„аласи знаЈу својс порекло
.......... - Ј .... ................. ■'
и ituMd ид ip децсмбра 2002. до 15. јануа-
ti’ ра 2003, осврће на напис Николе Си-
мићевића и оспорава му тврдњу да су Вла-
си пореклом Срби. Износи да су Власи деб
румунске нације. Овако супротни ставови
су скоро непојмљиви око савремених
епропских нација кад су нам, о томе, оста-
ли подаци и из антике и из раиог Средњсг
века. Всрујем да he сс све боље разумети
ако се ослонимо на те податке (филоло-
шкс и исторпјске), којс нису користили uii
Симићевић, ни Пејкић. А они нам намећу
закључак да су Румуни, инжињерингом
Римске Империје и потоњих европскмх
држава, створени (као нова нација) од Ср-
ба (Словена). Надам се да се противници
овог закључка tiche користити, у полеми-
ци. уобичајсним ругањсм да припадам
онима којп у свему видс (непостојећу) ia-
веру против Срба. Боље је да сс позабази-
мо доступним чињеницама о Србима и Ру-
мунима.
* Временом је тај нови језпк ширен на ште-
* *
Господин Н. Симићевић, како сам наго-
вестио, покушао је доказати сродност
Влаха и Срба на основу онога што смо са-
знавали током школовања. Зато је српску
припадност Влаха и тумачио њиховом. на-
водном, везом с тлом Србије (као. поре-
клом су из Македоније, Косова, Јужног
Поморавља, РаШкс, итд). Нас, впди се,
преокупирају сеобе, па њима, чесТо, обја-
шњавамо недоумице из историје и култу-
ре. Овог пута је сврсисходније обратити
пажњу на стварање румунског језика. То
he нам помоћи да схватимо да је немогуће
да један народ у Карпатима буде сродаи
народу око Рима и да говори њсговим је-
зиком. Зато што с.тим иародом (у старој
ери) нијс имао физичке и културне доци-
ре. Кад су Римљани освојили 'Дакију, у њој
се није говорило латински. Ова чињеница
нас упућује на разумевања настанка ру-
мунског јсзика и румунске нације и степе-
на сродности Румуна (и Влаха) са Србима.
Да становнпци Дакије и Италије нису
били сродни у првом веку Новс ере, по
тврђује и славни римски песник Овидије.
Био је изгнан из Рима на румунску. црно-
морску обалу. Није оставио одређеније
(данас разумљивс) податкс о домородач-
ком народу, али је недвосмислено обавс-
стио да му језик Римљани не могу разуме-
ти. ПогледајмО његово сведочанство у пи-
сму пријатељу:
„Ја, римски песник - опростите музс!
Врло често сам присиљен да говорим сар-
18 Ш1ЖЕВНЕ НОВИНЕ
■
скоро п о слопенском Балкану. Јер, да Ср-
би (Словени) нису живсли на његовом југу
у античко доСа, оида овај град у том пре-
делу (АлбаноГољ) не би могао имати сло-
Слободан Јарчевић венску (српску) реч у свом називу - „по-
ље".
О народу на данашњем подручју Руму-
матски... Око себе чујем да се говори го- књига јс из 1544, али није сачувана. Изме- није, у време Византије, детаљно је писао
тово само скитски и трачки и чини ми се ђу 1559. п 1581, пбјављују се у Брашови. историчар Влацимир Ћоровић. У питању
да могу да пишем иа гетски начин. Веруј протсстантска издања црквеиих књига. За су ратови разних народа против Византије
ми, бојим сс да нс чигаш у момс рукоппсу устаиовл.ење дакорумунског дијалекта-за од б. до 9. столсћа. Најчешће су то Обри и
понтске речи, помешане с латинским”.12 3 књпжзвни језик, било је значајно издава- Словени. Посебно, Словени данашње Ру-
Тако, имамо непобитан податак да je-, ње Библије 1688. Румуни су до 19. столећа муније. Ћоровић не налази о Румунима ни
зик становника Румуније, у првом веку н.е, ■ употребл.авали ћирилицу, са властитим ■ речи у тадашњим грчким докумснтима. А
није сличан државном јсзику Римске Им- знацима ‘Џ’ и ‘Ц‘,који су преузети у мо- кадта документа спомињу Дачанс (по зва-
псрије, латинском. Данашњи румунски је- дерну српску ћирплицу. Молдавска вари- ничној историји нссловснске прстке Руму-
зик припада групи романских језика, про- јанта румунског јсзпка и данас користи на), онда их обележавају као „словенске
пстскао је пз латпнског. Попут: пталијан- ћирилицу".? Дачане".78 Ћоровић овако описује тада-
ског, португалског, француског .и шпан- В1..ЦИ се, тек крајем 16. столећа се пре- ’ шње прплике на глу Румуниј.е:
ског. Укратко, сложићемо се, румунски је воде г.рквене књиге на румунски. До тада „Византијска војска. пуна неповерења
настао касније - наметањем покореном су биле на српском (словенском) - као и према новом врховном заповеднику, није
становнпштву античкс Дакије латинског. државна документа. хтела сад да про.цире дубље у опаснс сло-
То што у Енциклопедији пише да је у венске крајеве и ца уопште остајс на лсвој
ту домаћег. Природно је да домаћи језик питању дакорумунски дијалекат, само је обали Дунава".8
није могао бити потпуно побеђеи. Остало варалица да се читалац Не би упутио на за-
Значи, од Cpba (Словена) створена је
је много његових речи у румунском - и до кључаЈС да је реч о српском (словенском)
румуиска иација - како видимо, ие тако
данас. Сада, треба да само откријсмо који језику. II да не би схватио да су Срби
давно. Стручњаци за геополитику би мо-
је то стари матерњи језпк (Дачана) Руму- (Словени) у Дакији од давнина, а не тек од
гли закључитида јс то био изврстан потез
на? Једноставно, после романских рсчи, у 6. и 7. столсћа, како смо учили, ’ О
Западне и' Средње Европс да сс прекине
румунском је највише српских - без обзи- Словеипма на Дунаву, пре овог времена,
всза пзмеђу Словена на северу и истоку са
ра што су румуиски филолози, у псследња пише саврсмсни фраицуски професор
два столећа, чинили све да их буде што ма- Френснс Конт. Мада и он кроз своја дела ониманајугу.
