• ASPEKTI RAZVOJA

OSNOVE PROGRAMA

CILJEVI, ZADACI , AKTIVNOSTI

• Fizički razvoj ličnosti
Aktivnosti

• telesne aktivnosti
• perceptivne aktivnosti
• zdravstveno-higijenske aktivnosti

Socio-emocionalni i duhovni razvoj

• društvene aktivnosti-socijalizacija
• društveno ponašanje i moralni razvoj
• sticanje pozitivne slike o sebi
• afektivne aktivnosti
• ekološke aktivnosti

•
Kognitivni razvoj

Aktivnosti

• otkrivačke aktivnosti
• logičke aktivnosti – logičko saznanje
• praktične aktivnosti
• saobraćajna kultura

•
Razvoj komunikacije i stvaralaštva

Aktivnosti
• govorne
• dramske
• likovne
• muzičke
• plesne

Ciljevi, zadaci i aktivnosti kojima se doprinosi fizičkom razvoju ličnosti

• Telesne aktivnosti

Ciljevi:

• zdravo, fizički skladno i razvijeno dete

• sticanje bogatog motoričkog iskustva

• upoznavanje sopstvenog tela, njegovog izgleda i sheme

• razvoj lateralizacije, odnosno dominacije one polovine moždane hemisfere

koja upravlja razvoj na najvišim funkcijama kod deteta

• Telesne aktivnosti

• održavanje normalnog stanja aparata za kretanje

• svestrani razvoj motorike

• razvoj telesnih svojstava: brzine, okretnosti, gipkosti, snage, izdržljivosti

• razvoj ravnoteže

• razvijenost svih mišićnih grupa

• jačanje disajne muskulature

•
Zadaci

• da stvara povoljne uslove za razvoj sposobnosti za kretanje, prvenstveno kroz

ispitivanje i oprobavanje raznovrsnih pokreta u raznim životnim situacijama

• da pomažući deci u ovladavanju pokretima razvije osećanje sigurnosti u

sopstvene snage

• da deluje korektivno u oblasti fizičkog razvoja dece

• Aktivnosti
• korišćenje sopstvenog tela i udova za ostavljanje tragova

• isprobavanje raznih načina za pokretanje pojedinih delova tela

• analiziranje sopstvenih kretnji

• izmišljanje pokreta i položaja tela

• hodanje, trčanje, skakanje, puzanje, provlačenje, kotrljanje, kolutanje,

održavanje ravnoteže, penjanje, šutiranje, udaranje, vođenje lopte, bacanje,
hvatanje, vežbe za razvoj pojedinih mišićnih grupa

• Perceptivne aktivnosti
Ciljevi

• usavršavanje funkcija čulnih organa, vida, sluha, dodira, mirisa, ukusa

• usvajanje senzornih etalona:

• u oblasti oblika (krug, kvadrat, trougao, lopta, kocka, valjak)

– u oblasti boja (sedam boja spektra, kao i crna i bela boja)
– u oblasti veličina (veliko, malo, široko, usko, dugačko, kratko)
– u oblasti položaja u prostoru (levo, desno, pravo, u, na, pored, iznad,
ispod)
 – u oblasti zvukova (visoki i niski tonovi, glasni i tihi, dugi i kratki)
– u oblasti dodira (tvrdo i meko, glatko i hrapavo, toplo i hladno)
– u oblasti mirisa (prijatni i neprijatni mirisi)
– u oblasti ukusa (slatko, slano, kiselo, gorko)

• ovladavanje procesom opažanja

• sticanje bogatog čulnog iskustva

• razvijanje perceptivne sposobnosti kao preduslova uspešne nastave čitanja i

pisanja

• formiran fleksibilan sistem predstava

• poznavanje ograničenja svojih čula

• razvijena koordinacija između pojedinih čula, kao i percepcije i motorike

•
Zadaci:

