ЦАРИЧИН ГРАД

Археолошки локалитет Царичин Град се налази на југу Србије - у

Пусторечком крају, у долини која се простире између река Јабланице и Пусте реке. У
административном погледу припада Јабланичком округу, чије је седиште у Лесковцу, од
кога је удаљен 28,5 км.
Реч је о импресивним остацима рановизантијског града које највећи број
истраживача данас идентификује са Јустинијаном Примом, задужбином једног од највећих
византијских царева – Јустинијана I (527–565).
Цар Јустинијан I је у новом граду Јустинијана Прима основао архиепископију, а
њена права, привилегије и територију дефинисао је XI новелом из 535. године. Нова
архиепископија је преузела јурисдикцију над солунском митрополијом, односно над
епископијама у провинцијама: Средоземна и Приобална Дакија, Дарданија, Превалитана,
Прва Мезија, Друга Македонија и источни део Друге Паноније.
Град је подигнут на стеновитом платоу највише надморске висине 395м, на ушћу
Царичинске у Свињаричку реку. Плато са градом је део побрђа до којих се спушта
планина Радан, која припада Копаоничкој групи планина. Побрђа Радана погодна су за
сточарство, а долина Пусте реке за земљорадњу.
Опасан је моћним бедемима са кулама, а на југу, на најнижем делу и воденим
ровом. У ближој околини града налазила су се три утврђења која су га штитила, као и
читав низ на северу и на југу провинције.
У град се улазило е са јужне и источне стране, кроз три монументалне капије са
кулама.
Ужи простор града, површине око 7,5 хектара, чине три архитектонске целине,
брањене моћним каменим бедемима грађеним техником opus mixtum. На најузвишенијем
делу је акропољ, који је био у служби архиепископије. Горњи град се простире око
Акропоља и двема улицама је подељен на четри кварта. На месту где се улице секу налази
се кружни трг. Дуж улица налазиле су се занатске и трговачке радње, јавне грађевине и
стамбени објекти. Доњи град се простире јужно од Горњег града и у њему су до сада
откривени сакрални објекти, објекти јавног карактера и стамбена четврт.
На Царичиној речици се, налазе и остаци бране-моста, изнад које се, на једном
узвишењу, уздиже мање утврђење правоугаоног облика.
На падинама око града и у равници на јужној страни пружала су се подграђа
површине око 20 хектара у којима су живели људи задужени за економски развој града.
Они су се бавили земљорадњом, сточарством и разним занатима.
Царичин град је имао развијену водоводну и канализациону мрежу. Аквадуктом
дугим 17 км вода је довођена у град до великог резервоара за воду.
Царичин град је урбанистички планиран град. Структура града представља
мешавину хеленистичке традиције, римског наслеђа и рановизантијског поимања града,
што овај споменик чини јединственим.
Археолошка ископавања на локалитету Царичин град код Лебана започета су 1912.
године под руководством професора Владимира Петковића, са извесним прекидима трају
и данас.
Нова фаза у систематском научном истраживању Царичиног града започета је 1978. године,
када се истраживањима прикључује Француска археолошка школа из Рима (Ecole française de
Rome), и њихови стучњаци Н. Дивал (N. Duval) и Ж. М. Спизер (J. M. Spieser) са новим пројектима.
Након прекида у реализацији пројекта истраживања на Царичином граду настављена су 1997.
године под руководством В. Иванишевића и Б. Бавана (B. Bavant).

У истраживања Царичиног града - на пољу физичко-хемијских анализа предмета и

сировина укључује се (од 2006. године) и Централни римско-германски музеј из Мајнца.

До данас су откривена четири прстена бедема, осам базилика, бројни јавни објекти,
терме, централни трг, улице са портицима, акведукт, велика цистерна, водени торањ, брана
са језером, занатске пећи, као и мрежа фортификација у близини града. Нађено је мноштво
покретног археолошког материјала: предмета од печене земље, метала, стакла, кости и
новац који илуструју живот у граду.
Већи број цркава које су откривене на Царичином граду има базикални изглед са
три брода. Подови и зидови базилика били су декорисани мозаицима. Представе су
фигуралне и геометријске, приказане појединачно или у виду композиције. У базилици са
трансептом, најбоље је очуван мозаик постављен у нартексу, наосу и апсиди базилике.
Царичин град је живео веома кратко – 80 година. Подигнут 30-их година VI века,
срушен је већ почетком VII века - у налету Авара и Словена. Тада су порушени градови,
фортификације и укупни систем византиске власти што означава крај античке
цивилизације и почетак средњовековне историје на простору целе византијске провинције
Илирик.
На месту где је подигнут није било насеља у ранијим епохама, а на његовим
рушевинама није подигнуто ново насеље. Задржао је чисту основу рановизантијског и дух
хришћанског града и зато је веома значајан за науку и уметност Србије, Балканског
полуострва и Југоисточне Европе.

Fotografije-

1. Situacioni plan lokaliteta ( fascikla Caričin grad-plan grada sa spomenicima)

2. Caričin grad, Akropolj, Episkopska palata (fascikla caričin grad-caričin grad)

3. Caričin grad, gornji grad, južna kapija (fascikla caričin grad-kapija)

4. Caričin grad, terme EXTRA MUROS – mozaik iz apoduteriuma ( fascikla Caričin grad – mozaik)

5. Caričin grad, terme EXTRA MUROS – mozaik iz apoduteriuma ( fascikla Caričin grad – mozaik1)