• 3.NEDELJA 24.03.2011.

( 4 ČASA )
Operacije nad i sa skupovima
• 4.1. Obrada pojmova iz teorije skupova; pojam skupa, vrste
• 4.2. Redosled u navođenju primera za formiranje pojma skupa
• 4.3. Uvođenje dece u grafičko predstavljanje skupova ; pojam
podskupa; upoređivanje skupova
• 4.4. Metodička rešenja putem primene struktuiranih didaktičkih
materijala

 ranije :rad na formiranju elementarnih matematičkih pojmova

započinjao je prirodnim brojem:kao krajnji domet rada smatralo se
osoposobljavanje dece da vrše brojanje→ ovakav pristup nije bio u
skladu sa mentalnim strukturama deteta
 danas : broj je osobina klase ekvivalentnih skupova→ on je
apstrakcija→dete uzrasta od 4 – 5 godine ne mogu da shvate
apatrakcije→zato je potrebno uvesti tzv.prednumeričku matematiku
koja je u skladu sa predlogičnim stupnjem razvoja deteta →pre
formiranja pojma broja potrebno je da se izgradi čitav niz
elementarnih matematičkih pojmova → na osnovu teorije skupova

 za malo dete , siromašnog iskustva i neizgrađenih mehanizama i

logičkog mišljenja pogodne su sadržajno bogate predstave o
skupovima; pojam skupa je prva stepenica na koju dete staje pri
formiranju matematičkih pojmova
 teorija skupova →nemački matematičar Georg Kantor→pojam
skupa sa ne definiše nego se objašnjava; znači – skup je osnovni
pojam, ne definišemo ga , ne svodimo na još jednostavnije
pojmove→u praksi se često dešava definisanje preko sinonima , npr.
“ skup je množina objekata sa nekom zajedničkom osobinom”→sa
stanovišta logike pogrešno- treba ga izgrađivati na nizu konkretnih
primera i ukazivati da se izrazi : množina, mnoštvo, gomila, hrpa i dr.
 javljaju kao sinonimi za isti pojam označavajući više objekata koji po
nekoj osobini čine skup

 u govornom jeziku i matematičkom nema potpuno isto

značenje(govorni jezik→ često se čuje da je pred vrtićem grupa –
skup dece misleći na više dece koja su se tog trenutka našla ispred
vrtića; matematički jezik → ne zna se koja deca pripadaju istom
skupu
 u matematičkom smislu skup je određen onda i samo onda ako svi
oni koji hoće da govore o njemu, ili misle o njemu , mogu da utvrde
da li mu određen objekat ( član, element ) pripada ili ne.
 razlika postoji i u shvatanju skupa od jednog elementa : nikad ne
kažemo da je pred vrtićem skup od jednog deteta dok u matematici
taj skup može biti i od jednog deteta.

 da bi se osmislio pojam skupa deci treba navoditi konkretne

primere skupova ali to isto treba da čine i deca→to su skupovi sa
konkretnim elementima koje deca uočavaju u svojoj
okolini→primere treba tako grupisati da se elementi definišu nekim
svojstvom koje im je zajedničko
 drugi osnovni pojam teorije skupova je elemenat ( član )
skupa→koji elementi pripadaju skupu
 izraz ”pripadaju “ je takođe osnovni pojam koji se ne definiše
 ova tri pojma : skup, elemenat ( član ) i pripada su osnovni
nedefinisani pojmovi →oni se zajedno formiraju kod dece

• Redosled u navođenju primera za formiranje pojma skupa

 porodica deteta
 sredina deteta u dečjem vrtiću
 igračke i nameštaj deteta kod kuće i u vrtiću
 razni objekti iz prirodne sredine deteta
 didaktički materijali
  struktuirani didaktički materijali

