Novija socioloka gledita

Tri najvanija novija teorijska stanovita su funkcionalizam, teorija drutvenih tokova i simboliki interakcionizam.

1)Funkcionalizam
Funkcionalizam posmatra drutvo kao sloen sistem iji razliiti delovi rade zajedno da bi proizveli stabilnost i solidarnost. Tako bi sociologija trebalo da istrai meusobne odnose izmeu delova drutva i njihovog odnosa prema drutvu kao celini. Funkcionalisti, kao i Kont i Dirkem, esto koriste organsku analogiju uporeujui delovanje drutva sa ivim organizmom. Smatrali su da delovi drutva deluju zajedno za dobrobit drutva kao celine. Funkcionalizam naglaava vanost moralnog konsenzusa za odravanje reda i stabilnosti u drutvu. Moralni konsenzus postoji kada veina ljudi u drutvu deli iste vrednosti. Funkcionalisti smatraju da su red i ravnotea normalna stanja drutva, a ta drutvena ravnotea zasniva se na postojanju moralnog konsenzusa izmeu lanova drutva. Najistaknutiji predstavnici funkcionalistikog miljenja su Talkot Parsons i Robert Merton.

2) Teorije drutvenih sukoba

Sociolozi koji primenjuju teorije drutvenih sukoba naglaavaju znaaj struktura unutar drutva. Meutim, oni odbacuju funkcionalistiko naglaavanje moralnog konsenzusa, a istiu vanost podela u drutvu; zaokupljeni su pitanjima moi, nejednakosti i borbe. Prema ovoj teoriji, drutvo se sastoji od razliitih grupa koje slede sopstvene interese, to znai da uvek postoji mogunost konflikta. Oni ispituju napetosti koje postoje unuzat drutva i pokuavaju da shvate kako se uspostavljaju i odravaju odnosi kontrole. Jedan od zagovornika ove teorije je Ralf Darendorf-zamera funkcionalizmu to posmatra samo stranu drutva u kojoj postoji sklad i saglasnost; on smatra da su ak i vanije oblasti obeleene konfliktima i podelama, do kojih dolazi zbog razliitih interesa pojedinaca i grupa.

3) Teorije drutvenog delanja

Ove teorije panju posveuju delanju i interakciji lanova drutva prilikom formiranja struktura unutar drutva. Ove teorije su usredsreene na analizu toga kako se pojedinci ponaaju jedni prema drugima i prema drutvu. Veber se istie kao najraniji zagovornik ovih teorija. On jeste priznavao postojanje drutvenih struktura, ali je smatrao da su one stvorene kroz drutvena delanja pojedinaca.

4) Simboliki interakcionizam
Simboliki interakcionizam nastao je iz zaokupljenosti jezikom i znaenjem. Mid smatra da nam jezik omoguava da postanemo samosvesna bia svesna nae idividualnosti i sposobni da postaramo sebe onako kako nas drugi posmatraju. Kljuni element u tom procesu je simbol neto to stoji umesto neeg drugog. Gotovo sve interakcije izmeu pojedinaca ukljuuju razmenu simbola.

II Kultura i drutvo
Kultura se odnosi na nain ivota lanova nekog drutva ili grupa u u okviru nekog drutva. Drutvo je sistem meusobnih odnosa koji povezuje pojedince. Sva drutva su povezana injenicom da su njihovi lanovi organizovani u jasno strukturisane drutvene odnose, u zavisnosti od jedinstvene kulture kojoj pripadaju. Nijedna kultura ne moe postojati bez drutva, ali vai i obrnuto.

-Pojam kulture
Kada sociolozi govore o kulturi, oni su zainteresovani za one aspekte ljudskih drutava koji su naueni, a ne nasleeni. Kultura jednog drutva obuhvata kako nematerijalne aspekte: - verovanja - ideje ine sadraj jedne kulture - vrednosti tako i materijalne aspekte: - objekte - simbole kroz njih se izraava sadraj kulture. - tehnologiju

-Vrednosti i norme
Od osnovnog znaaja za sve kulture jesu one ideje koje odreuju ta se smatra vanim, vrednim i poeljnim. Ove apstraktne ideje, ili vrednosti, daju znaenje i slue kao vodi ljudima u njihovoj interakciji sa svetom koji ih okruuje. Primer vrednosti na zapadu je monogamija. Norme su pravila ponaanja koja odraavaju ili otelovljuju vrednosti jedne kulture. Vrednosti i norme svojim zajednikim delovanjem oblikuju ponaanje lanova jedne kulture unutar njihovog okruenja; one se vremenom cesto menjaju.

