Badnji dan i Božić

Božić je jedan od najvećih porodičnih praznika u

srpskoj kulturi. U pravoslavnim crkvama se slavi 7.
(sedmog) januara.
Dan pre Božića 6. januara (šestog) januara se
proslavlja Badnji dan.
Božić je praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa
Hrista.
Za proslavljanje Badnjeg dana i Božića u srpskoj
kulturi i tradiciji su vezani mnogi crkveni i narodni
običaji.
Božiću prethodi post koji traje 40 dana. Za to vreme
pravoslavni vernici ne jedu mrsnu hranu. Mrsna
hrana su meso, jaja i svi mlečni proizvodi. Glavna
hrana za vernike u tom periodu je riba, povrće i
voće.
Na Božić deca dobijaju poklone od roditelja i
rođaka. Takođe, mlađa deca veruju da im ispod
jelke Deda Mraz ili Božić Bata ostavlja poklone.

Na Badnju dan u kuću se unosi badnjak, posebno

drvo koje je u našoj tradiciji božićno drvo. To je
zapravo drvo hrasta koje se seče u šumi na Badnji
dan ili ljudi koji žive u gradu i ne mogu badnjak da
iseku u šumi, kupuju ga u gradu. Hrast se seče kao
Badnjak jer se veruje da je to drvo izdržljivo i da štiti
porodicu od bolesti. Badnjak se unosi u kuću uveče
na Badnji. On se ukrašava. U kuću se unoci takođe i
pšenica i raznovrsno suvo voće. Na Badnji dan se
ide u crkvu gde se prisustvuje liturgiji i
tradicionalnom paljenju banjaka ispred crkve.

Takođe, na Badnji dan se sprema posebna svečana

večera – riba, krompir, salate. Na taj dan cela
porodica se okuplja na jednom mestu i svi zajedno
dočekuju Božić.
Uveče na Badnji dan, odnosno u ponoć, ide se u
crkvu, gde se na liturgiji dočekuje praznik Božić. Na
taj dan su svi svečano obučeni, pripremljeni da
Božić proslave u radosti i veselju. Tamo se pevaju
Božićne pesme, deca dobijaju poklone u crkvi, svi se
druže i čestitaju Božić rečima „Hristos se rodi!“.
Odgovor na ovu čestitku je „Vaistinu se rodi!“.
Na jutro Božića svi rano ustaju. Priprema se
doručak. Na dan Božića se ne sprema posna hrana –
tog dana se sprema raznovrsna ukusna mrsna
hrana. Na Božić, kao i na Badnji dan, cela porodica
je na okupu. Tog dana nam dolaze prijatelji i komšije
da zajedno sa nama podele radost praznika.
Važna tradicija koja je vezana za Božić je božićna
česnica. To je pogača koja se sprema na poseban
način. U nju se stavljaju predmeti kao što je parče
knjige, kukuruz, novac itd. Veruje se da onaj u čijem
se parčetu česnice nađe deo knjige – biti dobar đak
čitave naredne godine.
Svaka porodica na Božić ima svog položaonika. To je
gost koji prvi ulazi u kuću tog dana. Postoji
verovanje da ako vam na božićno jutro u kuću prvi
uđe neko sa dobrim namerama, da će porodicu
tokom te godine pratiti sreća i mir. To najčešće
budu deca iz porodice i komšiluka. Oni tog jutra
grančicom badnjaka prolaze kroz žar i govore reči
„Koliko varnica, toliko sreće i zdravlja da bude u
ovoj kući“.
Na Božić takođe posećujemo prijatelje ili starije
rođake koji ne mogu tog dana da budu sa nama.
Tri nedelje pre Božića proslavljamo praznike koji
prethode samom danu Božića. To su praznici
posvećeni deci, majkama i očevima – Detinjci,
Materice i Oci. Na Detinjce, deca roditeljima prave
čestitke i poklone. Na Oce i Materice, deca ujutru
„vezuju“ roditelje – to je neka vrsta šale i zatim im
roditelji daju poklone da bi se „odvezali“.