8. NEDELJA 02.06.2011.

( 4 ČASA )
VELIČINE
 Cilj i značaj razvijanja pojma veličina
 Primarna veličina predmeta, veliko – malo
 Razvijanje pojma dimenzija;pojmova duboko – plitko; pojma
mase, zapremine tečnosti
 Razvijanje opažanja vremena
 Merenje veličina - dužine, mase, zapremine , vremena

Cilj i značaj razvijanja pojma veličina

 osnovni cilj – da deca razlikuju i pravilno imenuju veličine a kasnije

da ih upoređuju i procenjuju njihov odnos
 preporučeni sadržaji :
 najpre se razvija pojam dužine ( još u mlađoj grupi )
 pojam mase
 zapremine tečnosti
 sipkih materijala
 vremena i vremenskih relacija ( počinje se u srednjoj uzrasnoj
grupi )

Primarna veličina predmeta, veliko – malo

 dete sve svodi na kvantifikaciju: veliko – malo:ako je nešto dugačko,

teško, visoko, široko dete će reći da je veliko; sve što je kratko, usko,
lako, nisko, plitko dete će reći da je malo
 za razvijanje pojma VELIKO treba uzeti predmet koji ima izražene
sve tri dimenzije – visinu, širinu i dužinu( izbegavati predmete koji
imaju izraženu samo jednu dimenziju)
 centar interesovanja : bajke – PALČIĆ, PALČICA, DŽINOVSKI PASULJ,
SNEŽANA I 7 PATULJAKA
 usmerena aktivnost : dramatizacija basne VO I MIŠ
 zbirka iz matematike : igra ŠTA JE VELIKO A ŠTA MALO
 igre serijacije po veličini : porodica slonova, lavova .......
 igra KAŽI SUPROTNO ( po veličini )
 individualni rad ( bedž Lava i Miša , igra se igra SVI U SVOJE KUĆICE )

Razvijanje pojma dimenzija;pojmova duboko – plitko; pojma mase,

zapremine tečnosti
 Dimenzija-svako prostorno telo je trodimenzionalno, ima širinu,
dužinu i visinu ( ako je šuplje ima dubinu ); najočiglednije sve tri
dimenzije zapažaju se na kvadru- prostorne dimenzije kvadra su
dužine ivica kvadra duža ivica u osnovi je dužina, kraća je širina a
vertikalna ivica je visina: ključni pojam je dužina a ostale dimenzije
su samo modifikacija dužine
 u mlađem uzrastu opažaju i shvataju dužinu
 u srednjem uzrastu na ravnim predmetima oblika pravougaonika
razvija se pojam širine- to je obično kraća stranica pravougaonika
Razvijanje pojma dimenzija;pojmova duboko – plitko; pojma mase,
zapremine tečnosti
 visine – na vertikalnim predmetima koji bi , da su u horizontalnom
položaju imali dužinu ( drvo u šumi je visoko ili nisko, a kada ga
poseku, ono je dugačko ili kratko )
 tek u starijoj grupi, kada deca upoznaju kvadar upoznaju i imenuju
sve tri prostorne dimenzije
 uporedo sa razvijanjem bilo kojeg od ovih pojmova pojedimačno
razvijaju se i pojmovi serijacije po tom svojstvu
  bitan pojam : duboko – plitko i serijacija po dubini
 dubina –jedna forma dužine, to je rastojanje od dna do vrha nekog
šupljeg predmeta , objekta, posmatrano iz unutrašnjosti,ova
dimenzija se razvija najkasnije jer se deca kasnije susreću sa njom a
metodički postupak je od manipulacije konkretnim materijalom
preko grafičkog materijala ka spstraktnom, logičkom shvatanju ovog
pojma
Razvijanje pojma dimenzija;pojmova duboko – plitko; pojma mase,
zapremine tečnosti
 Duboko i plitko – razvijanje počinje tek u srednjoj grupi a nastavlja
se u starijoj
 centri interesovanja : posude različitih namena , čaše, flaše,
aplikacije predmeta i slikovnica sa temom – bunar, bara, jezero,
more, reka
 igre : priče “Lisica se osvetila vuku”,letovanje na moru, skup
dubokih, skup plitkih predmeta,” U koji džep da stavim” ( pajac sa
džepovima različite boje i dubine, aplikacije, šta je na crtežu-plitak
tanjir- u plitak džep i sl. )
 završni deo – misaona igra “ Duboko je, duboko je ...”

