ВИСОКА ШКОЛА ЗА ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО ТРЕБИЊЕ

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ

НА УЛОГУ САОБРАЋАЈА У ТУРИЗМУ

СЕМИНАРСКИ РАД

Ментор: Кандидат:

проф. др Николина

Требиње, фебруар 2023.

 САДРЖАЈ

УВОД...................................................................................................................3

1. ПОЈАМ И ИСТОРИЈА САОБРАЋАЈА....................................................4

1.1. Појам и врсте саобраћаја..............................................................................................4

1.2. Историја саобраћаја......................................................................................................5

2. ВЕЗА ИЗМЕЂУ САОБРАЋАЈА И ТУРИЗМА........................................7

2.1. Значај развоја саобраћаја за развој туризма...............................................................7

2.2. Саобраћај као предуслов развоја туризма у туристичким дестинацијама..............8

3. УЛОГА САОБРАЋАЈА У ПРУЖАЊУ ТУРИСТИЧКИХ УСЛУГА10

ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................14

ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................15
УВОД

У данашње вријеме туризам у свијету представља једну од водећих привредних

дјелатности у свим развијеним земљама. У земљама које се налазе у транзицији, као
што је и Босна и Херцеговина, туризам добија све значајнију улогу, што је посљедица
повећања броја туристичких кретања.

Развој туризма као економске дјелатности је повезан са развојем саобраћаја, због тога
што туризам као појава подразумјева путовање из једног мјеста у друго, а путовање се
углавном обавља путем неког од превозних средстава.

Будући да је туризам стратешки важна грана економије на нашим просторима, требало

би посветити посебну пажњу развоју туризма а важна карактеристика развијене
туристичке дестинације јесте и добро организована саобраћајна инфраструктура.

Развој саобраћаја је веома дуготрајан и има незамјенљиву улогу у пружању превозних,

поштанско - телеграфско - телефонских и других услуга, које омогућавају
функционисање тржишта.

Главни циљ рада је теоријски приказати колико је важан развој саобраћаја са

привредног аспекта, као и утицај појединачних облика саобраћаја на туризам у
цијелости.

У првом дијелу рада биће дефинисан појам саобраћаја, врсте саобраћаја и историја
развоја саобраћаја. У другом дијелу рада је дефинисана и приказана повезаност
саобраћаја и туризма, као и међузависност ових дјелатности. Треће поглавље се односи
на улогу саобраћаја у пружању услуга у туризму, односно на који начин је сваки од
облика саобраћаја утицао на развој туризма.

На крају ће бити изнијета закључна разматрања, која су настала као резултат приказане
струтуре рада.

3
1. ПОЈАМ И ИСТОРИЈА САОБРАЋАЈА

1.1. Појам и врсте саобраћаја

Развој саобраћаја подстиче просторну интеракцију и један је од кључних фактора за

разумјевање економске географије, па се у оквиру ње развија и поддисциплина -
саобраћајна географија.

Саобраћајна географија је грана економске географије која проучава законитости

развоја и размјештања саобраћајне мреже и режим њене експлоатације, у зависности од
утицаја природно - географских и друштвено - географских фактора. Економско -
географски елементи саобраћаја су:

1. Саобраћајна инфраструктура (пруге, путеви, луке, аеродроми, канали);

2. Саобраћајна средства (жељезничке композиције, камиони, бродови, авиони
итд.);
3. Радна снага (запослени у саобраћају);
4. Обим и структура предмета превоза (робе, путника).1

У најширем смислу, саобраћај представља дјелатност са циљем превоза, преноса или

премјештања објеката и информација. Односно, саобраћај је основа цивилизацијског
напретка и утиче на развој привреде, културе, образовања и туризма.

С обзиром на то да се појам саобраћај као цјеловит назив у многим земљама не

практикује. често се овај термин изражава са два израза: транспорт и комуникације.
Под појмом транспорт се подразумјева превоз лица и ствари, док се под појмом
комуникације подразумјева пренос информација и података.