*
ње. Код неких аутора је записано да у ру- провлачи закључак о „досељавању Слове- * *
мунском и данас има око 25% српских ре- на", ипак му се поткрала истина:
чи, или словснОких - како се то радије у „Током првих столећа нове ере, Римља- О Дачанима као Србима, написао је
науцп истиче. ни сведоче о додирима (непосредним и по-. књпгу (на румунском и немачком) вслики
Да је народ Дакије говорио српским је- средним) са Словенима на источним. гра- српски мислилац Сава Текелија - 1827. го-
зиком, свсдочс п околности везаис за по- ницама Царства; од Северног до Црног дине. Вероватно абог тога, њсгових књи-
крштавање Румуна. Сви народи који су мора, од Гсрманије до Тракије, дуж целог жевних и политинких дела нема у иашој
примилп хришћанство од Патријаршије у Дунава".3 - литсратури - тако то објашњава и профс-
Цариграду, урадили су то на свом матер- Проф. Рсља Новаковић, пишући о гра- сорка Новосадсног универзитета Вера
њем језику - Румуни су покрштсни на срп- ђанском рату у Византијп, у 4; столећу по- Милосављевић.9
ском. Грузијци су покрштени на грузиј- . сле Христа, наводп да је цар Ликиније до-
ском, Јермени на јерменском, Русп на ру- био помоћ од Срба у Карпатима против Бсоград, 9. мај 2003.
ском, Пољаци на пољском, Арапи на арап- цара Константина Всликог.45 *
ском, Грци иа грчком, птд. Старе румун- Потврду о Румунији као српској (сло- 1 Ех Ponto, V, 12. 55.56, 58
ске цркве и данас су с фрескама и иконама венској) зсмљи, оставио је, несмотрено,.и 2 ЕнциклоПсдија Л »кснкографског завода, За-
на српском језику. Зашто Румуни нису по- аустриЈСКИ историчар Константин Јире- греб, 1956.
крштени на румунском језику? Једностав- чек, задужен (од аустријских власти) да 3 Фрснсис Конт, Словени, Бсоград, .-.Фнлил Ви-
но, у то време - време Византије, румун- својим дзлом докаже сгобу Словена из ру- 1986.
ски језик није био уоблпчен и народ њиме ских степа на Балкан и Средњу Европу. 4 Реља НовакоБић KapflaiTtCKu и ликијски Срби,
није говорио. Ако у тс неко нс верује нска Омакла му се истина (у само две речени- ИПА „Мирослав”, Београд, 1997.
прочита енциклопсдијску одредницу о по- це) - клд говори о 6. столећу после Христа 5 Константин Јиречек. .//ciHopu/c/ Срба, Прва књи-
чецима коришћења румунског језика у ли- и о античким становницима Балкана: га, ИРА „Просветз”, 1988, стр. 50.
тератури: 1) „Стога се хтело забавити Словене у . 6 Исто, стр. 10.
„Најстарији докумснт румунског језика њиховој рођепој зсмљи, у дапашњој Вла- 7 Владимир TiopoBiiIi, HciTlopuja Срба, Ниш „30-
је једно писмо бојара Пеакшула из 1521. шкој”5 п •’ ГРАФ”, 2001, видети стране: 19, 23, 25.и 26.
године..У 16. столсћу, појављују се, у окви- 2) „Од јужних племсна, знатни беху Да- 8 Исто, стр. 26.
ру реформацијскпх настојања, пријеводи сарсти у планинском крају, свс. до.Охрид-’ 9Вера Милосављевић, Сава Текелија и србска Clo-
црквених текстова са словенског на ру- скогјезера, а порсд њих Птоломејеви Ал- . дитичка мисао, ИПА „Мирослав”, Београд,
мунски језик. Прва румунска штампана бани -еа вароши Албанопољ..."6 1998.