NAJBLIŽI PRIMER JE PORODICA NEKOG DETETA

primer : porodica
“ Danas ćemo razgovarati o vašim porodicama.Neka Milan navede ko
pripada njegovoj porodici. Kako se zove Vaša porodica ?Ko su
članovi porodice Matić ? Da li tvoj dgrug Goran pripada vašoj
porodici? Da li ja pripadam porodici Matić ? Pripada li porodici
Matić Goranov otac koji se zove kao i tvoj otac ?Da li zeka, igračka
Zoranova, pripada skupu porodice Matić ?Posmatrajmo skup dece
porodice Matić ! Navedite članove ovog skupa ( Milan i brat
Duško ).Pripada li ovaj Duško, koji ide sa vama u vrtić, skupu koji
posmatramo? Zašto ne pripada ? ( On nije brat Milanov iako se zove
Duško ).Da li sva deca koja se zovu Duško pripadaju ovom skupu ?
Pripada li Milanov otac ovom skupu ?”
 na sličan način vodimo razgovore o porodicama većeg broja
učenika→tako stvaramo početnu fazu za formiranje tri
fundamantalna pojma : skupa, elementa i pripadanja

 primer - sredina vrtića : razgovor o prisutnoj deci u našoj grupi u

vrtiću “Da li vi koji ste ovde, činite našu grupu (PRETPOSTAVIMO DA
NISU SVA DECA PRISUTNA )Pripada li Sava (koji danas nije došao u
vrtić zbog bolesti) našoj grupi? Znači, Sava ne pripada grupi (skupu )
prisutne dece.Da li ja pripadam skupu prisutne dece ?Pripada li ova
lopta skupu prisutne dece ?Izađi ti, Uroše iz prostorije!Pripada li
Uroš sada skupu prisutne dece?Neka mi priđe Goran.Ko mi je prišao
? Koji je to Goran?Znači sa mnom je Goran koji pripada skupu dece
prisutne na zanimanju u ovoj grupi.Hajde, raziđite se sada po radnoj
sobi.Činite li sada skup prisutne dece vaspitačice Slavke ? Sakupite
se oko mene.Ti, Pavle priđi zidu. Je li Pavle član skupa o kome
 govorimo ? Kad bi to prestao da bude ?( Kada bi otišao kući i danas
se ne bi vratio )”

 u ovom skupu koji sada posmatramo ima dečaka i devojčica.Neka

izađu svi dečaci.Šta oni čine ?(skup dečaka prisutnih na zanimanju
vaspitačice Slavke ).Pripada li ovom skupu naš Jovan ? Pripada li
ovom skupu devojčica Dragica?Neka izađu sva deca koja nose
naočare.Da imenujemo članove skupa dece vaspitačice Slavke koja
nose naočare.Pripada li ovom skupu vaspitačica Slavka ?
 neka Margita formira skup dece plave kose prisutne na
zanimanju.Pripada li Margita ovom skupu ? ( Ne, jer ima crnu
kosu )Margita, navedi članove tvog skupa!Jela neka od sve dece
prisutne danas kod vaspitačice Slavke formira skup dece koja nose
crvene džempere”.
 ako su sva deca prisutna postupak je isti kao napred opisani; može
se pozvati jedno dete iz susedne grupe i razgovarati da li ono
pripada našoj grupi ( skupu ili ne ).

primer igre : vaspitačica predlaže deci da svako dete smisli neku

osobinu koja definiše elemente nekog skupa i po toj osobini svako
dete treba da obrazuje svoj skup→pozvano dete saopštava
elemente toga skupa; ostali treba da pogode po kakvoj osobini
elementata je obrazovan dati skup; igra može da se varira, može čak
da poprimi i karakter kviza→deca postavljaju pitanje da bi otkrila
skrivenu osobinu.
 Primer : igračke – Razgovarajmo sada o vašim igračkama.Milane,
imenuj skup svojih igračaka. Pripada li Milanovom skupu igračaka
Sanjin meca ? Zamislite sada sve mece koje vi imate. Šta one čine ?
(skup meca dece koja su ovde prisutna ) . Pripada li tom skupu meca
kojim se igra Tanja iz one druge grupe ? Zašto on ne pripada, kada je
i on meca? (zato što mi razgovaramo o skupu meca dece koja su
prisutna u našoj grupi).
 od dece treba tražiti da pored imenovanja elemenata skupova koje
posmatraju iskazuju i određenost tih skupova osobinama elemenata
 za formiranje skupova mogu se koristiti razni prirodni materijali koji
se nalaze u životnoj sredini deteta
 upotreba raznih elemenata građevinara i drugih didaktičkih
materijala takođe pogodna za skupove
 osnovni rad je stalno manipulisanje konkretnim materijalima u
formiranju skupova
 kod starije dece treba tražiti da zamisle neki skup

