Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја

Семинарски рад

Имунобиолошки производи

ИМУНИЗАЦИЈА ХПВ ВАКЦИНОМ

Ментор: Студент:
Проф.др.Јасмина Јовановић-Мирковић Марија Миленковић 986

Ћуприја, 2017.године
Садржај:

1. Увод...........................................................................................................................1
2. Етиологија вируса....................................................................................................2
3. Епидемиологија болести.........................................................................................3
4. Клиничке манифестације........................................................................................4
5. Патогенеза болести..................................................................................................5
6. Лабораторијска дијагностика.................................................................................7
7. Лечење HPV инфекције..........................................................................................8
8. Имунизација.............................................................................................................9
9. HPV вакцина..........................................................................................................10
10. Деловање и ефикасност HPV вакцина...............................................................11
11. Негативна дејства и поствакциналне реакције.................................................12
12. Закључак...............................................................................................................13
13. Литература...........................................................................................................14
1.Увод
Хумани папилома вирус (HPV) представља групу вируса који изазивају
инфекцију коже и слузокоже код жена и мушкараца. HPV се развија у танким,
љуспичастим ћелијама које се налазе на кожи, у устима, грлу и гениталијама.
Познато је преко 100 различитих типова HPV-а који су подељени у две групе:

1. Нискоризични HPV – изазива појаву гениталних брадавица (кондилома).

2. Високоризични HPV изазива појаву цервикалне дисплазије (предканцерогене
промене на грлићу материце) и рак грлића материце, уколико се не лечи.

HPV се најчешће преноси сексуалним контактом, тачније директним

контактом са зараженом кожом и слузокожом. Нема специфичне симптоме, па особе
често и не знају да је дошло до заразе. Треба нагласити и да се HPV може пренети и
поред употребе кондома, па због тога спада у једну од најчешће полно преносивих
болести.

Не постоји одређени лек против HPV-а, али стручнјаци препоручују јачање

имуног система, јер се у већини случајева тело само успешно бори против вируса.

Превентивно постоји вакцина против HPV-а, Gardasil, која спречава

развијање HPV-а тип 16 и тип 18, који у већини случајева изазивају рак грлића
материце. Али, због малог броја истраживања, ова вакцина се не препоручује
трудницама.

2
2. Етиологија вируса

Папилома вируси припадају породици Papilomaviridae. Сврстани су у 16

родова означених словима грчке абецеде. За хуману медицину најзначајнији родови
су Alpha- и Betapapilomavirus.

Постоји преко 80 идентификованих папилома вируса који проузрокују

неколико различитих врста брадавица код људи: кожне, равне и ларингеалне
папилме, а 30 изазива полне кондиломе.

Постоји low-risk и high-risk тип вируса. Ако се ради о low-risk типу јављају се
гениталне брадавице које су заразне и преносе се полним односом. А high-risk тип
вируса је опасан јер се повезује са појавом абнормалности епитела врата материце.

3
2. Епидемиологија болести

Хумани папилома вируси су група ДНК вируса и сви су врло инфективни.

Услед ДНК мутација они у организму човека и животиња могу довести до неконт
ролисане пролиферације ткива, односно до туморског раста. Хумани папилома
вируси стварају епителне туморе коже и слузница. Веома су упорни и отпорни на
разне лекове.

СЗО је саопштила да је људски папилома вирус други водећи узрок

смртности од рака код жена. Броја пацијената са HPV обољењем је значајно повећан
током протеклих 20 година због већих сексуалних слобода али и чешћег мењања
сексуалних партнера.

Последице рака грлића материце су драматично смањене током последњег

века услед примене Papanicolau теста.

Широм света HPV доминира као узрочник рака грлића материце у 95-99%
случајева, а код аналног рака у 88%.

Цервикално цитолошко тестирање из помоћ Papanicolau теста је

стандардни процес испитивања малигнитета грлића материце.

4
4. Клиничке манифестације

Кожне брадавице су бенигни, пролазни тумори коже. Најчешће се појављују

на кожи руку, ређе на табанима и другим деловима тела. Најчешће се јављају код
деце и адолесцената. Инфекција се преноси директним или индиректним контактом.