• da doprinese razvoju čula i percepcije u uzrastu kada se u tom pogledu

najviše može učiniti

• da upućuje decu u načine za uobličavanje čula

• da organizovanjem ritmičkih vežbi neguje motornu i perceptivnu-motornu

koordinaciju mišićnih grupa

• Aktivnosti
• promene poretka (igre tipa ''isključi trećeg'', ''Crni Petar'')
• klasifikacija uz apstrahovanje nebitnog (grupisanje po sličnosti, a odvajanje
po razlici u pogledu jednog ili dva tačno definisana kvaliteta – unakrsna
klasifikacija)
• serijacija (poređenje predmeta, otkrivanje razlika i njihovo ređanje u serije na
osnovu toga)
• struktuiranje vremena i prostora (raspodela na sekvence, sagledavanje
relacija, zamišljanje, tj. mentalno predstavljanje sekvenci)

• Zdravstveno-higijenske aktivnosti

Ciljevi

• razvoj zdravstvene kulture

• pravilan rast i razvoj dečjeg organizma i povećavanje njegove otpornosti

• sticanje elementarnih znanja o zdravstvenoj kulturi

• poznavanje profesija koje se staraju o ljudskom zdravlju

• Zdravstveno-higijenske aktivnosti

• pravilan razvoj funkcija kože u pogledu termoregulacije i disanja

• poznavanje pravila lične urednosti

• navika na pravilan san i odmor

Zadaci:

• da stvara uslove za očuvanje i unapređivanje dečjeg zdravlja

• da deluje na opšti razvoj deteta preko njegovih čula i tela

• da deci pruža saznanja o načinima za čuvanje i jačanje zdravlja

• da stvara uslove za opšti razvoj telesnih organa

Zadaci:

• da svakodnevno organizuje telesne aktivnosti

• da stvori uslove za zadovoljavanje dečje potrebe za odmorom, posebno za

spavanje oko 12 časova

• da obezbedi odgovarajuću ishranu

•
Aktivnosti

• telesne aktivnosti

• svakodnevni boravak i kretanje na svežem vazduhu

• pokretne igre na otvorenom vazduhu

•
Aktivnosti

• sunčanje

• umivanje hladnom vodom

• pravilna ishrana

• merenje sopstvene težine i praćenje promena na sebi

Ciljevi, zadaci i aktivnosti kojima se doprinosi

socio-emocionalnom i duhovnom razvoju ličnosti
•
Društvene aktivnosti-socijalizacija

Ciljevi:

• šire, sređenije, zrelije socijalno iskustvo od onoga koje je dete steklo u

porodici
• poznavanje i razumevanje društvenih događaja i društvenog života svoje
sredine i srazmerno svojim mogućnostima, aktivno uključivanje u njega
• oslobađanje vezanosti za sopstveno stanovište stavljanjem na stanovište
drugih ljudi
• objektivnije postavljanje u socijalnim odnosima
• sposobnost za interakciju sa drugima

• spremnost za razmenu iskustava

• sposobnost za uspostavljanje verbalne i neverbalne komunikacije

• poznavanje strategija za rešavanje interpersonalnih problema

• sposobnost da se svoji ciljevi integrišu u grupne ciljeve i aktivnosti

• svest o pripadnosti kulturi i tradiciji sopstvenog naroda

• Zadaci
• da podržava razvija i kultiviše prve pokušaje deteta da dublje razume i objasni
osnovne manifestacije ljudskog življenja

• da obezbedi da njegova socijalna iskustva budu povoljna, ispunjena smislom

• da naglašava univerzalne ljudske vrednosti i etičke principe

• da obezbedi deci što bezbolniju adaptaciju sredini različitoj od one na koju je

naviklo u porodici

• da doprinosi razvoju interpersonalnih odnosa među decom

• da zadovoljava potrebu deteta za širom interakcijom sa decom različitih

uzrasta

• da kroz susrete i bogata zajednička iskustva stvara zajedničku fizionomiju

vaspitne grupe i neguje osećanje grupne pripadnosti

• da upoznaje decu sa značajem, funkcijom i potrebom pravila društvenog

ponašanja

• da neguje kod dece toleranciju

• Aktivnosti
• učenje imena svojih drugova u grupi

• prepoznavanje drugova po silueti koja ostavljaju na platnu iza kojeg se nalazi

jači izvor svetlosti

• suočavanje različitih mišljenja, stavova i iskustava, dokazivanje ispravnosti

sopstvenog mišljenja uz uvažavanje argumenata koje iznose drugi
• poređenja razlika i sličnosti među polovima

