ETIKA I KORPORATIVNO UPRAVLJANJE

Autori se oslanjaju na veliko profesionalno iskustvo pri razmatranju promaaja u korporativnom ponaanju u SAD, korektivne mere i sve vee zahteve javnosti za etikom odgovornou u organizacijama i vladama. Oni zakljuuju da je od sutinske vanosti da etika bude integralni deo kulture organizacije; povrno postojanje etikog kodeksa nee uticati na organizacione promene niti uticati na poverenje javnosti. Kljune rei: etika, vrednosti, korporativno upravljanje, reforma, drutvena odgovornost. U SAD-u, seamo se godine 2002. kao godine u kojoj su skandali koji su stekli veliki publicitet unitili poverenje investitora i poveale zabrinutos vezan za eroziju korproativne odgovornosti. Neprofitne agencije ugrozile su poverenje svojih donatora. Multinacionalne kompanije saraivale su sa korumpiranim i neefektivnim vladama, kole se suoavaju sa nasiljem i nedostatkom potovanja. Veoma je obeshrabrujue ukoliko moemo da vidimo samo etike promaaje, ali kada bacimo pogled na 2003., vidimo pojavu korektivnih mera i sve veih zahteva javnosti za etikom odgovornou vlade i organizacija, to nam daje nadu. Etiki resursni centar, jedna od najstarijih nevladinih organizacija koja se bavi pitanjima etike u organizacijama, deo je stalnih napora na ovom polju i vidi etiku kao kljuni koncept u korporativnom upravljanju i borbi protivn korupcije. Vlada SAD je ve preduzela akciju da pomogne u restauraciji korporativne odgovornosti. Usvojeni su zakoni i regulacije koji zahtevaju: 1. da kompanije kreiraju posebne kodekse ponaanja za Odbore direktora i finansijske direktore 2. da kompanije otkriju Securities and Exchange Commision (Komisija za berze i hartije od vrednosti) Etiki kodeks koji se primenjuje na generalne direktore i finansijske rukovodioce i bilo koje amandmane ili odstupanja od kodeksa koji se odnose na ove slubenike. 3. Da CEO potvrdi finansijske dokumente. Mi u ERC (Etikom resursnom centru) aplaudiramo tim akcijama, ali ne mislimo da su te inicijative dovoljne. Mi imamo iri pogled na pitanja poslovne etike i korporativnog upravljanja. Mi savetujemo kompanije da idu dalje od zakonskih i regulativnih zahteva kako bi se izgradili efektivni

programi za komuniciranje etikih vrednosti kompanije. Kompanije moraju biti sigurne da se ove vrednosti razumeju i da se primenjuju u tekim situacijama. Istraivanje ERC-a iz 2003. godine pokazuje da se ovo nee dogoditi bez aktivne podrke u smislu rei i dela liderstva kompanije. Promene koje su nastale u zakonodavstvu kao rezultat korporativnih skandala iz 2002. vredne su divljenja, ali ispravljanje pravila ne znai i reenje problema. Jo uvek treba mnogo uraditi da bi se organizacije pridravale viih etikih standarda nego to je to bio sluaj u prolosti. Sada u dati jedan primer posledica pada etikog vostva. Moj primer je Olimpijski komitet SAD-a (USOC). Bio sam lan Etikog Nadzornog Komiteta ove organizacije do skora, a onda sam otkazao saradnju jer sam izgubio veru u to da je USOC posveen svom etikom programu. USOC je osnovan da osigura razvoj i podrku amerikim sportistima. Njegova misija je da ouva i promovie olimpijski ideal kao efektivan i pozitivan uzor koji insprie sve Amerikance. Naalost, USOC je bio umean u gorku melodramu. Ono to je trebalo da bude slavljenje dostignua, pretvorilo se u sraman i skup skandal. Kako bismo mogli da uimo iz ovoga, moramo da upoznamo injenice. CEO je napravio konflikt interesa, jer je omoguio svom drugu iz detinjstva da se sastane i ponudio mito jednom od vrhovnih rukovodilaca Panamerikih igara. Nakon to je Etiki Nadzorni Komitet otkrio da je dolo do sukoba interesa, ipak nije dolo do nikakvih sankcija. Ovo je dovelo do ostavke rukovodioca USOC zaduenog za etiku, lana Izvrnog Komiteta i tri lana Etikog Nadzornog Komiteta (ukljuujui i mene). Kongres je brzo reagovao. Bila su tri sasluanja u Senatu, to e veovatno rezultirati drastinim organizacionim promenama i stroijim nadzorom od strane Kongresa. Pored toga, pokrenuta je kriminalna istraga kako bi se utvrdilo da li ova ponuda predstavlja krenja Foreign Corrupt Practices Act-a (akta protiv korupcijske prakse). Proi e godine dok USOC povrati svoju reputaciju. Po mom miljenju, samo je ova intervencija Kongresa dovela do toga da je Izvrni Komitet promenio svoj kurs, ukinuo CEO-u njegov estocifreni bonus i prihvatio njegovu ostavku. Nema sumnje da je USOC sa dobrim namerama kreirao ovaj etiki nadzorni komitet i imenovao etikog rukovodioca. Ono to mi moemo da nauimo iz ove istuacije je da uprkos naporima etikog komiteta, liderstvo nije uspelo da instalira fundamentalni set vrednosti u organizaciju. Na svu sreu, lan izvrnog komiteta, rukovodilac zaduen za etiku i lanovi etikog nadzornog komiteta, izneli su stvar na svetlost dana, to je sa sobom povuklo korektivne akcije.

