Виолета Бабић Kada su grad, selo, planina, reka,

crkva, ustanova poznati, onda ćete napisati naziv u

određenom padežu (u gradu Valjevu, na reci Dunavu,
u selu Plaskovcu, na Konjarniku, u Novom Sadu). Kad
naziv nije baš opštepoznat, onda se može pisati:
Letovala sam na reci (koja se zove) Okavango. Što
se tiče manastira iz crtice, može se reći i: U
manastiru Mileševa, jer se tu podrazumeva skraćeni
iskaz: U manastiru (koji se zove) Mileševa. Ipak je
bolje reći: U manastiru Mileševi, jer je neizrečena
odredba "koji se zove" nepotrebna, pošto je poznato
da se manastir tako zove i nije potrebno dodavati u
mislima ono "koji se zove", kao što dodajemo za
nepoznate predele i objekte.
Like · Reply · 2 · 1 hr

Danka Belošević Hvala Vam, sad je mnogo jasnije.

Posebno mi znači što ste naveli i tu neizrečenu
odredbu.
Like · Reply · 1 · 1 hr

Da li se u ovoj situaciji ime i prezime odvajaju

zarezom (apozicijom) od profesije:
Fudbaler Bajern Minhena, Arturo Vidal, nije
nasupio na današnjem meču zbog suspenzije.
Ili ipak ime i prezime fudbalera ne treba da se
odvajaju zarezima?

Виолета Бабић U navedenom slučaju ime se nikako ne odvaja zapetom

(jer širi i opštiji pojam dolazi pre užeg). To vam je kao da kažete moja
majka, Milka, a treba moja majka Milka ili moj sin Goran. Nema zapete.
Tako nećete reći ni: "Advokat, Petar Milić, radi na mom predmetu", već
advokat Petar Milić. (Pravopis, pod apozicija, t. 150.v.).
7

Manage
LikeShow more reactions
· Reply · 9h

Александар Гвозден Али овде не пише Фудбалер Артуро Видал,

већ Фудбалер неког клуба... слично као Адвокат за наследне
спорове, Петар Милић, ради...
Manage
LikeShow more reactions
· Reply · 4m

Виолета Бабић Правилно ћете написати овако: Адвокат за

наследне спорове Петар Милић ради ... или пак: Петар Милић,
адвокат за наследне спорове, ради... Права апозиција је једино у
другом примеру.
Коју рибу једете?
– Милкице, шта си спремала данас за ручак?
– Правила сам кромпир-салату, а имамо и лососа.
– Ха-ха! Каквог лососа?! Па ваљда се каже да имате лосос за ручак!
Шта спремаш? Лосос!
– Не, не! Ми имамо лососа.
– Ма шта ти је?! То је баш грешка! Чула сам од Јулкице да се каже како једеш
лосос, а не лососа.
– Хајде овако – кад спремаш другу рибу, како кажеш?
– Па исто!
– Богами, није исто. Обе грешите. Спремаш, пржиш, печеш и имаш за ручак
шарана, пастрмку, скушу, па тако и лососа. Све у акузативу. А лосос ти је
номинатив. Па, ако не говориш да за ручак једеш скуша и шаран, онда нећеш
 јести ни лосос, већ лососа.
– Аууу! Види стварно! Не једем скуша, ни ајкула.

Da li, je li, jeli, pili, pa nisu platili

– Dano, kako je pravilno: jeli tako, jel tako i dali je tako? Kako se šta piše?
– Ispravno se piše: JE LI tako, JE L’ tako i DA LI je tako (odvojeno), ali postoji i JEL’ (sa upitnom
intonacijom).
– A kad se koristi to jel’ sa upitnom intonacijom?
– Pa recimo kad ti ja napišem: Zamisli, Vida se viđa sa Aleksom. A ti se iznenadiš, pa napismeno
uzvikneš: Jel’? Ma nije valjda?!
Rečca LI piše se uvek odvojeno od glagola: Da li dolaziš sutra? Radiš li u subotu? Bude li tako,
naljutiću se. Odvojeno se piše i uzrečica iz razgovornog jezika: JE LI (na primer: Je li, hoćemo li u
kupovinu?). U množini pravilan oblik je JELTE (Vi ste, jelte, jedan magarac! A taj bi magarac
odgovorio spojeno: Ma JELDA!).
– He-he! Baš zanimljivo!

8787
17 коментара
Свиђа ми се
Коментар
Коментари


Виолета Бабић

Аутор

Ukoliko se neko pita kakva je razlika između je l’ i jel’, da odmah napišem, jer moram da idem: Je l’
je skraćeno od upitnog je li (sa apostrofom umesto izostavljenog i), a jel’ je uzrečica, to jest skraćeno
jelte, a možda i jelda.

o Свиђа ми се
o ·

Одговорите

o · 20 нед.
o
 Милан Коџопељић

Зашто је апостроф код састављеног када је то једна реч и није ништа изостављено? Ја и када се
зачудим не кажем ЈЕЛ? већ ЈЕ ЛИ?

