БОТАНИЧКИ

Доћи ће, роткве стругане, помислих већ, стојећи под бујно расцветалим
сунцокретом, но тиква се баш у том тренутку докотрља и ја са некако увукох
и наставих пут ка Шам-Перивоју. Тамо видех посађену једну бундеву чија се
петељка дизала у вис и једну тикву на којој је била чаура обавијена
пузавицом. Љута паприка поче да штипа за нос и за очи због неког паразита
који јој је израстао на корену. Али, хоћеш шипак, није она луда да за другог
вади кестење из ватре, него се посади на једно необрађено земљиште.
Касније је поново видех пред пољопривредном станицом Семе Пазар.
Меркала је једно зрно граха на самом врху махуне.

ЖЕНСКИ
Каква гомила неспретњаковића! Данас око подне (ух, каква је била врућина,
но, срећом, ставила сам била мало дезодоранса под пазухо, иначе би отишла
до ђавола моја летња хаљина од кретона коју сам сашила за јефтине паре) код
парка Монсо (тај је парк много лепши од Луксембуршког, где шаљем свог
малог, чудно да у његовим годинама може некоме да опада коса), дође
аутобус пун-крцат, но ја се мало натрћих, па ме кондуктер прихвати.
Наравно, одмах се нашло неколико кулова који су се побунили и захтевали да
му се узме број, но фијуу, аутобус је већ био одмакао. Ја, наравно, унутра.
Био је пун-пунцијат. Ух, како сам била стиснута,а не нађе се нико да буде
каваљер и да уступи место једној дами. Простаци! Поред мене је стајао један
доста елегантан човек (мајке ми, то је врло шик: на шеширу, плетени гајтан
уместо траке, требало би да »Адам« објави на својим страницама нешто о
томе), на жалост, имао је за мој укус мало и сувише дуг врат, истина, неке
моје пријатељице тврде да ако мушкарац има неки део тела изнад нормалног
(на пример велики нос) да то значи да има и неке друге капацитете јаче
изражене. Но ја уопште не верујем у то Тек, тај се господин цело време
нешто врпољио и ја сам се питала неће ли да ми се обрати или да ми негде
завуче руку. Помислих да је то неки стидљивко. Но била сам се преварила.
Јер таман кад ја то, он поче да опомиње једног збиља одвратног старкељу
који га је намерно газио по ногама. Да сам била на месту тога младића, ја бих
му разбила њушку, но овај се само стуштио на прво слободно место које је
угледао и није му било, наравно, ни на крај памети да ми га уступи. Ствар за
жаљење, уосталом, кад се узме у обзир да је реч о земљи галантности. Мало
касније, пошто сам пролазила поред станице Сен Лазар (овог пута имала сам
место), приметим га поново како дискутује с неким својим другом (један,
части ми, згодан даса) нешто о разрезу на капуту (глупо је било, уосталом
носити, по тој врућини капут, но у томе човек изгледа увек добро обучен).
Посматрала сам га упадљиво, но тај крелац није ме ни препознао.