Митологија

Када се помену митови старе Грчке, сваки образовани човек у Европи има осећај као да
се говори и о његовој домовини. Заједнички дух нас и сада повезује. Историјски гледано,
цела западна наука наслеђује размишљања Грка.

Данас када се спомене реч мит, већина људи одмах помисли на дечије приче или неко
примитивно објашњење неке појаве, настанка света или било чега другог. Јасно нам је да
мит не објашњава свет логички. Он је леп пример људске маште. У митовима се преплићу
и не разликују стварни од нестварних догађаја. Јасно је да наука боље, логичније
објашњава стварност. Науци у томе припада прво место, али никако не треба занемарити
мит и религију. Да погледамо мало дубље или шире. Да ли мит може да буде озбиљнији
поглед на стварност? Како?

Неке од улога мита

 ублаживање несреће, бола и патње (усклађује човекову свест са условима
реалног живота)
 васпитна улога (обликује погледе на свет, даје упуства о животу)
 забава (одваја од окрутне стварности )
 социолошка функција (чува друштвени поредак)
 психолошка функција (успоставља душевни мир унутар човека)
Поред наведених да, ли можеш да нађеш још некеу улогу мита?

У свим древним народима увек налазимо два основна култа: култ природе и култ
предака. Сваки од њих заснован је на митовима. Дакле, са сигурношћу можемо да
кажемо да је мит предходио и религији и филозофији, то јест, био је њихов првобитни
облик. Зато можемо рећи да је мит основни елемент људске културе и никако га не треба
да га сматрамо за обичну измишљотину или маштовиту причу. Мит је жива стварност, којој
се човек непрестано враћа, чак и данас. Наведи неки урбани мит.

Да ли је наука до данас успела да потисне мит из људске душе? Да ли наука, условно

речено, дозвољава да поред ње постоји и неки други облик сазнања и објашњавања
света? Одговр је НЕ. Интересантан је однос науке према стварима које превазилазе
границе људског ума, према ономе што се не може логички да се објасни.

Митови су су занимљиви сами по себи а избог оног што откривају о људској психологији и
култури. Велики митови, као и велика књижевна дела поседују велике песничке истине и
разликују се од обичних прича и приповедања. Да су митови претече епова, трагедија,
бајки и басни, то је покушао да докаже и покаже Ниче у делу “ Рађање трагедије из духа
музике ”. Сви смо свесни да се позната ремекдела светске књижевности, Хомерова
Илијада и Одисеја, Епу о Гилгамешу, Махабхарати и Рамајани испреплетана митовима.
Колико митских тема налазимо код Есхила, Софокла и Еурипида или код ренесансних
писаца?