Kulturna raznovrsnost
Prihvatljivi oblici ponaanja umnogome se razlikuju od kulture do kulture i esto su u dramatinoj suprotnosti sa onim to ljudi u zapadnim drutvima smatraju za normalno brakovi izmeu dece uzrasta 12, 13 godina; jedenje kuia... Manja drutva (rana lovaka i sakupljaka drutva) nastojala su da budu kulturno jednoobrazna ili monokulturna. Danas je Japan ostao prilino monokulturno drutvo.Mnoga industrijalizovana drutva postaju sve vie kulturno razliita ili multikulturna. Globalne migracije (ropstvo, rat, kolonijalizam, globalizacija...) dovode do pojave drutava koje su kulturne meavine stanovnitvo u njima se sastoji od grupa koje imaju razliito kulturno, etniko i jeziko zalee.Subkulture se odnose na bilo koji segment stanovnitva koji se razlikuje od preostalog dela drutva po svojim kulturnim obrascima (npr. naturalisti, Goti, hakeri, hipici, Rastafarijanci, navijai...).Neki ljudi mogu sebe jasno identifikovati sa odreenom subkulturom, dok se drugi mogu kretati izmeu vie razliitih subkultura. Kontrakulture su grupe koje u velikoj meri odbacuju preovlaujue vrednosti i norme drutva.

Etnocentrizam
Kulture se ponekad izuzetno teko mogu razumeti ako se posmatraju spolja. Jedna kultura mora se izuavati uz potovanje njenih specifinih znaenja i vrednosti to je kljuna pretpostavka sociologije. Ova ideja poznata je jo i kao kulturni relativizam. Sociolozi pokuavaju da to je mogue vie izbegavaju etnocentrizam, koji znai procenjivanje drugih kultura kroz poreenje sa svojom sopstenom kulturom.

Socijalizacija
Kultura se odnosi na one karakteristike drutva koje su nauene, a ne nasleene.

Proces pomou kojeg deca ili drugi novi lanovi drutva stiu znanja o nainu ivota u svom drutvu zove se socijalizacija. To je najznaajniji kanal za prenos kulture kroz vreme i generacije.Socijalizacija je proces u kojem bespomono dete postepeno postaje svesno sebe, stie znanja i
ovladava vetinama potrebnim za kulturu u kojoj se rodilo. Ona omoguava ljudima da razvijaju sebe i svoje mogunosti, da stiu znanja i da se prilagoavaju.

Socijalizacija se odvija u dve iroke faze, koje ukljuuju nekoliko razliitih posrednika socijalizacije. Posrednici ili agensi socijalizacije su grupe ili drutveni okviri u kojma se odigravaju znaajni procesi socijalizacije. Primarna socijalizacija obuhvata period dojeneta i ranog detinjstva i predstavlja najintenzivniji period procesa uenja kulture deca ue jezik i osnovne obrasce ponaanja, a glavni agens socijalizacije je porodica. Sekundarna socijalizacija deava se kasnije u detinjstvu i u toku perioda sazrevanja neke od obaveza porodice preuzmaju drugi agensi socijalizacije kao to su kola, vrnjaci, razliite organizacije, mediji i radno mesto.

Drutvene uloge
Kroz proces socijalizacije, ljudi ue drutvene uloge tj. drutveno definisana oekivanja koja bi linost u datoj drutvenoj situaciji trebalo da sledi.Neki sociolozi (naroito pristalice
funkcionalizma) drutvene uloge smatraju utvrenim i relativnom nepromenjivim delovima kulture nekog drutva. One se uzimaju kao drutvene injenice. Meutim, to miljenje je pogreno, ba zato to pretpostavlja da pojedinci preuzimaju uloge i ne oblikuju ih.