Генерално, може се рећи да се саобраћај одвија саобраћајним или превозним средством

(возилима, пловилима, ваздухопловилима и слично) путем организација за
комуникацију (пошта, телефон, телеграф, радија и телевизије) и саобраћајним путевима
( путевима, жељезницама, мору, ваздуху, ријекама и пловним каналима и слично).

Подјела и класификација саобраћаја код многих аутора полази од различитих

критеријума. За различите сврхе користе се различити критеријуми.

1
Микановић, С. (2014), Историјски развој саобраћаја, Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки
факултет Бијељина
4
Све подјеле саобраћаја полазе од његових основних учесника а то су: човјек,
саобраћајница, саобраћајно средство, објекат превоза и околина.2

Према начину превоза, саобрачајним средствима и путевима на којима се одвија,

саобраћај може бити:

1. копнени саобраћај (друмски, жељезнички, цјевоводи, преносне траке),

2. водени саобраћај (поморски, ријечни, језерски и каналски),
3. ваздушни саобраћај (ваздухопловни, хеликоптерски, ракетни и сателитски);
4. бежични саобраћај (радио, телефон, телевизија).3

Према подручју на коме се одвија, саобраћај може бити:

1. међународни саобраћај и
2. домаћи саобраћај.

Према кориснику услуга, разликују се:

1. јавни саобраћај и
2. саобраћај за властите потребе.

Према начину организације, саобраћај може бити:

1. линијски,
2. слободни и
3. пригодни.

Поред набројаних класификација, неки аутори користе и друге критеријуме, али ово су
основни критеријуми подјеле саобраћаја.

1.2. Историја саобраћаја

Историјски период развоја саобраћаја се може пратити од прединдустријског до

савремених саобраћајних мрежа. Прије појаве парне машине и иновација у
индустријској револуцији крајем 18. вијека, није постојао никакав облик моторизованог
саобраћаја. Саобраћајна средства су углавном била животињска запрега у копненом
саобраћају или у воденом саобраћају снага вјетрова.4

2
ибидем.
3
Голош, А. (2017), Промет и туризам, Завршни рад, Свеучилиште у Сплиту, Економски факултет Сплит
4
Извор: https://www.fms-tivat.me/ (Приступљено: 16.02.2023.)
5
Водени саобраћај је био најразвијенији у то вријеме, па су се управо у долинама
великих ријека развиле прве цивилазиције. Карактеристично за овај период је Римско и
Кинеско царство, који су улагали велике напоре у изградњу саобраћајне мреже и на тај
начин контролишу територију током дужег периода.

Римљани су били познати градитељи путева, па се њихова путна мрежа развијала веома
брзо, а у једном периоду је износила око 80000 км одлично изграђених путева. За
разлику од њих, Кинеско царство је било познато по изградњи система канала и
ријечном саобраћају. Неки дијелови тог система канала и данас постоје у Кини.

У средњем вијеку се интензивирала трговина поморским путем и то највише Сјеверним

морем, Балтичким морем и Медитераном. У овом периоду долази до појаве
савременијих и бржих бродова (каравеле и галеони). С обзиром на то да је ријеч о
једрењацима, главни услов и фактор пловидбе били су стални вјетрови и кретање
морских струја.

Трећа фаза развоја саобраћаја је обиљежена открићем Америчког континента и

Аустралије, током 16. и 17. вијека. Овај период је обиљежило значајно проширење
граница и могућности поморског саобраћаја. Такође, у овој фази је дошло до прве
индустријске револуције и појаве парне машине. Захваљујући томе, почела је
конструкција савремених саобраћајних средстава.