 primer – grafičko predstavljanje skupova: upotreba modela za

Venove dijagrame; na osnovu dogovora utvrdićemo da članovi
skupa spadaju unutar obruča ( zatvorena prosta kriva linija ) a
članovi koji ne pripadaju tom skupu su van obruča.REDOSLED : Neka
dva deteta koja sede za istim stolom izvade svoje torbice.Neka
svako dete imenuje predmete koje nosi u svojoj
torbici.Posmatrajmo ova dva skupa.Skup Milanovih predmeta u
torbici i skup Goranovih predmeta u torbici. Sada će oni članove
svojih skupova da izvade na njihov zajednički sto. Vidite da im se
stvari mogu izmešati tako da neki članovi Milanovog skupa pređu u
Goranov skup kome ne pripadaju (vaspitač može upravo da
organizuje takvu situaciju da se ti predmeti izmešaju).

 posle ovih aktivnosti u grafičkom predstavljanju skupova

umnogome može pomoći matematika za predškolsku decu- radni
listovi; slika sadrži izvesne osobenosti koje skup nema ali vaspitač
ne naglašava suvišne odlike nego samo bitne.
 primer : struktuirani didaktički materijali- logički blokovi i obojeni
štapići; FORMIRANJE SKUPOVA TREBA STALNO DA IMA KARAKTER
IGRE ; najpre deca formiraju skupove sa jednom zajedničkom
osobinom blokova, onda sa dve, tri i na kraju za sve četiri osobine
 obojeni štapići : deca od kanapa naprave obruč a vaspitač pokazuje
štapić crvene boje – sva deca u obruč stavljaju štapiće crvene boje;
veliki broj sličnih igara može se tako improvizovati

 obrazovanje skupova na osnovu određenog svojstva elemenata

nalaže da vaspitač odabere takva svojstva koja nisu dvosmislena ili
su nepotpuno određena
DVOČLANI, JEDNOČLANI I PRAZAN SKUP
 na temelju dvočlanog skupa izgrađuje se pojam uređenog para
( dvočlani skup sa utvrđenim mestima elemenata, zna se koji je
elemenat prvi a koji drugi )
 primer : vaspitač pripremi tri obruča na podu učionice, dobro
osmotri svoju decu i ako primeti da dva deteta nose naočare i imaju
plavu kosu , kaže :”Formiraćemo skup dece od vas prisutnih koja
imaju plavu kosu i nose naočare “.

→neka ta deca izađu i stanu u jedan od pripremljenih obruča.Ako je

primetio da jedna devojčica nosi kike onda kaže da će formirati skup
devojčica koje nose kikice.Ta devojčica odlazi u sledeći obruč.
Imenujmo skup od vas prisutne dece koja voze bicikl ( deca se jave i
posmatramo taj skup ) ;Sada ćemo formirati skup dece koja ovde
voze bicikl, sada u našoj sobi.Neka to dete izađe i stane u sledeći
obruč.” OBRUČ OSTAJE PRAZAN – POJAM PRAZNOG SKUPA.

 primer : obrada pojma podskupa – može se koristiti i termin – deo

skupa
 Vaspitač poziva svu decu da stanu kraj njega;uzima kanap i
zagrađuje ih ( skup dece vaspitačice Slavke );drugim kanapom
zagrađuje dečake _ KoJI SU ČLANOVI SKUPA DEČAKA ?Pripadaju li
ovi članovi skupu dece naše grupe ? Da li devojčice pripadaju skupu
dečaka ?Za skup dečaka ćemo reći da je deo skupa dece naše grupe.
 primer : porodica; razgovor o porodici Matić:navedi članove
porodice!Šta možemo reći za skup dece u tvojoj porodici? (podskup
u odnosu na skup članova porodice )

