SADRZAJ :

UVOD……………………………………………………………….....2
VASPITANJE ZA BRAK I PORODICU…………………………….3
PRIPREME ZA BRAK I IZBOR BRACNOG DRUGA…………….4
POSREDOVANJE KOD ZAKLJUCENJA BRAKA………………..8
PREDBRACNE POLNE SLOBODE….……………………………10
ZAKLJUCAK …………………………………………………………12
LITERATURA………………………………………………………...13
UVOD
“Brak je prirodna-polna i drustvena veza po pravilu
trajne prirode,izmedju lica suprotnih polova koja zavisno od
istorijskih idrustvenih uslova moze imati razlicite
oblike(grupni brak, poligamski,monogamski), razlicitu formu
( gradjanski, crkveni, neformalni,fakticki) irazlicite sadrzaje i
zadatke( ekonomske,pravne, socijalne, duhovne,moralne,
psihicke, estetske idr.)”Bracni ciklus nastaje zasnivanjem braka ili
vanbracne zajednice itraje do njihovog prestanka: oglasenjem
braka za nevazeci, smrcu bracnogdruga, proglasenjem bracnog
druga za umrlog i razvodom braka. U okviruovog kruga od
znacaja su: odnosi pre zasnivaja braka,zakljucivanje
braka,odnosi u braku i prestanak braka. Glavnu ulogu pre
zakljucivanja brakaigraju predbracni odnosi i izbor bracnog
druga,jer od toga zavisi buducnostbracnih drugova.U razlicitim
civilizacijama ovi odnosi koji predhode zakljucivanjubraka su jako
raznovrsni. Te razlike poticu od drugacijih shvatanja
znacajas a m o g b r a k a , o d s t e p e n a u c e s c a s a m i h b r a c
n h d r u g o v a u n j e g o v o m zakljucenju, od drugih uslova koji
se cesto zahtevaju bilo od samih bracnihdrugova, bilo od
njihovih porodica, od toga koja ae forma brakasankcionisana
itd.Najvaznija pitanja koja se ovde javljaju jesu:
-vaspitanje za brak i porodicu
-priprema i izbor bracnog druga
-posredovanje kod zakljucivanja braka
-predbracni odnosi( predbracne polne slobode)

_________________________________________
Dr. Marko Mladenovic, Osnovi sociologije porodice, Beograd, Savremenaadministracija, 1979. str. 302.
VASPITANJE ZA BRAK I PORODICU