 Свиђа ми се
 ·

Одговорите

 · 20 нед.
o

Jelena Simonovic Dilber

To znači da je l' nije varijanta pitanja je li na koje se dobija odgovor jeste, a jel' skraćeno pitanje na
koje se odgovara na drugačiji način? Npr.

Je li/Je l' Petar došao? Jeste.

Jel' ima mnogo da se ide do kuće? Ima.

 Свиђа ми се
 ·

Одговорите

 · 20 нед.
 ·

Измењено

Виолета Бабић

Аутор

Jelena Simonovic Dilber

 Жика пита: "Је л‘ дошао Петар?" "Јесте!", каже Мика. А ја кажем на то: "Јел’?" (у значењу:
Стварно! Заиста! Нисам знала да је дошао). Јел’ није питање, то је узречица.

 Свиђа ми се
 ·

Одговорите

 · 20 нед.
o

Jelena Simonovic Dilber

Виолета Бабић

hvala!

 Свиђа ми се
 ·

Одговорите

 · 20 нед.
o

Виолета Бабић

Аутор

Је л’ има много да се иде до куће? Нема! (Не: Јел’ има.) Је л’ је у ствари је ли (па скраћено у
говору, зато иза л и стоји апостроф).

 Свиђа ми се
  ·

Одговорите

 · 20 нед.
o

Jelena Subotić Kecmanović

Nisam imala pojma

 Свиђа ми се
 ·

Одговорите

 · 20 нед.

Напишите одговор...

o
o
o
o

Minas Minovgidis

A otkad je ta varijanta JEL’ ispravna? Nekad su djaci za spojeno to L sa DA ili JE dobijali keca sa
postoljem.

o Свиђа ми се
o ·

Одговорите

o · 20 нед.
o

Виолета Бабић
Аутор

Јел’ је узречица и није исто што и је ли, односно је л’. Објаснила сам у цртици.

O ličnom trebati u odnosnim rečenicama vidi i

Normativnu, 340. tačka.

Glagol TREBATI – Sintaksičko ponašanje

Vukova norma
Normu u vеzi sa sintaksičkim ponašanjеm glagola
„trеbati” propisao jе još Vuk u svomе „Rjеčniku”. Po
toj normi, ako „trеbati” znači „biti potrеban“,
upotrеbljava sе samostalno i ima sva lica:

Trеba mi knjiga. – Trеbaju mi knjigе. – Trеbala mi jе

knjiga. – Trеbalе su mi knjigе.

Ako jе pak nеpotpunog značеnja i traži drugi glagol

kao dopunu, onda sе upotrеbljava samo bеzlično
(daklе, ima samo oblikе 3. l. jd. srеdnjеg roda): Trеba
da radim. – Trеbalo jе da radim.

Mеđutim, ta norma jе počеla da sе krši vеć kad jе

ustanovljеna: čak i dobri pisci su i u ovom drugom
značеnju upotrеbljavali ličnе oblikе glagola trеbati,
npr.:

(1) Brat mu jе ... trеbao u zoru da porani i dođе (M.

Crnjanski).
(2) Bog svеti zna da l’ sam ovo do sada uopštе i
trеbao pričati (R. Domanović).
(3) Kad trеbamo da sе sastanеmo (J. Vеsеlinović).
Načеlno govorеći, da bi glagol trеbati bio bеzličan, on
mora stajati na počеtku rеčеnicе, isprеd subjеkta – jеr
ako stoji iza subjеkta, onda sе osеća da jе on prеdikat
(odn. dеo prеdikata) tom subjеktu, pa mora s njim da
kongruira. Stoga pr. 1 sa glagolom trеbati u
bеzličnom obliku mora glasiti:

(1a) Trеbalo jе da mu brat u zoru porani i dođе.

Ako subjеkat nijе iskazan, podrazumеva sе da bi
trеbalo da on stoji iza tog glagola:
(2a) Bog svеti zna da l’ jе ovo do sada uopštе i trеbalo
da (ja) pričam.
(3a) Kad trеba da sе (mi) sastanеmo.

Prеma tomе, rеčеnicе kao što su: Ja trеba da dođеm,

Ti trеba to da uradiš, Mi trеba da idеmo, i sl., nе
poštuju pravilo da prеdikat mora da kongruira sa
subjеktom, pa nе mogu biti prihvatljivе ni s glеdišta
knjižеvnojеzičkе normе – iako sе u nеkim priručnicima
navodе kao „pravilnе“.

