ЖЕЛИМ ВАМ ДОБАР ДАН

Ја бих само нешто кратко реко о тематизи MOGа ZAVRŠNOG RADA који носи назив ПОЛИТИЧКО
ДИПЛОМАТСКА ДИНАМИКА КРИМСКОГ РАТА 1853 1856. КАО ШТО СЕ МОЖЕ ИЗ НАСЛОВЕ УОЧИТИ,
У СРЕДИШТУ РАДА стоје сложени догађаји КОЈи ПРИПАДАју ПОЛИТИЧКОЈ И ДИПЛОМАТСКОЈ
СФЕРИ. ЈЕДНА ОД НАЈВАЖНИЈИХ ПОСЕБНОСТИ КРИМСКОГ РАТА УПРАВО JE ТА ДИПЛОМАТСКA
KOMPONENTA, КОЈA JE ПРАКТИЧНО ПРИСУТNA КАКО УОЧИ РАТА ТАКО И ТОКОМ ЦИЈЕЛОГ
КОНФЛИКТА. ШТАВИШЕ ОВО ЈЕ ПРВИ РАТ У КОМЕ ИСТОВРЕМЕНО ЗАПОЧИЊУ РАТНЕ ОПЕРАЦИЈЕ И
ДИПЛОМАТСКИ ПРЕГОВОРИ ОДНОСНО МИРОВНИ ПРЕГОВОРИ МЕЂУ НЕПРИЈАТЕЉСКИМ СILAMA.

ПОЛОВИНА 19. ВИЈЕКА НАИЗЛГЕД НИЈЕ ПЕРИОД КОЈИ БИ ИНАЧЕ ДОБИО НЕКО ЗАСЛУЖНИЈЕ
МЈЕСТО У ИСТОРИЈИ. МЕЂУТИМ, 50-ТИХ ГОДИНЕ 19 ВИЈЕКА, ТОКОМ КРИМСКОГ РАТА ДОЛАЗИ ДО
НЕКОЛИКО ВАЖНИХ ПОЛИТИЧКИХ ПРОМЈЕНА, И УСУДИО БИХ СЕ РЕЋИ ДА СУ ТЕ ПРОМЈЕНЕ,
СУДБИНСКИ ЗНАЧАЈНЕ ЗА ДРУГУ ПОЛОВИНУ 19 ВИЈЕКА али и за прве деценије 20 вијека. НА
ЗАПАДУ ВИДИМО СТВАРАЊЕ ВОЈНЕ АЛИЈАНСЕ Велика Британија и Француска по први пут у
историји. Њемачке државе показују до тад невиђено јединство. Пријатељске везе између Аустрије
и Русије се коначно прекидају и непријатељство рођено током овог рата ће ескалирати 1914.
године.

КРИМСКИ РАТ ЈЕ ПО МНОГИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА ПРВИ МОДЕРНИ РАТ, АЛИ ОН САДРЖИ И

ДОСТА елемента СРЕДЊОВИЈЕКОВНОг начина ратовања. НА ЈЕДНОЈ СТРАНИ ИМАМО КОЊАНИКЕ
КОЈИ СА мачевима и копљима јуришају НА АРТИЉЕРИЈСКУ ВАТРУ, КАО ШТО ЈЕ СЛУЧАЈ КОД
БАЛАКЛАВЕ, модерни ратни ПАРОБРОДИ КОЈИ РАЗОРНО УНИШТАВАЈУ ДРВЕНЕ БРОДОВЕ У Црном
мору, жељезница која брзо и ефикасно снабдјева трупе а на другу страну разне товарне животиње
које спорије врше снабдијевање војске. У суштини, овај временски период је заиста тренутак у
коме се свијет трансформише у многим аспектима.