Папиломи респираторне слизокоже најчешће су локализовани на гласним

жицама, али се могу јавити и на другим деловима – носна слузокожа, трахеја, плућа.

На слузокожи усне дупље HPV инфекција се манифестује као фокална

епителијална хиперплазија, ређе као сквамозни папилом.папиломи се могу наћи и на
слузокожи коњуктиве.

Кондиломи гениталног тракта су најзначајнија манифестација HPV

инфекције. Гениталне брадавице се манифестују као шиљасте или равне,
појединачне или чешће мултипле.

Шиљасте (condyloma accuminatum) се обично налазе у близини влажних

површина. Могу се приметити у перианалној области, вагини, усницама и на вулви,
али се такође могу наћи на сувим површинама, као што је пенис, кожа доњег дела
трбуха, бутина или другде на телу. Ове брадавице се манифестују као розикасте или
браон бубуљице или чворићи на гениталијама. Могу бити различите величине.

Равне брадавице (condylomaplana) се типично појављују на грлићу.

Колпоскопско испитивање са раствором 3% сирћетне киселине је неопходно за
њихову идентификацију.

Код пацијенткиња код којих оштећења прогредирају у инвазивни канцер

грлића могу се јавити симптоми вагиналног крварења између менструација или
после сексуалног односа, са осећајем напетости и пуноће у карлици и диспареунијом
(болним односима).

5
5. Патогенеза болести

Папилома вируси инфицирају базалне ћелије епитела коже и мукозних

мембрана. Инфицирају само сквамозне епителне ћелије коже и слузокоже,
изазивајући туморе – папиломе. Инфекција настаје продором вируса кроз оштећења
на кожи и слузокожи (трауме, сексуални контакт).

HPV изазива пролиферацију (хиепрплазију) базалних ћелија, и тако стварају

туморе. У развоју HPV инфекције значајна је депресија ћелијског имунитета. Вирус
се размножава у једру, изазивајући хиперплазију једра, хиперхромазију и
дегенерацију.

До сада су HPV инфекције доказане у усној дупљи, на коњуктиви, у ларинксу,

респираторном и аногениталном тракту. Клинички, инфекције мукозних мембрана
се најчешће манифестују појавом бенигних папилома, али код једног дела
инфицираних, долази до развоја карцинома.

Преношење вируса

Инфекција се преноси са оболелих на здраве контактом. Сексуални однос

није нужан да би се особа инфицирала. Генитални HPV преноси се било којим
обликом полног контакта са инфицираним грлићем материце, стидницом, пенисом
или анусом, чак и благим додиром две слузокоже, без правог односа. Висока
подударност HPV вируса постији међу сексуалним партнерима.

Вирус се може пренети и индиректним путем, преко свих предмета

заједничке употребе, одеће, тоалета, соларијума, салона за депилацију. Сматра се ја
је ¾ популације изложено овом вирусу баш због преношења на ове начине. Тако да
кондом није адекватна заштита у спречавању ширења ових инфекција.

Могуће је и ширење кондилома по телу, тј. преношење вируса сопственим

рукама са својих брадавица на неинфицирана места. Деца која имају брадавице на
рукама могу сама себи пренети вирус дирајући гениталије.

У пракси је забележен случај мајке која се купала са ћерком и користила исти

пешкир у исто време за обе и тако инфицирала кћерку кондиломима. Такође постоје
подаци да неговатељице које имају кондиломе могу пренети инфекцију а децу током
одржавања личне хигијене.

6
 Могуће је и да се вирус са мајке на дете пренесе вертикалном трансмисијом,
где новорођенче често бива инфицирано и добија ларингеалне папиломе. То
обољење се зове рекурентна ларингеална папиломатоза.

Неки аутори наводе да је понекад потребно до 150 операција код деце у циљу
терапије овог поремећаја. Царски рез као вид порођаја не елиминише могућност
перинаталне инфекције плода, али се према неким ауторима тако могућност
инфекције умањује двоструко. Вертиклана трансмисија вируса не значи да ће плод
имати брадавице на рођењу. Напротив, HPV вирус је латентни вирус који може
остати прикриван у кожи или слузокожама и по неколико месеци или чак и
годинама.

