СТАНОВНИШТВО И РАДНА СНАГА

Република Српска може остварити релативно повољан однос између прираштаја свог
становништва и социјално-економских могућности за развијање његовог живота и рада

Полазећи од процене експерата, на земљи може да живи 15 милијарди људи. Пошто је

површина земле 129,7 милиона квадратних километара, то значи да просечна густина
насељености земље може достићи 116 људи/км, Насељеност од 116 људи на км² земљине
површине представља добре социјално-економске услове за живот људи.

Како површина Републике Српске износи 25.053 км2 произилази да уз нормалну густину
насељености од 116 људи на км³, Република Српска обезбеђује нормалне услове за живот
и рад за 2.906.148 становника. Дакле, од садашњих око 1,8 милиона становника,
Република Српска адекватном популационом политиком, може обезбедити да се
становништво убрзано развија до нивоа 2,9 милиона становника.

Разлике у структури становништва се рефлектују и разликама у степену социјалног и

економског развоја друштвених заједница у којим то становништво живи.

Структура становништва се може анализирати према бројним обележјима:

a) према заступљености мушкараца и жена у популацији (полна структура);

6) према заступљености појединих добних скупина у укупној популацији (старосна или

добна структура);

в) према заступљености припадника појединих друштвених класа у укупној популацији

(класна структура);

г) према заступљености активног и издржаваног становништва у укупној популацији

(структура становништва према активности)

д) према заступљености становништва у примарним, секундарним и терцијарним

делатностима (структура становништва обзиром c Наприпадност технолошким
секторима);

b) према заступљености становништва у основним групама занимања (Професионална

структура);

е) према заступљености градског и сеоског становништва у укупној популацији

(структура с обзиром на место становања);

ж) према степену образовања (образовна структура);

3) према припадности становништва системима здравственог осигурања (категорије

здравствених осигураника); и тако даље.
 Како је структура становништва битно условљена степеном социјалног и економског
развоја, разумљиво је да постоји повезаност у структурама становништва с обзиром на
различита обележја. Промене у структури становништва одвијају се као перманентан
процес у току историјског развоја људског друштва.

Интензитет тих промена условљен је

 начином производње,
 начином расподеле и
 начоном потрошње.

Радну снагу чини:

 женско становништва од 15 до 60 година и

 мушког од 15 до 65 године живота

Радна снага чини 52,7% популације Републике Српске. Становништво је веома важан
чинилац производње у свакој људској заједници. Укупан број становника, годишњи
прираштај и старосна структура имају одређени утицај на привредна кретања сваке земље
јер од тога зависи и Укупан број њеног радно способног становништва. Одређени
природни и други фактори утичу на то да известан број становника сваке земље није
радно способан (деца и старци). Овај део становништва се обично назива издржаваним
становништвом. Међутим, радно способно становништво се ни у једној земљи не ангажује
само у материјалној производњи, већ и у другим областима људске активности (у
школству, здравству, судству, администрацији, уметности и
слично).

Зато је при разматрању фактора од којих зависи обим друштвеног производа неопходно
имати у виду и професионалну структуру радно способног становништва, јер само онај
део становништва који је по својој професионалној
оријентацији упућен на материјалну производњу представља потенцијални фактор
производње и сматра се производним становништвом дате земље.

Поред укупног броја производних становника и њихове економске структуре веома битан
фактор, од кога зависи обим друштвене производње, представља квалификациона
структура производног становништва. Према томе, уколико је број производног
становништва у једној земљи већи, негова економска и квалификациона структура
повољнија, утолико постоје веће могућности за повећање њене укупне производње, тј, за
пораст обима друштвеног производа.