Овај рат има и свјетске димензије. ИАКО ЈЕ КРИМСКИ ФРОНТ НАЈПОЗНАТИЈИ, НАЈВИШЕ ЗАСЛУГОМ
ЗАПАДНЕ ШТАМПЕ, ВОЂЕНЕ СУ БОРБЕ И НА ДРУГИМ ДИЈЕЛОВИМА СВИЈЕТА, наравно САМО У
МАЊЕМ ФОРМАТУ. Као што је случај у балтичком мору, гдје су западна флота однијела прву
побједу у овом рату. Ратовало na istočnoj obali crnog mora, na западне обале црног мора, odnosno
na kavkazu, čak je bilo pomorskih bitaka u bijelom moru, gdje su britanci pokusali unistiti grad
arhangelsk. Na drugoj strani ruskog carstva, na poluostrvu kamčatki, КАО ТАКАВ РАТ ЈЕ ВЕОМА
КОМПЛЕКСНЕ ПРИРОДЕ И САДРЖИ РАЗНЕ КОМПОНЕНТЕ КОЈЕ ЗАИСТА ТРАЖЕ ВЕЛИКИ
ИСТРАЖИВАЧКИ и интелектуални осјећај приликом писања.

СВАКАКО ДА БИ РАД БИО МНОГО ОБИМНИЈИ ДА САМ ПОКУШАО ДОДАТНО ПРИКАЗАТИ И

ОБЈАСНИТИ И ДРУГЕ ЕЛЕМЕНТЕ ТОГ ШИРОКОГ СПЕКТРА ДОГАЂАЈА УНУТАР КРИМКОГ РАТА.

ЗАПАДНА ИСТОРИОГРАФИЈА ЈЕ ДОСТА РЕВНОСНИЈЕ радила на тематици ОВОГ КОНФЛИКТ. ПО

ЊИХОВОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ ЈЕ И НАЗИВ РАТА, дакле Кримски рат прихваћен у свјетским
историографски оквирима. РУСКИ ЦАРИСТИЧКИ ПИСЦИ СУ ОВАЈ РАТ назиВАЛИ ИСТОЧНИ РАТ.
ШТО МОЖДА И УКАЗУЈЕ НА МОТИВЕ СУКОБА, моежемо рећи да је ово БИО РУСКИ ПОКУШАЈ
РИЈЕШАВАЊА ИСТОЧНОГ ПИТАЊА. ТАКОЗВАНО ИСТОЧНО ПИТАЊЕ ПРЕДСТАВЉА ЧИТАВ СКУП
ПОЛИТИЧКИХ ПРОБЛЕМА И НИЗ ДОГАЂАЈА У ВЕЗИ СА РАСПАДОМ ПРОПАДАЈУЋЕГ ОСМАНСКОГ
ЦАРСТВА. Од кучук кајнарџијског мира 1774 па до паришке конференције 1856, русија апсолутно
доминира источним питањем и УПРАВО уочи избијања кримског рата она је СМАТРАЛА ИСТОЧНО
ПИТАЊЕ ИСКЉУЧИВО СВОЈОМ ПОЛИТИКОМ. Међутим, Руски утицај, поред југоисточне европе,
несумњиво је био доминантан и у централној. Не заборавимо да су руске трупе угушиле мађарски
устанак и сачувале јединство аустисјке царевине. Поред тога Русија је била одлучујућа сила у
борби између пруске и аустрије за доминацију над њемачким земљама. До почетка овог рата,
аустрија је имала већу подршку руског цара у њемачком питању. Што ће се наравно, касније
промијенити у корист пруске. По британској докртрини равнотеже снага у европи, русија је
дефинитивно почела да угрожава баланс оф пауер.

