,, Једна фантастична прича ‘’

Једне тихе , топле летње ноћи седео сам на тераси и гледао у звездано небо. То је било почетком јула
2059. године . Тих тренутака сам се присећао како су људи некада возили аутомобиле, прали веш, кували укусан
ручак и чистили собе, а данас те послове обављају роботи, компијутери и сателити . Човек је углавном правио
распоред активности за следеће дане и месеце, помало радио, седео и гледао ТВ по цео дан.

Сутрадан сам приметио да се нешто чудно дешава , роботи нису радили, а компијутери су се стално
учитавали . Када сам погледао кроз прозор и у неверици протрљао очи , видео сам ванземаљце који су дошли са
планете Зекстрон и окупирали целу планету Земљу , тако што су заузели све сателите и компијутере. Људи су
практично били беспомоћни, јер је све било у блокади . Брзо сам се спремио и истрчао напоље како бих дошао
до куће мог друга Александра , који је компијутерски геније. Кад сам стигао и видео како се сакрива од
ванземаљаца , потрчао сам ка њему и телепортовао нас на сигурно место , код Марка у гаражу, који се тог
момента играо на свом старом компијутеру, пошто су сви остали били блокирани . То ме је подсетило на
детињство , када је у 2020 . години Корона вирус паралисао целу планету Земљу . Онда сам гласно рекао како би
било добро да убацимо антивирус пограм са старог компјутера у интернет мрежу за који не знају ванземаљци и
тако покушамо ослобађање рачунара. Кад је то чуо, Александар је просто отео рачунар Марку и после неколико
сати је успео да ослободи прво наш, а затим све компијутере наших пријатеља . Следећих дана је био слободан
град , па држава и на крају цео свет. Један руски хакер је у сарадњи са кинезима и американцима убацио вирус
који је блокирао ванземаљски програм и тако је ослобођена и планета .

Од тог догађаја је прошло пет година , а ја се и даље сећам свих детаља, а како и не бих, кад смо моји
другари и ја постали хероји планете која се зове Земља.
Петар Лазовић 5-5