 Ako u porodici tog istog dečaka nema devojčica, tj.on nema sestru
onda se ta situacija može iskoristiti da posmatramo skup dece u
porodici Milana koji su devojčice.Taj skup je podskup, odnosno deo
skupa Milanove porodice i to prazan deo→ovakvim primerom kod
dece se formira saznanje da podskup može biti i prazan i obrnuto,
da svaki prazan skup je podskup svakog skupa
• UPOREĐIVANJE SKUPOVA
 kako upoređuje dete predškolske ustanove ( koje ne zna da broji )da
li su sva deca iz njegove grupe prisutna na zanimanju ili ne ?
 formiranje pojma ekvivalentni skupovi na ovom uzrastu dece je
složen proces- sastoji se iz operacija :
 fizičko korespondiranje elemenata dvaju skupova ( pridruživanje 1 –
1)
 grafičko korespondiranje
 misaono korespondiranje

 primer : “ posmatrajmo skup dece na današnjem zanimanju i skup

stolica na kojima sedite; svakom članu skupa dece odgovara član
skupa stolica a može i obrnuto : svakom članu skupa stolica
odgovara član skupa dece “
 za skup prisutne dece i stolica kažemo da su ekvivalentni→
utvrđivanje ekvivalentnosti grafičkim putem je važan korak u
formiranju ovog pojma
 utvrđivanje ekvivalentnosti pridruživanjem

UVOĐENJE JEDNAKOSTI DVA SKUPA

 teži metodički problem: složenost se javlja zato što se dete u
formiranju skupa služi realnim oblicima a poznato je da u prirodi
dva ista objekta nemamo
 npr. ako na stolu vaspitač formira skup čiji su elementi blokovi
crvene boje a deca to učine isto na svojim mestima od svojih
blokova, onda za decu ta dva skupa sadrže “ jednake “elemente pa
su i jednaki→ deca pri tome uočavaju da su ova dva skupa i
ekvivalentna: skupovi su jednaki ako su ekvivalentni i sadrže iste
elemente
 dva skupa su jednaka onda i samo onda kada i jednom i drugom
skupu pripadaju isti elementi: skup je jednak samom sebi
• PRIMERI RADA U VRTIĆU

 PREPORUČENE TEME
 RAZVIJANJE POJMA SKUPA (TOK AKTIVNOSTI )
 UPOREĐIVANJE SKUPOVA
 KLASIFIKACIJA SKUPOVA PO KVANTITETU- NIZ SKUPOVA

PREPORUČENE TEME IZ OBLASTI SKUPOVI :

• Razvijanje pojma skupa
• Rastav skupa ( pojam podskupa )
• Sastavljanje (objedinjavanje )više skupova u jedan skup
• Upoređivanje skupova 1-1 korespodencijom (istovremeno
razvijanje pojma istobrojnih skupova i pojmova ISTO TOLIKO ,
MANJE ZA... VIŠE ZA... )
• Procena brojnosti “ odoka “ , razvijanje konzervacije brojnosti
• Obrazovanje niza skupova ( bez brojanja članova )

Razvijanje pojma skupa

 najjače je izražena korelacija sa upoznavanjem okoline jer su svuda
oko nas primeri prirodnih skupova ili objekata koji se mogu lako
 dovesti u uzročno posledičnu vezu, odnosno povezati sa neko
svojstvom u neku celinu koju ćemo nazvati – SKUP TIH OBJEKATA
Primer : pisanje pripreme za razvijanje pojma skupa u srednjoj uzrasnoj
grupi
 nastojimo da ujednačimo i obogatimo njihova iskustva i da im
najpre skrenemo pažnju na prirodne skupove pa tek posle kroz igru
navedemo da sami obrazuju skupove predmeta po nekom vrlo
jasnom kriterijumu

 opremanje centara interesovanja :centar jezičke kulture, centar

uloga, manipulativni, građevinski i istraživački, umetnički
 vaspitač prati igru dece , nastoji da shvati informaciju koju nosi
materijal i da to iskustvo dece iskoristi, da se na njega nadoveže u
usmerenoj, zajedničkoj aktivnosti (aktivnosti po želji vaspitača i
dece ) za koju vaspitač uvek isplanira više, jer realizacija zavisi od
interesovanja i želja dece
 UVODNI DEO: treba da zainteresuje decu i privuče njihovu pažnju,
za to je pogodna dramatizacija neke bajke, priče ili pesme u kojoj
nešto asocira na skupove ali ta priča mora da ima i vaspitni značaj
 npr.priča “ Otac i sedam sinova “ ili “ Čobanče i vuk “

