Академија васпитачко-медицинских струковних студија

Семинарски рад

Здравствена нега у хирургији

ЦЕНТРАЛНИ ВЕНСКИ КАТЕТЕР

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ

ментор: студенти:

проф.др Марко Јовановић Урошевић Милан 4986

Жикић Слађана 4985
Тошовић Дејан 4997
Павловић-Илић Ивана 4995
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

Садржај:

Увод 2
1. Централни венски катетер 3
2. Сестринске интервенције 5
2.1. Припрема материјала 5
2.2. Припрема пацијента 6
2.3. Поступак постављања 7
2.4. Нега пацијента 8
2.5. Узимање узорака крви 9
2.6. Централни венски притисак 10
2.7. Компликације централног венског катетера 11
3. Закључак 12
Литература 13

2
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

Увод

Венски приступ представља једну од основних компоненти неге пацијената,

како у амбулантним, тако и у болничким условима. Постоји широка палета различитих
начина венског приступа, а какав ће бити венски приступ, зависи од потреба
пацијената, типа инфузије, њеног трајања и учесталости.

Централни венски катетер представља биокомпатибилну направу за приступ

васкуларном систему.

Медицинска сестра треба да поседује знања и вештине везане за негу пацијената

са централним венским катетером. Осим тога, мора знати да препозна знаке и симптоме
за потенцијалне и актуелне компликације, и да их савесно документује у евиденцију.

У наставку рада пажњу ћeмо усмерити интервенцијама и свим аспектима рада у

којима медицинска сестра активно учествује, и које би требало да зна, приликом рада
са пацијентима са централним венским катетером.

3
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

1. Централни венски катетер

Централни венски катетер (ЦВК) је стерилни катетер направљен од полиуретана,

поливинил хлорида или силиконске гуме.Обезбеђује поуздан венски пут - венску
линију, и као такав је ефикасан, квалитетан и релативно дуготрајан.

Централни венски катетери могу бити једнолуменски или вишелуменски, за

краткотрајну или дуготрајну намену, а данас су најчешће у употреби Groshongov
катетер, Hickmanov катетер, Broviakov катетер, краткотрајни једнолуменски и
вишелуменски катетери.(слика 1.)

Слика 1. Сет за ЦВК

Најчешћа места пласирања централног венског катетера су:

 V. Jugularis

 V. Subclavia

 V. Femoralis

Слика 2. Југуларни приступ Слика 3. Приступ кроз в.субклавију

4
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

ЦВК се пласира да би врх катетера био што ближе десној преткомори, односно у
проксималном делу горње или доње шупље вене.

Од када је ЦВК први пут пласиран 1969 године, индикације за његову примену
су са временом постале све бројније. Најчешћи разлози за пласирање централног
венског катетера су:

 У хитним стањима када је због смањене периферне циркулације отежан или

немогућ периферни венски приступ.

 Брзо, безбедно,једноставно, и за пацијента комфорно вишекратно квалитетно

узимање узорака крви.

 За апликацију разноврсних инфузионих раствора, трансфузија крви, и крвних

дериватау циљу ефикасне надокнаде изгубљеног (недостајућег) циркулаторног
волумена за кратко време.

 За апликацију лекова. Помоћу њега се могу дуготрајно примењивати

хиперосмоларни и/или локално корозивни раствори, који се користе за
парентералну исхрану. Преко ЦВК се могу давати сви интравенски примењиви
лекови, анестетици и контрасна средства, за чије дејство је важна брзина
наступања или временска и просторна прецизност.

 У сврху мониторинга - за мерење централног венског притиска (ЦВП).

Индикације (као и постојање евентуалних контраиндикација) за пласирање ЦВК

поставља лекар,који и пласира ЦВК.Интервенција пласирања ЦВК се изводи у
операционој сали, мада се може урадити и у јединицама интензивног лечења, уз
поштовање свих принципа асепсе и антисепсе.