Четврта фаза или Модерна ера почиње крајем 19. Вијека. Основна карактеристика ове
фазе јесте развој жељезничког саобраћаја. Проналаском телеграфа и телефона започиње
ера телеграфско - телефонског саобраћаја, односно ера савремених
телекомуникационих средстава. У овој ери се развија и друмски саобраћај, поготово у
сфери промета путника.

Пета фаза је означила појаву новог вида саобраћаја, а то је авионски саобраћај. Током
20. вијека убрзано се развијао и телекомуникациони саобраћај, што је пропраћено
појавом Интернета као посебног облика комуникације. 5

5
ибидем.
6
2. ВЕЗА ИЗМЕЂУ САОБРАЋАЈА И ТУРИЗМА

Туризам је хетерогена дјелатност у коју су укључене различите дјелатности, које

директно или индиректно утичу на туризам, а подијељене су у четири основне групе:
саобраћај, хотелијерство, ресторатерство и туристичке атракције.

Сектор услуга заузима значајан удио у привреди сваке државе, а то значи да он

представља велику могућност и шансу за укључивање у међународну подјелу рада.
Туризам као једна од најпрофитабилнијих и највећих индустрија у свијету заузима
значајно мјесто у економијама средње развијених и мање развијених земаља.
Динамичност и масовност представљају основне карактеристике туризма у данашње
вријеме, те је према томе и Босна и Херцеговина забиљежила примјетан раст
туристичких посјета. 6

Према извјештају Свјетске туристичке организације, туризам чини 10% свјетског БДП-
а, а међу највећим потрошачима су кинески туристи, затим амерички и руски. Као
такав, туризам спада међу три водеће индустрије у великој већини земаља.

2.1. Значај развоја саобраћаја за развој туризма

Као што је већ речено, саобраћај преставља саставни дио туризма. Основне
карактеристике саобраћајног система у туризмумогу се посматрати кроз четири
учесника: утицај саобраћаја на туризам у градовима као дестинацијама, утицај туризма
у градовима као дестинацијама за саобраћај, веза између градских дестинација и
саобраћаја, као и саобраћај као најважнији елемент за развој туризма у градовима.

Према Шолману, саобраћај има сљедеће улоге у функцији туризма:

1. чини дестинацију доступном посједујући саобраћајну инфраструктуру која је за

то потребна,
2. туристима омогућава квалитетно путовање, односно угодан, брз, безбједан и
економичан доживљај,
3. претвара путовање у туристички доживљај па туристима остају у сјећању
туристичке понуде као нешто незаборавно,
4. саобраћај треба да обезбједи кретање туриста у туристичкој дестинацији,
6
Станић, М., Вујић, Т. (2016), Туризам као фактор економског развоја, Зборник радова "Синергија 2016"
14-20 стр.
7
 5. саобраћајна средства требају осигурати туристима све потребне реурсе на које
ће потрошити новац и уживати,
6. у туристичким атракцијама се организује посебан облик саобраћаја, који је сам
по себи атракција за туристе.

Саобраћај је веома важан због чињенице да боље развијени и већи саобраћајни

капацитети, као и добро организоване саобраћајне везе пружају веће могућности у
развоју туризма.

2.2. Саобраћај као предуслов развоја туризма у туристичким дестинацијама

Развијеност саобраћајног система у функцији туризма дијели се на два облика:

 саобраћајну доступност до туристичке дестинације и

 уређеност саобраћаја у туристичкој дестинацији.7

Туристичка дестинација која има квалитетнији саобраћај по правилу је организованија

и привлачнија за туристе. На развој туристичке услуге утичу економско, природно и
друштвено окружење. У економско окружење спадају банкарске и финансијске услуге,
промоција и продаја. Природно окружење чине спорт и забава, трговине и сервиси и
саобраћајна и остала инфраструктура. Друштвено окружење чине културно историјски
споменици, саобраћајне услуге и службе хитне интервенције.