Најновија истраживања су показала да је вирус присутан и у мајчином млеку.

Сматра се да је до инфекције дошло инфицирањем брадавица мајчиним рукама или
пољупцима партнера. Преко млека, такође је могућа инфекција детета.

Пацијенти који у терапији користе имуносупресиве и пацијенти инфицирани

ХИВ вирусом су посебно подложни HPV инфекцијама. Сматра се да ћелијски
имунитет игра важну улогу у регресији брадавица

7
6. Лабораторијска дијагностика

Дијагноза HPV инфекције поставља се на основу:

 Цитолошког налаза (преглед цервикалног бриса РАР-тестом)

 Хистопатолошким прегледом узорка добијеног биопсијом са места лезије
 Микробиолошким прегледом (директним доказивањем нуклеинске киселине
вируса молекуларним техникама – ДНК хибридизација) и
 Серолошким прегледом (не даје задовољавајуће резултате).

Вирусолошка дијагностика

Стандардни вирусолошки тестови се не користе за лабораторисјку

дијагностику HPV инфекције, јер не постоји ни једна осетљива култура ћелија у
којој се вирус активно умножава. Тако се вирусолошка дијагностика заснива на
идентификацији HPV доказивањем вирусне нуклеинске киселине и то применом
технике ДНК хибридизације на ситу.
Као клинички узорак може се користити:
 Брис са промене на цервиксу
 Узорак добијен биопсијом
Поступак HPV-ДНК хибридизације подразумева две етапе:
 Screening тест којим се утврђује присуство вирусне ДНК у клиничком узорку
и
 Типизација – позитивни узорци дибијени скринингом се типизирају на
присуство одређеног HPV типа.

8
7. Лечење HPV инфекције

Радио таласи су терапија избора за адолесценте, труднице, критичне

локализације кондилома, као и за мушкарце.

Радиоталасна техника је метода избора код дијагностикованих дисплазија на

грлићу код младих девојака и оних жена које нису рађале. Кондиломе уклањамо у
локалној анестезији, тако што је она код локализације на кожи у вису инфилтрације,
а код локализације на слузокожи у вису спреја. Радио таласна техника нам омогућава
да уклонимо све промене без обзира на њихову локализацију, распрострањеност,
старост пацијента и његово физиолошко стање.

Интервенције радио таласима су брзе, тачне, праћене минималним

оштећењем ткива, без крварења и са каснијим брзим опорацком без ожиљака, чиме
се не може похвалити ни једна друга техника. Јако је битно напоменути да је степен
рецидива испод 5% уколико интервенцију ради искусни радио таласни хирург.

9
8. Имунизација

Имунизација (вакцинација) је процес у којем излагањем организма на стране

честице које су деактивиране или благо активне, долази до стварања антитела, која
доводе до имунитета организма. Постоје 4 врсте имунизације, а то су:

1. Природни активно стечени имунитет, који се јавља онда када организам

ступи у контакт са антигенима. Организам одговара на овај контакт
производњом антитела и активирањем лимфоцита који или деактивирају или
уништавају антиген. Овако стечен имунитет може бити доживотни, као у
случају са богињама, или утрајању од неколико година, као што је у случају
са тетанусом.
2. Природни пасивно стечени имунитет који се јавља при преласку антитела са
једног организма на други. То се дешава са мајке на фетус, путем плаценте.
Нажалост ова врста имунитета траје свега неколико недеља до максимално
пар месеци.
3. Весштачко активно стечени имунитет се јавља када је организму дата
ињекција која садржи деактивиране или благо активне антигене, и у том
случају форсира организам да ствара антитела. Овај метод се назива
вакцинација.
4. Вештачки пасивно стечени имунитет се јавља када организам изложимо већ
створеним страним антителима. Ова врста имунизације је веома краткорочна
и употребљава се, на пример, при тровању храном.