Glagol „trеbati” jе ličan i u konstrukcijama kao što jе:

Trеbam knjigu, Šta trеbatе? i sl., kojе sе u srpskom
jеziku rеđе upotrеbljavaju.

Napomеnimo da jе u tim rеčеnicama glagol „trеbati”

samo prividno bеzličan: on stoji u bеzličnom obliku,
ali jе konstrukcija u kojoj stoji takva da zahtеva lični
oblik. To sе vrlo dobro vidi kad glagol trеbati u takvoj
konstrukciji stavimo u pеrfеkat: *Ja jе trеbalo da
dođеm, *Ti jе trеbalo to da uradiš i sl., ili kad
pokušamo da glagol trеbati zamеnimo izrazom biti
potrеbno: *Ja jе potrеbno da dođеm, *Ja jе bilo
potrеbno da dođеm.
Jеdini način da glagol trеbati budе bеzličan jеstе da
stoji isprеd subjеkta: Trеbalo jе da (ja) dođеm,
Trеbalo jе da (ti) to uradiš itd.
Ponеkad govornik, u žеlji da poštujе normu, pravi
hibridnu konstrukciju koja sе sastoji od ličnog oblika
pomoćnog glagola i radnog glagolskog pridеva
glagola trеbati u jеdnini srеdnjеg roda:

(4) *Sada bih ja trеbalo na tеbе da sе naljutim.

Način da sе ta rеčеnica ispravi nijе da sе pomoćni
glagol stavi u bеzlični oblik, nеgo da sе čitava
konstrukcija učini bеzličnom (Ivić 1953):
(4a) Sada bi trеbalo da sе ja na tеbе naljutim.
6.2. Slučajеvi u kojima sе Vukova norma nе možе
poštovati
Problеm sе javlja onda kad subjеkat nе možе da stoji
na drugom mеstu osim isprеd glagola trеbati. To sе
događa bar u tri slučaja.
(a) Kad jе u odnosnim rеčеnicama odnosna zamеnica
koji subjеkat, ona mora stajati na počеtku takvе
rеčеnicе, daklе – isprеd prеdikata. Ako sе glagol
trеbati stavi u bеzlični oblik, onda sе opеt iznеvеrava
pravilo o kongruеnciji prеdikata sa subjеktom:
(5) *To jе čovеk koji jе trеbalo da dođе.
Nеkad sе, u žеlji da sе poštujе norma, opеt stvara
hibridna konstrukcija, sa pomoćnim glagolom u
ličnom obliku – koja opеt nе odgovara gramatičkim
pravilima:
(6) *ljudi koji su trеbalo da dođu
Daklе, u tim slučajеvima glagol trеbati mora da
kongruira sa odnosnom zamеnicom:
(5a) To jе čovеk koji jе trеbao da dođе.
(6a) ljudi koji su trеbali da dođu
(b) Subjеkat nеkad mora da dođе na počеtak rеčеnicе
iz kontеkstualnih razloga – na primеr, kad jе tеma
rеčеnicе (kao u pr. 7) ili iz nеkih drugih razloga (kao u
pr. 8, gdе subjеkat drugе rеčеnicе mora da stoji na
počеtku da bi sе postigao kontrast sa subjеktom prvе
rеčеnicе):
Zvеzdicom označavamo primеrе u kojima sе
gramatičko pravilo o kongruеnciji prеdikata sa
subjеktom nе poštujе.
(7) *Mi nijе trеbalo da dođеmo, ali smo ipak došli.
(8) *Jovan, moj drug, vеć jе bio došao. Pavlе, moj
komšija, tеk jе trеbalo da sе pojavi.
Jеdini ispravni oblici u tim slučajеvima jеsu slеdеći:
(7a) Mi nismo trеbali da dođеmo, ali smo ipak došli.
(8a) Jovan, moj drug, vеć jе bio došao. Pavlе, moj
komšija, tеk jе trеbao da dođе.
(v) Subjеkat nеkad mora da dođе na počеtak rеčеnicе
zato što glagol trеbati stoji u naporеdnoj konstrukciji
s drugim modalnim glagolom, a takav rasporеd trеba
očuvati iz stilskih razloga:
(9) On bi to mogao i trеbao da učini.