Razvijanje opažanja vremena

 Masa : svojstvo nakog objekta koje se ne menja pri promeni

njegovog položaja, svuda je ista, menja se samo njegova težina-
dva različita pojma težina i masa
 deca vrlo rano shvataju značenje reči teško i lako ali nisu u stanju
da uporede, procene težinu 2 ili više predmeta jer kod dece
perceptivni mehanizam je mnogo jači od svih ostalih opažaja
 u početku deca pojam TEŠKO vezuju za veličinu predmeta a tek
smišljenom manipulacijom i sticanjem čulnog iskustva o težini na
konkretnim predmetima ona shvataju da ono što je veće ne mora
biti teže
 Razvijanje opažanja vremena

 Etape:
• upoređuju se predmeti od istog materijala koji se razlikuju po
veličini, vaganjem u rukama deca lako utvrđuju da su veći
predmeti i teži
• upoređuju se predmeti približne veličine od različitih materijala ,
npr.vrećica peska i sunđera, perkja ili kokica, vaganjem u rukama
deca zaključuju da materijali nemaju istu težinu i da je vrećica
peska teža od iste zapremine kokica
• deci se prezentuju predmeti različiti i po veličini i težini tako da
vizuelno, bez procene vaganjem ne može pogoditi šta je teže,
odnosno šta ima veću masu ;kad na vagi merimo neki predmet
treba znati da merimi masu a ne težinu ; pogrešno je reći džak
krompira je težak 50 kg VEĆ džak krompira ima masu 50 kg ( masa
tela se izražava u kg a težina u njutnima )

Razvijanje opažanja vremena

 pojam mase deca veoma sporo shvataju- tek na operacionom

nivou kada se razvijaju i operacije konzervacije mase ( potpuno
tek oko 10. godine ); tada im pojam mase postaje bliži i nauče da
ga razlikuju od pojma zapremine i da ga ne vezuju za veličinu
predmeta
 najpogodniji materijal na aktivnostima sa ciljem razvijanja
konzervacije mase i stvaranje predstave o masi kao konstanti neke
količine materijala je plastelin, testo ili neki sipki materijali kojima
menjamo samo oblik posuda u kojima se nalaze
 najdelotvornija metoda je eksperimentalna kao metoda aktivnog
učenja
 Razvijanje opažanja vremena

 Zapremina tečnosti : oko 10.godine se formira ali se započinje

još u srednjem predškolskom uzrastu
 sa decom predškolskog uzrasta razmatra se samo zapremina
tečnosti i sipkih materijala jer su im ti materijali bliski i u stanju da
ih zainteresuju
 cilj je da deca zapreminu shvate kao još jedno kvantitativno
svojstvo objekata realnog sveta , konkretno – kao svojstvo
tečnosti i sipkih materijala, da se osposobe da je opažaju i
procenjuju odnos zapremina nekih materijalakao i konstantnost
zapremine tečnosti pri promeni suda u kome se ona nalazi
 zapremina se uglavnom vezuje za masu – igrajući se u pesku deca
zapažaju da ako žele da prenesu veću količinu peska moraju
upotrebiti veću posudu, time povezuju broj i zapreminu

Razvijanje opažanja vremena

 vreme je apstraktna fizička veličina i ne može da se oseti čulima

 vremenske operacije :
• operacije sređivanja - sastoje se u nizanju događaja prema
redosledu
• operacije deljenja iuklapanja -podela intervala vremena i
uklapanje manjih intervala u veće
• metričke operacije –uočavanje jednog vremenskog intervala kao
jedinice i upoređivanje sa drugim vremenskim intervalima

Razvijanje opažanja vremena

 cilj je da kod dece stvori osećaj za brzinu proticanja vremena na

osnovu ritmičkih struktura ( brz i usporen ritam ) i povezivanjem
 proticanja vremena sa prostorom ; orijantisanje u vremenu na
osnovu nekih radnji i procesa iz svakodnevnog života ( obroci,
spavanje, ustajanje, vikend ) kao i objektivnih orijentira ( peščani
sat, metronom ) uočavanje i rekonstruisanje događaja sadašnjih a
onda budućih i prošlih, uočavanje simultanosti događaja ( dok
sam ja u vrtiću, mama je na poslu ) i ciklusa u prirodi u biljnom i
životinjskom svetu

Razvijanje opažanja vremena

 zadaci vaspitača su da stvara situacije i usmerava ga na zapažanje

trajanja vremena u tim situacijama kao i u nekim prirodnim; da
razvija pojmove vremenskih relacija VIŠE VREMENA OD...MANJE
VREMENA OD.... Ili ISTO TOLIKO VREMENA ...da ukazuje na
vremenske sekvence i hronološki sled događaja, drugim rečima –
da kod deteta razvija osećaj za vreme
 faze : instinktivni osećaj za vreme, ustaljeni redosled obavljanja
svakodnevnih aktivnosti i intelektualno razumevanje vremena i
vremenskih operacija i relacija
 početak usmerene aktivnosti : Dani u nedelji
 kraj : igra Ko će pre u niz

