ВАКЦИНЕ

ВАКЦИНА је материјал изолован из микроорганизама или њихових п родуката који је

способан да , када се да човеку или животињи ,изазове имуни одговор испречи појаву
болести коју тај микроорганизам изазива.
Вакцина треба да изазове одговарајући тип имуног одговора.
Имуни одговор треба да се испољи на правом месту.

ВРСТЕ ВАКЦИНА
1ЖИВЕ ВАКЦИНЕ – вакцине направљене од живих, атенуисаних
микроорганизама(покрећу снажан и дуготрајан имунитет)
-БЦГ (Бе – Се- Же) вакцина против туберкулозе
-ОПВ – орална полио вакцина, против дечије парализе
ММР – Мо-Ру-Пар вакцина,против малих богиња,заушки и рубеле
-Вакцина против грипа
2.МРТВЕ ВАКЦИНЕ- Вакцине направљене од мртвих микроорганизама( дају слабимуни
одговор и често не на месту где је дошло до инфекције)
-ИПВ-интрамускуларна полио вакцина –Салкова вакцина против дечије парализе
-Вакцина против грипа
-Вакцина против великог кашља
-Вакцина против трбушног тифуса
-Вакцина против пегавог тифуса
-Вакцина против хепатитиса
3.ВАКЦИНЕ НАПРАВЉЕНЕ ОД АНАТОКСИНА-токсоида
-Вакцина против дифтерије
-Вакцина против тетануса
4. КОМБИНОВАНЕ ВАКЦИНЕ-Садрже више микроорганизама или њихових токсина.
-ДТП-(Ди-Те-Пер) вакцина птотив дифтерије,тетануса и паратифуса
-.ММР вакцина
-ТАБ вакцина-против трбушног тифуса ипаратифуса
5.КОЊУГОВАНЕ- направљене од коњукованих микроорганизама
-ХИБ-вакцина против хемофилуса инфлуенце типа б

Код истовременог давања више инјекционих вакцина,вакцине се дају у различите

екстремитете. Ревакцинација се спроводи давањем једне дозе(бустер) одговарајуће
вакцине.

НАЧИН ДАВАЊА ВАКЦИНЕ

-Интрадермално - у кожу
-Субкутано – под кожу
-Интрамускуларно – у мишић
-Пер ос- преко уста

Вакцинисање је законом регулисано тј. Постоје вакцине које су законом обавезне и

,које се морају примити, и оне које ду необавезне. Да би се вакцинисала, особа мора да
буде здрава, афебрилна, и да нема контраидикација за давање у смислу алергије,
трудноће,стања смањене отпорности….

ВАКЦИНАЦИЈА КОД ДЕЦЕ-Вакцине које нису обавезне по Закону а могу се

применити: Вакцина против трбушног тифуса, паратифуса ,беснила, стрептококне
пнеумоније , менингококног менингитиса , колере, жуте грознице

В-вакцинација
ХБИГ-имуноглобулин против хепатитиса Б се даје новорођенчади Хбц,Аг и мајци
ХБ-вакцина против хепатитиca Б
 ПРИМЕНА СЕРУМА

СЕРУМ је компонента крви у којој се налазе крвна зрнца ,то је крвна плазма не
укључујући фибриноген.

ВРСТЕ СЕРУМА:
1.људски (хомологни серуми)
2.животињски (хетерологни серуми

I. АНТИТОКСИЧНИ СЕРУМИ- садрже антитела против токсина и то су:

-ТЕТАБУЛИН (хиперимуни тетанусни глобулин) у дози од 250-500 I.J н.м.
-АНТИБОТУЛИНСКИ СЕРУМ -даје се са пробом или десензибилизацијом.
-АНТИВИПЕРНИУМ СЕРУМ (АВС)- серум против змијског уједа,хуманог порекла у
једној дози (5ml); у две дозе (10ml) ,може се применити и интравенски ако је болесник у
коматозном стању.
II. AНТИБАКТЕРИЈСКИ СЕРУМИ-
(пнеумокок,антракс,менингокок)
Ретко се употребљавају.
III. АНТИВИРУСНИ СЕРУМИ
RABIABULIN- хумани хиперимуни
гамаглобулин (против беснила),примењује се
одмах до 24 сата после уједа животиње.