Vaspitanje za brak i porodicu sadrzi najmanje

dva elementa) a v a s p i t a n j e z a h i m a n e l j u d s k e o d n o s e u b r a
k u i p o r o d i c i ( m o r a l n o vaspitanje) pruzanje neophodnih znanja o
seksualnom zivotu ( seksualnovaspitanje)Oba ova elementa predstavljaju
jedinstveni process
osposobljavanjac o v e k a z a m e d j u l j u d s k e o d n o s e , p o s e b n o z a h u
mane odnose izmedjum u s k a r c a i z e n e . U n a s o j z e m l j i j o s
u v e k j e vrlo snazna patrijarhalnaporodica s konzervativnim
obicajima i moralnim normama koje se
negativno odrazavaju prema nekim tekovinama naseg drustv
a : p r e m a ravnopravnosti zene, humanizaciji porodicnih odnosa, humanom
tretiranjuvanbracne porodice i vanbracne dece idr.Z a d a t a k v a s p i t n o -
o b r a z o v n o g s i s t e m a s a s t o j i s e u p r i p r e m a n j u omladine za brak,
za ravnopravne i humane odnose u braku i porodici, zaroditeljski
poziv i poziv materinstva. Narocito je od znacaja
uvodjenjep r e d m e t a u o s n o v n i m i s r e d n j i m s k o l a m a p o d
nazivom “ Vaspitanje
zabrak i porodicu” (seksualno vaspitanje). Medjutim kod mno
g i h p o s t o j i neshvatanje, nepripremljenost, pa je otpor da se o tome
govori, pa takomladi ne dobijaju potrebne informacije o bioloskoj,
zdravstvenoj imoralnoj strani heteroseksualnih odnosa.U Rezoluciji
Savezne skupstine o planiranju porodice se istice:“ U okviru sistema
vaspitanja i obrazovanja trebalo bi posebnupaznju posvetiti pripremi
omladine za razumevanje i humanizaciju odnosaizmadju polova, za
skladne i odgovorne odnose u braku i za roditeljskeduznosti u
porodici. Seksualno obrazovanje i vaspitanje treba ukljuciti
uobrazovno-vaspitni rad svih nastavno-obrazovnih ustanova
imajuci prit o m e u v i d u u z r a s t d e c e i o m l a d i n e i n j i h o v
p s i h o - f i z i c k i r a z v o j , a u zavisnosti od toga i od stepena i
v r s t e s k o l e i l i f a k u l t e t a t r e b a r a z r a d i t i nastavne programe, za
redovnu nastavu svih obrazovnih institucija.”
3
PRIPREME ZA BRAK I IZBOR BRACNOG DRUGA
Izbor bracnog druga tesno je povezan sa prirodom drustvenih
odnosais a t i p o m p o r o d i c n e o r g a n i z a c i j e . U p a t r i j a r h a
l n o j p o r o d i c i s e m a l o govorilo o osecanjima, a mnogo
vise o duznostima, pa se u skladu sa timod braka nisu
ocekivali neki posebni uzici i zadovoljstva . Porodica
jenajpre bila mesto rada gde suse uz velike napore sticala
sredstva za zivot,pa se zato na ljubav nije gledalo kao na uslov
sklapanja bracne zajednice .Iako po pravilu svaki covek ima pravo
da sam bira svog bracnog druga, upraksi nije bas uvek tako. U
mnogim nasim krajevima, narocito na selu,kandidati za brak
ne ucestvuju u odlucivanju o tome koga ce izabrati zasvog
bracnog druga. O tome odlucuju njihovi roditelji ili neki drugi
odraslisrodnici.U nekim krajevima ostavlja se sloboda o
dlucivanja buducimbracnim partnerima, alisveostale
formalnosti obavljaju umesto njihnjihovi roditelji. Vrlo cesto
stupanje u brak sa odradjenim licem zavisi odpogodbe o
mirazu i drugim koristima koje treba da dobije
muzevljeva porodica. Kod etnickih grupa muz mora da plati
zeni odredjeni iznos uvidu kupovne cene ili vencanog dara-
mehra. Ali je zato sveveci broj brakova koji se sklapaju iz cistog
interesa i u samom gradu. Ideal kod nekih mladih ljudi, a
narocito zena, postaje drustveni rang,posedovanje kola,
visina prihoda, politicka moc i ugled idr.,a ne vodi seracuna
o licnim naklonostima prema buducem bracnom
drugu.Posledicaovoga cesto je velika razlika u godinama
madju partnerima jer se mladedevojke cesto udaju
za starije muskarce zbog tih materjalnih razloga. Baszbog
toga se ide na to da se smanji razlika u godinama medju
partnerima.
4