• identifikovanje sa junacima iz priča

• organizovanom učešće u svečanostima u ustanovi

Društveno ponašanje i moralni razvoj

Ciljevi
• poznavanje društvenih konvencija, običaja i pravila ponašanja

• razumevanje recipročne koristi od pridržavanja pravila ponašanja vezanih za

život i rad male društvene zajednice

• shvatanje da su norme ponašanja i disciplinska pravila koja važe u grupi

arbitrarni

Društveno ponašanje i moralni razvoj

• internalizacija određenih principa ponašanja

• poznavanje i pridržavanja osnovnih pravila lepog i kulturnog ponašanja i

ophođenja u raznim situacijama

• voljna kontrola nad impulsima, potrebama i željama

• vladanje sobom u konfliktnim situacijama

•
Zadaci:

• da obezbedi uslove za stvaranje dobrog raspoloženja kod dece i što

opuštenije atmosfere

• da postigne delikatnu ravnotežu između održavanja sopstvenog autoriteta i

podsticanja dečje samostalnosti u mišljenju i delovanju

• da pravila kojima se reguliše ponašanje u ustanovi ne budu nametnuta nego

dobrovoljno prihvaćena

• da uvažava stav prema kojem se moral zasniva na slobodi odlučivanja

•
Zadaci:

• da za dete stvara socijalni okvir koji će predstavljati stabilan i sređen sistem

vrednosti kako bi se u njemu osećalo sigurno i zaštićeno

• da doprinese disciplinovanju deteta da svoje impulsivno, često besciljno i

nekontrolisano ponašanje preobrati u ponašanje koje je svesno, odmereno,
vođeno razumom

• da neguje razvoj dečje volje

• da utiče na dete prvenstveno preko njegovih emocija

• da osposobljava decu za samokontrolu

• Aktivnosti
• razgovor o dečjim pravima

• diskusija o pravilima ponašanja koja postoje

• elementarno rasuđivanje o tome šta je dobro a šta nije

• pronalaženje razloga za svađu i načina da se ona izbegne

• Sticanje pozitivne slike o sebi

Ciljevi

• pojam o sebi, svest o sopstvenim mislima, osećanjima, namerama,

potrebama, motivima, željama, snovima, maštanjima

• svest o fizičkom identitetu

• svest o svojoj polnoj ulozi

• osećanje sopstvene vrednosti

• poverenje u sopstvene mogućnosti

• Zadaci

• da na razne načine iskazuje poverenje u sposobnost deteta da deluje

samostalno

• da se pozitivna slika zasniva na realnim činjenicama

• da omogući detetu upoznavanje sopstvenih razvojnih mogućnosti

• da utiče na sistem vrednosti kod deteta

• Aktivnosti
• ''ogledalo u kutiji''

• poređenje izgleda sopstvenog tela sa telom drugih osoba

• crtanje tela na velikom pak papiru

• crtanje autoportreta

• predstavljanje sebe raznim medijima likovne i dramske umetnosti

• Afektivne aktivnosti
Ciljevi

• emocionalna stabilnost i odnegovane pozitivne emocije na osnovu osećanja,

sigurnosti, poverenja i prihvaćenosti u grupi

• prijemčivost za utiske, refleksivnost, osećajnost

• sačuvana autentičnost, osećanje za meru i ukus

• Afektivne aktivnosti

• osetljivost na osećanja drugih ljudi

• oplemenjene i produbljene pozitivne emocije

• razumevanje uzroka sopstvenih emocija

• otpornost prema stresovima

• Zadaci
• da stvara uslove za bogaćenje i oplemenjivanje dečjih moralnih osećanja

• da stvara u grupi takvu socijalnu klimu u kojoj će svako dete osetiti radost
zajedništva

• da kultiviše dečju emocionalnu sferu

• da neguje sređen i uravnotežen psihički život dece u skladu sa zahtevima

mentalne higijene

• da unapređuje emocionalnu stabilnost dece i emocionalni stav prema sebi

• da preduzima mere za uklanjanje emocionalnih blokada kod dece koja

ometaju njihov razvoj

• da uvažava jedno od osnovnih pravila mentalne higijene po kojem negativnim

osećanjima treba dati oduška i izraziti ih bez potiskivanja
• Aktivnosti

• razgovori o tome šta dete voli, u čemu uživa

• crtanje svojih želja ''dobroj vili''