Identitet
Pojam identiteta u sociologiji je viedimenzionalan. Uopteno govorei, identitet se odnosi na to kako ljdi razumeju sebe i ta je za njih znaajno. Vani izvori identiteta su rod, sekusalna orijentacija, nacionalna ili etnika pripadnost i drutvena klasa. Sociolozi najee pominju dva oblika identiteta: drutveni identitet i samoidentitet (lini identitet). Drutveni identitet odnosi se na osobine koje drugi ljudi pripisuju nekom pojedincu oznaavaju ko je ta osoba. Drutveni identitet stavlja tu osobu u odnos sa drugim pojedincima koji dele iste te osobine. Samoidentitet (lini identitet) izdvaja nas kao zasebne pojedince. On se odnosi na proces samorazvtika kroz koji formuliemo jedinstveno oseanje nas samih i na odnos prema svetu koji nas okruuje.

Tipovi drutava Svet koji nestaje: predmoderna drutva i njihova sudbina

1)Lovci i sakupljai Ljudska bia su ranije ivela u lovakim i sakupljakim drutvima izdravali su se lovom, ribolovom i sakupljanjem jestivih biljaka koje su rasle u divljini.

Ove kulture i danas postoje u nekim delovima Afrike, Brazila i Nove Gvineje, ali veina je unitena ili apsorbovana sa irenjem kulture sa Zapada.

U veini lovakih i sakupljakih grupa postoje neznatne nejednakosti meu njihovim lanovima. Oni su malo zainteresovani za stvaranje materijalnog bogatstva koje prevazilazi nivo zadovoljava njihovih osnovnih potreba. Zaokupljeni su religioznim vrednostima i sveanim i ritualnim obredima. Materijalna dobra se svode na oruje za lov i alatke za kopanje i graenje... pa postoji mala razlika meu lanovima drutva po koliini i vrsti materijalnog bogatstva. Razlike u poloaju i rangu su povezane sa godinama starosti i sa polom postoji podela rada izmeu mukaraca i ena. 2) Stoarska i ratarska drutva Stoarska drutva su drutva koja se oslanjaju na uzgoj stoke, dok se ratarska drutva bave gajenjem useva (tj. poljoprivredom). Ona se obino sele iz jednog podruja u drugo u zavisnosti od sezonskih promena, pa zbog tih nomadskih obiaja ne nagomilavaju imovinu, iako je u materijalnom pogledu njihov nain ivota dosta sloeniji u odnosu na lovce i sakupljae. Njih karakterie uoljiva nejednakost, a drutvom upravljaju poglavari ili ratnici kraljevi. Kada su lovci i sakupljai poeli da seju svoje sopstvene useve, time su oznaili poetak batovanstva. Batovanstvo je obezbeivalo mnogo sigurnije zalihe hrane nego to je to bilo mogue lovom ili sakupljanjem, pa su se tako mogle prehraniti mnogo vee zajednice. To nisu bila nomadska drutva, pa su stvarali vee zalihe materijalnih dobara nego lovaka ili stoarska drutva pa su tako izraene i vee nejednakosti nego kod njih. Drutvom upravljaju poglavari. 3)Neindustrijske ili tradicionalne civilizacije Jo i pre nae ere postojala su velika drutva koja su se zasnivala na razvoju gradova, vrlo izraenim nejednakostima u bogatstvu i moi i koja su bila povezana sa vladavinom kraljeva i careva. Imala su svoje pismo, tu su cvetali nauka i umetnost, pa se ova drutva esto nazivaju civilizacijama.
Najstarije civilizacije nastale su na Srednjem istoku, u plodnim dolinama reka (Kineska carevina)

4)Moderni svet: industrijska drutva

Industrijalizacija se odnosi na pojavu mainske proizvodnje koja se zasniva na korienju materijalnih ili neivih izvora energije (vodena para, elektrina energija). Industrijska (moderna, razvijena) drutva su potpuno drugaija od bilo kog prethodnog tipa drutva. Osnovna karakteristika dananjih industrijskih drutava jeste da velika veina zaposlenog stanovnitva radi u fabrikama, kancelarijama, prodavnicama..., a ne u poljoprivredi. Takoe, i vie od 90% ivi u manjim ili veim gradovima, u kojima drutveni ivot postaje sve bezliniji i anonimniji. Karakterisu ih jai i razvijeniji politiki sistemi u odnosu na oblike vladavine u tradicionalnim civilizacijama. Sa razvojem industrijalizacije, saobraaj i komunikacije postali su mnogo bri to je dovelo do stvaranja mnogo integrisanije nacionalne zajednice.Industrijska drutva bila su prve nacionalne drave u istoriji. Nacionalne drave jesu politike zajednice koje su od drugih odvojene jasno odreenim granicama, a ne neodreenim graninim oblastima koje su nekada odvajale tradicionalne drave.