Kako bi bila zaista efektivna, etika mora biti integralni deo organizacione kulture. Slubenici zadueni za etiku imaju odgovornost da nadgledaju posveenost etikom ponaanju i korporativnim vrednostima. Oni moraju biti fundamentalni deo organizacije i treba ih ceniti za doprinos vrednostima i atmosferi. Njihove pozicije i perspektive moraju se uti i potovati. Od vrha pa do dna, lideri organizacije moraju potovati i modelirati ovaj etiki proces. Kada postanu deo organizacione kulture, dobri etiki programi e pomoi prevenciji problema pre nego se oni pojave i reavanju problema kada ipak nastanu. Kao rezultat svega ovoga, organizacija e imati bolju reputaciju, kredibilitet i integritet. Na kraju, elim da se od mikro aspekta korupcije okrenem prema globalnom korupcijskom izazovu. Korupcija utie na sve uesnike globalne ekonomije, provlai se kroz sve regione, ekonomske i politike sisteme. Uvek e biti i loih uesnika, ali poveana transparentnost i visoki etiki standardi izolovae i pokazati one korumirane. Etika i integritet su kritini za globalno trite. Zemlje moraju pokazati da su vredne poverenja kako bi mogle da uestvuju u dobrobitima internacionalnog razvoja i trgovine. One moraju prikazati stabilno i predvidivo poslovno okruenje i transakcione trokove. One moraju biti otvorene i transparentne (Vogl, 2003). Zato su etika i integritet vani za kompanije? Kompanije koje ele da budu etine, mogu regrutovati i zadrati najbolje radnike i usvojiti pozitivne, dugoroe veze sa kupcima, dobavljaima, akcionarima i investitorima. Etine kompanije mogu stvoriti respekt tako da e medijski pritisak na njih biti smanjen, a moda i u potpunosti eliminisan, to e tititi reputaciju kompanije. Idui prema kraju prolog stolea, ekonomska mo biznisa dramatino je narasla. Prihodi nekih privatnih korporacija poeli su da prevazilaze visinu GNP-a mnogih manje razvijenih zemalja, gde su obavljale biznis. Globalno, korporacije moraju da preuzmu funkcije koje tradicionalno obavlja vlada, da postavljaju standarde, budu odgovorne za drutveno blagostanje stejkholdera i vode rauna o okruenju. Korporativna etika bazirana na snanim vrednostima daje odgovoran menadment i radi u korist zemalja u razvoju i ekonomskog zdravlja celog sveta. Saradnja izmeu globalnih korporacija i zemalja obeava znaajan progres u borbi protiv korupcije. Veliki francuski pisac Viktor Igo je rekao invaziji armije se moe odupreti, ali ne i invaziji ideje ije je vreme dolo. Dolo je vreme za etiku u upravljanju. Hajde da se udruimo u borbi protiv korupcije.