_________________________________________
Dr.Marko Mladenovic,Osnovi sociologije porodice,Beograd, Savremenaadministracija,1979.str
.148,149
To je jako karakteristicno za bogate zemlje gde je u
poslednje vremeznatno porastao broj studentskih brakova. U
siromasnim zemljama koje suusle na put industrijskog razvoja
tome se suprotstavlja oskudica
stambenogp r o s t o r a k o j a j e u n e k i m s l u c a j e v i m a t a k o
v e l i k a d a i z a z i v a m n o g e teskoce, pa i ozbiljne deformacije,
pa je i to jedna od glavnih razloga sto sedevojke udaju za
muskarce mnogo starije od sebe. No ima i
obrnutihslucajeva ako je u pitanju dobijanje prikladnog
stambenog prostora uvelikim gradovima.Moglo bi se reci da
ove pojave predstavljaju ostatke patrijarhalnihshvatanja, sto je
nespojivo sa principima socijalistickog morala. Da bi sebolje
razumeli ostaci svih ovih obicaja treba se podsetiti da je brak
veomadugo predstavljao vrlo efikasno sredstvo uspona
na lestvici socijalne hijerarhije. Brakom su se ojacavale
prijateljske i srodnicke veze
izmedjud v e p o r o d i c e k o j e c e s e u b u d u c e p o m a g a t i i
p o s t o v a t i . B r a k j e z n a c i predstavljao nacin da jedna
porodica poboljsa materijalni i drustvenipolozaj, pa i svoj
ugled i moc u drustvu. Zato se o interesima i
zeljamasamih bracnih drugova vrlo malo vodilo
racuna, vec su same porodice gledale da izvuku sto vecu
korist iz tog braka. Bas u tome Vuk Karadzic jegovorio u svom
recniku:“U Srbiji i danas dosta puta isprose i dovedu
devojku, a niti jemomak video nju, niti ona momka, nego
se roditelji gledaju idogovaraju.Kad otac zeni sina, on ne gleda
toliko na tu devojku, koliko naljude od kakvi’ je ; niti devojka
smije kazati ocu ili bratu da nece poci zaonoga za koga je on
daje.Tamo se jos ne traze novci uz devojku, nego se zanju daju
npr.bratu cizme ili djecermu, materi kakvu haljinu, tako
sestri.
5
Izmena ovih obicaja tesno je povezana sa mnogobrojni
m izmenama unasem posleratnom drustvu, a narociti sa
sve vecom afirmacijomdrustvenog, porodicnog i bracnog
individualizma.Sklapanje brakova otezao je kasnije sticanjem
ekonomskesamostalnosti mladih ljudi, bilo zbog produzavanja
skolovanja, bilo zbogmanjkanja sredstva za ostvarenje braka.
Time se mladost produzuje iznadpolne zrelosti.To je vreme
predbracnih polnih slobods na koje se danasdrukcije gleda
nego ranije.Nekada kada bi mladic zakazivao sastanak sa
devojkom smatralo se dase namerava zeniti, a kad bi nekoliko
puta prosli zajedno mestom proglasilibi ih verenicima.Danas se
na udvaranje gleda kao na pozitivnu cinjenicupredbracne
selekcije, a sto je osobito znacajno seksualno iskustvo
gubigresnu konotaciju.Ono ne samo da je prihvatljivo, vec
je i pozeljno
zbogmedjuljudskog upoznavanja iprihvatanja. Zato i za
kljucivanje braka udanasnje vreme uglavnom predstavlja
stvar samih bracnih drugova.Bracnidrugovi se po pravilu vec
dovoljno upoznaju pre zakljucivanja braka.Tako i savremeno
drustvo sa svoje strane sve vise podstice mlade
ljudena samostalno odabiranje bracnog druga.Postepen
o se menja i odnosdrustva prema pojavi predbracnih veza i
predbracnog zivota,bas zbog togada bi se uspesno izvrsilo to
odabiranje.Sve se vise napusta teorija o tomeda
postoji”jedna osoba koja nas moze usreciti” i da devojka
mora cekationog “pravog” i da zbog toga posto se on nikada nije
pojavio ostane celogzivota neidata.Savremeno, pa i nase
drustvo, raskida sa burzoaskimmoralnim shvatanjima i
obicajima da se devojka mora zaogrdati cednoscui povlaciti u
usamljenost porodicnog doma dok ne naidje odabranik da
jeizvede iz te usamljenosti.Ovu evoluciju u izvesnoj meri pratilo je
i nase porodicno pravo.