 dramatizaciju izvodi više vaspitača uz pomoć ginjol – lutaka ; posle

predstave vaspitač razgovara sa decom koja ponavljaju sadržaj
priče, on pokušava da skrene pažnju na skupove čobana, stado
ovaca, čopor vukova, jato ptica i neizostavnu poruku : KO JEDANPUT
SLAŽE, DRUGI PUT MU NE VERUJU !Uz ponavljanje priče vaspitač
pokazuje aplikacije pomenutih skupova i imenuje ih, uvodi termin
skupa :Za stado ovaca može se reći- skup ovaca, za grupu čobana –
skup čobana, itd. Istovremeno,pokušavamo da povežemo njihovo
iskustvo iz prethodnih aktivnosti, da li su oni već obrazovali neke
skupove...
 CENTRALNI DEO :vaspitač organizuje nekoliko igara sa ciljem
obrazovanja skupova; obično, početak centralnog dela ako se razvija
nov pojam, karakteriše frontalni rad kako bi vaspitač na
najracionalniji način upoznao decu sa novim sadržajima kroz neku
igroliku aktivnost
 vaspitač iznosi pred decu šarenu kutiju punu igračaka i objašnjava
pravila igre: izlaze po dvoje dece i iz hrpe igračaka pronalaze sve
lutke i stavljaju u jedan obruč; sledeći par dece izdvaja autiće i
stavlja u drugi obruč i tako redom dok se ne razvrstaju sve igračke iz
kutije.Ostala deca prate rad para, ako je potrebno ispravljaju ih a
vaspitač postavlja pitanja tipa :

 Šta čine sve ove igračke u kutiji ? ( skup igračaka )

 Šta čine sve lutke u obruču ? ( skup lutaka )
 Šta obrazuju svi autići u plavom obruču ? ( skup autića , itd.)
 potom ih pita da sami zapaze u sobi nekakve skupove ; postavlja na
pano već pripremljenu ilustraciju ove igre i pokušava da animira
decu da opišu tok i rezultat igre, da naglase da se u istom skupu
nalaze neki slični predmeti ili preemeti koji imaju neku zajedničku
osobinu ili namenu→sada vaspitač uklanja graničnike, obruče i pita
ih da li su to i sada skupovi lutaka, autića, meda ?Treba da dobije
potvrdan odgovor i da naglasi da lutke u sobi čine skup lutaka bez
obzira na to da li su stavljene u obruč ili ne, one su okupljene u skup
svoji izgledom i namenom

 posle zajedničkog rada, gde je vaspitač pružio dovoljno informacija i

deca upoznala način obrazovanja nekog skupa predmeta sledi
samostalan rad dece po grupama, igre izdvajanja skupova koje
mogu biti i takmičarske :
 prva grupa dobija logičke blokove i treba da izdvoji skupove blokova
istog oblika, bez obzira na boju, veličinu i debljinu
 druga grupa dobija predmete različite namene, treba da izdvoji
skupove predmeta iste namene, na primer, pribor za pisanje, za
ličnu higijenu
 treća grupa dobija korpu voća i povrća iz koje deca treba da izdvoje
skup voća i skup povrća, a potom iz skupa voća izdvoji skupove voća
iste vrste ( daje zahteve primereno sposobnostima dece )

 vaspitač prati rad i pobedničkoj ekipi daje bedževe sa tri zvezdice,

druga po redu dobija 2 zvezdice, treća jednu; tada svi zajedno
komentarišu rad sve tri grupe, čak i greške koje su pri tome nastale,
imenuju se skupovi koji su obrazovani
 U ZAVRŠNOM DELU vaspitač organizuje aktivnost “ Svi u svoja
gnezda “ kroz koju se deca relaksiraju i istovremeno primenjuju
stečeno znanje o skupovima; ili se daje igrovni listić gde dete među
sličicama treba da zaokruži one koje po nekom kriterijumu obrazuju
skup ili da precrta “ uljeze “; ili da se deci ponudi neki od igrovnih
listova