За стварање туристичке услуге на дестинацији важна су два предуслова. Први

предуслов су саобраћајне услуге које омогућавају долазак туриста до дестинације, а
други предуслов су угоститељске услуге које туристима омогућавају задовољавање
животних потреба, хране и пића.

Свака врста саобраћаја у туризму има своје предности и недостатке. За друмски

саобраћај основне предности су директан превоз од полазишта до одредишта,
могућност различитих врста превоза у различитим превозним средствима, мала
инвестиција, велика покретљивост и лака промјена релације путовања. Основни
недостаци друмског саобраћаја је велика потрошња горива по путнику, ниска
искориштеност енергије, висока цијена услуге за велике релације.

Када је у питању водени саобраћај основна предност се огледа у мањим трошковима са

повећањем релације превоза. Недостаци се огледају у мањем броју путничко -

7
Међиморец, М. (2022), Вжност организираног превоза путника за развој туристичке дестинације,
Дипломски рад, Свеучилиште Сјевер, Копривница
8
саобраћаних терминала, док је изградња и опремање поморско - путничких терминала
веома висока.

Основна предност ваздушног саобраћаја је брзина путовања авионима, велики комфор

за путнике током путовања, те авион користи најкраћу линију пута до одредишта.
Основни недостатак овог вида транспорта је појединачно висока цијена превоза.

Жељезнички саобраћај има предност у томе што не зависи од временских фактора,

може превести велики број путника на великим релацијама, представља еколошки
прихватљив облик саобраћаја, ниским трошковима експлоатације по путнику. Ниска
фреквенција саобраћаја, као и обављање превоза жељезницом у туристичким мјестима
само у току сезоне представљају главне недостатке овог вида саобраћаја.

9
3. УЛОГА САОБРАЋАЈА У ПРУЖАЊУ ТУРИСТИЧКИХ УСЛУГА

У савременим условима, копнени, водени и ваздушни саобраћај представљају основу

понуде у туристичким путовањима. Основу туристичких путовања на копну чини
жељезнички и друмски саобраћај. У раним фазама развоја туризма, жељезнички
саобраћај је имао немјерљиви значај, међутим, у новије вријеме, друмски саобраћај
преузима примат.

а) Жељезнички саобраћај

Железнички саобраћај данас заузима друго мјесто по обиму превоза путника (послије
аутомобилског). По укупној дужини мреже путева (око 1,2 милиона км) он заостаје за
аутомобилским и ваздушним саобраћајем. По карактеру, овај облик саобраћаја је
дизајниран за масовни превоз путника и робе. Деветнаести вијек је изузетно важан за
саобраћај, али и туризам. То је вријеме настанка жељезнице.

До средине 19. Вијека жељезничка мрежа је била веома развијена, а путници су возом
могли путовати до свих важних региона у Европи. Најзначајнији и најпознатији
луксузни воз свих времена је био „Оријент Експрес“, који је имао премијерно путовање
1883. године. Саобраћао је на линији Париз – Стразбур – Беч – Будимпешта – Букурешт
– Ђурђево, а од 1921. године, траса је продужена до Истанбула.

Чувена Транссибирска пруга представља прву сталну везу између европских и азијских
дијелива Русије и најкраћу везу између Европе и Азије. Њена траса иде од Москве
преко Урала, Сибира до Владивостока на обали Пацифика. Ова пруга је постала
легендарна зато што је замјенила чувени пут свиле и повезала Европу са далеким
истоком. Западни дио Европе је добро повезан жељезницом и нуди повољне услове у
више од 25 земаља, тиме стимулишући употребу жељезнице кроз прилагођене и
повољне туристичке аранжмане.8

Због све бољих услова у друмском, ваздушном и поморском саобраћају, улога

жељезнице данас је сведена на свега пар процената учешћа. Један од примјера гдје се
жељезница користи искључиво у туристичке сврхе јесте туристички воз на Мокрој
гори, такозвана Шарганска осмица, а која је позиционирана на Балканском полуострву.