10
9. HPV вакцина

Три вакцине су одобрене од стране ФДА за превенцију инфекција са хуманим

папилома вирусом:

1. Gardasil
2. Gardasil 9
3. Cervarix
Све три вакцине превенирају инфекцију са високоризичним типовима HPV 16 и 18
који проузрокују око 70% малигнома грлића материце
Gardasil такође превенира и инфекцију типа 6 и 11, који доводе ди настанка
гениталних брадавица. Gardasil вакцина је названа квадривалентна вакцина јер
штити од четири типа вируса.

ФДА је одобрио да се Gardasil и Gardasil 9 дају девојчицама и женама у

животној доби од 9-26 године, зе превенцију инфекције хуманим папилома вирусом.
Ове две вакцине су такође одобрене и за превенцију код мушкараца.
Cervarix вакцина превенира инфекцију са HPV тип 16 и 18, па се зато назива
бивалентна вакцина. ФДА је одобрио употребу ове вакцине код жена у животној
доби од 9-25 година.

Ове вакцине не превенирају остале сексуално преносиве болести, нити лече

постојећу инфекцију, нити болест која је изазвана перзистентном инфекцијом
хуманим папилома вирусом.

11
10. Деловање и ефикасност HPV вакцина

HPV вакцине стимулишу организам да производи антитела која ће у

будућности, ако дође до контакта са хуманим папилома вирусом, довести до
инфекција вируса и спречавања инфекција.

Постојеће вакцине су базиране на virus-like честицама, које су направљене од

површинских компоненти хуманог папилома вируса. Те честице нису инфективне,
јер у њима недостаје ДНК. Али, оне имитирају природни вирус у антитела.

Вакцине су веома ефикасне у превенцији инфекције пре експозиције овог

вируса, тј пре ступања у сексуалне односе. Имунитет код особа које су вакцинисане
Gardasil вакцином траје 8 година, а особе које су вакцинисане Cervarix вакцином 9
година, а за Gardasil 9 вакцину још увек није познато.

Све три вакцине се дају у три дозе, интрамускуларно, током шест месеци.
Али, студије су показале да особе које су примиле три дозе вакцине имају исти ниво
заштите као и особе које су примиле две дозе вакцине. Зато је СЗО препоручила да
се дају две дозе вакцине иако су три дозе и даље препорука у САД-у.

Нису забележене озбиљне нежељене реакције након примене ове вакцине.

Јавља се само краткотрајно црвенило и други локални симптоми на месту
апликације. Вакцине нису довољно тестиране током трудноће, зато се не
препоручују код трудница.

12
11. Негативно дејство и поствакциналне реакције

Нека од нежељених дејстава која се јављају након апликација вакцине јесу та

да место убода може бити црвено, болно и мало отечено. Могу се јавити стомачни
симптоми – мучнина, повраћање и дијареја, главобоља, бол у мишићима или се може
јавити умор.

Неуобичајена нежељена дејства су вртоглавица, инфекција грла, благо

отврднуће места убода или да околина места убода утрне.

13
12. Закључак

HPV представља групу вируса који изазивају инфекцију коже и слузокоже

код жена и мушкараца. Познато је преко 100 различитих типова HPV-а који се деле у
две групе: ниско- и високоризични.

Хумани папилома вируси инфицирају само сквамозне епителне ћелије коже и

слузокоже, изазивајући туморе-папиломе. Инфекција настаје продором вируса кроз
оштећења на кожи и слузокожи. У развоју HPV инфекције значајна је депресија
ћелијског имунитета.

Од стране ФДА одобрене су три вакцине за превенцију инфекција са хуманим

папилома вирусом:

1. Gardasil
2. Gardasil 9
3. Cervarix.
Све три вакцине превенирају инфекцију са високоризочним типовима HPV 16 и 18,
који проузрокују око 70% малигнома грлића материце.

14
13. Литература

1) Пантић Јарант В., (2000), Медицинска вирусологија, Београд;

2) Јовановић Т., (2000), Практикум из микробиологије и имунологије, Београд;

3) Делић Д., (1989), Инфективне болести, Београд;

4) Јовановић Т., (2000), Вирусологија, Београд.

15