 NAPOMENA : ne može se očekivati da deca na samo jednoj

aktivnosti do kraja (i svi )shvate pojam skupa, aktivnost se mora
ponoviti sa novim didaktičkim materijalom i novim igrama→pojam
skupa se razvija u spontanim situacijama, u igri, prilikom ručavanja-
vaspitač ukazuje na skup stolova, stolica, dece u sobi, skup cipela,
patika, čaša za vodu...
 potrebno koristiti više grafičkog materijala i prelaziti na grafičko
predstavljanje skupova – Venov dijagram
 posebnu aktivnost organizovati za sastav i rastav skupa, obrazovanje
podskupova i nadskupova, da deca shvate inkluzivnost skupa
( uključenost skupa u širi skup ) i uporedivost skupova, što vodi
razvijanju pojma broja

Upoređivanje skupova i klasifikacija po kvantitetu

 ne misli se na prebrojavanje elemenata skupova i upoređivanje
tako dobijenih brojeva, to se odnosi na operaciju preslikavanja
skupova, 1 – 1 pridruživanjem elemenata jednog skupa elementima
drugog skupa
 Primer : skup cvetova i skup leptira; svakom cvetu pridružićemo
jednog leptira, u mislima ili ih povežemo linijom ( a ako radimo sa
konkretnim predmetima onda članove prvog skupa poređamo u niz,
a svaki član drugog skupa tačno ispod svakog člana prvog
skupa ).Primećuje se da je u drugom skupu ostao jedan leptir bez
cvetića, reći ćemo da u drugom skupu imamo više članova ( za
jedan ) nego u prvom skupu, odnosno u prvom skupu ima manje
članova ( za jedan ) nego u drugom skupu.

 ako svaki član prvog skupa ima svog parnjaka u drugom skupu onda
kažemo da u drugom skupu ima isto toliko ili jednako članova kao u
prvom skupu i obrnuto, odnosno SKUPOVI SU JEDNAKOBROJNI ILI
ISTOBROJNI ( EKVIVALENTNI ) ALI NISU JEDNAKI.
 JEDNAKI SKUPOVI IMAAJU JEDNAK BROJ ISTIH ČLANOVA
 upoređivanjem skupova razvija se pojam relacije manje, više ili
jednako u smislu brojnosti
 uporedo sa razvijanjem pojma skupa kod dece treba razvijati i
operacije konzervacije količine ( brojnosti ), da deca shvate da se
promenom rasporeda članova skupa ne menja brojnost ( moć)
skupa→to se postiže upravo upoređivanjem, pridruživanjem
članova dva skupa

Klasifikacija skupova po kvantitetu – niz skupova

 UVODNI DEO : igra “ Prodavnica igračaka “: svako dete dobija

igrovnu kartu na kojoj je nacrtano od 1 do 6 predmeta.U jednoj
prodavnici su igračke, u drugoj je pribor za higijenu, pribor za
pisanje, logički blokovi, prodavci su vaspitači i oni su pripremili
 dovoljno “ robe “ i više nego što ima dece u grupi.Svako dete
pogleda svoju kartu da bi znalo u koju prodavnicu može da ide i dva
deteta istovremeno kreću u razne prodavnice.Pri dolasku u
prodavnicu dete pozdravlja prodavca i traži robu ( treba da imenuje
skup i broj predmeta ) koja je označena na karti.Ona mu je
istovremeno “novac”, uzima taj skup predmeta i stavlja ispred
panoa na kojem je vaspitač nacrtao krupno 1,2,3...6 krugova ( oni
ne moraju biti poređani po brojnosti )