5
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

2. Сестринске интервенције

Централни венски катетер није довољно само правилно поставити, већ се он мора
на правилан начин и одржавати.

Значај медицинске сестре се огледа у припреми материјала и простора за извођење

интервенције, припреми пацијента за интервенцију, асистирању лекару приликом
извођења интервенције, као и спровођењу неге пацијента и централног венског
катетера након интервенције.

2.1. Припрема материјала

Пре почетка интервенције пласирања ЦВК, медицинска сестра консултује лекара

о типу и величини катетера, као и венском приступу за пункцију.

Потом приступаприпреми материјала за интервенцију:

Сет за интервенцију са инструментима

Сет са катетером за пункцију (слика 4.)
Средства за дезинфекцију
Стерилне рукавице, мантиле, маске и капе
Стерилне компресе за гарнирање
Анестетик
Бризгалице и игле за једнократну употребу
Конац за ушивање (фиксацију катетера за кожу)
Стерилни тупфери и газе
Леукопласт
Бубрежњак
Сталак за инфузију, инфузију са системом
Систем са трокраком славином и водени манометар или трансдусер

слика 4. Сет са катетером за пункцију

6
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

2.2. Припрема пацијента

Приликом припреме пацијента за процедуру, уколико је болесник свестан,

медицинска сестра заједно са лекаром објашњава процедуру, и проверава да ли је
болесник потписао информисани пристанак, као и да ли је алергичан на јод, латекс или
локални анестетик.

 Потом приступа припреми пункционог места, на коме ће се пласирати ЦВК.

Уколико је потребно, пажљиво ће одстранити длачице са коже, јер оне могу
бити извор микроорганизама, а да притом не изазове иритацију или оштећење
коже.
 Поставља болесника у Тренделебургов положај, под углом од 15-30 степени, да
би се вене дилатирале, и смањио ризик од ваздушне емболије.
 Уколико се пунктира југуларна или подкључна вена,поставити уролан покривач
по дужини, између лопатица рамена, да би се повећала венска дистензија.
 Окренути главу пацијента на супротну страну, од стране пункције, да се избегне
могућа контаминација респираторним патогенима, и да место пункције буде
доступније.

Након припреме пацијента, медицинска сестра припрема стерилно поље на столу, за

инструменте, припрему лекара за интервенцију, као и себе за асистирање. При том мора
водити рачуна да се поштују сви принципи асепсе.(слика 5.)

Слика 5. Припрема за процедуру

7
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

2.3. Поступак постављања

Лекар уз асистирање медицинске сестре дезинфикује кожу, и приступа

гарнирању поља за интервенцију.

Потом приступа давању локалне анестезије

Лекар одреди анатомске односе и место пункције

ЦВК се најчешће пласира Селдингеровом техником, када се користи жичани

водич који се уводи кроз иглу у лумен вене, а затим након дилатације коже и
вене се навлачи и катетер, до жељене дужине, а жичани водич уклања.(слика 6.)

Врши се провера исправности свих лумена катетера, и његово фиксирање.

Медицинска сестра заштићује место постављеног катетера газом и

леукопластом, или стерилном био-оклузивном провидном фолијом.

Катетер спаја са инфузијом или трансдјусером ако се мери ЦВП.

Слика 6. Селдингерова техника

Након завршене интервенције, медицинска сестра приступа отклањању материјала,

поштујући принципе одлагања отпадног и инфективног материјала.

У документацију (листу интензивне неге и терапије) прописно се означава време и

датум пункције, вена која је пунктирана, и потпис лекара и сестре који су извршили
интервенцију.

Након пласирања ЦВК потребна је опсервација болесника и рендгенски снимак

плућа, како би се проверила позиција катетера, и евентуално видела нека од могућих
компликација.

8
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

2.4. Нега пацијента

Нега пацијената са пласираним ЦВК се састоји у:

инспекцијом убодног места ЦВК

Редовном контролом коже и запажањем могућих локалних промена (црвенило, оток,

хематом, секреција бистог, сукрвичавог или гнојног садржаја)

Одржавање коже око места пласираног катетера редовним превијањем.