• vođena mašta

• dopunjavanje rečenica

• razgovori o izražavanju emocija

• ''ogledalo osećanja''

• Ekološke aktivnosti
Ciljevi

• poštovanje i ljubav prema svemu živom, prirodi, uz motiv da se ona čuva,

unapređuje, oplemenjuje

• poznavanje blaga koja potiču iz prirode

• shvatanje čovekovog uticaja na okolinu

• razumevanje potrebe harmoničnog odnosa između čoveka i prirode i svest da

je takav odnos moguće održati samo ukoliko se pojedinačni napori svih sliju u
zajedničku akciju

• osećanje odgovornosti za ekološku situaciju

Zadaci:

• da stvara uslove za razvoj ''ekološkog mišljenja'' kod deteta

Aktivnosti:

• uočavanje životne zajednice kao zajedničkog staništa određenih biljaka i

životinja u bašti, polju, šumi

• razgovori o tome kako da čuvamo prirodu oko sebe, zaštitimo biljke i

životinje, i sl.

Ciljevi, zadaci i aktivnosti kojima se doprinosi kognitivnom razvoju

•
Ciljevi
• široka skala interesovanja, osetljivost za predmete i pojave iz spoljašnjeg
sveta i duh otvoren, prijemčiv i spreman za nove doživljaje i iskustva

• sposobnost za posmatranje i razumevanje predmeta, pojava i procesa, za

neposredno pronalaženje, saznanje

• spremnost za ispitivanje i upoznavanje sveta oko sebe

• za eksperimentisanje u stvarnosti bez straha od posledica, za kritičku preradu

i tumačenje informacija

• poverenje u sopstvene mogućnosti

• prevazilaženje vezanosti dečjeg mišljenja za neposredno dato

• izgrađenost sredstava za reprezentovanje i simbolizovanje iskustva

•
Zadaci (definisani su posebno za vrste aktivnosti):

otkrivačke aktivnosti

– da unapređuje dečje fizičko saznanje (osobine stvari – boja, oblik,

tekstura, težina, tvrdoća)
– da deca razlikuju živu od nežive materije
– da omogući sticanje osnovnih pojmova (o prostoru, vremenu, uzroku,
životu)
– živi svet, biljni svet, čovek kao pripadnik živog sveta, materijalni svet
•

logičke aktivnosti – logičko saznanje

• da kod dece neguje logičko saznanje do kojeg se dolazi putem invencije,

izumevanjem, na osnovu logičke nužnosti. Logičko saznanje se deli na
logičko-matematičko (klasifikacija, serijacija, numerička konstrukcija) i
prostorno-vremensko

praktične aktivnosti

– saznavanje povezano sa neposrednim potrebama i praktičnom

delatnošću deteta, s aktuelnom situacijom i njegovim pokušajima da
upoznaje svoje mogućnosti i dokazuje se
– približavanje detetu tehnologije i tehničkih rešenja
– poznavanje osnovnih podataka potrebnih za snalaženje u svom prvom
relativno samostalnom boravku izvan porodice, pre svega o sopstvenom
identitetu

– samostalnost u oblačenju, hranjenju, samoposluživanju

– da se deca stavljaju u situacije da samostalno obavljaju određene
praktične aktivnosti
– da utiče tako da organizuje praktične i radne aktivnosti da deca ne
učestvuju samo iz poslušnosti prema odrasloj osobi
 – da što više dovodi decu u položaj ''domaćina'' u ustanovi, što znači da
vode računa o redu u njoj

saobraćajna kultura

• sticanje neophodnog iskustva i formiranje osnovnih pojmova iz oblasti

saobraćaja

•
Logičko-matematičko saznanje

• sposobnost uočavanja i izdvajanja karakterističnih i suštinskih oznaka,

predmeta i pojava

• formiranje prvo jednostavnijih, a zatim složenijih pojmova dobijenih

spajanjem više karakteristika (npr., veličina i boja, oblik i položaj)

• sposobnost klasifikovanja (grupisanja) predmeta na osnovu jednog

izdvojenog svojstva i specifikovanja klase (uz razumevanje inkluzije kao njene
logike)