Tako svako dete, ostavljajući svoj skup na određeno mesto vrši

serijaciju skupova po kvantitetu, ostala deca prate ispravnost rada;
kad sva deca potroše svoje karte, “ prodavnice “ se zatvaraju i jedan
vaspitač razgovara sa decom :Šta je svako dete kupilo ?( jednu,
dve ...ili šest igračaka, predmeta, koji čine skup od toliko
predmeta ); gde je stavljen taj skup predmeta i kakvi su skupovi u
toj klasi ?( istobrojni, i deca imenuju skupove:skup od jednog mede,
skup od jedne lutke, skup od dve olovke ). Da li su u istoj klasi
jednaki skupovi ? ( nisu, jer nemaju iste članove )

 vaspitač postavlja ispred panoa trake sa obojenim kružićima ili

Venove dijagrame koji odgovaraju svakoj klasi skupova( svi skupovi
iste klase imaju isti Venov dijagram, odnosno isti broj
kružića ).Jedno po jedno dete izlazi, nasumice uzima jednu traku,
analizira je i postavlja pored odgovarajuće klase skupova uz
objašnjenje zašto je baš tu postavlja.Ostala deca pažljivo prate i po
potrebi koriguju svog drugara.Potom se analiziraju i upoređuju
klase, gde ima najviše a gde najmanje članova, pa se klase urede u
rastući niz a trake se tim redom stavljaju na pano, uz komentar da je
u svakom sledećem članu za jedan kružić više i uz to se imenuju
skupovi kojima po broju kružića odgovara uzeta traka.Na panou se
pojavljuje niz skupova od 1 do 6 članova, koji asocira na brojevni niz
i vrlo značajno didaktičko sredstvo za shvatanje i razvijanje pojma
 broja i niza prirodnih brojeva, mesta svakog broja u nizu, pojam
prethodnika i sledbenika i početak računanja

 vaspitač se zadržava na brojevnom nizu, koji je prvi član niza, kako

slede članovi niza a onda ga pokvari premeštanjem nekog člana
( dok deca žmure ) i pita decu da li je to sada niz.Deca treba da
objasne zašto nije i da ga poprave.
 sledi grupni rad: prva grupa dobija logičke blokove da od njih
obrazuje seriju skupova od 6 članova.Druga grupa dobija postolje sa
vertikalnim stubićima i alkicama (didaktičko sredstvo ) da obrazuju
brojevni niz.Treća grupa dece pokazuje veće interesovanje, dobija
korpu sa igračkama da obrazuje niz skupova tako da svaki član niza
bude sastavljen od sličnih igračaka, a svi članovi niza se razlikuju po
vrsti igračaka,npr.1. red je cvetić, 2.red su autići...šesti red su loptice
( njih 6 ).
 na panou je niz na kome vaspitač može da nacrta Čiča Glišu kako
skakuće uz niz ( ili naniže ) zavisno od toga da li je opadajući ili
rastući

 U ZAVRŠNOM DELU usmerene aktivnosti biće rešavanje zadatka na

2 igrovna listića: prvi, deca na listu papira od kružića crtaju niz
skupova, a drugi listić je “ pokvaren “ niz i deca treba da ga poprave
precrtavanjem suvišnih i docrtavanjem i bojenjem nedostajućih
kružića.Po završetku rada na listićima vaspitač analizira rešenja i na
osnovu toga planira sledeću aktivnost na kojoj će se truditi da
razjasni deci ono što nisu razumeli, naravno – samo kroz rad na
konkretnom materijalu i igrolike aktivnosti.Na kraju,može se
organizovati neka igra sa raznobojnim zastavicama: svako dete
dobija po 1 zastavicu određene boje od 6 ponuđenih ( skupovi
zastavica obrazuju 6 – člani niz ).U sobi se nalaze 6 “ kućica “
označenih jednom od boja zastavica.
 na kraju,može se organizovati neka igra sa raznobojnim
zastavicama: svako dete dobija po 1 zastavicu određene boje od 6
ponuđenih ( skupovi zastavica obrazuju 6 – člani niz ).U sobi se
nalaze 6 “ kućica “ označenih jednom od boja zastavica
 vaspitač pušta muziku za igru, deca igraju i kad muzika prestane,
deca trče u svoju “ kućicu “ držeći visoko zastavicu ( u kućicama je
broj dece od 1 do 6 )
 pobednička ekipa, ona koja se okupi prva, stiče pravo da
prekontroliše ostale “ kućice “; svaka grupa pronalazi dodatnu
zastavicu sa brojem kružića ( svoj znak ) koji odgovara broju dece u
grupi i na osnovu toga znaka, grupe se poređaju u niz od
jednočlane do šestočlane grupe dece