Негу треба спроводити уз поштовање мера асепсе и антисепсе. Поступак могу изводити
две медицинске сестре, када једна врши превијање а друга асистира, или једна сестра,
када мора направити план превијања и припрему материјала.

Од материјала је потребно припремити: дезинфекциона средства, стерилне рукавице,

стерилне газе, леукопласт, маказе, бубрежњак, маску, стерилну епрувету за евентуално
узимање бриса.

Уколико је болесник свестан објаснити му поступак, и бензином нежно приступити

одстрањивању леукопласта и газе, којим је место пласирања било заштићено.Потом
место третирати алкохолом и повидон-јодом од центра ка периферији. Затим место
пласирања катетера поново заштитити стерилном газом и леукопластом. У прописану
листу медицинске документације убележити датум, време и потпис мед. сестре која је
спровела негу.Нега се спроводи свакодневно, а по потреби и чешће.

Одржавање проходностилумена ЦВК

☺Подразумева испирање лумена радне линије ЦВК физиолошким раствором (5мл)

након апликовања лекова.

☺Хепаринизација ЦВК хепарин-физиолошким раствором (10иј/1мл 0.9% НаЦл)

☺Континуираном применом малих количина инфузионог раствора (0,9%НаЦл

минимално 15мл/сат)

Асептично конектирање

◙ Подразумева рад са стерилним рукавицама, на стерилној подлози приликом примене

ординирајуће терапије, узимање лабараторијских анализа или мерења ЦВП

◙Двоструку дезинфекцију конектора приликом отварања и затварања система,

подразумева се коришћење стерилних једнократних бризгалица и инфузионих система.

9
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

2.5. Узимање узорака крви

Болеснику се може узети крв за анализе из ЦВК, и на тај начин поштедети

додатних траума и бола при венепункцији.

Потребан материјал:

 Стерилни шприцеви и игле за једнократну употребу

 Стерилна газа
 Дезинфекционо средство
 Стерилне рукавице
 Епрувете за узорковање крви
 Стерилан физиолошки раствор
 Стерилан раствор хепарина
 Упут за лабораторијске анализе

Поступак:

 Ако пацијент прима инфузију затворити све лумене катетера,

 Навући стерилне рукавице,
 Газом натопљеном алкохолом дезинфиковати крак лумена из кога се узима
узорак,
 Бризгалицом од 20мл, напуњеном физиолошким раствором прошприцати лумен,
а затим аспирирати 5мл крви и одбацити у страну,
 Другом бризгалицом аспирирати жељену количину крви,
 Одмах испрати лумен катетера са 20мл физиолошког раствора, евентуално
пустити инфузиони раствор брже (15-20мл), а затим регулисати брзину протока,
 Узорак крви улити у епрувету,
 Уколико је потребно извршити хепаринизцију лумена
 Проверити све конекторе
 Евидентирати интервенцију

10
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

2.6. Централни венски притисак

Централни венски притисак (ЦВП) је значајан показатељ волумена циркулишуће

крви, олакшава процену срчане функције и рада срца болесника. Нормалне вредности
ЦВП су 6-12цм воденог стуба, и 2-6мм живиног стуба.

Поступак мерења ЦВПа започиње постављањем пацијента у

одговарајућиположај, хоризонтални уколико његово стање дозвољава тај
положај, или са подигнутим узглављем 15-30 степени.
Убележити положај јер свако наредно мерење захтева исти положај.
Подесити ниво манометра тако да нула на скали буде у нивоу средње аксиларне
линије и четвртог међуребарног простора.(слика 7.)
Повезати систем са луменом катетера поштујући принципе асепсе и антисепсе.
Окретањем славине интравенска течност протиче кроз водени манометар, који
се пуни течношћу до 20цм, а тада окренути трокраку славину да раствор из
манометра тече према пацијенту.
Забележити вредност када се течност заустави на одређеној висини.
Након мерења ЦВП затворити трокраку славину, и прошприцати лумен катетера