6
Danas ovu funkciju sve vise preuzima i treba da preuzme i
drustvenazajednica preko vaspitnih i savetodavnih
ustanova.Medjutim sa pravnog stanovistva sporno je pitanje da li
maticar moze iu svim slucajevima obavezati bracne drugove da
posete savetovaliste i da lizakon moza propisati takvu obavezu. O
ovom pitanju razlicita su
misljenjaali je zanimljivo to da je vecina psihologa protiv
ovog resenja.Naime sporno je pitanje da li se obaveznim
upucivanjem vernika u savetovalistanarusava njihovo pravo
slobodnog izbora makar i posrednim uticajem nanjihovu
slobodu opredeljenja.Povecana ocekivanja zahtevaju jos i da se
izboru bracnog druga
prilazis mnogo vise odgovornosti,a to je vise naglaseno
kod zena,nego kodmuskarca,jer zene zbog svoje
materinske funkcije trazi vecu zastitu ubraku.Ali i ovde
je,kao i uopste u zivotu,nemoguce izbeci faktor rizika.Zato
razumnije devojke ulazeci u odnos s partnerom,ne
traze odnjega obavezu na trajnost,vec traze ponasanje kao da
je odnos trajan,znaciuzajamno postovanje i ravnopravnost.Kada
se spominju faktori odabiranja treba se naglasiti da ne
postojii d e a l n o d o b a . Z r e l o s t z a b r a k n e z a v i s i i s k l j u
c i v o o d g o d i n a , v e c i o d socijalne i emotivne zrelosti.
Stopa rastave brakova raste kad dobazenidbe pada,pa
su rastave muskaraca ozenjenih mladjih od 21 god.
sestputa vece nego kod onih koji su ozenjeni posle
31god.Iako su brakovi sklopljeni u zrelijem dobu u proseku
stabilniji, nije moguce zbogsocijalnjih i ljudskih razloga
zabranjivati mladje brakove, niti propagiratistarije.Kada se govori
o realizaciji u godinama izmedju muskarca i zene,utvrdjeno
je da je bracna sreca najveca tamo gde je razlika godina tri
do petgodina u korist muskarca, a jos vecu srecu pokazuju
muskarci gde je muz bio mladji od zene cetiri do deset godina.

7
POSREDOVANJE KOD ZAKLJUCENJA BRAKA

Prvi razlog se odnosi na cinnjenicu da se nije mnogo vodilo

racuna olicnim naklonostima buducih supruznika, pa je
storen obicaj da se jednolice javlja kao posrednik pri
zakljucenju veridbe i braka.Drugi razlog je u tome sto je u
plemenskom drustvu bio vrlo sirok krug srodnika koji nisu
mogli medjusobno sklopiti brak.
Cesto se da bi se pronasla odgovarajuca devojka za udaju morao
precidug put, u stvari trebalo je pocepati bar jedan par
opanaka. Zato se
ovau s t a n o v a k o d A l b a n a c a n a z i v a “ o p a n a k ” . U p e r i
o d i m a k a d a n i j e b i l o dovoljno devojaka za udaju ova
funkcija dobila je naziv “zlatni opanak”,jer je posrednik skupo
naplacivao svoje posredovanje(Roditelji mladozenjesu morali da
mu napune opanak zlatom).Ugovor o posredovanju moze se
vrsiti uz naknadu ili bez naknade.
Umnogim zemljama se ovaj ugovor smatra nemoralnim
pa je zakonomzabranjen. U nekim zemljama se ipak u
praksi tolerise. Negde je bilozakonom zabranjeno samo
naplacivanje usluga, narocito kada je to postalaprofesija
pojedinaca. Druga prava su u vecoj ili manjoj meri
dopustala ilitolerisala cak i naplacivanje nagrade za
posredovanja.U savremenom drustvu javljaju se dva oblika
posredovanja:-Privatno, neinstucionalizovano posredovanje,
pretezno po selimamanjim mestima. To je ostatak
tradicionalnih patrijahalnih obicaja unasim porodicama.