• sposobnost vođenja računa o više osobina predmeta i situacija istovremeno

(uz uviđanje njihovog međusobnog odnosa) kao i vršenje višestrukih
klasifikacija (razvrstavanje predmeta vodeći računa o dvema karakteristikama
 npr.: veliki, srednji i mali medvedić dobijaju po jednu veliku, srednju i malu
kašiku)
• sposobnost vršenja serijacije koja za razliku od klasifikacije podrazumeva
uspostavljanje odnosa među njima, odnosno poređenje i uređivanje
predmeta prema određenoj dimenziji ili svojstvu, usklađivanjem uzajamnih
relacija koje su tranzitivne (mogu se prenositi sa jednih predmeta na druge,
zavisno od položaja u nizu)

• formiranje pojmova o veličinama, isprva elementarnim (npr. veliko-malo,

debelo-tanko, teško-lako) uz poređenje po ovim osobinama (veći-manji-
jednaki; debeli-tanki-jednaki; teški-laki-jednaki), a posle toga formiranje
pojmova po suprotnosti (malo-veliko, kratko-dugačko, lako-teško, nisko-
visoko, plitko-duboko) i po gradaciji (malo-manje-najmanje; kratko-kraće-
najkraće; lako-lakše-najlakše)

• poznavanje jedinica novca i elementarnih pojmova iz ekonomije (trampa,

cena, pogađanje, prodaja, kupovina)

• razumevanja kardinacije (uviđanje da se poslednji broj koji pomenu prilikom

brojanja odnosi na ukupnu količinu brojanog, odnosno da obuhvata sve
prethodno pomenute jedinice u nizu)

• poznavanje rednog brojanja i situacija u kojima se ono primenjuje uz

razlikovanje od kardinalnog brojanja po tome što se ordinalno odnosi samo
na mesta nekog elementa u nizu, zbog čega se različito odgovara na pitanja:
Koliko je svega? i Koji je po redu?
• Prostorno i vremensko saznanje

Ciljevi:

• poznavanje prostora oko sebe, pravca kretanja kroz prostor i položaja

predmeta u odnosu na sebe

• razdvajanje sopstvenog tela od spoljašnjih elemenata, odnosno, shvatanja

prostora nezavisno od sebe što podrazumeva usvajanje elemenata topologije
i sagledavanje odnosa (relacija) među predmetima

• sposobnost zamišljanja prostora

• sposobnost uočavanja i razlikovanja geometrijskih oblika

Zadaci:

• da raznovrsnim postupcima kojima treba da podstakne i organizuje proces

postepenog struktuiranja prostora kod dece, ide u tri osnovna razvojna
pravca:

• prvi se odnosi na progresivno struktuiranje prostora od strukture koja ima

samo topološke karakteristike (otvorenost, zatvorenost, odvojenost i blizina)
ka strukturi sa euklidovskim karakteristikama (kao što su linije, uglovi,
paralele, proporcije i broj elemenata)

•
• drugi razvojni pravac odnosi se na razvoj od statičkog prostora ka više
dinamičkim transformacijama

• treći se odnosi na rekonstruisanje senzomotornog prostora na nivo

reprezentacije

Aktivnosti:

• struktuiranje prostora, operacije geometrijskim oblicima

Vremensko saznanje

Ciljevi:

• osećanje brzine proticanja vremena na osnovu ritmičkih struktura (brz ritam,

usporen ritam i sl.) i objektiviziranje ovog proticanja povezivanjem vremena
sa prostorom

• sposobnost snalaženja u vremenu na osnovu orijentira iz svakodnevnog

života (obroci, spavanje) ritmova sopstvenog tela (kucanje srca, disanje,
klackanje) i objektivnih orijentira (peščani sat, isticanje vode kroz malu rupu
na konzervi, sagorevanje sveće)

•
• sposobnost uočavanja i rekonstruisanja vremenskog sleda događaja prvo u
sadašnjem vremenu, a onda i u proteklom i budućem

• uočavanje vremenskih odnosa: simultanosti (dok mi doručkujemo, mlađa

deca još pristižu), ciklusa (žaba nosi jaja, izlegli se punoglavci) i procesa
(odrastanje i starenje – beba, malo dete, veliko dete, mladić, odrastao čovek,
starac)

Zadaci

• da usmerava decu na zapažanje trajanja vremena u nekim prirodnim

situacijama kako bi im približio pojmove ''... više vremena od ...'', ''.... manje
vremena od...'', ''.... isto toliko vremena...''