НЕПОСРЕДНО ПРИЈЕ ИЗБИЈАЊА КРИМСКОГ РАТА ЗАПАДНЕ СИЛЕ СУ ТАКОЂЕ ПОЧЕЛЕ ИГРАТИ
ВАЖНУ УЛОГУ У СФЕРИ ИСТОЧНОЕВРОПСКЕ ПОЛИТИКЕ ЈЕР СУ ПОДРЖАВАЛЕ ОСМАНСКО ЦАРСТВО
И ЊЕН ОПСТАНАК. ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И ФРАНЦУСКА СУ СВАКАКО ГЛЕДАЛЕ СВОЈ ЕКОНОМСКИ
ИНТЕРЕС У ОДРЖАВАЊУ болесника с босфора. ПОГОТОВО ЈЕ ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ БИЛО СТАЛО ДО
ОПСТАНКА ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА, ЈЕР ЈЕ ОНА ОД 1825 ДО 1852 ГОДИНЕ ОСМОСТРУКО УВЕЋАЛА
ИЗВОЗ У ТУРСКУ, ТАЈ БРИТАНСКИ ИЗВОЗ ИНДУСТРИЈСКЕ РОБЕ ПРЕМАШИО ЈЕ БРИТАНСКИ ИЗВОЗ У
ДРУГЕ ЕВРОПСКЕ ДРЖАВЕ, КАО ШТО ЈЕ РУСИЈА, ФРАНЦУСКА ИТД. ПОРЕД ТИХ ЕКОНОМСКИХ
МОТИВА, СВАКАКО ВАЖАН ФАКТОР СУ И ГЕОСТРАТЕШКИ ИНТЕРЕСИ ЗАПАДНИХ СИЛА, ОДНОСНО
БОЈАЗАН ДА РУСИЈА НЕ ПРИПОЈИ ЕВРОПСКЕ ДИЈЕЛОВЕ КАО И ДАРДАНЕЛЕ И САМИМ ТИМ ИЗАЂЕ
НА ИСТОЧНИ МЕДИТЕРАН. Тиме би русија угрозила западноевропску трговину али и британски
статус најмоћније поморске силе свијета. Управо у овим оквирима можемо уочити истински узрок
рата.

НА ТЕМЕЉУ ТОГА, ПИТАЊЕ ОПСТАНКА ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА ПОСТАЛО ЈЕ СРЕДИНОМ 19 ВИЈЕКА

ЦЕНТРАЛНИ ПРОБЛЕМ ЕВРОПСКЕ ПОЛИТИКЕ, СТВАРАЈУЋИ ДВИЈЕ ИДЕОЛОШКЕ И ПОЛИТИЧКЕ
ФРОНТЕ УНУТАР ЕВРОПЕ, КОЈЕ СЕ МОГУ С ПРАВОМ НАЗВАТИ ПРЕТХОДНИМ ФРОНТАМА ПРИЈЕ
ИЗБИЈАЊА 1 СВЈЕТСКОГ РАТА АЛИ И ИДЕОЛОШКИМ ПРЕТХОДНИКОМ ХЛАДНОГ РАТА.

ЖЕЛИО БИХ ИСКАЗАТИ ЗАХВАЛНОСТ ПОРОДИЦИ, КОЈА МИ ЈЕ У ОВОМ ПРИЛИЧНО

ИНТЕРЕСАНТНОМ ВРЕМЕНСКОМ ИНТЕРВАЛУ ОД 2015. ГОДИНЕ ДО САМОГ ОВОГ ТРЕНУТКА
ПРУЖИЛА НЕВЈЕРОВАТНУ ПОДРШКУ. ЗАХВАЛНОСТ ИДЕ И МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА КОЈИ СУ МИ
СВОЈИМ ДРАГОЦЈЕНИМ САВЈЕТИМА ДОСТА ПОМОГЛИ ТОКОМ ПИСАЊА ЗАВРШНОГ РАДА. КАО И
МОЈОЈ ДРАГОЈ ПРОФЕСОРИЦИ, ЗА КОЈУ ИСКРЕНО СМАТРАМ ДА ЈЕ НАЈПОСВЕЋЕНИЈА,
НАВЕЛИКОДУШНИЈА И НАЈПЛЕМЕНИТИЈА ОСОБА КОЈУ ЛИЧНО ПОЗНАЈЕМ.ОНА ЈЕ УЗОР, НЕ САМО
МЕНИ, ВЕЋ И ДРУГИМ КОЛЕГАМА, И МОГУ РЕЋИ И ДА ЈЕ ДОЖИВЉАВАМ КАО ИСТИНСКОГ
ПРИЈАТЕЉА.