Globalni razvoj
U nekim podrujima, kao to su Severna Amerika, Australija i Novi Zeland, koja su naseljavale lovake i sakupljake zajednice, Evropljani su inili veinsko stanovnitvo. U ostalim podrujima (vei deo Azije, Afrike i June Amerike) lokalno stanovnitvo je inilo veinu. Drutva prvog tipa, ukljuujui i SAD, postala su industrijalizovana. Ona u drugoj kategoriji uglavnom su na znatno niem nivou industrijskog razvoja i nazivaju se zemljama u razvoju (to su npr. Kina, Indija, dosta afrikih zemalja i zemlje June Amerike Drutva Prvog, Drugog i Treeg sveta esto se moe uti da se zemlje u razvoju oznaavaju kao deo zemalja Treeg sveta. Taj naziv prvobitno je predstavljao jedan od tri glavna razliita tipa drutava sa poetka 20. veka. Zemlje Prvog sveta bile su (a i sada su) industrijalizovane drave Evrope, SAD, Australoazija (Australija, Novi Zeland, Tasmanija i Melanezija) i Japan. Veina ima viepartijske, parlamentarne sisteme vlasti; zasnivaju se na industrijskoj proizvodnji i slobodnom preduzetnitvu, a postoje i glavne klasne nejednakosti, koje su manje izraene nego u tradicionalnim dravama. Drutva Drugog sveta oznaavala su komunistika drutva SSSRa i istone Evrope, ali i ehoslovake, Poljske, Istone Nemake i Maarske. Njih karakterie planska privreda, i u njima se ne pridaje znaaj privatnoj svojini ili konkurenciji privrednih preduzea. To su bile jednopartijske drave u kojima je komunistika partija imala dominantnu ulogu (sledili Marksovo uenje da je kolektivna svojina uspenija od slobodnog trita). Globalno rivalstvo izmeu Sovjetskog Saveza i istonoevropskih drava, sa jedne, i kapitalistikih drutava Zapada i Japana, sa druge strane, opisuje se kao hladni rat, jer nije dolo do direktnih vojnih sukoba izmeu dve strane. Sa zavretkom hladnog rata i raspadom komunizma u bivem SSSRu, Drugi svet je nestao. Zemlje u razvoju (drutva Treeg sveta) Mnoga drutva u razvoju nalaze se u oblastima Azije, Afrike i June Amerike koje su bile pod kolonijalnom vlau. Veina drava u razvoju postale su nezavisne tek nakon Drugog svetskog rata. Iako mogu obuhvatati narode koji i dalje ive tradicionalnim nainom ivote, one se veoma razlikuju od ranijih oblika tradicionalnih drutava to su sada nacionalne drave, koje doivljavaju ubrzani proces razvoja gradova; iako poljoprivreda ostaje glavna privredna delatnost, sada se usevi ee proizvode za izvoz, nego za domau proizvodnju. Neke imaju sisteme slobodne inicijative, a neke plansku privredu. Uslovi u siromanijim od ovih drutava su se vie pogorali nego popravili u poslednjih nekoliko godina, a veina ovih drava je suoeno i sa problemom dugova. Novoindustrijalizovane zemlje Neke zemlje zapoele su sa procesom industrijalizacije i doievele dramatian ekonomski rast u poslednje 3 decenije. O tim zemljama se ponekad govori kao o novoindustrijalizovanim zemljama, a to su npr. Brazil, Meksiko, Juna Koreja, Singapur i Tajvan. Sve do kraja 90ih godina 20. veka istonoazijske novoindustrijalizovane zemlje imale su najstabilnije nivoe ekonomskog prosperiteta. Izvoz proizvedene robe doprineo je izuzetno brzom ekonomskom rastu u privredama ovih tzv. azijskih tigrova. Ove zemlje karakterie i visok nivo ulaganja. Narodi su, zahvaljujui privrednom razvoju, sada povezani u jednu globalnu privredu, tako da dogaaji u drugim delovima sveta imaju neposredne uticaje i posledice u celom svetu. Tako i rast novoindustrijalizovanih zemalja menja razliku izmeu Severa i Juga. A proces globalizacije stvara mnogo sloeniju konfiguraciju moi i privilegija od kategorizacije prema modelu Prvog i Treeg sveta.