• da ukazuje deci na vremenske sekvence i hronološki sled događaja u

njihovom životu (npr. kad dete šta radi u toku dana), ali i objektivno
smenjivanje intervala (u toku sedmice, meseca, godine) povezano sa
pojmovima sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena

Komunikacija i stvaralaštvo

• razvoj mentalne sposobnosti koja omogućava detetu da se u komuniciranju

služi organizovanju simboličkim sistemima, kako verbalnim (jezikom), tako i
neverbalnim
• sposobnost ulaženja u odnos sa drugim ljudima i izražavanja svojih misli i
osećanja, kao i pribavljanja informacija putem govora

• sposobnost ekspliciranja poruka u komunikaciji uslovljena mogućnošću

utvrđivanja šta poruci eventualno nedostaje da bi bila razumljiva za druge

• shvatanje specifičnosti i mogućnosti komuniciranja putem zapisane poruke

• stvaralaštvo kao osobina i stav ličnosti koja je konstruktivna, produktivna i
osetljiva na ljude i stvari oko sebe, sposobna da mašta, planira, donosi
odluke
• razvijeni kvaliteti emancipovane i stvaralačke ličnosti (posebno samostalnost,
inicijativnost)
• sposobnost doživljavanja i razumevanja umetničkih medijuma

• fleksibilna struktura mišljenja i ponašanja koja pogoduje fluentnosti i

originalnosti u rešenjima, odnosno razvijenost više produktivnih nego
reproduktivnih sposobnosti
• razvijena čulna osetljivost, prijemčivost za nova iskustva, radoznalost
• sposobnost otkrivanja estetskih značenja preko stvaralačkog rukovanja
materijalima
•

Zadaci
• da neguje raznovrsne vidove praktične komunikacije pomoću radnji u toku
zajedničkih aktivnosti i afektivne komunikacije neverbalnim sredstvima
• uvođenje u korišćenje specifičnog jezika svake umetnosti za primanje i
prenošenje ideja i osećanja, odnosno u njihova komunikativilna sredstva:
auditivna (govor, pesma, muzika), kinetička (pokret i ples) i vizuelna (linije,
boje i oblici)
• da upoznaje decu sa semiotičkim sistemima koji postoje paralelno sa
govorom, kao što su sistemi znakova slikovne prirode, sistemi grafičkih
simbola, gestovni jezik, rituali, složenije kulturne tvorevine kao mitovi i
umetnost

• da bude osetljiv za razumevanje svih dečjih poruka (neverbalnih i verbalnih,

implicitnih i eksplicitnih)
• da obezbedi aktivnosti koje u prvi plan stavljaju životno iskustvo deteta za
upražnjavanje govornih funkcija u kontekstu govorne komunikacije
• da omogući obogaćivanje govornog izraza deteta
• da ponudi detetu odgovarajuće modele iskaza, podstiče ga da imitira

•
• da stvara uslove za razvoj sposobnosti komunikacije na metakomunikacijom
nivou, što znači da deca razgovaraju o poruci ili elementima poruke koji su
bitni za shvatanje njenog značenja

• da zadovoljava dečju potrebu da ono što doživi, opazi u svojoj okolini ili čuje
od drugih izrazi na određen način; dete ima potrebu da se izražava iz dva
osnovna razloga: da bi komuniciralo sa drugima i stvaralački izrazilo sebe,
nezavisno od njih

• da utiče na dečje stvaralačko izražavanje tako da ono postane bogatije

• da potencira individualne pristupe u mišljenju i ponašanju, uz potenciranje

različitosti od drugih kao posebne vrednosti

• da pruža detetu mogućnosti da bira unutar alternativa, improvizje, varira i

pronalazi nove načine postupanja i ponašanje koje uključuju aktivnosti kao
što su invencija, označavanje, dosećanje, komponovanje, planiranje, sinteza,
kombinatorika

• da unapredi dečju autonomiju, samoinicijativu i nezavisnost uz širenje

objektivnih mogućnosti za samostalno delovanje u skladu sa sopstvenim
težnjama

• Aktivnosti

• govorne
• dramske
• likovne
• muzičke
• plesne