Merenje veličina – ciljevi i značaj razvijanja pojma merenja

 Definicija praktičnog merenja neke fizičke veličine : merenje je

određivanje veličine, količine ili iznosa u standardnim jedinicama
pomoću sredstava za merenje ILI : Merenje je upoređivanje neke
veličine sa unapred odabranom veličinom iste vrste ( jedinicom
merenja ).Rezultat toga upoređivanja je broj – merni broj.
 Cilj : DA DECA SHVATE ( bar intuitivno )proces upoređivanja i pojam
merenja veličina , pojam jedinice mere i pojam mere ( najpre
 nestandardne , pa onda standardne ) i pravilno imenovanje ovih
pojmova kroz igrolike aktivnosti i životne situacije
8. NEDELJA 02.06.2011.
( 4 ČASA )
 Važno je :
 merenje je upoređivanje istovrsnih veličina ( od kojih je jedna
jedinična ); tj.dužina se meri jediničnom dužinom, masa se meri
jediničnom masom
 merenjem se svakoj mernoj veličini pridružuje broj, merni broj, kao
rezultat upoređivanja tih veličina
 mera neke veličine je imenovani broj, sastoji se od mernog broja i
jedinice mere
 istoj veličini odgovara isti merni broj, ma koliko puta merili istom
jedinicom mere, a različiti merni brojevi, ako se promeni jedinica
mere

Merenje veličina - dužine, mase, zapremine , vremena

 Dužina – pojmovi duž i dužina se razlikuju: duž je apstraktan

matematički pojam – skup tačaka između 2 tačke a dužina je
veličina duži ( ili njene materijalizacije )
 nestandardne jedinice mere: pedalj, palac, lakat, stopa, korak
 Uvodni deo KO JE DUŽI KAD SE PRUŽI ? Vidi se razlika jedinica mere
( palac, ... )
 Deca treba da shvate da bi dobili isti rezultat merenja dužine jednog
predmeta , da bi bio jasan odnos njihovih dužina mora biti ista
jedinica mere
Merenje dužine metrom
8. NEDELJA 02.06.2011.
( 4 ČASA )
 Uvodni deo aktivnosti : tepih u sobi je pohaban, treba kupiti novi
tepih iste veličine; moramo izmeriti dimenzije. Čime ? Stopom, prvo
vaspitač, pa jedno visoko dete pa niže i najniže- koliko je čijih stopa?
 Beležimo.Imamo tri različita rezultata.Merimo štapićima. Svi imaju
isti rezultat.Ako kažemo u prodavnici koliko je to štapića prodavac
ne zna koliki je štašić.Čime izmeriti ? Pokazujemo metar- krojački,
zidarski, stolarski- svi mere isto.Beležimo mere i stavljamo u koverat
za prodavca ....
 Završni deo : dete dobija slikovne karte na kojima su predmeti koji
se mogu meriti, šta se čime meri ?
 Takmičenje u skoku u dalj
8. NEDELJA 02.06.2011.
( 4 ČASA )
 Masa – cilj je da deca shvate da je:
 merenje mase upoređivanje dve mase i da može biti neposredno –
pri čemu se određuje odnos masa i posredno – pri čemu se izabere
jedinična masa
 jedinica mere mase , jedinična masa 1 kilogram
 rezultat merenja ( upoređivanja ) jeste broj – merni broj
 centri interesovanja opreme se spravama za merenje
 Uvodni deo : svako meri svoju kesu bombona, PRIPREMIMO ROBU
ZA PRODAVNICU
 Završni deo : Domino – veličine i njihove mere
Merenje dužine metrom
8. NEDELJA 02.06.2011.
( 4 ČASA )
 Zapremina – metodski postupak :
 provera stepena razvijenosti operacije konzervacije
 upoređivanje količine tečnosti u posudamarazličitog oblika a iste
zapremine upoređivanjem “odoka “
 provera neposredno, presipanjem iz jednog suda u drugi
 provera odnosa zapremine dve tečnosti posredno, preko trećeg
suda
 upoređivanje i procenjivanje “odoka “ dve zapremine u sudovima
različitog oblika i različite zapremine a potom provera
upoređivanja sa tećim
 uvođenje pojma jedinične mere za zapreminu – 1 litar

Merenje dužine metrom

8. NEDELJA 02.06.2011.
( 4 ČASA )
 Vreme : dete upoznaje časovnik kao spravu za merenje vremena,
čas ( pa i minut i sekund ) spontano, družeći se sa odraslima,
prateći neke procese u neposrednoj okolini i obavljajući
svakodnevne aktivnosti; pošto je dečje mišljenje još uvek vezano
za konkretno, potrebni je ove jedinice mere vezati za nešto
određeno: npr.sekund ćemo prikazati kad lupimo dlan o dlan;
minut je dok zašniramo cipele, jedan sat je trajanje ručka ili
spavanje- kada nauče upotrebu časovnika moći će da provere
koliko je (ne) tačna ova približna procena vremena
 osećaj za vreme kod deteta je subjektivan- lepe aktivnosti mu se
čine kraćim i obrnuto
8. NEDELJA 02.06.2011.
( 4 ČASA )
 zadatak i cilj vaspitača je da kroz igru i spontane situacije razvija kod
dece objektivni osećaj za vreme i sposobnost procene dužine
vremenskih intervala
 centri interesovanja : u svim centrima pojam redosleda i
vremenskog raporeda, vremeplova..
 uvodni deo : pesma J.J.Zmaja” SAT”
 Igra : ČIK, POGODI KOLIKO JE SATI ?
 Igre imitacije
 Izrada modela časovnika

Merenje dužine metrom