8
Извор: https://www.kcns.org.rs/agora/uloga-saobracaja-u-pruzanju-turistickih-usluga/ (Приступљено:
16.02.2023.)
10
 б) Друмски саобраћај

Појавом аутомобила долази до развоја друмског саобраћаја. Аутомобил је омогућио

индивидуална кретања уз већу брзину кретања и краћим временом путовања до жељене
дестинације. Сматра се да данас на улицама постоји преко 600 милиона аутомобила.
Због брзине, сигурности, удобности и највећег степена слободе током путовања,
најчешћи избор туриста приликом путовања је управо аутомобил. Самим развојем
друмског саобраћаја долази до развоја и других уско повезаних дјелатности. Једна од
најзначајнијих је услуга рент-а-кар (rent-a-car). Рент-а-кар или изнајмљивање
аутомобила представља наставак других облика индивидуалног саобраћаја,
жељезничког, поморског и авионског. Основна предност му је што кориснику
омогућава директан наставак путовања од завршетка претходног вида транспорта до
коначног одредишта.9

Туристички примјер друмске инфраструктуре јесте Рута 66 (Route 66), која се налази у
САД, а уствари представља трасу једног од првих аутопутева који су повезивали
источну и западну страну САД у дужини од 3.940 km.

в) Водени саобраћај

Од свих наведених видова саобраћаја, водени саобраћај је најстарији вид превоза људи
и робе. Појавом парне машине и њеном примјеном у бродоградњи је у огромној мјери
дошло до популаризације овог вида саобраћаја, што је проузроковало почетак златне
ере путовања са луксузним бродовима. Најпознатији паробродови су били Титаник,
Краљица Мери, Краљица Елизабета и други.

У данашње вријеме поморски саобраћај доживљава екпанзију, како у превозу роба

(контејнерски бродови), тако и у туристичке сврхе (прекоокеанска и ријечна
крстарења). Тако, луксузни прекоокенаски бродови се граде са капацитетима и преко
5.000 путника, те се поред смјештаја и исхране нуди прегршт различитих садржаја
углавном забаног карактера. Супротно прекоокеанским крстарењима су ријечна
крстарења, која су са преко 80% заступљена на подручју Европе. Овдје је на самим
бродовима мања заступљеност активности, односно мања понуда садржаја, јер се
углавном користе за превоз између одређених туристичких дестинација.

9
ибидем.
11
Овај вид саобраћаја има велики удио у креирању свјетске привреде, с обзиром да ствара
огроман број радних мјеста, укључује и друге врсте индустрија и пољопривреду
(набавка намирница и осталог потрошног материјала). Захваљујући томе, бенефите
остварују пружаоци туристичких услуга, градови и државе наплаћујући различите
порезе и таксе. 10

г) Ваздушни саобраћај

У превозу путника ваздушни саобраћај биљежи константан пораст последњих година.

Са аспекта брзине, сигурности, удобности и квалитета услуге овај вид саобраћаја
представља примарни избор код путника, а што за резултат има све већи број
корисника. Популаризацији и развоју туризма је у највећој мјери допринјео ваздушни
саобраћај, нарочито на удаљеним дестинацијама гдје до изражаја долази брзина превоза
и не превише високе цијена транспорта.

Пораст превоза путника у ваздушном саобраћају осјетно је примјетан након Другог

свјетског рата, а захваљујући техничко - технолошким развојем који је обезбједио
могућност производње авиона већег капацитета у превозу путника. Само повећање
броја путника имало је огромног удјела у развоју туристичког тржишта, а поред развоја
већ познатих туристичких дестинација довело је до популаризације и откривања
многих до тада непознатих атрактивних дестинација.