8
Poseban razlog za ovo je manjak devojaka za udaju naselu.
Mnoge devojke sa sela udaju se u gradovima, opet
pretezno putemposrednika. i tako se mladici sa sela u
nedostatku dovoljnog izbora morajulicno ili putem posrednika
zaloziti da pronadju sebi buduceg druga.
Drugi oblik posredovanja javlja se sve vise u velikim
gradovima uvidu zvanicnog institucionalizovanog
posredovanja koje vrse agencije iliustanove,drzavni i privatni
organi.
Uzroci su slicni kao i kod tradicionalnogposredovanja.Slicnost je u
nemogucnosti da se nadje odgovarajuca devojkaili mladozenja.
A novi bitno drugaciji uzroci su samobrojni.Prvo, samimladi
ljudi moraju biti danas mnogo aktivniji nego ranije jer oni sami
vrseizbor a ne njihove porodice.Drugo,u velikim gradovima mogu
se sresti svevise usamljeni,neodlucni,stidljivi i nesigurni mladi ljudi
koji nisu u stanjuda sami izaberu bracnog druga. Danas postoji
velika opreznost i strahod loseg izbora.

9
________________________________________
Dr Marko Mladenovic, Osnovi sociologije porodice, Beograd, Savremenaadministracija, 1979. Str.152
POLNE SLOBODE
Svako drustvo izgradjuje svoja pravila o predbracnim
polnimslobodama muskarxca i zene. Kakva ce ta pravila biti
zavisi pored ostalog iod odredjenog modela drustvene
organizacije I kulture.Ako se posmatra istorija ljudske
seksualnosti i ljudskog braka moze seuociti postojanje
vrlo velikih razlika kako izmedju drustva koja
pripadajur a z l i c i t i m i s t o r i j s k i m e p o h a m a t a k o i
i z m e d j u d r u s t v a u o k v i r u i s t e istorijske epohe.
Dzordz Mardok americki etnolog svojim ispitivanjem 250etnickih
zajednica dosao je do sledecih podataka: 39% dopusta potpunu
slobodu u seksualnim odnosima pre sklapanja braka, 9.6%
dopusta oveslobode i posle sklapanja braka, 33.2%
dopusta polne slobode i poslesklapanja braka ali samo sa
odredjenim srodnicima.Moze se ipak uociti izvesna istoriska
pravilnost u predbracnim pa iu bracnim slobodama kako
muskarca tako i zene a narocito zene.Akopratimo
istoriju seksualnosti mozemo uociti da kod
mnogihnaroda”nevinost” devojke nema veceg znacaja za
brak i gotovo potpunonepoznatz. Kod mnogih je cak i pozeljno
da je devojka stekla predbracnoiskustvo jer je to korisno za
buduci brak.Cak se vise cene devojke koje surodile dete jer je
to znak plodnosti, a za drustvo je to znacajnacinjenica.Kod
vecine naroda postojao je i “brak na probu”: u toku
probnogperioda proveravala se plodnost zene i seksualna
uskladjenost partnera.Ako proba ne uspe oni se razilaze bez
ikakvih stetnih posledica za zenu.Umnogim krajevima sveta ovaj
brak i dalje postoji.On se cak ponovo javljau nasoj zemlji u
nekim seoskim podrucjima narocito kod imucnihseljaka,ali i u
gradovima kao oblik predbracne polne zajednice.

