovu poetiku. Samo doslednim potovanjem toga naela uostalom mogu se objasniti i poneke dalje osobine Drieve komediografije, kao i renesansne komediografije uopte. Otuda i ta okolnost da Ugo Tudeak, koji je Nemac, ima svoj posebni argon, a Pedant Krisa, koji je sav zanet klasikom, opet svoj. I

14

Miroslav Panti: Iz knjievne prolosti - studije i ogledi, Beograd: SKZ, 1978., str. 77.

10

otuda, najzad, i to da Turin u Mandi govori na svoj nain, a Grk u istoj komediji na svoj, i Sadi udio u Dundu Maroju na svoj, a rimski "otijeri" u istom delu na svoj. Ne bi se, istina, smelo zaboraviti da je Driu ova pluridijalektalnost, usled koje su i neke njegove, kao i mnoge italijanske komedije ostavljale utisak Vavilonske kule u malome, bila dobro dola i kao neiscrpni i uvek efikasni izvor smeha: njegovim Dubrovanima, kao i svim dobrim graanima sveta, bilo je smeno ono to nije njihovo ve i zbog same injenice to je njihovo drukije.15 Ali bi nesumnjivo na pogrenom putu bilo svako zakljuivanje koje u ovoj odlici Drievih komedija ne bi prvenstveno videlo tenju njihovog autora da koliko god je to ostvarljivo ostane u okvirima verodostojnog.

3. ZAKLJUAK

15

Isto, str. 89.

11

Marin Dri je u Dundu Maroju poao od uslovljenosti jednog strogo definisanog i precizno kodifikovanog literarnog anra. Svaki iole prisniji dodir s delom Marina Dria morao bi, neminovno, da nas za novi korak priblii izvesnosti: Dri je to svoje delo gradio na temeljima i u punom skladu s normama neke svoje unapred utvrene ili u trenutku izabrane poetike. Takav su put oduvek prelazili svi veliki pisci i njega nije mogao mimoii ni znameniti komediograf iz starog, renesansnog Dubrovnika. A posebno je, i sasvim drugo, i u krajnjoj liniji nebitno pitanje da li se oni, i Dri sa njima, po tom putu kreu sa punom sveu o svom inu ili samo voeni nejasnim stvaralakim nagonom. Drievo delo, tako krupno po znaaju i toliko jedinstveno kao pojava, danas ne poznajemo ni priblino u njegovoj celokupnosti: od nekih njegovih komedija do nas su doli tek puki naslovi, a od svih drugih sauvali su se jedino ostaci, kojima svaki put neto nedostaje, jednom na poetku, drugi put na kraju. Pre svega, Drieva poetika, bie, izvan sumnje, siguran i pouzdan, moda ak najsigurniji i najpouzdaniji putokaz do pesnika i njegovog dela kao to su, sa svoje strane i na svoj nain, oni pouzdan i siguran put do nje pa stoga i pokuaj da se ona odredi i izdvoji, da se opie i definie ne moe predstavljati suvian trud, ak i uz pretpostavku.

3. LITERATURA

1. Marin Dri: Dundo Maroje, Sarajevo: Veselin Maslea - 1986.

12

2. Zlata Bojovi: Renesansa i barok studije i lanci o dubrovakoj

knjievnosti, Beograd, Filoloki fakultet 2003.

3. Zlata Bojovi: Dundo Maroje Marina Dria, Beograd, 1982.

4. Miroslav Panti: Iz knjievne prolosti - studije i ogledi, Beograd:

SKZ, 1978.

13