У развоју туризма са аспекта ваздушног саобраћаја нарочито је значајно појављивање

нискобуџетних авиокомпанија. Њихова основна карактеристика је да нуде много ниже
цијене превоза у односу на цијену превоза редовним ваздушним линијама. Овако ниску
цијену превоза правдају са следећим факторима:

 Мањи трошкови одржавања и обуке особља,

 Ограничена тежина пртљага,
 Висока попуњеност капацитета,
 Коришћење мањих аеродрома,
 Ускраћивање кетеринга у авиону,
 Непостојање пословних простора на аеродромима и слично.11

10
Извор: https://www.kcns.org.rs/agora/uloga-saobracaja-u-pruzanju-turistickih-usluga/ (Приступљено:
16.02.2023.)
11
ибидем.
12
Самом употребом нискобуџетних компанија и њихових летова на редовним линијама
довело је огромног повећања броја путинка, а нарочито у Европи (с обзиром да је у
САД од почетка веома велика заинтересованост путинка за овим видом превоза).

13
ЗАКЉУЧАК

Да би се неко туристичко путовање уопште извело потребно је користити неко

саобраћајно средство. Од укупне цијене туристичког аранжмана 20% до 25% одлази на
превоз што чини организацију превоза значајну за развој туризма. Појава жељезнице,
затим аутомобила и авиона допринјели су претварању туризма из индивидуалног у
масовни феномен.

Собраћај и туризам представљају међузависне дјелатности, које омогућавају прије

свега упознавање и повезивање са новим локацијама, културама и религијама. Туризам
подстиче саобраћајни сектор на изградњу и модернизацију саобраћајница и уопштено
саобраћајне инфраструктуре.

Са друге стране, саобраћај дјелује као основно средство развоја туризма. Развој
саобраћаја је имао огромну улогу у развоју туризма. Савремени саобраћајни систем је
омогућио повезивање и најудаљенијих дијелова свијета и савладавање великих
удаљености у кратком временском периоду.

Најзначајнији облици саобраћаја који утичу на развој туризма су: друмски, жељезнички
и ваздушни. Задњих година све више је актуелан водени саобраћај у туристичке сврхе,
такозвана крстарења.

Задовољење туристичких потреба не може се у потпуности постићи ако саобраћајна

средства својим техничким и другим карактеристикама не одговарају потребама
туриста. Због тога су битни брзина, удобност и безбједност транспортних средстава
које користе туристи јер то утиче и на њихов избор транспортног средства.

Цијене транспортних средстава такође у великој мјери утичу на то које средство ће

туристи изабрати. Када се гледа организација превоза, треба да се прави разлика између
редовног и посебно организованог превоза. Многи фактори утичу на то којим
превозним средством ће страни туристи доћи у одређену земљу.

Најзначајнији су географски положај земље у коју туристи долазе, развијеност путне и

жељезниче мреже туристичке земље, степен моторизације земље из које туриста долази
и предност коришћења појединих саобраћајних средстава. За превоз домаћих и
страних туриста користе се сви видови транспорта.

14
15
ЛИТЕРАТУРА

1. Микановић, С. (2014), Историјски развој саобраћаја, Универзитет у Источном

Сарајеву, Педагошки факултет Бијељина

2. Голош, А. (2017), Промет и туризам, Завршни рад, Свеучилиште у Сплиту,

Економски факултет Сплит

3. Станић, М., Вујић, Т. (2016), Туризам као фактор економског развоја, Зборник радова
"Синергија 2016" 14-20 стр.

4. Међиморец, М. (2022), Вжност организираног превоза путника за развој туристичке

дестинације, Дипломски рад, Свеучилиште Сјевер, Копривница

5. https://www.fms-tivat.me/ (Приступљено: 16.02.2023.)

6. https://www.kcns.org.rs/agora/uloga-saobracaja-u-pruzanju-turistickih-usluga/
(Приступљено: 16.02.2023.)

7. https://www.kcns.org.rs/agora/uloga-saobracaja-u-pruzanju-turistickih-usluga/
(Приступљено: 16.02.2023.)

16