10
Istorija je zabelezila i mnoge ekstremne oblike seksual
nihsloboda.Kod nekih naroda i danas postoji obicaj
odredjene dane u tokugodine u toku kolektivnih svetkovina svi
mladici i devojke(cak i ozenjeni iudate zene) mogu sa
svakim imati seksualne odnose.Kod nekih
naroda p o s t o j e o b i c a j i d a p r v e b r a c n e n o c i s v i s v a t
o v i i m a j u p r a v o d a p r e mladozenje sa mladom obave
seksualni odnos, a kod nekih postoje i vrloprecizna
pravila:prve noci stariji srodnici i prijatelji, sledece-
mladjisrodnici a mladozenja na posletku.Prema tome
“devojacka cednost” nije ni bioloski ni drustveniimperativ.
Obicaji da devojka “nevina”udje u brak nastao je kod
mnogihnaroda tek sa pojavom privatne svojine i klasnog
drustva. Kada se javioprivatni posed, vlasnik tog poseda
zeleo je da bude siguran da ce
njegovaz e n a r a d j a t i s a m o n j e g o v u d e c u , z a t o j e o n
a m o r a l a u l a z i t i c e d n a u brak”cista” i”neporocna”. Ona
je bila obavezna ne samo na bracnu vec ipredbracnu
vernost. Danas se stanje dosta promenilo iz bezbroj
razlicitihrazloga. Jedan od glavnih razloga je ukidanje p
rotivurecnosti izmedjusluzbenog”prinudnog” braka i lju
bavnog coveka. Drugi razlog lezi ucinjenici da sa
nestankom privatnog poseda nestaju i opravdanja da se odzene
trazi predbracna vernost. Stvara se novi model braka
kaoslobodne,spontane,prirodne veze muskarca i zene,lisene
bilo kakvihdrustvenih i moralnih hipokrizija i svetinja

11
ZAKLJUCAK

Dakle odnosi pre zasnivanja braka jako su se menjali kroz istoriju

imenjaju se i dalje. Postaju mnogo slobodniji nego sto su
ranije bili i pri zboru bracnog druga svako moze da izabere onog
ko ce mu odgovarati jer je to veoma vazno za buduci zivot
suprusnika.Pravilani zbor bracnog
druga je veoma vazan jer u suprotnom mozeda
d o v e d e d o r a z n i h frustracija i teskoca koje najcesce dovode
do nesuglasica i rastave braka.Danas se mnogo raspravlja o
tome da li su osnovni uzroci nesuglasicai poteskoca u bracnoj
zajednici vise ekonomske i psiholoske prirode. Ima dosta
autora koji na temelju istrazivanja tvrde da je
korelacija izmedju dohotka i bracne srece jednaka nuli. Drugi
pokazuju da je dohodak vazniji za srecu zene nego za srecu
muza. U svakom slucaju ne treba ispustati kombinaciju
objektivnih i subjektivnih faktora.Postovanje tudje neizvesnosti
vazan je preduslov bracne srece, stoznaci da u braku postoji”
vreme kada se govori, postoji vreme kada se cuti,ali je uvek
potrebno da se postuje dostojanstvo i otpor drugog”

12
LITERATURA

1.A n d j e l k a M i l i c : ” R a d j a n j e m o d e r n e p o r o d i c e ” , B e o g r a d , Z a v o d z a udz
benike i nastavna sredstva, 1988. god.

2.dr Dragoljub B. Djordjevic:”Sociologija forever”, ucenicka zadrugagimnazije

Svetozar Markovic, Nis, 1996. god.

3. dr Marko Mladenovic:”Osnovi sociologije porodice”, Beograd,Savremena

administracija, 1979. god.

4.d r M i l o v a n M i t r o v i c i d r S r e t e n P e t r o v i c : ” S o c i o l o g i j a z a I I r a z r e d gim
nazije i III razred strucnih skola”, zavod za udzbenike i nastavnasredstva, Beograd,
1999. god.

5.“Casopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnuantropologiju”,

grupa autora, Beograd, 1981. god.Dr Dragoljub B. Djordjevic, Sociologija forever,
tekst Ivana KuvacicaPredbracni odnosi i izbor bracnog druga Nis, 1996. Str. 144

13