АПЛИКАЦИЈА СЕРУМА: нарочито животињског порекла може довести до

озбиљних компликација:
1. опште алергијске реакције-(бледило, уртикарија, оспа, свраб,отежано дисање, бол у
трбуху и пролив).
2. серумске болести (касна реакција)-најчешће се јавља од 3-20 минута после
апликовања серума,настаје висока температура од 39-40 C.

-Ране алергиjске реакције су:

анафилатички шок,
општа алергијска реакција,
локална алергијска реакција
-Каснa алергиjска реакција је серумска болест.
За настанак раних алергиских реакција одговорна су специфична антитела из
групе IGE-имуноглобулина(ткивна антитела).За настанак касних алергиских
реакција условљене су специфични IgG-имуноглобулинима(циркулишућа
антитела).
-Серумски анафилактички шок
Анафилактички шок настаје непосредно,а најкасније до 20 минута од почетка
давања серума.Чесће се јавља код особа које су бише пута примиле серум у краћем
временском року или до једне године живота.При појави анафилактичког шока
доминирају три синдрома:1.едем ларинкса,2.бронхоспазам,3.васкуларни
колапс.Синдром је скуп симптома и знакова који карактеришу неко обољење.
Едем ларинкса карактерише:сужење лумена трахеје и смањена проходност
ваздуха,недовољан доток кисеоника у плућа,накупљање секрета у дисајним
путевима.Бронхоспазам-грч бронхија доводи до:отезаног дисања,немогућности
измене гасова,болови у грудима,појава цијанозе,глади за ваздухом.Васкуларни
колапс карактеришу:пад крвног притиска,убрзан пулс,губитак свести,изражено
бледило.

Да би спречили могућност компликације кодпримене серума животињског порекла

треба извршити испитивање преосетљивости на серум.
Мере предострожности односе се на:
1.детаљно узимање анамнезе о алергији
2.кожна проба на серум
3.офталмички тест
4.припремити адреналин и осталу антишок терапију,
5.примена серума у болничким условима

Кожне пробе:
Будући да врло мала количина серума може да изазове тешку реакцију,проба се мора
урадити са разблазеним серумом 1:1,проба је на унутрашњој страни подлактице.После
одређеног теста треба сачекати 20 минута и ако је негативна реакција(нема локалних ни
општих манифестација)поновимо тест са чистим серумом за 20 минута и ако је и тада
негативан тест може се дати остатак чистог серума интрамускуларно.У случају појаве
алергије манифестација серум се мора дати са децензибилизацијом.
Давање серума са децензибилизацијом
-ако је алергиска дијатеза позитивна
-ако је један од претходних тестова позитиван
-особа са поремећајем свести
-психички оболелим особама
-деца до 15 година без пратиоца

Сестринске интервенције приликом давања серума са децензибилизацијом:

Пре почетка извођења сестра мора направити програм рада и припремити потребан
материјал:формирати картон реакција,припремити серуме,припремити материјал за
извођење(шприцеве,игле,дезинфекционо средство,тупфере газе,вате и
бубрезњак),припремити ампуле адреналина и антихистаминике,отворити венски
пут(пласирати венску канилу због могућности компликација,како биспровели антишок
терапију),болесник треба да је у постељи у лежећем положају док му се спроводи
децензибилизација.

Техника извођења десензибилизације:

Децензибилизација се спроводи на унутршњој страни подлактице.Даје се 0.1ml
разблаженог серума.Добија се папула 2-3 милиметара,која после 15-20 минута нестаје
ако нема алергије,јер се течност ресорбује.Сада се разблажење смањује,поступак се
понавља све док чистог серума.Ако је реакција позитивна на месту убода појавиће се
хиперемија и папула постаје већа испуњена инфилтратом.Тада треба повећати
разблаженост серума.После завршеног давања серума,болесник мора да
остане у постељи под контролом сестре још пола сата,да не би дошло до анафилатичког
шока.