Слика 7. Мерење ЦВП воденим манометром

ЦВП се може мерити и у мм живиног стуба. За мерење на овај начин поступак је

сличан, само се лумен катетера спаја са трансдјусером, а вредност се очитава на
монитору, који се пре сваког мерења баждари, тј узима нулту вредност. Такође и
приликом оваквог мерења се морају поштовати принципи асепсе и антисепсе.

11
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

2.7. Компликације централног венског катетера

Компликације које се могу јавити подељене су у две групе:

- Примарне, које се јављају за времеинтервенције и

- Секундарне, које настају за време присуства ЦВК.

И поред примене стручне неге и мера превенције могуће су потенцијалне

компликације:

●Обструкција катетера - услед неправилног одржавања проходности лумена,

нарочито након примене инкопатибилних лекова и инфузија. Враћање крви и раствора
у спољашњи систем, и неправилан ток су први знаци које медицинска сестра уочава.

●Ваздушна емболија - може настати уколико сви конектори на систему нису добро
повезани и причвршћени, или уколико постоји оштећење на катетеру.

●Пнеумоторакс -најчешће настаје приликом пласирања ЦВК, а манифестује се

сувим кашљем, убрзањем пулса, кратким дахом и диспнејом.

●Тромботичко запаљење - јавља се отечен врат и лице, бол у раменима, рукама и

грудима, и изражена периферна циркулација на грудима.

●Инфекција и сепса - медицинска сестра превенира ове компликације асептичном

техником рада (приликом одржавања проходности лумена и редовног превијања једном
дневно, апо потреби и чешће), и проценом места пункције (два пута дневно ради
уочавања могућих знакова инфламације). Уколико постоје знаци инфламаторног
процеса, ЦВК треба извући и врх катетера на прописан начин послати на
бактериолошки преглед, и наставити опсервацију пацијента ради уочавања симптома
који указују на сепсу (хипертермија, језа, дрхтавица, хипотензија).

 Асептично извадити катетер, водећи рачуна да део катетера не додирне кожу

 Исећи врх катетера 3-5цм, и ставити у сув и стерилан контејнер
 Обавезно узети две хемокултуре
 Одмах послати у лабораторију, са прописно попуњеним упутом
 Поред врха ЦВК, може се послати и 3-5цм интрадермалног дела катетера
 Са места инсерције се може узети и брис (притиснути место инсерције и
стерилним брисом покупити садржај), и све послати у лабораторију.

12
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

3. Закључак:

Централни венски катетер обезбеђује поуздан венски пут - венску линију, и као
такав представља врло ефикасан, квалитетан и релативно дуготрајан начин за
спровођење медицинско техничких интервенција, а за болесника може бити комфоран,
јер га поштеђује додатних траума и бола приликом интервенција.

Учешће медицинских сестара у интервенцијама, које се тичу централног венског

катетера, је од великог значаја. Медицинске сестре активно учествују у свим
интервенцијама, од припреме болесника и материјала, познавању процедуре
постављања ЦВК и асистирању приликом интервенције, одржавању и нези како
болесника, тако и ЦВК, па до познавању компликација које имају везу са ЦВК.

Зато медицинске сестре морају поседовати одређена знања и вештине везане за

негу ЦВК.

Литература:

13
 Академија васпитачко-медицинских струковних студија

1. Терзић Н., Здравствена нега у хирургији, Лазаревац, 2016

2. дипл. соц. Пражић С., Сестринске интервенције, КЦ Ниш, 2019
3. проф.др сц. Стаменовић М., Здравствена нега у интерној медицини, ВМШСС
Ћуприја, 2012
4. Ђуровић П.,Сестринске процедуре,Датастатус Београд, 2020

14