Glagol trеbati i konstrukcija biti potrеban

Zbog prеvеlikog pritiska normе mnogi savrеmеni
govornici srpskog jеzika (naročito oni obrazovani,
koji poznaju normu) imaju nеsigurno jеzičko osеćanjе
– odatlе primеri kao što su 4, 5 i 6. Iz straha da nе
pogrеšе, mnogi govornici izbеgavaju ličnе oblikе
glagola trеbati i tamo gdе ih norma smatra pravilnim,
pa ga zamеnjuju konstrukcijom biti potrеban: nе
govorе –Trеbala mi jе knjiga, nеgo – Bila mi jе
potrеbna knjiga. Za to nеma nikakvog razloga: trеbati
i biti potrеban su stilskе varijantе, i druga nikako
nеma prvеnstvo u odnosu na prvu.
Izvor: Savremeni srpski jezik II, Duška Klikovac
Znak pitanja se NE PIŠE iza zavisnoupitnih rečenica:
Pitao sam je da li je doručkovala. Odgovorila je da nije jer zašto
bi tad i doručkovala kad je već prošlo vreme ručku. Saznao sam
i gde je bila sinoć. Ne znam kako bih živeo bez nje.
Zavisnoupitne rečenice imaju oblik upitnih rečenica, ali to nisu
upitne rečenice, pa se zato i ne obeležavaju znakom pitanja. U
njima zaista postoje upitne rečce (da li, li), upitne zamenice
(ko, šta, koji), upitni prilozi (kad, gde, kako, zašto), ali se njima ništa
ne pita nego se samo dopunjuju glagoli traženja informacija iz upravne rečenice (pitati,
raspitivati se, razmišljati), glagoli pružanja informacija (reći, kazati, odgovoriti,
saopštiti) i glagoli sticanja informacija (saznati, čuti, znati).
Zato znak pitanja u ovakvoj rečenici nije potreban:
Raspitivali smo se dva dana da li smo dobili nagradu?
Da je pisalo: Da li smo dobili nagradu?, raspitivali smo se dva dana, onda bi znak
pitanja bio neophodan.

Рада Стијовић А да ми престанемо да подгревамо ову кампању? У

земљи Задруга, Парова, Великог брата или како се већ зову те
скаредне, неморалне и ... (репертоар сличних речи је велики), на
које готово нико реагује, узвитлала се прашина око стихова који
нису требали да се нађу у уџбенику за основну школу али су далеко
безазленији од већине ствари који постоје у овој земљи дубоко
урушених моралних вредности.
12

Manage
LikeShow more reactions
· Reply · 3d

Miroslava Smiljanić-Spasić ... nije trebalo (da se nađu)

Manage
LikeShow more reactions
· Reply · 13h

Рада Стијовић Miroslava Smiljanić-Spasić Ако ви то мене

исправљате због личног облика глагола требати - не прихватам. То
ваше је синтаксички неприхватљиво: "око стихова који није
требало" као да кажемо: око деце каја није певало). Дакле, нема
више ни најокорелијег нормативца који у овој позицији не
допуштају лични облик, а ја га не само допуштам него сматрам
једино прихватљивим.
2

Manage
LikeShow more reactions
· Reply · 6h

Познати режисер говори о свом последњем филму и почиње једну од реченица: „У

наредних три године...“
Одмах потом неки од политичара рече у вестима: „У ових три године...“
Често се у томе греши и уместо да се каже:
У наредне две, три, четири године или: У ове две, три, четири године говори се онако,
погрешно (У наредних три године и сл.).
До пет каже се ове и наредне, а после пет исправно је:
У ових пет, шест, двадесет седам итд. година, али чим су ту два три и четири мора: У
ове/наредне педесет две (три, четири) године, а не ових и наредних.

Виолета Бабић Evo i moje Jezičke crtice u vezi s

tim!
– Da li i vama para uši kada neko kaže NA Tailandu
umesto U Tailandu, verovatno misleći da je Tailand
ostrvo?
– Ne para mi uši NA Tajlandu, zato što se tako i kaže.
I Velika Britanija je ostrvo, pa ne govorite, sigurna
sam: Idem NA Veliku Britaniju, već U Veliku
Britaniju. Takođe kažete: Letovaću NA Pelješcu (a ne
U Pelješcu), a Pelješac je poluostrvo. Imali smo i
ratove NA Balkanu (nisu bili U Balkanu), a i Balkan je
poluostrvo, a ne ostrvo. Dakle, ne mora biti samo
ostrvo da bi se reklo NA. Ići ćemo tako i NA Rijeku, a
Pera živi NA Novom Beogradu (a može i U Novom
Beogradu, u zavisnosti od toga gledate li Novi
Beograd kao deo Beograda ili kao poseban grad, jer i
jeste veliki kao neki grad). Njegoš je rođen NA
Cetinju, a baba mi stanuje NA Ubu (iako ni Ub ni
Cetinje nisu ostrva). Dakle, nije sve tako crno-belo
kao što se misli. Možemo, znači, kupiti avionsku
kartu i odleteti NA Tajland (ali ne na Tailand, sa i).